Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
S obzirom na tok rasprave, želim da koristim vreme poslaničke grupe kada je reč o amandmanu, ponese to ljude, tempo rasprave i pričati o raznim stvarima da razniji ne mogu biti.
Deo amandmana koje su podnele kolege Marko Đurišić, Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić, Blagoje Bradić i Dušan Petrović, je Vlada praktično prihvatila, jer je deo amandmana podneo narodni poslanik Dragan Nikolić, o tom se amandmanu radi.
Ponavljam, razumem, ponese to čoveka. Zašto je ovaj amandman vredan prihvatanja ili razmišljanje o glasanju? U svom prvom stavu, zbog toga što kolege narodni poslanici traže da Ministarstvo koje je nadležno za poslove pravosuđa, bude dužno, da u roku od šest meseci od dana stupanje na snagu ovog zakona, podnese nadležnom Odboru Narodne Skupštine izveštaj o efektima primene ovog zakona sa prethodno pribavljenim mišljenjem, nadležnog organa Advokatske komore Srbije.
Zašto kažem da treba razmisliti o glasanju za ovaj amandman? Zbog toga što postoje argumenti koji su snaga u diskusijama narodnih poslanika, koji su rekli to da posebno naglašavate, da Ministarstvo treba da podnese izveštaj, a inače je regulisano Zakonom o Vladi, Zakonom o Narodnoj skupštini, Zakonom o Ministarstvima.
Ali, to bi bio dobar povod da porazgovaramo zašto ministri ne podnose svoje tromesečne izveštaje, zašto sa svojim tromesečnim izveštajima ne dolaze na odbore. Zašto ministri smatraju da Narodna skupština nije dostojna sednica gde bi oni branili svoje izveštaje, jer to se ne dešava. Šteta je zajednička.
Ako neko misli da će za društvo u celini biti bolje ili za Vladu, ako ovakvih izveštaja ne bude, taj je jako u krivu.
Naš posao je da slušamo izveštaj koji nam ministri podnose. Ja u nekoj, skoro pa emocionalnoj ravni ne razumem ministre koji imaju ovako široku podršku u brojevima u Narodnoj skupštini, koji imaju legalnu podršku u izbornom rezultatu, da ne koriste ono što je ustavna i zakonska obaveza i Narodne skupštine i njih, i da podnose izveštaje u Narodnoj skupštini.
To zaista ne razumem, osim da postoje razlozi koji meni nisu dostupni, a neću da špekulišem. Dakle, sve to što se kaže, u redu je da se podnese izveštaj, ali nemojte to da stavljamo u zakon, jer to je regulisano drugim zakonima, sa čim se ja slažem i to je jak argument, dovodi nas do situacije da nema toga što je deregulisano u drugim zakonima.
Zašto je argument moguć i na strani toga da Ministarstvo, odnosno nadležni ministar donose izveštaj o tome šta se dešava sa primenom ovog zakona? Zato što izmene i dopune Predloga zakona pred nama nisu deo strategije i volje Ministarstva pravde, niti Vlade Republike Srbije.
Oni nisu ni deo strategije i volje samostalnog plana donošenje zakona Narodne skupštine. Oni nisu u Skupštini ni za to što bi možda bili na nacionalnoj agendi akcionog plana usvajanja zakona kojima smo se obavezali da ćemo iz usvojiti kada su u pitanju evropske integracije. Zakoni su pred nama, jer je postojao kontekst i rezultat su tog konteksta. Ja ga ne kvalifikujem vrednosno. Ja se zalažem za dijalog, i ako mi bude dozvoljeno u oceni toga ko je pobedio i ko je izgubio, ja bih rekla da smo izgubili svi, a advokati su najmanje izgubili, ali to možemo vrednosno da se složimo ili ne. Izgubili smo mi kao društvo za ova četiri i po meseca.
Dakle, ti zakoni su pred nama, zato što postoje ova četiri i po meseca iza nas i da nema tog konteksta, ne bi bilo ni ovih predloga zakona.
U tom smislu je potpuno logična ideja kolege poslanika, hajde da vidimo za šest meseci, da li smo dobro procenili i odredbe koje stoje. Još jednom se zahvaljujem Odboru za pravosuđe što je prihvatio jedan moj amandman u kombinaciji sa amandmanima drugih narodnih poslanika, jer smo nešto dobro uradili, i ministra koji je taj amandman prihvatio sa svojim obrazloženjem. Ima čovek pravo na to da ima nelagodu kod takvog prihvatanja.
O tome se radi kada je u pitanju dijalog o rešenjima. Umesto toga, ako je izbor ono što smo slušali kao raspravu, onda ja moram da izrazim svoju bojazan da ćemo za četiri i po meseca ovde sedeti sa nekim drugim zakonom koji će pred nama biti ne zato što Vlada hoće, ne zato što neki ministar hoće, ne zato što je na akcionom planu evropskih integracija, ne zato što je zajednički dogovor Narodne skupštine, nego zato što smo ispustili iz ruku neki kontekst i zbog toga što se nevoljno kroz dijalog dogovaramo.
Ovaj amandman je u korist dijaloga među nama. Ja znam da većina neće biti za, ali savesti svoje radi i svojeg zagovaranja za dijalog, želim da ostane trag u stenogramu, moje zalaganje da na ovaj amandman mislimo već šest meseci. Hvala vam.

Reč ima Neđo Jovanović.

Opet po amandmanu.
Očigledno je da postoji nerazumevanje kada se ističu činjenice i argumenti kojima se dovodi u sumnju opravdanost amandmana.
Nije ovde sporno podnošenje izveštaja od starne ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Sporna je legitimacija Advokatske komore Srbije ili advokature u ovom amandmanu. Nema apsolutno mesta za legitimaciju Advokatske komore u smislu davaoca mišljenja. To može po nekoj prirodi razmišljanja ili zdravoj logici da bude Komora javnih beležnika, ali ne može ni u kom slučaju da bude advokatura.
Advokatura ovde nema šta da traži, da participira na bilo koji način, pa ni sa davanjem mišljenja i u tom pravcu je amandman apsolutno neprihvatljiv i u tom pravcu je reagovala i koleginica Batić kada je rekla – nije smislen amandman. Nije smislen i zbog toga ne može da se prihvati. Hvala.

Hvala.
Dragan Nikolić traži repliku. Kaže da ste ga pogrešno protumačili. Dužna sam da mu dam reč.

Gospođo predsednice parlamenta, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodna poslanica me je u prethodnom izjašnjavanju pomenula kao predlagača ovog amandmana.
Pomenula je moje ime, ne znam kako je došlo do te zabune, pretpostavljam slučajno ili njenom omaškom. Ne mislim da je to iz neke zle želje i namere, ali s obzirom da javnost Srbije je obaveštena da sam ja podnosilac ovog amandmana, hoću da kažem da nisam i da ovakav amandman ne bih podržao nikada, a još manje ga podneo zato što je potpuno neprimenljiv jedan deo, a to je da Advokatska komora ima nekog uticaja davanja mišljenja, jedino to može da radi Notarska komora i to je potpuno jasno svima koji su studirali pravni fakultet, a kamoli neko ko je malo više završio od svega toga.
Prema tome, zbog javnosti Srbije, hoću da kažem da ovo nije moj amandman i da sam ja protiv njega i glasaću u danu za glasanje protiv ovog amandmana. Hvala.

Reč ima Gordana Čomić.

  Zahvaljujem, očigledno je nesporazum. Možete pogledati u stenogram.
Drugi stav ovog člana je da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Ja sam rekla da je ovaj stav prihvaćen zbog toga što ste vi podneli amandman na član 9. koji glasi da umesto osmog dana ide rečima - narednog dana. Možete pogledati u stenogramu. Nemam nikakvu lošu vrednosnu ocenu tog što ste vi podneli amandman, nego je bilo u prilog da je jedan stav ovog amandmana prihvaćen. Vaše je pravo da podnosite amandman.
Ja ću inače glasati za taj amandman vaš, pošto je prirodan, s obzirom na kontekst u kojem je ovaj zakon na dogovor Advokatske komore i ministarstva donet. U tom smislu sam komentarisala i ono što spravom kolege zovu nemanje legitimacije. Imaju legitimaciju da dođemo do ovog zakona ali nemaju legitimaciju da posle učestvuju u primeni. Nije dobro. Nije dobro za dijalog u budućnosti.

Nemate pravo na repliku. Dakle, ništa nije bilo sporno.
(Dragan Nikolić, s mesta: Ne tražim ništa.)
Marko Đurišić, po amandmanu.

Naš amandman ima dva dela, dva stava.
Vidim da se, i drago mi je zbog toga, oko ovog drugog stava svi slažemo, uključujući i Vladu koja je prihvatila amandman kolege koji je predložio samo taj drugi deo a to je deo oko stupanja na snagu ovog i svih drugih zakona.
Nama nije bilo jasno zašto se suprotno ustanovljenoj praksi ovi zakoni donose sa odredbom da stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, s obzirom na to da su oni doneti ovde u parlament, kao što smo više puta čuli, kao dogovor predstavnika Ministarstva pravde i Advokatske komore, a posle četiri i po ili više meseci štrajka advokata i blokade srpskog pravosuđa. Nije nam bilo jasno zašto kada i u mnogim drugim, po nama, potpuno neopravdanim slučajevima zakoni su stupali na snagu istog dana po objavljivanju, sada je trebalo da se poštuje taj ustavni rok od osam dana.
Drago mi je zbog toga. Rekao sam i u načelnoj raspravi da mi nije bilo jasno zašto to stoji i zašto se čeka još osam dana, jer je odluka Advokatske komore posle sporazuma sa Ministarstvom pravde bila da po stupanju na snagu će prestati štrajk advokata. Usvajanjem ovog dela amandmana ćemo taj štrajk skratiti makar za osam dana.
Prvi stav našeg amandmana je želja da nam se nikad više ne desi ono što nam se desilo, a to je da imamo štrajk i blokadu pravosuđa četiri i po meseca, da nam se to ne desi ni u jednom drugom slučaju, ni u jednoj drugoj grani, da ne donosimo zakone i menjamo zakone dan pre nego što treba da stupi na snagu odnosno da se uvede notarski sistem 31, to je bio 1. septembar prošle godine. Trideset prvog avgusta mi smo usvojili izmene i dopune zakona, nekoliko zakona kojim je menjan i Zakon o javnom beležništvu i te izmene su prouzrokovale štrajk, izmene koje su donete bez rasprave stručne, bez mogućnosti da svi kažu svoje mišljenje, direktno posledica bahatosti, nestručnosti ministra, dobili smo štrajk i blokadu pravosuđa četiri i po meseca.
Naša želja je bila da vidimo da li ove izmene koje trebamo danas da usvojimo će dovesti do toga da se, prvo, štrajk prekine i pravosuđe odblokira, a kasnije da vidimo da li smo usvojili najbolja moguća rešenja i da li je sistem notara za koji mi smatramo da je jako bitan i potreban Srbiji, zaživeo na pravi način.
Da postoje problemi, očigledno postoje u donošenju i pripremi samog sistema stupanja na snagu, a i u njegovoj realizaciji, jer smo ovde izmenama iz novembra meseca recimo značajno smanjili prihode notara na račun države, iako nas je ministar samo dva meseca pre toga ubeđivao da je rešenje po kome država ništa sem PDV neće dobijati dobro i najbolje moguće, pa je posle dva meseca ipak rekao – ne, treba od nagrade ipak 20% da pripadne državi.
Govorili smo mnogo toga i o tome koliko će građani plaćati ove usluge i zato mislimo da je izveštaj važan i da ne bi bio problem, bilo bi lepo ako u redovnom izveštaju ministra dobijemo i ovaj deo.
Ako se ovaj amandman ne prihvati, očigledno da neće, ali je činjenica, ne znam konkretno za ministra kako on izveštava parlament, znam za neke druge ministre da uopšte ne poštuju obavezu da tromesečno izveštavaju parlament i mi smo želeli da tu obavezu iz Poslovnika koju očigledno neki ministri ne poštuju, uvedemo zakonom kako bi ojačali i da čujemo makar jednom za šest meseci kako ide sprovođenje ovih zakona.
Smatramo da je to dobro za parlamentarizam u Srbiji, da je to dobro za građane i žao nam je što ovaj amandman neće biti prihvaćen. Hvala.