Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi predstavnici Advokatske komore Srbije, svašta smo danas čuli. Najmanje smo čuli činjenice, a činjenice kažu sledeće.
Krajem avgusta prošle godine, dakle u ovom mandatu ove Narodne skupštine, a ne kako neki vole da kažu „za vreme režima DS“, preko noći su promenjeni zakoni koji su i u zvaničnom obrazloženju istih tih predloga zakona sadržali rečenicu da se donose kako bi javno-beležnička služba mogla da otpočne sa radom 1. septembra 2014. godine.
Tada i nakon toga mnogi eminentni pravnici, profesori, zaštitnik građana Srbije, Društvo sudija Srbije, Advokatska komora Srbije, upozoravali su i Ministarstvo pravde i Vladu Republike Srbije i vladajuću većinu u ovoj Narodnoj skupštini na štetne efekte predloženih, a kasnije i donetih zakona na to da su neustavni, da nisu u skladu sa pravnim poretkom Srbije.
Negodovali su zbog uskraćivanja, odnosno isključivanja oduzimanja poslovne sposobnosti fizičkih lica za zaključivanje ugovora koji su vekovima spadali u domen privatnog a ne javnog prava, ukazivali na sve štetne efekte toga da se država meša u nešto što je privatno pravo kada i ovako jadna ne stiže da se bavi ni onim što joj je posao, ukazivano je da je narušena pravna sigurnost građana, jer složićemo se da do 1. septembra 2014. godine velika većina građana Srbije nije uopšte znala ni ko su javni beležnici, ni šta je njihov posao, niti su znali da li u mestima njihovog prebivališta ti javni beležnici postoje. Ako postoje, gde su im kancelarije, pa su u prvim nedeljama sluđeno lutali na relaciji advokati-javni beležnici-sudovi, pokušavajući da reše čak vrlo često i najbanalnije pravne probleme koje su imali.
Upozoravani ste i tada i nakon toga da će predloženim zakonima biti bitno usporen pravni promet, kao što se i desilo, jer 94 javna beležnika čak i da su genijalci, a nisu, nisu u stanju i nemaju kapacitet da obave sve one poslove koji su im krajem avgusta meseca 2014. godine dati u nadležnost, ali na to tada niko nije obraćao pažnju.
Spominjete i takse i tarife javnih beležnika. Mene iznenađuje da ste vi za to saznali tek kada je javnost o tome počela da govori, izražavajući negodovanje i zbog toga, a o tome je trebalo da mislite vi i ostali članovi Vlade, što je od 1. septembra 2014. godine bitno oštećen budžet Republike Srbije, s jedne strane i, s duge strane, zato što je omogućeno bogaćenje jedne prilično malobrojne grupe ljudi, toliko malobrojne da čak ni svoju komoru nisu bili u stanju da osnuju u skladu sa propisima koji su i tada, a i sada važe.
Pošto nije bilo sluha ni u Ministarstvu pravde, ni u Vladi Republike Srbije, advokati kao očigledno u ovom trenutku najbolje organizovani i najhrabriji deo društva su započeli obustavu rada, prvo Advokatska komora Beograda, a zatim 17. septembra i sve ostale advokatske komore. Umesto da Ministarstvo pravde i Vladu Republike Srbije zabrine činjenica da 8.000 ljudi u ovoj zemlji je obustavilo rad, da želi sa vama da razgovara o nekim problemima koji se tiču pravnog poretka Srbije, oni su u prvom trenutku naišli na jedan veliki zid ćutanja i na ignorisanje. Kamo sreće da je to ignorisanje potrajalo, nego nije.
Ignorisanje nije bilo mudro, ali bi svakako bilo mudrije da ste samo ignorisali nego sve ono što ste nakon toga radili, a radili ste, npr. to da je Vlada Republike Srbije na jednoj od svojih sednica stavila van snage uputstvo koje nije ni donela, već je to učinila komora u skladu sa zakonom propisanim ovlašćenjima. Bilo je tu raznih pretnji i krivičnim gonjenjem upućenim advokatima zbog nečega što je prilično nestručno, kvalifikovano kao ometanje pravde, bilo je pokušaja osnivanja raznih interesantnih udruženja advokata koji su u javnosti ostavili utisak da se osniva neki parakomorski sistem u koji ulaze advokati koji su protiv obustave rada.
Bilo je tabloidnih pokušaja da se lično i profesionalno diskredituju mnoge kolege advokati i da se kroz urušavanje njihovog ugleda uruši ugled čitave profesije. Bilo je ohrabrivanja i podsticanja nekih advokata da na konferencijama za novinare, između ostalog, organizovanih i u holu ove Narodne skupštine, prkosno upoznaju javnost o tome kako eto oni ne poštuju odluke komore, čiji su članovi, već da nesmetano rade, ali se doduše posle ispostavilo da nisu samo članovi komora, već i političkih stranaka, te su očigledno prioritet dali stranačkim a ne advokatskim legitimacijama. Dakle, svega je bilo, samo nije bilo želje da se problem reši.
U decembru mesecu 2014. godine kao grom iz vedrog neba vi odlučujete da započnete pregovore. Ja vas pitam, ministre, šta je to što je dovelo do toga da isto ono ministarstvo koje je mesecima odbijalo razgovor, sada naprasno odlučuje da razgovara? Šta je to što je postojalo u decembru mesecu, a nije postojalo ni u septembru ni u oktobru ni u novembru? Kakva je to nova okolnost? Kakav je to novi podsticaj? Da li je to možda neka packa iz EU ili šta god slično? Vi ste javni funkcioner i dužni ste da obavestite javnost o tome kako je nastao problem, zašto nije rešavan, odnosno zašto je dugo trajalo njegovo rešavanje i kako planirate da sanirate sve posledice takvog svog postupanja?
Ja se neću u ovoj diskusiji vraćati na ono kako je tekla moja i vaša rasprava ni krajem avgusta ni u novembru mesecu. Želim samo da kažem da ste predloge koje sam tada saopštavala, vi odbijali, iako danas iste te predloge predlažete i mislim da je osnovni red da odgovorite na pitanja koja sam vam postavila, a zbog kratkog vremena koje je preostalo ne mogu dalje da govorim, da se izvinite građanima Srbije zbog pravnog haosa koji ste izazvali, a ostavka nadam se da se podrazumeva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, gospodine prededavajući.
Imajući u vidu da sam u načelnoj raspravi izneo nedvosmislen i eksplicitan stav poslaničke grupe SPS u pogledu bezrezervne podrške predloženim zakonima i predloženom setu zakona, želeo bih da se vratim isključivo na polje struke i da sa stanovišta struke razmotrimo nešto što bi moglo da bude korisno za buduće delovanje kada su u pitanju eventualna poboljšanja kvaliteta ovog zakona, a nesumnjivo je da će za to imati potrebe.
Namerno sam rekao da je zakonodavni proces evulutivan proces u kome smo dužni da pratimo da li zakoni u praktičnom smislu odgovaraju životnim potrebama, a pre svega da li zadovoljavaju interese građana. Zbog toga želim da posebno ukažem na nešto što mi se čini da je ostalo nedorečeno, a da bi moglo da bude i te kako korisno u budućem periodu. Radi se o sudskoj zaštiti koja predstavlja jedan od najkvalitativnijih pomaka što se tiče samih izmena zakona u odnosu na raniju zakonsku regulativu, imajući u vidu da sudovi vrše i zaštitu stranke od nezakonitog rada javnog beležnika, a istovremeno na neki način kontrolu rada javnog beležnika.
Postavlja se jedno logično pitanje – ako javni beležnik donosi rešenje kojim odbija potvrdu legalizacije ili izdavanje javnobeležničkog zapisa, u kom roku? Taj rok nije definisan. Struka u opštem smislu reči, pravnička struka, sa kojom sam razgovarao kada smo svi zajedno podržali ove zakone, je dala jednu vrstu predloga da bi taj rok trebao da bude što kraći. Taj rok podrazumeva i dužnost javnog beležnika ili notara da poštovanjem tog roka dostavi stranci rešenje kojim se određuje prema stranačkom zahtevu ili zahtevu stranke. Očigledno je da bi valjalo da u daljem toku rada na ovim zakonima na tu temu razmislite.
Kolega Backoviću, nadam se da bi tu mogli da ostvarimo jednu vrstu saglasnosti, barem u tom procesnom pravnom smislu reči. Što se tiče razlika između nejavne i javne isprave, ona je u principu definisana, premda je struka ukazala da bi i tu možda moglo da bude preciznijih pojašnjenja šta je javna, a šta nejavna isprava.
Ono što je meni sugerisano da se unese, ja ću se sam odrediti, nećete mi zameriti što ću to umesto vas da učinim, da se definiše kada je nadležan osnovni, a kada je nadležan viši sud, jer se u tekstu zakona pominje samo sud, bez označenja nadležnosti sudova opšte nadležnosti.
Naravno da to mora biti osnovni sud u prvom stepenu i naravno da to mora biti viši sud u drugom stepenu, imajući u vidu nespornu činjenicu da se javni beležnik imenuje prema sedištu suda, a ne sedištu sudova. Prema tome, u tom pravcu nije ni potrebna intervencija.
Sveo ovo što sam istakao ima isključivo dobru nameru u dobroj meri da se poboljšaju kvaliteti zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege,  poštovani građani, set zakona o kojima raspravljamo u načelnoj raspravi posledica je prvo pregovora, a zatim i dogovora Ministarstva i Advokatske komore i kao takvi sigurno su doneti u interesu građana i u to sigurno ne treba sumnjati. Pregovori jesu bili dugi. Četiri meseca je činjenica i to niko i ne osporava. Ali, ono što je bitno, to je da ova Vlada, da ovo Ministarstvo, ova Skupština ima snagu da iznese sve predložene reforme. Ovo je svakako demokratski proces, bez obzira što je štrajk u pitanju, i to je vid demokratske borbe.
Došlo se do rešenja. U tom trenutku nije moglo drugačije, ali svakako, ono što je bitno, to je da od sutra, tj. od srede, kada budu ovi zakoni izglasani, vratiće se red i mir u jednu jako bitnu oblast države, a to je oblast sudstva. Vama, poštovana gospodo iz opozicije, naravno smetaju promene. Mi smo spremni da menjamo sve ono što je potrebno kako bi građani živeli bolje.
Da su predstavnici bivše vlasti imali sluha i da su menjali od 2000. godine na ovamo, verovatno bi bile sprečene mnoge zloupotrebe i upropašćavanje države koje je trajalo godinama, a upravo iz razloga nemenjanja zakona, pa možda čak i zakona koji se odnose na sudsku praksu, odnosno na sudove, se došlo do stanja u kome nije bilo drugog rešenja nego da građani na izborima svoj glas daju drugima kojima veruju i koji će ih povesti u nešto bolju i pravedniju budućnost.
Moj prethodni kolega je rekao da mi donosimo neke odluke koje nisu u skladu sa evropskim vrednostima. Ovo je svakako odluka koja je u skladu sa zakonom i odluka koja će se primenjivati. Ja bih pre rekao da odluke kojima su oni vladali dugi niz godina unazad ne da nisu bili sa evropskim vrednostima, oni pre svega nisu bili usmereni na vrednosti posvećene građanima. Bili su upravo u duhu činjenja onih stvari koje su doprinele da 3.000 preduzeća, da veliki broj javnih preduzeća, sudstvo, zdravstvo, prosveta, privreda, poljoprivreda, dođu na najniže grane. Jednostavno, urušavalo se iz godine u godinu i da nije 2012. godine došlo do promene vlasti, pitanje je kako bi ova država završila.
Postavlja se pitanje – ko je odgovoran? Odgovornost za donete zakone svakako je ne samo na Ministarstvu pravde. Odgovornost je na ovoj Vladi, odgovornost je i na ovoj Skupštini i niko u našim redovima neće posle nekoliko meseci ili posle nekoliko dana reći – ne, ja nisam odgovoran. Odgovorni su svi koji glasaju za ovaj zakon i evo, i ja sam među njima. Za nešto što činimo snosimo punu odgovornost. Iz tog razloga ne vidim zašto pripadnici bivše vlasti stalno pričaju o tome da građani imaju kratku pamet? Naprotiv, oni nemaju kratku pamet. Dobro i vrlo dobro znaju ko je i šta učinio za njih i u skladu sa tim su i glasali.
Svako ima pravo na svoje mišljenje i to uopšte nije sporno, ali kada neko nema argumente, on pokušava da podiže ton i da galami. To samo govori o njemu, a ne o nama.
Ono što još hoću da kažem i da privedem izlaganje kraju, jer su prethodnici pre mene dosta toga rekli. Naravno, ministar je obrazložio sve ono što je potrebno. Bitku ste, gospodo iz opozicije, izgubili vi i, naravno, izvinjenje građanima za sve ono što su činili od 2000. godine na ovamo imate vi. Potrebno je da vi date izvinjenje. Ako ćemo po pravdi, a pravda je spora ali dostižna, ostavku ne treba da da ministar Selaković, nego pripadnici opozicije, koji svi zajedno, pošto vas ima toliko puno, ja ne mogu da popamtim koliko je stranaka nastalo od DS. I sami ste shvatili da ta ideja nije baš primenjiva na ovim prostorima. Svi zajedno, grupa za cenzus, dugujete izvinjenje građanima za sve od 2000. godine do danas.
Što se tiče ovog seta zakona, drago mi je da je većina u ovoj Skupštini za. To samo pokazuje da je ovaj zakon, uz neke duže i teže pregovore, ipak usvojen, odnosno biće usvojen i građani će imati svu pravnu zaštitu, što je najbitnije u ovom trenutku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Imate tri minuta i 45 sekundi.

Hvala. Dosta mi je.
Nekoliko poslanika, i sam ministar je na početku svog izlaganja rekao da ovi zakoni jesu plod nekakvih četvoromesečnih pregovora i protesta advokata, za koji neuspešno pokušava da nađe opravdanje u nekim drugim vremenima, iako je fakat da je taj štrajk počeo u ovim vremenima i da su sami advokati bili veoma jasni oko toga zbog čega protestuju.
Da vidimo, gospodine Selakoviću, šta ste vi tokom ta četiri meseca radili i kako ste se ponašali, jer je to ključno, na jedno jedino pitanje koje vi danas građanima morate da date odgovor.
Vi ste najpre te ljude vređali, pretili im krivičnim prijavama, omalovažavali ih, kriminalizovali. Stvarali ste neki parakomorski sistem od svojih nekih stranačkih kolega, pa ste slali lažna saopštenja o tome kako je dogovor postignut, koji su posle advokatske komore demantovale, pa ste ih optuživali da se protive borbi protiv korupcije, pa ste menjali zakone bez ikakvog dogovora sa njima, pa ste huškali građane na advokate, govoreći im kako su advokati isključivi krivci za sve nevolje koje su ih snašle u životu, pa ste ih optuživali da rade za Miškovića, a pošto ste i sami rekli i nekoliko poslanika je reklo da ovaj predlog s kojim ste danas izašli pred nas ni u jednom zarezu se ne razlikuje od onoga što su advokati predložili, imamo jako važno pitanje na koje ste već nekoliko puta propustili da odgovorite – da li je, gospodine Selakoviću, to Mišković pobedio ili su advokati sve vreme bili u pravu, a vi ste se inatili četiri i po meseca i stvorili ste haos u ovoj zemlji?
Ako ste plaćenici Miroslava Miškovića ubedili da prihvatite njihove zle i sebične zahteve, kako ste ih predstavljali svojevremeno kada je štrajk počeo i kada ste videli da nećete moći da ga ignorišete, onda znate, gospodine Selakoviću, šta vam je činiti.
S druge strane, ako su advokati sve vreme bili u pravu, a vi ste građane ove zemlje četiri i po meseca na takav način tretirali, onda isto tako znate šta vam je činiti, gospodine Selakoviću, samo što pre toga treba da se izvinite tim ljudima koje ste na takav način vređali i da se izvinite građanima zbog toga što četiri meseca nisu imali pristup pravosuđu i zbog štete koja je nastala u to vreme, a procenjuje se da je ona i nekoliko stotina miliona evra za ova četiri meseca.
U svakom slučaju, i da je Mišković pobedio i da ste se vi inatili, znajući da su advokati u pravu, vama ostavka jeste jedini častan izlaz iz toga, a dok se u ostavci, lepo možete da organizujete proteste ispred Vlade Vojvodine, jer to što ste predložili kao ministar, da te proteste organizujete, to je skandal samo po sebi i eto još jednog razloga da podnesete ostavku. Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam jednom reagovao kada je neko od prethodnika vrlo tendenciozno, vrlo vešto, pošto to nekima izgleda ide i te kako od ruke, pokušao da izvrgne moje reči. Ja sam rekao i to da ponovim još jednom, kome nije to doprlo do uha i do mozga može da uzme stenografske beleške pa da pročita. Rekao sam – nije problem organizovati ni protest ispred zgrade pokrajinske vlade, ali mi to ne radimo jer smo vlast koja ima demokratski kapacitet da o problemima razgovara.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Kog dana ste to rekli?)
Danas sam to rekao. Ko ne zna, može da uzme da pogleda bez ikakvih problema.
Dakle, ja sam to danas rekao, iza toga stojim. Znate, uzmem nešto što mi se sviđa, odbacim nešto što mi se ne sviđa, pa onda predstavim, vidite ko je i kakav je. Znam da postoje oni kojima je i te kako mnogo krivo, što su se Ministarstvo i advokatura oko nečega sporazumeli. Meni je drago što postoje oni kojima je krivo zbog toga. Drago mi je, jer to samo pokazuje koliko je sporazum do kojeg smo došli, koliko god da je bio težak način doći do njega, koliko vredi. To je nešto zbog čega sam i te kako zadovoljan.
Dokle god budu postojali oni kojima je krivo što će advokati početi da rade, što će sudovi početi da rade, što će tužilaštva početi da rade, ili bolje rečeno, da nastave da rade od onog momenta gde su stali, e, dotle će moja poruka uvek biti, ja se svoje političke i svake druge odgovornosti niti klonim, niti bojim, a kao velik i pobornik parlamentarnog sistema, pozivam svakoga ko ima nešto protiv mene lično, ko smatra da ja posao ne radim kako valja, da pokrene i postupak za moju smenu.
Nemam apsolutno nikakav problem. Ja bih kao što sam malopre za jednu drugu stvar rekao, i sada da vam kažem, ja bih premro od srama da sedim ovde, a da moja stranka ima podršku od 6% u biračkom telu, a kamo li da sam predsednik Vlade, recimo pokrajinske, i da sam srastao sa foteljom u kojoj sedim, i da deceniju i po, niko ne može odatle da me skloni, pa makar to bili i građani koji demokratski svoju volju izražavaju na izborima.
Dokle god takvi budu protiv mene ja ću znati da i dalje, koliko toliko, u granicama mogućeg svoj posao obavljam časno i savesno. Hvala vam.