Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, mislim da su naši građani, prateći rad parlamenta danas, pomalo i zbunjeni. Zašto su zbunjeni? Zato što građani imaju veliko poverenje u Vojsku Srbije i Vojska Srbije je oduvek bila poštovana i snažno podržavana kao najznačajniji faktor odbrane i bezbednosti države.
Danas razgovaramo o dva vrlo važna zakona za svakog od građana Srbije. Čini mi se da smo u pojedinim momentima dosta odstupili i ušli u neke druge teme za koje ne kažem da nisu važne i da o njima ne treba raspravljati, ali treba raspravljati kada se za to budemo odlučili i kada za to budemo imali i odgovarajući materijal za raspravu.
Srbija nikada nije vodila osvajačku i hegemonističku politiku, ali je zbog toga što se nalazi na raskrsnici važnih puteva i različitih interesa brojnih osvajačkih sila oduvek poklanjala pažnju svojoj vojsci, njenoj snazi, moralu i opremljenosti.
U vreme SFRJ bili smo jedna od pet najsposobnijih vojski, uvek spremni za odbranu, a ne za napade na druge države i narode. No, tada se u mnogome promenila politika u regionu.
Tokom 90-ih, posebno za vreme bombardovanja Srbije, naša vojska je pokazala koliko je moralno snažna, koliko je sposobna da se nosi sa mnogo nadmoćnijim neprijateljem.
Zamolio bih kolege narodne poslanike da ne dobacuju, jer nikome nisam u ovom parlamentu dobacio ni jednu jedinu reč, a ponekad podržavam ove što dobacuju. Hvala.
Socijalistička partija Srbije je oduvek, pa i sada to čini, odavala priznanje svima koji su bili na braniku slobode uvek kada je to trebalo, posebno onim vojnicima, oficirima i građanima koji su svoje živote dali u odbranu naroda i države.
Nažalost, kao što je poznato posle 2000. godine, vojska je oslabljena, oprema rasprodata ili prodata kao staro gvožđe. Ne mogu a da ne spomenem jedan primer iz mog Kruševca, i ministar odbrane, gospodin Gašić, se verovatno toga seća, kada je jedan od ministara vojnih došao da jednu fabriku namenske proizvodnje, koja je napravljena za vreme sankcija i NATO bombardovanja, na neki način prisustvuje njenom uništenju. A uništen je srebrni reaktor za hemijske sinteze. Ovde ima ljudi koji su iz ove struke i znaju šta bi ovaj reaktor mogao da proizvodi, koliko košta i za koje namene je mogao da se koristi u mirnodopskim uslovima.
Došlo je, međutim vreme kada moramo ponovo da osnažujemo vojsku, da definišemo njene nove zadatke u sistemu odbrane, preciziramo zadatke koje ima u miru, a njih je sve više.
Naravno, vojska ima prioritetni zadatak da brani zemlju. Zato želim da pohvalim rešenje kojim se utvrđuje da Vojska Srbije deluje ne samo kada je ugrožena granica ili cela teritorija zemlje, već kada je ugrožen i jedan deo njene teritorije.
Izmene Zakona o odbrani predstavljaju sveobuhvatnija rešenja kojima se preciznije definiše uloga odbrambenih snaga, procedure donošenja i primena odbrambenih dokumenata i delovanje vojske u vanrednim situacijama u kojima se usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa može naći stanovništvo.
Osvrnuću se i na samo nekoliko pitanja, imajući u vidu da su i moje kolege dosta toga govorile. Kao veoma dobro zakonsko rešenje ističem to što su mnogo preciznije uređene i okolnosti u kojima se pruža logistička podrška Vojske Srbije ne samo u realizaciji operativnih potreba Vojske Srbije u održavanju naoružanja i vojne opreme, snabdevanju naoružanjem i vojnom opremom i drugim sredstvima, već i u situacijama koje se odnose na vanredne situacije izazvane elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama.
U prošloj godini smo imali katastrofalne poplave čije se posledice ne bi mogle sanirati tako brzo i efikasno da se vojska nije uključila. Zato pozdravljam preciziranje i ovakve uloge vojske kroz odredbe koje kažu – da vojska učestvuje i u planiranju i izgradnji, rešenju, uklanjanju i održavanju objekata infrastrukture, saobraćaju i transportu ljudi i sredstava, zdravstvenoj zaštiti, veterinarskoj zaštiti, bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti životne sredine, zaštiti od požara i eksplozija.
Očigledno je da su ovakva zakonska rešenja proistekla upravo iz iskustva naše vojske u prošlogodišnjim poplavama, i to je dobro da organizacija i delovanje vojske prate potrebe života.
Posebno želim da istaknem novo zakonsko rešenje prema kome će se u Ministarstvu odbrane voditi evidencija o poginulim, nestalim, ranjenim, zarobljenim i ubijenim pripadnicima oružanih snaga, bivše SFRJ, za period 1991-1992. godinu, i evidencija o nestalim i poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije na teritoriji AP KiM 1998. – 1999. godinu, radi izdavanja isprava u vezi sa ostvarivanjem prava po osnovu učešća u oružanim sukobima i borbenim dejstvima.
Ja želim samo da razjasnim jedno pitanje, čini mi se da smo se pogrešno razumeli, jer mi u SPS u potpunosti podržavamo ne samo kada je u pitanju vojska, nego i sve druge državne institucije, da sve ono što mogu da rade državne ustanove i državna preduzeća za njihove potrebe i rade.
Upravo želim da podržim ministra Gašića, kada je u pitanju izrada raznoraznih odlikovanja, legitimacija i sve ono što je potrebno za Vojsku Srbije da bude rađeno u Zavodu za izradu novčanica naše države. Ovim rešenjem država se upravo pridružuje onim institucijama koje su od interesa za državu i njene građane.
Iz razloga koje su navele moje kolege, iz razloga koje sam i ja izneo, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Zakon o odbrani i Zakon o vojsci Srbije, o kojima danas raspravljamo. Hvala lepo.