Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao bivši vojnik, nosilac bivšeg čina, mislim da kada vojna pitanja dođu na redosled… Šta vas zanima moj čin? Razvodnik prve klase ili desetar. Objasniću vam. Moj vojni rok je trajao 452 dana. Oficiri koji su ovde vrlo dobro znaju, služio sam u Mekuše Kamenskom, dvesta dana mi je trajala obuka. Obučavali su me 200 dana, a onda sam ja 252 dana obučavao druge. Tek toliko kada imamo pitanja opozicije da objasnim da kao vojnik imam pravo da tražim da prvo mi koji smo služili vojsku i žene koje to ne moraju dobijemo po vojnim pitanjima pravo prvenstva kada se govori o pitanjima vojske, pitanjima naoružanja i tako dalje. Verujem da oni koji nisu služili vojsku, verujem da oni koji su nosili guske i patke, verujem da oni koji su nosili tamo neke metle, četke i tako dalje, verujem da oni malo manje znaju o služenju vojnog roka nego mi.
I, kao poljoprivrednik ja moram da kažem, ako treba reći gde sam služio, Karlovac i Bihać, bio sam i kopnena vojska, bio sam i tada se to zvalo ratnovazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, a sada je protivvazduhoplovna odbrana. Dakle, bio sam i jedno i drugo. Bio sam vojnik bez obzira što ideološki to nije bila moja vojska, ta vojska je bila snažna i ja se ponosim što sam služio vojni rok za vreme kada je ta vojska bila značajna sila, ne samo u regionu već i u Evropi, a možda i u svetu.
Oni koji to nisu uradili, oni koji nisu služili vojsku, oni koji su izbegavali vojnu obavezu na razne načine, a moji su vršnjaci ostavljam njima na čast da kasnije iako nisu služili, iako nisu slušali nisu bili spremni da komanduju jer to je staro vojničko pravilo, ako ne umeš da slušaš onda nisi dobar ni za komandovanje. Mogu da zamerim onima koji nisu služili, mogu da im oprostim, ali ne mogu da im oprostim što su sebi uzeli pravo posle da komanduju. Nisu služili državi, ali su zato državom i te kako služili.
Seljaci su oduvek voleli vojsku i crkvu. Srpska država je nastala moderna na srpskom tronošcu koji se zvao seljak, vojska, crkva. Seljak je voleo da ide u crkvu, seljak je rado išao u vojsku, ostavljao je plug, latio se puške i sinonim pravog srpskog vojnika je Dragutin Matić, iz Gačinog Hana. Dakle, nije teško pretpostaviti da je on simbol ne samo Drugog svetskog rata već simbol jednog časnog, poštenog vojnika koji je služio vojni rok, išao u ratove osam godina. Dakle, ostavio je plug, 1910. godine, otišao na služenje vojnog roka. Godine 1912. bio u Prvom balkanskom ratu, a 1913. godine u Drugom balkanskom ratu, 1914. godine je otišao u Prvi svetski rat, kako ga zovu u prvi veliki rat. Vratio se. Nastavio da radi. Nastavio da finansira vojsku i u svom selu, bez ikakve penzije, bez dva svedoka dočekao starosti i umro u selu u kome je živeo i do kraja bio odan svojoj otadžbini.
Imao mi i drugi primer nečasnih vojnika, gospodin Franjo Pirc koji je 1941. godine izdao vazduhoplovstvo, prebegao na stranu Ante Pavelića, vratio se 1944. godine na čudan način i prvo što je uradio, pokupio je svoje kolege pilote koji nisu izdali i postreljao ih u selu Jabuka kod Pančeva. Tek toliko da znamo šta je časna srpska vojska, šta je naša tradicija, šta je naša budućnost, kako treba biti odan vojsci i otadžbini i zemlji, a šta znači izdaje, to moramo uvek da razdelimo.
Delila su se i onda odlikovanja. Delile se Karađorđeve zvezde. Delili se orlovi. Delila se Obilić medalja. Sa medaljom Obilića prešli smo na žeton zgrabi novca. Gotovo je neverovatno na čega su oni pre nas bili sveli vojsku. Verujem da su i ovaj žeton, neko ugradio, pitanje koliko, koliko je naštampano, koliko je podeljeno, koliko je prodato. O tome ćemo valjda jednog dana dobiti odgovor. Ali, činjenica je da mi u Sremu, a gospodin Martinović to najbolje zna, imamo žetone druge vrste. Ubaciš žeton u nešto, srušiš nevidljivi ćiu- ćiu tup. Znači, to je pravi srpski žeton, ovaj na engleskom možda služi za neki tamo Ohajo, nosač aviona, da se ukrcaš u neki Diznilend ili tako dalje. Onaj čestiti koji bi upotrebio, onaj čestiti žeton koji ubacuju sremci, raketaši itd, on otprilike pogodi F117, onaj nevidljivi, sad ga ne vidiš, ali ga posle vidiš na zemlji – ćiju, ćiju tup. Dakle, imamo i tu drugu vrstu žetona i ja se ponosim na to što smo, bez obzira na manjak naoružanja, pokazali da možemo maltene i sa praćkom da oborimo ono što niko oborio nije.
Stara poslovica kaže da - nije sramota pasti, sramota je ostati ležati i sramota je ne dići se. Mi ne treba da puzimo, mi treba da se uspravimo. Da bi se uspravili ja se zalažem za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka ili obavezne obuke civilnog stanovništva u najbližoj kasarni, makar nekoliko nedelja, makar desetak vikenda, iz prostog razloga što ćemo tako dobiti rezervni sastav, a na takav način omladinu uvesti u neke tokove, jel i mi smo bili mladi od neposlušnih, u vojsci smo postali poslušni, od nemirnih smo postali mirni, od lenjih smo postali vredni, od svakakvih postajali smo nekakvi.
Dakle, vojska nije samo da se nauči baratanjem oružjem, rukovanje oružjem. Vojska na određen način uobliči mladića, nauči ga nekoj poslušnosti, nauči ga disciplini, nauči ga redu, nauči ga radu, dakle ja se zalažem da se na određen način vrati služenje vojnog roka, makar na nekoliko nedelja, da se muško stanovništvo, a i žensko koje želi, obuči u rukovanjem oružjem, a da onaj profesionalni sastav bude moderan.
Ja se zalažem da paralelno sa ekonomijom dižemo i našu vojsku, da joj nabavljamo savremenu opremu, pre svega da bude sila odvraćanja, da ima najmodernija sredstva, najmodernije avione, najmodernije raketne sisteme u regionu i da na takav način budemo ponovo neka vojska koja će u regionu biti sila za odvraćanje, a nikako sila za agresiju.
Ja smatram da uporedo sa dizanjem ekonomije mora da se diže vojska, stara poslovica kaže – što plug zaradi, mač mora da odbrani. Tako i sada mislim da ono što seljaci proizvedu da radnici treba da prerade, da dignemo svoju ekonomiju, a da vojska treba da odbrani i ekonomiju i suverenitet zemlje.
Mi treba da dignemo ekonomiju, to je svakako, mi treba da obratimo pažnju na vojsku, mi ponovo moramo da dižemo na svoj način, ne topovskim pitanjem, ne pitanjima satelita, prethodnici su zaboravili da je predsednik jedne partije učestvovao u kupovini satelita, zakup satelita smo platili 42 miliona eura, snimke koji će dolaziti za 24 sata zakašnjenja, da je to naručila SCG, da su glasala dva ili tri Crnogorca, a da je Republika Srbija, platila to isključivo iz svog budžeta, da je to bila jedna od najvećih afera i da smo pukli 42 miliona evra.
Takođe su svi zaboravili da su naručivali tri šlema po vojniku, po borbenom vojniku, po borbenom sastavu, tri pancira, kao da će vojnik nositi tri pancira, tri šlema odjednom ili treba jedan šlem da nosi na glavi, a iz drugog da jede.
To su zaboravili i danas postavljaju pitanja, pitanja topovske iz 1904. do 1906. godine. Ja predlažem da mi svi zajedno provedemo vreme u trudu i znoju, da podignemo svoju glavu i svoju zastavu. Budite svesni da su ljudi smrtni, ali slava boraca za slobodu nikad ne umire. Hvala.