Gospodine predsedavajući, član 107. Danas sam vas bio upozorio. Ovo su neverovatne stvari. Ovde se vređa kompletno dostojanstvo i prosipa se strah u narodu. Ovde se ljudima baca da budu u paranoji. Ovo sada što smo čuli je nešto neverovatno i sada saznajemo da neko može da nas prisluškuje kako god hoće i to nam kaže bivši ministar odbrane, kao i da su u to vreme kupljeni neki uređaji.
Sada molim ministra Gašića da nam kaže da li su tada u to vreme, u vreme malopređašnjeg poslanika, dok je bio ministar, građani bili prisluškivani? Tada se Zaštitnik građana nije ni jednom oglasio. Ako se to sada prosipa da ovde može da se prisluškuje, navodno VBA to radi, meni se čini da ovde neko pokušava da uruši kredibilitet VBA, jer neko je navikao da to radi u nekom prethodnom periodu.
Molim vas, gospodine Gašiću, vi ste tu, a i vas gospodine predsedavajući, da opomenete takve poslanike zato što šire paniku u narodu. Nije normalno šta se radi. Pogledajte šta sve ovde preživljavamo, a vas, gospodine Gašiću, molim da odgovorite da li je u to vreme neko zaista prisluškivao građane? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik, ali sam, takođe, kao i vi, kao građanin, kao član Odbora za kontrolu službi bezbednosti, zabrinut, jer sada vidim da postoji mogućnost da neko više zna od nas da se nešto može desiti što mi ne znamo.
Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste svi da neko više zna o prisluškivanju građana od mene. Drago mi je zbog tog priznanja.
Godine 2009. tajno je nabavljen uređaj o kome gospodin Šutanovac priča, bez znanja VBA, koji je po saznanju, citiram izveštaj koji stoji u ovom trenutku u VBA, dat i po saznanju VBA dopremljen u VBA i zajedno sa operaterima mobilne telefonije, koji rade na teritoriji Srbije, ograničeno prisluškivanje mobilne telefonije, a samo zahvaljujući ljudima iz VBA. Taj uređaj je u podrumu VBA i nikada nije stavljen u upotrebu posle saznanja VBA da je kupljen tajno. Ne znam da li je to krivično delo. Neka o tome raspravljaju tužioci, ali sam spreman, samo da ne ugrozim šta je vojna tajna i šta je tajna, taj uređaj stoji i nije nikada stavljen u upotrebu. To je istina u ovom trenutku. Zahvaljujem.

Sada kao član Odbora za kontrolu službi bezbednosti sam miran, jer znam da je, koliko god je skupo plaćen, taj uređaj van funkcije.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, sa vremenom ovlašćenog predstavnika.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nema karticu.)

Dame i gospodo narodni poslanici…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ovlašćeni predstavnik sedi u sali.)

Gospodine Šutanovac, ja ne vidim gospodina Đukanovića u sistemu. Molim vas, gospodine Đukanoviću, pošto vas ne vidim, ne vidi vas ni gospodin Šutanovac.
Gospodine Martinoviću, molim vas, prijavite se ponovo. Imate devet minuta i 26 sekundi.

Hvala vam, gospodine Bečiću.
Gospodin Šutanovac je po svom dobrom običaju nervozan, govori kafanskim rečnikom, mislim da ste trebali na to da ga upozorite zato što se pre svega krajnje neumesno izražavao o profesoru doktoru Marku Atlagiću, rekavši za njega da je bio nekakav ministar u SAO Krajini. Što se mene lično tiče, ponosan sam što sam kolega sa gospodinom Atlagićem, koji je bio jedan od onih Srba, zahvaljujući čijoj aktivnosti je sprečeno da se u srpskoj Krajini ponovi 1941. godina.
Što se tiče pitanja koja su postavljena danas ministru odbrane, ja ću se osvrnuti samo na neka od njih. Oni koji pitaju koliko košta vojna parada, ne pitaju to zato što njih zaista zanima cifarski koliko to iznosi, oni pitaju koliko košta vojna parada zato što ne smeju javno da kažu da su protiv vojne parade, zato što su bili protiv toga da Vojska Srbije posle dugo godina pokaže stanje svoje borbene gotovosti i zato što ne smeju javno da kažu da su protiv toga da toj vojnoj paradi prisustvuje predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirović Putin, pa zbog straha od toga, pitaju koliko to košta. Ja mogu odmah da vam kažem da to košta mnogo manje nego sve ove malverzacije i mahinacije na koje su ukazivale moje kolege, a u koje je bio umešan, i to do guše umešan, i gospodin Šutanovac.
Što se tiče Zaštitnika građana i tajnih dokumenata, odnosno dokumenata koji nose oznaku tajnosti, ono što poslanici bivšeg režima uporno pokušavaju da sakriju od građana, to je sledeće: Zaštitnik građana je državni organ kao i svi drugi državni organi; deo je pravnog sistema Republike Srbije; na njega se odnose svi zakoni koji se odnose i na sve druge državne organe, uključujući, kao što je lepo objasnio i ministar Gašić, i Zakonik o krivičnom postupku.
Zaštitnik građana nije nepogrešiv. Koliko ja znam, u današnjem svetu postoji samo jedan čovek za koga jedan deo čovečanstva misli da je nepogrešiv, a to je poglavar Rimokatoličke crkve. Ta dogma je ustanovljena 1870. godine, na tzv. Prvom vatikanskom koncilu, kada je usvojena dogma o tome da Papa ne može da pogreši kada govori o verskim pitanjima „eks katedra“. Svi drugi ljudi su, koliko ja znam, u mogućnosti da pogreše, pa i Zaštitnik građana.
Ono što poslanici bivšeg režima takođe pokušavaju da sakriju od građana, to je da Zaštitnik građana ne može da dođe u bilo koji organ uprave, ni u Ministarstvo odbrane, ni u VBA i da kaže – dajte mi sve papire na uvid, ja sam došao u nekakvu preventivnu kontrolu. Postoji Zakon o Zaštitniku građana koji reguliše proceduru po kojoj postupa Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana i sam naziv mu kaže – štiti građane od tzv. loše uprave i on postupa po pritužbama građana na rad organa uprave. On nema pravo da vrši generalnu kontrolu svih dokumenata koje poseduje Ministarstvo odbrane i svih dokumenata koje poseduje VBA, a posebno ne onih koje nose oznaku da su poverljiva ili da su strogo poverljivi. Tu je stvar potpuno jasna.
Što se tiče tajnih dokumenata, mene prosto čudi da poslanici bivšeg režima od kojih su neki bili i ministri, od kojih su neki vedrili i oblačili Srbijom godinama unazad, ne znaju da na primer Velika Britanija i dan danas ima tajne dokumente iz Drugog svetskog rata i neće da ih obelodani. Nema tog zaštitnika građana u Velikoj Britaniji ili bilo gde na kugli zemaljskoj koji može da natera Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije da otkriju određene dokumente iz Drugog svetskog rata.
Vi ste imali jednu britansku tajnu službu Special Operations Executive koja je imala direktnu ulogu u tome da Velika Britanija 1943. godine, njena zvanična spoljna politika umesto da nastavi da podržava pokret Draže Mihajlovića pređe na stranu partizana. Ti dokumenti su tajni i nikome u Velikoj Britaniji ne pada na pamet da o tome priča. Zašto? Zato što se smatra da je to u državnom interesu. Samo je u Srbiji moguće da neko smatra da je u državnom interesu da na izvol'te date sve dokumente koji nose oznaku poverljivo, vojna tajna, vojna tajna interno, ili strogo poverljivo.
Ovde je bivši ministar odbrane pričao onako podrugljivo na sebi svojstven način o tome kako je neko privodio nekog u disciplinskom postupku. Hajde malo da se podsetimo, izvinite, ko je privodio na onako bestijalan način Slobodana Miloševića, bez bilo kakvog pravnog osnova? Kako je general Zdravko Tolimir preko noći iz Srbije završio u Republici Srpskoj, da bi se utvrdilo da nije uhapšen u Srbiji, nego da je navodno uhapšen u Republici Srpskoj? Čovek koji je teško bolestan, koji je čamcem prebačen preko Drine. I ti isti danas… Šta je sa braćom Banović, koja su onako brutalno pretučena? Šta je sa mnogim drugim slučajevima u kojima je učestvovao bivši režim, a da nije imao pravnog osnova za takvo postupanje?
Što se tiče prisluškivanja, meni je drago da je Demokratska stranka i ova Socijaldemokratska stranka, da su se one vratile svojim komunističkim korenima. Komunisti su, znate, jako voleli da jedni druge optužuju za prisluškivanje. Ja sad ne znam da li je Šutanovac ili Marko Đurišić, ko je sad ovde Aleksandar Ranković, a ko Josip Broz Tito?
Ja im savetujem da zamole novu predsednicu Hrvatske, Kolindu Grabar Kitarović da im omogući da na Brionima organizuje novi plenum, pa da se dogovore koje tu koga prisluškivao. Da vas podsetim, Ranković je pao i izgubio sve državne funkcije 1966. godine, na Brionskom plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, zato što je bio optužen od strane Tita i njegove vrhuške da je navodno prisluškivao Josipa Broza.
To je omiljena tema u ovim strankama komunističke orijentacije, pa bi bilo dobro da se organizuje neki novi plenum i da se dogovore ko je tu koga prisluškivao.
Ministar odbrane je danas na uverljiv način pokazao i to dokumentima da VBA nikoga nije prisluškivala niti ima nameru da bilo koga prisluškuje. Ovde je bivši ministar odbrane rekao – pokažite nam papir.
Ja sada pitam bivšeg ministra odbrane i sve poslanike bivšeg režima, pokažite vi nama papir da je VBA bilo koga prisluškivala, sem što je Bojan Pajtić na sednici glavnog odbora DS u Kruševcu izneo tu neistinu, da VBA navodno prisluškuje sindikalne lidere i lidere opozicije. Čuj, prisluškujemo lidere opozicije koja sve skupa daj bože da sada kada bi se raspisali izbori, bi prebacila 5%. Vi ste tako moćni da, zamislite VBA mora da prisluškuje Dragana Šutanovca, Bojana Pajtića, Ćurišića, Janka Veselinovića, Dušana Petrovića itd. to su besmislice.
Gospodine Gašiću, želim da ponovim da će SNS glasati za oba predloga zakona. Želim da vam se zahvalim i da ponovim ono što je rekao gospodin Marijan Rističević, što ste svojom aktivnošću uspeli da održite visok nivo poverenja u Vojsku Srbije koja ima gotovo isti stepen poverenje u narodu kao i SPC, hvala vam na tome. Nastavite sa daljim reformama u vojsci. Srbija je potrebna snažna i dobro organizovana vojska.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, replika.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo oficiri, ja se svoje političke prošlosti ne stidim, DS nema nikakav koren u komunizmu, naprotiv, lideri DS su bili borci protiv komunizma.
Zanima me da li je uvaženi kolega koji je pričao pre mene se i dalje stidi svoje prošlosti radikalne, ili i dalje ima isti stav prema naprednoj stranci o kojoj je govorio dok je bio u radikalima, bezmalo više meseci kada je prešao nakon toga u SNS?
Ni jednog momenta gospodo oficiri, pre svega, gospodine ministre, nisam rekao da je VBA prisluškivala. Rekao sam da može. I ne samo to, pošto je u raspravi u parlamentu to dosta nizak nivo ako mi svedemo aktivnosti jedne agencije samo na tajnu kontrolu telefonskih razgovora.
U zakonu o BIA smo definisali tačno koje su mere i praćenje, i tajno snimanje i razne stvari koje postoje kao mogućnost. Da li postoji mogućnost – postoji. Da li jeste – ja to ne mogu da kažem, niti tvrdim, niti želim da pomislim da jeste. Ali, način na koji se danas raspravlja o nečemu što nije tačka dnevnog reda ukazuje da postoji problem. Da li je stvar dima i vatre, ali definitivno postoji problem i mislim da će i vama i svima nama biti mnogo lakše da što pre taj problem razrešimo, da ga stavimo ad akta. Ali, ne možemo tako što će se pričati ovde da DS nije stranka, što bi VBA nas pratila itd. te manire smo videli ranije i verujem da ih više nema, ali što bi mi sada na poverenje.

Vreme.