Dozvolite da objasnim, gospodine predsedavajući. Prepoznao sam se u rečima gospodina Šutanovca, ja sam taj narodni poslanik. Ne znam zbog čega gospodine Šutanovac ne sme da pomene ime i prezime, nemamo problem ovde da pričamo o imenima i prezimenima, koji je nekoliko sati, jedan kratak vremenski period bio šef kriznog štaba u Šapcu. Nisam bio srećan tih nekoliko sati, bio sam smrtno uplašen, ali ne bih bio to da su ljudi koje ste vi podržavali i vi postavili u Šapcu i za gradonačelnika, pa redom, ponašali se kao da idemo na Savu na pecanje i na kupanje, a ne da je Sava u tom trenutku, koja je nailazila, imala nivo metar iznad istorijskog maksimuma.
Ja sam zahvalan zato što sam tih sati, tih dana bio i čast mi je bila što sam bio deo tima gospodina Dikovića, pomagao koliko sam mogao i umeo, ali osnovno pitanje - a gde ste vi bili? Gde ste vi bili kada je gospodin Vučić spašavao decu iz smetova u Feketiću? Gde ste vi bili kada je hiljade i hiljade ljudi spašavalo i Obrenovac i Šabac i Krupanj i sve one ostale opštine i gradove koji su bili napadnuti? Da li ste bili zauzeti tvitovanjem ili zanimljivim sastancima sa tajkunima na Kopaoniku? Gde ste vi bili? Koji doprinos ste dali? Da, bio sam, ali mnogo češće u Šapcu nego tih jedan ili dva puta.
Šta su uradili vaši ljudi u Šapcu? Igrali preferans, pasijans igrali na računarima i nisu imali dve lopate, a spašavali grad. Šta bi bilo da se nije uključio gospodin Diković i vojnički komandovao odbranom 25 kilometara Čevrentije i bedema kod Silosa u Šapcu? Mnogo bi bilo lakše da ste se vi manuli društvenih mreža, a uhvatili lopate, peska i džakova i pomogli u tom poslu.

Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Morate mi objasniti zašto.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pita me čovek gde sam bio deset puta i sad moram da vam objasnim da li me je neko pomenuo.)
Gospodine Šutanovac, dovoljno je bilo samo da kažete, pošto ste se vi pre toga javili za repliku i sada odjednom taj osnov za repliku ne stoji. Stoji osnov na izlaganje gospodina Babića. Pošto sam procenio da imate repliku na izlaganje gospodina Babića, izvolite, imate repliku, dva minuta.

Kako sad, dajete mi repliku na izlaganje gospodina Babića, a ja ne želim sa njim da komuniciram, pošto je čovek bio šef kriznog štaba, a ja nisam bio tamo? Kao da je Sava imala samo jednu obalu, a drugu nije imala, pa eto, član DS, gospodin Ješić je komandovao ovom drugom obalom, pa se nije poplavila ni druga.
(Zoran Babić, s mesta: Gde si ti bio?)
Nemojte mi dobacivati. Šta je smešno? Šta je problem?

Nastavite, gospodine Šutanovac.

Ja prihvatam večeras celu noć ovde da razgovaram. Nemojte se plašiti, nemojte mi dobacivati. Imamo vremena.
Gospodine Gašiću, govorim o članu 2. koji kaže – odbrana Republike Srbije za vreme vanredne situacije sprovodi se samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji sa drugim državama. Dakle, ne pričamo o vanrednim situacijama. Ako smo imali haos u vanrednim situacijama, imate li ideju kako bi izgledalo da sada neka druga država sa svojom vojskom uđe u Srbiju da nam pomogne oko nečega, a nismo definisali u zakonu ko bi rukovodio na koji način, gde bi se potčinili, kako, osim ako nije ideja, evo, general Lacković vam suflira, možda će biti ideja da to bude neki podzakonski akt, pa ćemo nešto da uradimo kao manje važno.
Druga stvar, nisam ja pomešao, gospodine ministre, znam odlično ko su državni službenici, ko su vojni nameštenici i vojni službenici. Ali, isto tako znam da u vašoj kuli gde sedite, a čujem da se selite sada u stari Generalštab, tamo će vam biti izgleda prijatnije, tako se priča, znači, tamo u istim kancelarijama sede državni službenici i vojni nameštenici zajedno i rade gotovo identičan posao. Jedni imaju ispoštovana svoja ljudska prava da se angažuju politički, da budu članovi, ne moraju da se angažuju, a drugi nemaju. Izvinite, kako je to moguće i kako možete sada da smanjujete prava onima kojima su prava već data? Znam da je to vama smešno. Vidim da se i državni sekretar smeje. Ali, ja mislim da je to veoma važna stvar.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li možemo, gospodine Šutanovac, da u ovoj Skupštini pričate sa mnogim, a da ne bude rekla - kazala? Da li možemo da pričamo o nečemu a da nisu – rekao mi ovaj ili rekao mi onaj, kao što se dešava oko Zaštitnika građana? Da li je moguće uopšte, kao što sam vas pitao malopre, da VBA bilo koga samostalno prisluškuje? Ne može. Da li ima opremu za to, gospodine Šutanovac? Nema. Da li ima uslova da Ministarstvo odbrane pređe u stari Generalštab? Nema. Rekla – kazala.
Gospodine Šutanovac, kao što se vaš predsednik stranke, vajni, pre neki dan oglasio o Zakonu o radu, tako vi danas napadate zakon koji mi ne menjamo, koji ste vi doneli. Član 2. stav 4. je nešto što je u starom zakonu i što mi ne menjamo. Vi sada tražite da vam objasnim nešto što ste vi napisali i vi ga napadate.
Ne razumem, ne znam šta da vam odgovorim? Šta ste vi planirali kada ste doneli član 2. stav 4, gde kažete - odbrana Republike Srbije sprovodi se samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji sa drugim državama u okviru institucija sistema nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Hajde, prosvetlite nas, kažite nam šta ste mislili, ko će da komanduje, a meni nije problem da vam odgovorim kako se i šta se mislilo u ovom članu, šta ste vi tada mislili, pošto sad napadate član koji ste vi doneli, a koji mi ne menjamo.
Čitav dan na rekla – kazala moram da odgovaram, objašnjavam. Ništa general Lacković ne suflira van onoga što piše u papirima. Zato su moji saradnici, ja im se neizmerno zahvaljujem. Zajedno su sa mnom jedanaesti sat ovde i neizmerno sam zahvalan svima njima na pomoći koju su mi dali danas da zajedno sa vama mogu da razgovaram. Voleo bih da imaju pravo i oni da mogu da vam odgovore na mnoge stvari. Sigurno je da bi mnogo stručnije od mene odgovorili i pukovnik Nikolić i general Lacković i general Zrnić i svi koji su danas ovde sa mnom. Hvala.

Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Nemate ponovo mogućnost. Ne možete svaki put kada se prepoznate ili kada mislite da ste se prepoznali da govorite i ne možete svaki put kada budete pomenuti da govorite. Dovoljno ste danas imali mogućnosti za repliku i da kažete ono što ste smatrali da treba da kažete.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pomenut sam nekoliko puta.)
To nije dovoljno. Budite strpljivi, možda ćete imati mogućnost.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pomenut sam uvredljivo.)
Izvolite, ako vam je toliko stalo.
Jeste da kršim Poslovnik, jer omogućavam da vi danas pravite od Narodne skupštine i od ove sednice nešto što ne bi trebalo da bude. Izvolite.

Ja se zaista trudim da idem potpuno po zakonu. Pričamo o zakonu. I sve ove stvari koje pričamo su zakonske. Znači, zašto smo stavili 2009. godine? Pa, pogrešili smo. Šta je problem? Vama sufliram da promenite, da poboljšate. Ja sam izdao naređenje 2011. godine da se pristupi izmeni i dopuni Zakona o vojsci i Zakona o odbrani. To nije problem.
Gospodine Gašiću, da vas pitam jednu stvar. Vi ste kao ministar odbrane obavezani i Ustavom, pretpostavljam, da mi kažete da li su građani Kosova građani Srbije? Jesu. Da li ovaj uređaj može da prisluškuje naše građane? To ću da vas pitam posle, ne moramo sada sve ovde. Znači, pričam o nečemu o čemu očigledno znate manje od mene, a imate pretenziju da me ubedite da ja ne znam.
Treća stvar, apropo rekla kazala, pričali ste danas o tome kako smo mi nešto sa Zaštitnikom građana, kako smo mi napravili celu aferu, kako smo mi to u medijima, žuti, naduvali. O čemu pričate gospodine? Rekli ste da ćete poneti papire da pokažete da smo mi umešani u to. Znači, to je rekla kazala.
Rekao sam vam da sam se čuo sa ovima iz Generalštaba. U starom Generalštabu se sprema neka kancelarija. Ako nije, izvinjavam se. Da li je to neki problem? Ja vam govorim, čoveče, o stvarima koje su važne za državu, suštinski važne, a vi meni sve to svedete na to rekla kazala. Pa, ne, recite mi samo, dajte taj papir na kome se vidi da imamo ikakve veze sa time šta radi Ombdusman Janković.
Malopre ste rekli da ćete dati papire. Dajte jedan papir u javnosti i da konačno stavimo tačku da smo mi najveći zaverenici koji čiste put pred Vučićem. Šta vam to znači? Potpuno besmisleno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.