Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imate puno pravo da takvim incidentnim rečima skrenete pažnju na sebe. Ali, morate znati kakve reči, takva je i pažnja. Šta može gola istina protiv blistavih čari laži?

Ono što moram da priznam, nekoliko stvari su mi više dosadne ovde u Skupštini. Da slušam o bespredmetnim optužbama i da slušam o reformama Aleksandra Vučića. Građani više veruju svom oku nego uhu. Znam da biste vi više voleli da građani više veruju vašim očima, a ne sopstvenim, ali njihovo oko ne vidi ništa. Samo to nisu reforme. Ne znam šta više u ovom parlamentu možemo da čujemo o tim Čerčilovskim reformama Aleksandra Vučića, a kada zagrebete malo po javnim preduzećima, recimo, Železnicama Srbije, vidite krv, suze, znoj i tartufe. U Nišu krv, suze, znoj i grad bez svetla. U Vojvodini krv, suze, znoj u Novom Sadu i Andrej Fagljej. Samo to nisu reforme, gospodo, to nisu reforme, to je politička hazarderija nesposobnih ljudi koje ste postavili i od njih očekujete ono što oni od sebe samih ne očekuju. Građani, će vam to vrlo živopisno odgovoriti na izborima.

Zoran Babić, replika. Izvolite.

Ja sam mislio „Vlada u senci“, ali nije Vlada u senci, već „Stelt Vlada“.

Znate, nisu bili u Kruševcu, gospodine predsedavajući. Nisu koristili službena auta AP Vojvodine, nisu bili plaćeni iz budžeta AP Vojvodine da ne rade tog dana ništa, kao i danima pre toga. Znači, to je neka stelt Vlada Bojana Pajtića i DS-a, koju čas vidiš, čas ne vidiš, čas zaustavi Ferero Roše, čas je tu da izbaci neki tvit i da poziva na oružje u borbi protiv ne znam koga.

Izvinjavam se, nije Vlada u senci, to bi bilo vidljivo, stelt Vlada Bojana Pajtića. To je najnoviji izum.

Posle vas su ostale i suze, krv, znoj, za građane Republike Srbije i dugovi, a vama su ostali na duši i na časti i „Galenika“ i Razvojna banka Vojvodine i Univerzal banka, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, fond za razvoj Vojvodine, sve one, stotine i stotine firmi koje ste privatizovali na pljačkaški način, na kriminalan način, na korupcionaški način i šta je tim ljudima koji su ostali bez posla, ostalo već da liju suze dok vi brojite novčanice, kvadrate i kvadratne metre na Vračaru, na pašnjacima druge kategorije, dok Oliver Dulić broji iz Numba Investa ili kako već beše, šta treba da broji, optičke kablove ili ne znam šta, dok Saša Dragin broji veštačko đubrivo koje umesto da završi kod poljoprivrednih proizvođača, novac je završio u njihovim džepovima. To vi brojite, 13% za koliko ste više ljudi ostavili bez posla, 400.000 ljudi koji su ostali bez posla, te duše, morate da brojite, gospodine Nikoliću.

Dokle ćemo ovako? Ja ovo moram prekinuti, ali daću vam još ovog puta repliku.

Gospodine predsedavajući, pošto je ovde pristojnost odavno izgubila bitku, hajde da pokušamo da sačuvamo dostojanstvo. Tačno je da je Aleksandar Vučić pobedio na prethodnim izborima, to je tačno, na legitimnim i legalnim izborima, ali morate da napravite razliku između dobrog izbora i pravog izbora.

To što su građani 16. marta mislili da je Aleksandar Vučić dobar izbor, nikako ne znači da je pravi izbor, i to ih iz dana u dan ubeđujete. Ovo su ozbiljna vremena. Potrebni su nam ozbiljni ljudi da reše ozbiljne probleme. To je ono što od vas niko ne očekuje. O kojim reformama mi ovde slušamo tri godine? O borbi protiv kriminala i korupcije, bez presuda, o investicijama bez investitora. Da li su to te reforme? Jednu stvar da ste za tri godine uradili, njome biste se ovde hvalili, a vi ste odlučili da se obračunate sa opozicijom, zato što vi ni tu jednu stvar niste uradili za tri godine.

Replika, Zoran Babić.

Ako gospodin Nikolić misli da je gospodin Vučić dobar, a možda ne pravi izbor, pokazalo se da gospodin Pajtić nit je dobar, niti je pravi i to je ogromna razlika, gospodine Nikoliću. Ako smatrate da je govor istine nepristojno podsećanje na ono što puni sudske jedinice, što puni…

(Dejan Nikolić, sa mesta: A šta tačno, šta puni?)

… da li je ovo pristojno dobacivati, gospodine predsedavajući? Pošto je pristojnost izgubila u ovoj Narodnoj skupštini. Ne znam samo od koga. Da li od SNS koja trpeljivo ćuti na sve uvrede koje joj se ovde pripisuju ili od onih poput gospodina Nikolića koji nas čašćavaju epitetima „stoko“, „đubre“, „ološu“ ili ne znam kako. Da, gospodine Nikoliću, vi, jer sedite u istoj klupi sa gospodinom Šutanovcem koji je to uradio ili gospodin Šutanovac možda nije više u istoj frakciji u kojoj ste vi, možda nije u istom delu DS-a u kojem ste vi, ili možda gospodin Živković koji nas je častio tim epitetima, možda nije bio na istoj listi kao i vi, možda vam nije pomogao da pređete cenzus, ili on vama ili vi njemu. Lako se odričete politike i svega onoga što ste radili do 2012. godine.

Ne može, nedovoljno je reći – puj pike ne važi se, evo izvinjavamo se. Izvinićete se onog trenutka kada građanima Srbije vratite dostojanstvo, kada im vratite sva ona radna mesta koja ste im oduzeli, kada im vratite budućnost koju ste im oduzeli, kada im ozdravite javne finansije i ne čekam, ne tražim, i ne očekujem od vas, gospodine Nikoliću da vi kažete koje su to dobre reformske mere.

Dovoljan je bio ministar inostranih poslova Velike Britanije, možda čovek ne zna po vama, možda nije dovoljno kompetentan, po vašem mišljenju, ali je dovoljno što je on pre nekoliko dana u Vladi Republike Srbije pokazao pravi kurs i prave reforme mere Vlade Srbije.

Po amandmanu ima reč, ovo je već prešlo svaku meru i neću više dozvoliti. Skrenuli smo sa dnevnog reda, molim vas. Nema više replika, nego ko želi po amandmanu, može, javio se dr Janko Veselinović.

Jeste, mada ste predsedavajući, gospodinu Babiću, SNS, opet danas načinili uslugu, pričali su o svemu o čemu su hteli, što nije u redu, gospodine predsedavajući. Ja ću trošiti vreme ovlašćenog predstavnika.

Reći ću, kada je govoreno o ovom amandmanu, od strane šefa poslaničke grupe SNS, on je govorio šta su građani Srbije uvideli. Građani Srbije su uvideli, kolike su im plate, penzije, kakvo im je stanje u zdravstvu, u školstvu i to su građani Srbije uvideli.

(Zoran Babić, sa mesta: Da li je ovo po amandmanu?)

Molio bih gospodina Babića da mi ne dobacuje.

Molim vas gospodo, nemojte, niko sebe neće da vidi. Gospodine Babiću, vi sada dobacujete odatle, dobacuje ovaj, dobacuju sa strane. Molim vas da poštujemo Poslovnik, kao što se ni vi niste držali amandmana, vidim da se i on ne drži amandmana.

Ali vas molim, gospodine Veselinoviću, vratite se na amandman.