Ja mogu sa se složim sa predlagačem da je to pitanje koliko smo spremni. Tačno. To je nešto što smo prosto prihvatili i moramo to tako da shvatimo.
Rekli ste jednu rečenicu koja mi je zaparala uši – kako će država da utiče na tržište? Država neće uticati na tržište. U tome je poenta. Tržište je slobodno. Ovo telo će određivati ambijent u kome će poslovati preduzeća koja će se baviti distribucijom električne energije. Znači, ne možete tražiti od države da država utiče na tržište. Onda bi nas to vratilo u neki period za koji smo se godinama zalagali da ne budemo više u tom nekom sistemu. Tržište je slobodno.
Slažem se sa vama da prilično nepripremljeni u to ulazimo. Zašto ulazimo nepripremljeni, to treba pitati godinama unazad zašto se nismo pripremali za ovako nešto. Ovo je sad bukvalno dajte resurse koje imamo da skupimo i da probamo da uđemo u jednu zdravu tržišnu utakmicu, a videćemo kako će to izgledati.

Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, predlagač mora da se izjasni ili je za evropske integracije ili nije, ili je za EU ili nije. Ako ste za EU, onda morate da harmonizujete svoje propise do 2020. godine. Taj postupak je fazni. Jedna od faza je praktično usaglašavanje trećeg paketa direktiva.
Drugi paket je podrazumevao član 42. izbor Agencije za energetiku i treba da bude zadovoljstvo što je Agencija za energetiku u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije kao nezavisan organ. Praktično odbor nadležan za oblast energetike bira članove Saveta, bira predsednika koji treba da budu ljudi potpuno apolitični. Njihovi izveštaji i finansijski planovi praktično idu na nadležan odbor u ovoj skupštini i raspravlja se u plenumu. Prema tome, mislim da predlagač nije imao potpunu sliku, a bogami vidim da i politički ne razume šta su evropske integracije, a imaju predsednika Odbora za evropske integracije iz svojih redova. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, EPS je jedan veliki sistem. Najznačajnija firma koja funkcioniše na teritoriji Republike Srbije je svakako EPS, firma koja broji 35.000 zaposlenih, koji pored vrlo često nepravedenih medijskih spinovanja koje možete da čujete o njima predstavlja srce i kičmu privrede Republike Srbije.
Danas kada govorimo o liberalizaciji tržišta energetike, onda moramo da znamo da je to sasvim normalna zakonska procedura i da je to normalno tržišno delovanje.
Ono što moje kolege ne znaju, liberalizacija na tržištu energetike i EPS-a krenula je već 2014. godine. Već 2014. godine je otvoreno tržište za sve velike i srednje potrošače, tako da danas svi već godinama unazad imaju pravo izbora operatera, distributera.
Godine 2015. od 1. januara za sve male korisnike biće otvoreno tržište, ali ono što je bitno, EPS je i danas na tom tržištu velikih i malih korisnika i dalje praktično u monopolskom periodu. To nije zato što ne postoji drugačija zakonska regulativa već zato što je funkcionisanje EPS-a na teritoriji Republike Srbije u ovom trenutku desetinama puta konkurentnije u odnosu na sve druge konkurentne koji se pojavljuju na tržištu, tako da će i otvaranje tržišta od 1. januara 2015. godine praktično izmeniti sliku na tržištu pružanja usluga energije.

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Jovanović, Borislav Stefanović i Dragan Šutanovac.
Vlada i Odbor za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS.
Amandman o kome je reč, koji je srećom predlagač usvojio, menja reči: „konkurencije uz poštovanje tržišnih principa“ sa rečima: „slobodnog tržišta“. To nije značajna izmena.
Ne verujem da bi proizvelo veliku štetu ukoliko amandman ne bi bio prihvaćen, ali je dobro ako time pokažemo primer drugima da je važno da u našim zakonskim tekstovima što više koristimo jasan, nedvosmislen, čist jezik, ne samo zbog toga što time usaglašavamo i jezik zakonodavca sa evropskim integracijama, nego zato što je to potrebno onima koji zakon čitaju i onima koji će zakon primenjivati i nama koji ćemo kontrolisati kako se zakon primenjuje. Što manje tumačenja, kitnjastih izraza, dvosmislenih stvari to bolje po sve i zato vidim kao dobar primer činjenicu da ste prihvatili ovaj amandman, koji su kolege Ivan Jovanović, Borislav Stefanović i Dragan Šutanovac podneli na član 3. Hvala.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ovaj amandman koji smo podneli na član 8. odnosi se na nadležnosti. Naravno, ono što smo spomenuli u načelnoj raspravi, da smo amandmane mahom davali u toj oblasti, i tu smo predložili da se u članu 8. Predloga zakona o energetici posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji treba da glasi – nadležni pokrajinski organ za pitanje energetike podnosi ministarstvu godišnji izveštaj o sprovođenju programa za teritoriju AP najkasnije do 30. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Ovaj amandman je odbijen uz obrazloženje da se podaci za potrebe izveštaja uzimaju od AP i nema razloga da se dodaje ovaj član. Mi smatramo, s obzirom da postoji Pokrajinski sekretarijat za energetiku i da postoje određene nadležnosti u ovoj oblasti, da se može usvojiti obaveza nadležnom pokrajinskom organu da podnosi ministarstvu godišnji izveštaj o sprovođenju programa za teritoriju AP Vojvodine, koji inače izrađuje i da ovo ne bi predstavljalo nikakav višak za ovaj član. Hvala.

Hvala.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.