Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, komentar mojih saradnika u jednom trenutku kada se gospodin Božović obratio je bio - koji tekst on ovo čita, o čemu on ovo priča, jer ovo opet ona priča Pajtićeva napada sam svoj zakon koji je on doneo? Tako i gospodin Božović je napadao isti zakon koji mi sada menjamo.
Član 27. glasi – članu 53. posle stava 5. dodaje se novi član 6. koji glasi. To su izmene. To što ste vi napadali, napadali ste svoj zakon. Ovlašćena službena lica vojne policije postupaju po zahtevu vojno-disciplinskog tužioca i predsednika vojno-disciplinskog suda za dovođenje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, za koje postoji osnovi sumnje da su izvršili disciplinski prestup ako izbegavaju saslušanje o disciplinskom izviđanju ili na glavnom pretresu pred vojno-disciplinskim sudom.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7. U dosadašnjem stavu 7, koji posle postaje stav 8. posle tačke 3. dodaje se tačka 3a, koja glasi – kada postoji osnovi sumnje da su učinili krivično delo protiv Vojske Srbije za koje se gone po službenoj dužnosti. U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9. reči „civilnog lica“ zamenjuje se rečju „civili“, ja ne razumem vi čitate vaš član i sada ovde unosite, ali vam hvala gospodine Božoviću.
Dozvoliće mi predsedavajući da mogu napokon građanima Srbije da kažem sve ono što ćutim 10 dana, ali moram da bi zaštitio sve ove časne oficire srpske i da jednom kažem sve to iza čega stojite vi, jer vi želite da napravite aferu, želite da raščistite prostor ispred Aleksandra Vučića, ali neće da vam pođe za rukom to.
Vi želite da umanjite bezbednost predsednika Vlada time i ja ću sada sve jedan po jedan dokument da pokažem.
Kada je u pitanju član 20. vi ne baratate terminima šta je VOA i šta su njene nadležnosti, šta je VBA i šta su njene nadležnosti. Ovde kaže u članu 20. – bezbednosno obaveštajni poslovi od značaja za odbranu su bezbednosni poslovi, kontraobaveštajni poslovi, obaveštajni poslovi, vojnopolicijski poslovi koji se obavljaju u skladu sa posebnim zakonima.
Termini obaveštajno bezbednosni poslovi zamenjuju se terminom bezbednosno obaveštajni poslovi, čime se vrši pojmovno usaglašavanje sa Zakonom o VBA i VOA. Ujedno se i preciziraju bezbednosno obaveštajni poslovi od značaja za odbranu. Šta je tu problem? Zašto su građani Srbije ugroženi zato što usaglašavamo zakon sa Zakonom o VBA?
Napali ste takođe stranku čiji sam ponosni potpredsednik, hvala vam na lepim rečima, da najveći smo i dugo godina ćemo biti najveći. Prijem bez konkursa, civila, postoji u Vojsci Srbije od 2007. godine, član 120. i 121. Zakona o Vojsci Srbije, na određenim formacijskim mestima, a postupak uređuje Vlada. Vlada Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić je zabranila prijem na ovaj način, kako je u prethodnom periodu bilo.
Ono što vas najviše interesuje, upravo želja da se raščisti prostor, želja da se umanji vrednost svega onoga što je uradila Vlada Aleksandra Vučića u prethodnih deset meseci, ne šest, nekima sporo vreme prolazi, šta da radimo, jeste značajan deo iznela i Vojska Srbije. Jeste da je krenula da razčišćava sva ona kriminalna dela u borbi protiv korupcije i kriminala, jeste da pronalazi kamere vaših finansijera koje su pripremljene tamo gde treba predsednik Vlade da održi sastanak, jeste da je uhapsila sve one koji su uzimali mito i koji su pisali i oštetili VMA, jeste da je uhapsila one koji su kupili radar bez saglasnosti svih službi u Vojsci Srbije i jeste niz drugih stvari koje radi.
Upravo je izašao Poverenik za informacije, gospodin Rodoljub Šabić da traži od Vlade, i to je još jedan, reći će – pa da sad mi napadamo itd. već su pripremili odbrambenu strategiju, sada niko zaboga nas ne sme da pita ništa, nije tačno. Rodoljub Šabić je izašao sa vešću, evo sada dobijam poruku, da natera Vlada ministra odbrane da da podatke koje on traži.
Moje pitanje za vas, da li je to što ja ne dam nešto što je Rodoljub Šabić tražio 2008. godine od tadašnjeg ministra odbrane? I tada je Ministarstvo odbrane dalo sve ono što ne zadire u deo vojne tajne. Kada sam izašao i rekao, prvo nek građani Srbije znaju da ja odgovaram pred Rodoljubom Šabićem za nešto što prethodni režim nije želeo da mu da, a vi ga zdušno podržavate pa kažete – ne zna ministar da ne postoji vojna tajna i sada ću da vam pročitam da postoji vojna tajna.
Vojna tajna kao krivično delo postoji još uvek u zakonodavstvu Srbije. Ja trebam da odgovaram i odgovaram i razvlačiće me po raznim žutim štampama zato što ne dam nešto za šta je bio zadužen da da prethodni ministar odbrane. Da nije bila vojna tajna, što tada 2008. godine niste dali?
Odnosi se na broj aviona i broj naleta pilota Vojske Republike Srbije. Rekao sam – kažnjavajte me, meni to niste tražili, tražili ste prethodnom ministru, ali ne mogu da dam, jer sutradan ja za razliku od nekih ne mislim da sam večan u fotelji ministra i sutradan će neko da podigne krivičnu prijavu i da treba da odgovaram za izdavanje vojne tajne, to neću da dozvolim. Dosta je Vojska Srbije davala podatke koje su drugi tražili od nas i bila je na tapetu za ovih zadnjih 12 godina.
U vezi tvrdnje Poverenika za informacije od javnog značaja da je ukinuta vojna tajna, treba imati u vidu da je interni propis Ministarstva odbrane i Vojske i dalje propisuju vojnu tajnu. Takođe, treba imati u vidu i da je u Krivičnom zakonu u članu 415. propisano krivično delo odavanja vojne tajne. U navedenom članu Krivičnog zakonika propisano je da se vojnom tajnom smatraju podaci koji su zakonom i drugim propisima naglašeni vojnom tajnom za Ministarstvo odbrane Vojske Srbije i internim propisima koji regulišu tajnost podataka i koji su i dalje na snazi.
Takođe, ono što stalno napominjem, a to je da je ovo zahtev Poverenika za informacije od pre osam godina za list „Danas“ - koliko je koštala popravka migova, šta je to urađeno na našim migovima i koliko to mi migova imamo i koliko sati piloti Vojske Srbije imaju naleta.
Ajmo da otvorimo sve onda. Onda dolazimo u onu situaciju za koju je Stojanović malopre rekao – pa ništa u ovoj zemlji više nije sveto, znači možemo da budemo otvoreni za sve.
Što se tiče Zaštitnika građana, gospodo draga, dana 26.09., i namerno ću da podižem svaki papir da građani Srbije mogu da vide sve, da vide da ništa ne krijemo i da odavde sa ovog mesta mogu da odu zajedno sa Zaštitnikom građana da uradi proveru VBA i garantujem da će sve da bude u redu i u skladu sa zakonom i Ustavom, ali to njima ne odgovara zato što imaju drugu nameru.
Obratio se Ministarstvu odbrane i VBA, sa zahtevom, citiram – poštovani gospodine Cvetkoviću, želim da vas u duhu saradnje i Ustavom i zakonom uređenih odnosa dva državna organa najavim preventivnu kontrolu posete VBA. Kasnije je pričao o sistemskim, o preventivnim o Zaštitniku građana. Ne poznaje ni preventivnu ni sistemsku kontrolu. Poznaje kontrolu u kojoj za sedam godina postojanja Zaštitnika građana nikad nije došao u VBA. Dolazili su pojedinačno po zahtevima pojedinaca, ali u kontrolu Agencije koja uredno dostavlja svoje izveštaje i Odboru za bezbednosti i kontrolu službi bezbednosti i imali su dva dana pre toga usvojen izveštaj u odboru skupštinskom. Tada su neki koji su posle toga podržali trebali da kažu – pa gospodo mi smo usvojili njihov izveštaj pre dva dana i bili u poseti VBA i kontroli i nismo ustanovili nikakve nepravilnosti.
Znači, dezavuisao je svojom pričom ovih proteklih deset dana i skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti, gde kaže – cilj posete biće u najširem smislu zakonitosti i pravilnosti obavljanja poslova iz nadležnosti VBA koji su od značaja za ostvarivanje garantovanih prava i sloboda građana. Tokom posete posebna pažnja biće usmerena na posebne postupke i mere preduzete na osnovu naloga direktora VBA ili službenog lica koje je direktor ovlastio i tačka 2. – napredovanje pripadnika VBA.
Preventivna kontrola biće realizovana u utorak 25. novembra 2014. godine sa početkom u 12,00 časova. Pripremni sastanak biće organizovan u petak 21. novembra 2014. godine u 12,00 sati. To je zahtev koji smo mi dobili dva dana pre održavanja parade ponosa. Dva dana.
Dešava se incident koji se dešava. Dana 1.10. ministar odbrane na osnovu člana 18. stav 1. tačka 1. naređuje – preduzeti mere iz svoje nadležnosti radi ispitivanja okolnosti utvrđivanja činjeničnog stanja pod kojim je 28. septembra 2014. godine u Beogradu fizički napadnuti pripadnici bataljona vojne policije specijalne namene „Kobre“ od strane pripadnika žandarmerije, MUP-a u toku izvršavanja zadatka. Nosilac VBA uprava vojne policije. Rok – odmah.
Nakon ispitivanja okolnosti tačka 2. i utvrđivanja činjeničnog stanja pod kojima su fizički napadnuti pripadnici vojne policije specijalne namene „Kobre“ predložiti mere koje su potrebne preduzeti za sprečavanje nastanka ovakvih događaja u narednom periodu, a radi planskog i bezbednog izvršavanja zadataka pripadnika Vojske Srbije. Takođe, građani Srbije mogu da vide.
Dana 2. oktobra Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu pod broj 5462 2014. od Vojske Srbije i Generalnog štaba Vojske Srbije i uprave vojne policije - zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja.
Potrebno je da nas obavestite da li je vojna policija ili neka druga služba u okviru organizacione celine Vojska Srbije postupila u vezi događaja koji su privilegovanih lica, a prema novinskim člancima povređena dva pripadnika Vojske Srbije i nalaže nam da svu dokumentaciju koju imamo dostavimo javnom tužiocu. Znači Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Evo ga papir gde nam tužilac nalaže da mu dostavimo sva predmetna dokumenta.
Godine 2014. 3.10. Zaštitnik građana se obraća ponovo Kabinetu ministra ovog puta i kaže – molimo vas da nam odmah, a najkasnije od 15 dana od dana prijema dostavite celokupnu dokumentaciju kao sve relevantne podatke koje ste pribavili u vezi sa događajem koji se odigrao u vreme održavanje parade ponosa, radi donošenja odluke Zaštitnika građana o potrebi pokretanja postupka iz svoje nadležnosti. Uvereni da ćemo ostvariti zakonom propisanu saradnju u interesu efikasnog… Evo ga dopis Zaštitnika građana od trećeg.
Vojnobezbednosna agencija dobija od ministra odbrane 3.10.2014. godine na bazi molbe Zaštitnika građana takođe dopis i naređenje dostavljeno u aktu Zaštitnika građana broj taj i taj od tog i tog datuma, sa molbom za dostavljanje celokupne dokumentacije. Ministar odbrane je upoznat sa predmetnim aktom i naredio je da se u VBA sačini nacrt pisma Zaštitnika građana kojim će navesti sledeće – da je Ministarstvo odbrane preduzelo sve mere u skladu sa svojim nadležnostima po pitanju utvrđivanja činjeničnog navedenog stanja, da u ovom trenutku nije moguće dostaviti podatke obzirom da je zvanična istraga u toku. Citirati zakonske odredbe i da će nakon utvrđenog činjeničnog stanja i završetka istrage traženi podaci i materijal biti dostavljeni Zaštitniku građana po njegovom zahtevu. Evo, takođe dopis koji je otišao iz Kabineta direktora VBA.
Vojnobezbednosna agencija odgovara 15.10.2014. godine Zaštitniku građana. Nijednog trenutka ne kaže – ne želimo da vam damo, nego kaže – VBA je proučila vaš zahtev za dostavljanje dokumentacije i relevantnih podataka o događaju koji se desio u Beogradu 28. septembra na uglu ulica tih i tih. Budući da u vešem aktu nije naveden konkretan događaj o kome je reč pod pretpostavkom da mislite na sukob između pripadnika žandarmerije i vojne policije koji se dogodio tog dana, obaveštavam vas da VBA i Ministarstvo odbrane preuzelo sve mere iz svoje nadležnosti da se utvrde činjenice i okolnosti tog događaja.
U smislu odredaba Zakona o krivičnom postupku član 43. stav 2. tačka 1. za utvrđivanje činjenice i okolnosti navedenog događaja, kao i kvalifikacije dela odgovoran je nadležni javni tužilac i jedino je on ovlašćen za ustupanje podataka drugim organima i licima. S toga nismo u mogućnosti da udovoljimo vašem zahtevu jer bismo time povredili tajnost predistražnog postupka koji je u toku zbog čega predlažemo da se obratite nadležnom javnom tužiocu. To je odgovor koji je VBA dala Zaštitniku građana. Nismo rekli – ne, ne želimo. Ali, imamo započet predistražni postupak. Sutradan će neko da nas optuži da smo uticali na istražne radnje.
Uvređen time što je dobio 12. januara 2015. godine gospodin Saša Janković odgovara VBA – gospodine Cvetkoviću, obaveštavam vas da otkazujem preventivnu kontrolnu posetu VBA dogovorenu za 25. novembar. Znači, otkazuje preventivnu, gospodo narodni poslanici. Nema nijedne tvrdnje o kojoj pričamo. Posetu neću obaviti sve dok Agencija ponovo ne uspostavi puno poštovanje svojih zakonom propisanih obaveza u pojedinačnim postupcima kontrole, bez izuzetaka, koji su prekinuti nezakonitim odbijanjem Agencije da ovom organu dostavi podatke koje poseduje o događaju koji se desio 28-og.
Onda piše meni gde kaže da je odbilo ministarstvo tj. VBA. Takođe se kaže da je Ministarstvo odbrane otelo snimke i saslušavalo civile. Evo gospodo, dana 2. oktobra 2014. godine zahtev Komercijalnoj banci. Niti smo sa bilo kojih lokala, niti smo protivpravnog, nego po zakonu. Pročitaću i na koji zakon se pozivamo. Uputili smo zvanično pismo Komercijalnoj banci i Alfa banci koje su u blizini, ali je to upravo problem – šta se vidi na tim snimcima. To je ono što interesuje neke druge. Uputili smo dopis u kome kažemo – u cilju preduzimanja mera iz nadležnosti VBA na rasvetljavanju okolnosti napada na ovlašćena službena lica vojne policije dana tog i tog u neposrednoj blizini vaše ekspoziture na osnovu člana 286. Zakona o krivičnom postupku „Službeni glasnik Republike Srbije“ 72, 101, 121, 32 iz 2013. godine, 45 iz 2013. godine i 55 iz 2014. godine, kao i član 9. Zakona o VBA i VOA potrebno je da ovlašćeno lice službenim licima VBA dostavi u elektronskom obliku snimke spoljnih kamera sa vaše ekspoziture za 28.9.2014. godine u vremenskom periodu od 10 do 15 časova.
Ista su u zapisniku preuzeta službena lica Komercijalne banke i pripadnik Vojnobezbednosne agencije. Apsolutno i sve je isključivo u skladu sa zakonom. Nijedno civilno lice nije saslušano, niti legitimisano od strane Vojnobezbednosne agencije, ali se zato na snimku vidi ko jeste to radio. E, to je problem, gospodo narodni poslanici i građani Srbije. To je veliki problem sada za neke.
Takođe, mi, Vojnobezbednosna agencija upućuje pismo javnom tužiocu, gde javnog tužioca obaveštavamo da imamo zahtev od strane Zaštitnika građana, koji od nas traži da mu se dostave podaci, i da tražimo njihovu saglasnost po zakonu, onako kako to zakon nalaže, da nam daju odobrenja da možemo da mu dostavimo dokumenta, jer je jedini vlastan u ovom trenutku javni tužilac.
Pre nego što mi nađu i ovaj dokument, da vam pokažem za tužioce.
Alfa banci takođe upućujemo pismo sa molbom da nam se dostave snimci shodno zakonu i takođe zapisnički konstatujemo da smo dobili taj CD u ovom vremenskom intervalu. Ovde je Prvo osnovno javno tužilaštvo i njemu se obraćamo 9. decembra, gde kažemo – ministru odbrane obratio se Zaštitnik građana tražeći da mu se dostave podaci o incidentu od 28. septembra u Beogradu, u kojem su učestvovali pripadnici žandarmerije i vojne policije. Ministarstvo odbrane je odbilo da postupi po zahtevu Zaštitnika građanina jer smatra da se na taj način hoće prekršiti odredbe člana 17. stav 3. Zakona o Zaštitniku građana, pred kojim Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnog tužioca.
Naše je mišljenje da je smisao odredbe kao napred takav da zakonodavac smatra da bi ustupanje podataka trećim licima, a radi vođenja nekog drugog postupka, različitog od krivičnog, moglo da ima prejudicirajući karakter u odnosu na rad pravosudnih organa, odnosno nadležnog javnog tužioca koje za vođenje krivičnog postupka ima izvornu nadležnost. Jer, u smislu odredbe iz člana 5. stav 1. Zakona o krivičnom postupku, podsećam da je jedini ovlašćeni tužilac za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac. Odnosno, krivično gonjenje započinje prvo radnjom javnog tužioca ili ovlašćenog službenog lica policije na osnovu zahteva javnog tužioca. Preduzeto je u skladu sa ovim zakonom radi provere osnovne sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo.
Naročito nas obaveštava Prvo osnovno javno tužilaštvo da je Više javno tužilaštvo preuzelo predmet i da je predmet kod njega. Mi se i njima obraćamo jednim pismom sa objašnjenjem da nam Zaštitnik građana traži i da tražimo njihovu saglasnost za materijale. Šta su materijali? To su ova dva snimka koja imamo i to su izjave tri pripadnika vojne policije, specijalne namene „Kobra„ njihove izjave koje su date.
Sve je to malo. Pojavljuje se predsednik Kasacionog suda i predsedniku Kasacionog suda upućujemo posle te izjave na televiziji i pismo gde mu kažemo – Gospodine predsedniče, bez da utičemo na sudstvo, dajte nam saglasnost da damo podatke Zaštitniku građana, koji su predmet procesa i nalaze se kod javnog tužioca, ako već kažete da trebamo nešto da damo. Mi apsolutno postupamo po zakonu i onako kako to zakon nalaže.
Onda se širi tema, pa kažemo – da, mi prisluškujemo sindikalne lidere. Jedini put kada je Vojnobezbednosna agencija imala postupanja, ne prisluškivanja, jer i u ovom trenutku Vojnobezbednosna agencija ne prisluškuje nikoga, za to je potrebna odluka suda i saradnja sa drugim bezbednosnim službama, a Vojnobezbednosna agencija nema instrumente da može bilo koga da prisluškuje, niti je ikada postupala na taj način bez odluke suda i odobrenja suda, ali jedini put kada imamo informaciju da je rađen operativno predsednik sindikata, jeste 2011. godina. Ova informacija koja je u mojim rukama je data tadašnjem ministru odbrane.
Takođe, imam i pisanu izjavu koja je došla na ime premijera, gde se kaže da su prilikom zadnjeg štrajka u „Zastavi oružje“ pojedini političari pokušavali da ih nateraju da ponovo zauzmu magacin naoružanja. I tu izjavu u pisanoj formi imam ovde kod sebe.
Onda se to proširilo na priču oko toga kako se, zaboga, prisluškuju političari. Ja sam naredio inspektoru odbrane, koji je imenovan od strane Vlade Republike Srbije, da zatraži dokaze od Zaštitnika građana i da na bazi tih dokaza koje bi dobio od njega izvrši kontrolu Vojnobezbednosne agencije. Rečeno je – pa, nismo mi ti koji vama treba da damo dokaze. U redu, mi smo samo tražili da nam date put. Ako već kažete da postoje određeni dokazi, dajte nam dokaze za to, jer ste to izneli javno medijima. Urađena je analiza i od svega toga, ja imam zapisnik generalnog inspektora, ništa od ovoga nije utvrđeno.
Takođe, zamena teza. Tada je rečeno – prethodnica prethodnice premijera, ta prethodnica je krenula, vidi čuda, prema kući premijerovih roditelja i bio je tu i brat premijera. Pa? Čudna li čuda!
Onda kaže – ja sam se i tada oglasio kada je obezbeđenje bivše ministarke pravde, ali nisam hteo javno. E, ja ću javno da kažem, bivša ministarka pravde po naređenju tadašnjeg ministra odbrane je bila čuvana do 23. decembra 2014. godine. Kod nje su bila i vozila i protivpravno joj je data kuća Ministarstva odbrane na korišćenje preko pet godina. Onda dolazimo do toga da nema pravo bivši ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić na obezbeđenje „Kobri“, jer treba raščistiti prostor, treba njegovu bezbednost umanjiti. Pitamo li se koga to mi sve na bazi odluka bivše vlasti čuvamo u ovom trenutku? Koliko njih iz bivše vlasti čuvamo u ovom trenutku i koliko to košta Vojsku Srbije? Onda je krenulo, naravno, gomilu pisama koja sam od građana dobio, ali ne želim o tome.
Gospodo draga, sve su ovo podaci i dokumenta koja pokazuju da Vojnobezbednosna agencija postupa isključivo u skladu sa Ustavom i sa zakonom utemeljenim odlukama. Vidite i sami da smo sva postupanja koja smo imali u tom trenutku uradili u skladu sa zakonom i predali javnom tužiocu. Rečeno je – policija je nama dostavila dokumenta, a vojska neće. I ono što je objavljeno, i tada je bilo – objaviću dokumenta, a objavili su samo službene beleške koje su pripadnici žandarmerije dobili i to ste objavili. Nisam video da je ovde nijedan zvaničan dokument naslovljen na ime Zaštitnika građana odbijen od policije. Nije sporno da sve ovo što imamo i što smo pronašli u predistražnim radnjama, ako nam dozvoli javni tužilac, damo Zaštitniku građana. Nikakvih problema nema.
Ponoviću još jednom, odavde, sa ovog mesta, kad god, kontrolu Vojnobezbednosne agencije može da uradi svako ko je zakonom ovlašćen da to uradi. Apsolutno sam siguran u sve ove oficire da sve to rade u skladu sa zakonom. Ali, ovde je namera drugačija. Namera je da se uvede i nezavisni faktor koji će da kontroliše Vojnobezbednosnu agenciju. Namera je da se zaustave kontrole koje su započete, a najlakše je na ovaj način.
Zahvaljujem vam se na pažnji.
