Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, državni sekretaru, generali, viši oficiri Vojske Srbije, hteo sam jedan segment da pomenem, a to je segment tržišne orijentisanosti naše namenske industrije. Pre 25 godina naša namenska industrija bila je jedna od vodećih na svetu i bolje je da kažem šta nismo proizvodili, nego šta smo sve radili, s obzirom na veličinu zemlje: kompletno pešadijsko naoružanje je bilo naše, artiljerija, poznati raketni bacači, čak smo proizvodili i podmornice i bili smo izvozno orijentisani.
Nismo uspeli da sačuvamo taj trend. Imao sam sreću da sam radio za našu vojsku pre 25 godina u Naučno-istraživačkom institutu „Mihajlo Pupin. Radili smo na kviziciji radarskih podataka i garantujem da smo tada bili na nivou NATO-a. Ali nismo uspeli da sačuvamo te naše stručnjake koji su bili odlični. I sada znam da su naši konstruktori izuzetno dobri, izuzetno cenjeni, samo je pitanje menadžmenta, a sada imamo šansu da sve to pokrenemo.
Što se tiče trendova upravo zbog toga treba da čuvamo naše kadrove zato što su trendovi u vojsci ka dronovima i robotima. Vodeće svetske armije više neće imati kuda. Da bi držali taj tehnološki nivo moramo da sačuvamo naše kadrove. Najskuplja pamet je uvezena pamet.
Moram da kažem nešto što se tiče aparata. Zamislite da treba da promovišemo jedan naš proizvod, proizvod naše namenske industrije koje smo tada videli, naše oklopne transportere i naše dronove. Zamislite da tog trenutka imamo armiju svetskih novinara, 700 i da smo medijska prestonica sveta, zar da ne iskoristimo takvu priliku?
Razumem kritiku opozicije, ali ne razumem kada uradimo nešto što nam svima treba. To nije samo imidž zemlje, tada smo bili centar sveta. Treba da govorimo koliko smo tona goriva potrošili, to je ništa u odnosu na ono što smo dobili.
Što se tiče činova u jednom trenutku mi se učinilo da imamo četiri nivoa generala, četiri u ratnoj mornarici iako je komandant ratne flotile pukovnik, međutim ako moramo da pratimo te ljude koji su završili pomorsku akademiju, onda se slažem sa tim.
Još nešto, 1944. godine vermaht je imao 12 miliona vojnika i oko 3.000 generala. Znači, na 17.000 vojnika jedan general. Znam da ne možemo da pravimo paralelu, ali imam utisak da imamo više generala nego što je našoj vojsci potrebno. Takav je moj laički utisak.
Još jedna stvar, gospodine ministre, želim da nam obećate da nikada niko neće kovati žetone sa svojim likom i da vi to nikada nećete da uradite za vreme vašeg mandata. Hvala.

Reč ima ministar Gašić.

Obećavam.

Zahvaljujem gospodine Gašiću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre Gašiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o predlogu izmene i dopune zakona o odbrani i Vojsci Srbije.
Strategija odbrane Republike Srbije predstavlja osnovni strateški dokument kojim se usmerava angažovanje resursa odbrane i razvoj normativnih, doktrinarnih i organizacijskih rešenja sistema odbrane Republike Srbije. Doktrina Vojske Republike Srbije je osnovni dokument u kojem se definišu opšta opredeljenja o vojnoj delatnosti, organizovanju, pripremama, upotrebi i obezbeđenju Vojske Srbije u miru, ratnom i vanrednom stanju.
Ovim dokumentom razrađuju se utvrđeni osnovi za izgradnju profesionalne i efikasne Vojske Srbije, materijalno-finansijski održive, interoperabilne sa vojskama država partnera, moderno opremljene i osposobljene za realizaciju misija i zadataka. Povećana međuzavisnost država na globalnom planu umanjuje opasnost od tradicionalnih vojnih pretnji.
Uprkos tome, svet se danas suočava sa kompleksnom bezbednosnom situacijom koju karakteriše brze i teško predvidive promene, što rat i oružane sukobe i dalje čini konstatom međunarodnih odnosa. Najveći broj država u svetu opredeljeno je da pitanje sopstvene bezbednosti rešava u okviru sistema kolektivne bezbednosti, organizacije UN, koja i dalje predstavlja važan faktor globalne bezbednosti i kojom je predviđeno reagovanje Međunarodne zajednice u slučaju kršenja međunarodnog pravnog poretka i ugrožavanje mira.
Vojska Republike Srbije je na 60 mestu svetske liste „global fajer pauer indeks“ koja rangira vojske ukupno 106 zemalja sveta. Procena se vrši na osnovu ljudskog potencijala i opreme, ali i drugih bitnih faktora kao što je vojni budžet.
Kao što je poznato Republika Srbija je programom NATO partnerstva za mir pristupila 2006. godine. Partnerstvo za mir je vojno-politički program praktične bilateralne saradnje između partijskih zemalja i NATO. Ono omogućava partnerima da izgrade individualni odnos sa NATO, birajući sopstvene prioritete za saradnju.
Na osnovu privrženosti i demokratskim principima koji čine osnov same alijanse svrha partnerstva za mir je da poveća stabilnog, umanji pretnje po mir i da bezbednosno ojača odnose između partnerskih zemalja i NATO. Upravo ovim predlozima zakona ćemo znatno ojačati našu poziciju u svetu i podići je na znatno viši nivo osnovno strategijskog doktrinarne dokumente u koje spadaju Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategija odbrane Republike Srbije i Doktrina Vojske Srbije.
Veoma važna promena u sistemu odbrane je što sada i organi autonomnih pokrajina, kao i jedinice lokalne samouprave čine jedinstven odbrambeni sistem zemlje, uključujući i privredne subjekte u njima koji u skladu sa svojim nadležnostima planiraju sistem rada i bezbednosnih mera u vanrednim i ratnim okolnostima.
Ministarstvo odbrane može sklapati ugovore sa privatnim subjektima u poslovima i organizacijama vezani za odbranu, rekonstrukciju ili za bilo koju svrhu za podizanje borbenosti zemlje. U okviru Predloga zakona o Vojsci Republike Srbije značajne novine možemo prepoznati u uređenju nadležnosti i položaja Vojske Srbije tako što načela unutrašnjeg uređenja i sistematizacije formacijskih mesta u Vojsci Srbije donosi Vlada na predlog ministra odbrane.
Promena činova u rečnim jedinicama je jedna od novina, kao i odličan predlog da se u slučaju otkrivanja korišćenja nedozvoljenih sredstava opijata kod oficira ili bilo kojih drugih lica na službi u Vojsci Srbije izriče mera udaljenja sa dužnosti koja je značajan napredak u odnosu na dosadašnji član zakona koji je omogućavao lečenje od istih i tek nakon toga ako bi se slučaj ponovio bi došlo do disciplinske mere udaljavanja sa dužnosti ili funkcije.
Jedinicama Vojske Srbije ili ustanovama je omogućeno davanje imena istaknutih ličnosti ili događaja vezanih za istoriju Vojske Srbije, što nedvosmisleno govori o nameri, o očuvanju svetle junačke istorije naše zemlje koja nikada kroz vekove nije bila agresor, već samo zaštitnik svoje teritorije bez ikakvih pretenzija prema bilo kome.
Svoje istorije kroz ratove i sukobe treba uvek sa ponosom da se sećamo, još od prve čete redovne srpske vojske koja je formirana 1829. godine od strane vojvode Podrinjskog Jevrema Obrenovića, preko majora Gavrilovića koji je 7. oktobra 1915. godine vojnicima koji su branili Beograd rekao da nemaju čega da se boje jer njihovi životi više ne postoje, s obzirom da je vrhovna komanda izbrisala njegov puk iz vojnog stanja. Zapravo vrhovna komanda nikada nije izdala takvu naredbu i čije se reči i dan danas da ponosom izgovaraju i na Japanskoj vojnoj akademiji, pa preko Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, majora Milana Tepića i mnogih drugih.
Ove predloge zakona nedvosmisleno trebamo usvojiti u danu za glasanje i kroz njihovu primenu poboljšati, unaprediti i podići na viši nivo, stepen profesionalnosti u organizaciji, rukovođenju i komandovanju jedinica Vojske Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani pripadnici i predstavnici Vojske Srbije, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću i poštovani gospodine Gašiću saglasan sam da zakonima treba da otklonimo probleme koji su uočeni u postupku praćenja primene zakona, što piše u obrazloženju za prvi predlog zakona.
Saglasan sam, gospodine Gašiću, i da zakonima treba da otklonimo nepreciznosti koje su nastale višestrukim uređivanjem istih ili sličnih nadležnosti i za mene tu nema nikakvih dilema. Saglasan sam, ministre Gašiću, da nam treba efikasnije komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije, što takođe piše u obrazloženju za drugi predlog zakona i cenim, ministre Gašiću, što, za razliku od većine ministara u Vladi, u Skupštinu šaljete relativno dobro pripremljene i obrazložene predloge zakona.
Moram ovde da kažem, imali smo iskustva sa ministrima koji su po dva ili tri puta dolazili da menjamo te jedno. Gospodine Gašiću, sa vama to nije slučaj i kao narodni poslanik, jedan od 250, ovde želim jasno da kažem da to cenim.
Ali, ministre Gašiću, želim ovde i da vam postavim jedno, da ga nazovem, topovsko pitanje. Topovsko pitanje je, poštovana gospodo, čisto da podsetim ovde i uvaženu gospodu goste i narodne poslanike, pitanje artiljerijskog preoružanja i modernizacije srpske artiljerije koje je potrajalo, poštovana gospodo, od 1904. do 1906. godine.
Poštovana gospodo narodni poslanici, zbog topovskog pitanja, izbila je politička afera, ali i nekoliko kriza vlada u ovom periodu, a povodom topovskog pitanja kralj Petar se preispitivao i promenio stav, poštovana gospodo. General Putnik, koji je zauzimao mesto ministra vojnog u nekoliko navrata govorio je da čovek kada ide na pijacu da kupi pile, da ga zagleda sa ove i sa one strane, da se ne bi prevario. A vi ste se, gospodine Gašiću, ja mislim i danas, tokom današnje rasprave, a i prethodnih nekoliko dana u javnim nastupima prevarili u sudovima, o onom pitanju o kome smo danas već diskutovali, gospodine Gašiću.
Ja sada ovako razmišljam. Kako da sudim o vašem delanju, ministre Gašiću, kada znamo da su predlozi zakona relativno dobri, kada znamo da i kralj može da se preispituje, da je general Putnik mogao da se preispituje, jedino se vi, ministre Gašiću, ne preispitujete povodom, ja mislim, svog neprimerenog ocenjivanja rada jednog čoveka koji nastupa u ime jedne institucije, pa i danas, u ovoj Skupštini, u našoj raspravi, gospodine Gašiću, a to je Zaštitnik građana.
Moram ovde da kažem, poštovana gospodo, to je bio deo naše debate…

Ja vas molim, gospodine Pavićeviću, i moram ovo da kažem, da ne zloupotrebljavate Poslovnik i da ne govorite o nečemu što nije tema dnevnog reda. Izvolite, nastavite.

Molim vas samo za malo strpljenja, gospodine. Znam da ste vi lično na izmaku snaga, ceo dan predsedavate sednicom Narodne skupštine, ali evo još jedan minut ili minut i po, gospodine Bečiću.
Dakle, šta je sada meni tu jedna velika dilema? Ja sam dao ocenu pristupa ministra Gašića povodom predloga zakona. Ali, i ocenu njegovog delanja u poslednjih nekoliko dana i danas. Sada ja ovako razmišljam: kako, poštovana gospodo, da se pomiri dobar pristup u pripremi predloga zakona i jedno, po mom sudu, situaciono, ustavno, nesnalaženje jednog od ministara u Vladi, u ovom slučaju gospodina Gašića?
Moj predlog je sledeći. Hajde da usvojimo ove predloge, poštovana gospodo, ali, ako ne zbog drugih razloga, a ono zbog pijeteta prema vašim slavnim prethodnicima na tom mestu, gospodine Gašiću. Kažite ovde – pogrešio sam. To može samo da učvrsti vaš autoritet, gospodine Gašiću, u ovoj Vladi.
Poštovana gospodo, ja sam spremio i jednu knjigu ovde „Govore“ Jovana Skerlića, pre mesec i nešto dana poklonio sam predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Za vas sam pripremio, gospodine Gašiću, da eho ovog izvinjenja ne bi delovao toliko strašno, jednu knjigu koja je izašla prošle godine, izdao je Institut za savremenu istoriju, to je zgrada do, blizu, „Top, vojnik i sećanje, Prvi svetski rat i Srbija 2014. do 2009. godine“ i nadam se, gospodine Gašiću, da će ovo pomoći i u vašem preispitivanju vašeg rada kao ministra i nadam se da vam ne smeta da čitate ovo štivo.

Vreme, gospodine Pavićeviću.
Ja imam žal što ja nisam dobio knjigu od vas, gospodine Pavićeviću. Gospodine Pavićeviću, ja vas molim, sledeći put kad budete delili knjige, ja bih voleo da dobijem od vas knjigu. Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Izvolite, reč ima Bratislav Gašić.