Peto vanredno zasedanje, 02.02.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/41-15

2. dan rada

02.02.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 22:00

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2015)
  • Zakon o dopuni Zakona o ministarstvima (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o osiguranju depozita (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o Agenciji za osiguranje depozita (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama (pretres u pojedinostima) (2015)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem, dr Pavićeviću.
    Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
    Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Ivan Jovanović, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, dr Blagoje Bradić, Ivan Karić i Miodrag Nikolić.
    Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
    Da li neko želi reč? (Da)
    Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Ivan Jovanović

    Samostalni poslanici
    Hvala.
    Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam, za razliku od Vlade, koja je predložila zakonsko rešenje u postupcima javnih nabavki u javnom sektoru kojima se predviđa ušteda od oko 1,5 milijardi dinara na godišnjem nivou tako što se umanjuje prednost za domaće ponuđače, ja sam predložio da se upravo suprotno uradi, da se poveća mogućnost dobitka posla za domaće ponuđače. Mislim da je recesija u kojoj se nalazi naša ekonomija u prethodnoj godini i ona koja se predviđa za ovu godinu dovoljan razlog da se na ovaj način radi ove uštede ne sprečavaju, odnosno ne onemogućavaju domaći ponuđači da naprave bolju ponudu, odnosno da dobiju posao.
    Da li je Vlada, pošto je dala obrazloženje da će biti ušteda od milijardu i po dinara ako naši proizvođači ne budu oni koji će isporučiti robu, da li je dala obrazloženje koje će biti štete u našoj privredi ako naši ponuđači ne budu dobili posao? Da li imamo taj podatak koliko će to biti radnih mesta manje u Srbiji i koliko će to koštati našu privredu? Tog podatka nema, kao što nema nikada kada se radi o donošenju zakona koji treba da podrži bilo građanina, bilo privredu.
    Vlada je bila veoma glasna kada je bilo reči o tome da treba da se štedi, da treba da se podrži privreda, a vidimo u ovom primeru potpuno jedan predlog koji nije u interesu srpske privrede i srpskih proizvođača.
    Šta je milijardu i po dinara prema milijardu evra, koliko je predlagač Zakona o javnim nabavkama govorio da će se uštedeti kada taj zakon počne da se primenjuje? Vlada bolje da je radila na primeni Zakona o javnim nabavkama, nego što je krenula i tu minimalnu neku podršku u ovom zakonu i prednost koju su imali domaći ponuđači da smanjuje, uz obrazloženje da će to doneti neke uštede.
    Ministar Vujović je ovde na sednici govorio o tome da su domaći ponuđači u znatno boljoj poziciji od stranih ponuđača, zato što oni direktno imaju ovde proizvodnju i ovde imaju sve resurse i mnogo im je lakše da posluju. Mislim da je daleko lošiji položaj naših ponuđača koji su u problemu i zbog nemogućnosti da dođu do jeftinih kredita, do sredstava, do investicionih kredita, do obrtnih sredstava i daleko su u lošijem položaju nego strane kompanije i mislim da to nije slučaj.
    S druge strane, Vlada je mogla da boljom primenom Zakona o javnim nabavkama daleko veću uštedu ostvari i da možda dođe do te cifre koja je i dalje imaginarne, od uštede od milijardu evra.
    Državni revizor je prošle nedelje govorio o tome koliko je nepravilnosti u primeni Zakona o javnim nabavkama. Tu se navodi da je od 135 kontrolisanih subjekata državne uprave, javnih preduzeća, onih koji podležu kontroli, 45,81% subjekata imalo lošu primenu Zakona o javnim nabavkama, nezakonite nabavke i to je nešto što je činjenica, a činjenica je da i sama ministarstva Vladina se ne pridržavaju Zakona o javnim nabavkama. Tu imamo Kancelariju za Kosovo i Metohiju u 2013. godini koja se ne pridržava Zakona o javnim nabavkama. Imamo Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, koje se takođe ne pridržava Zakona o javnim nabavkama. Ministarstvo saobraćaja takođe se ne pridržava Zakona o javnim nabavkama. Imamo i Narodnu lutriju koja takođe ima drastična kršenja Zakona o javnim nabavkama i Zakona o računovodstvu i reviziji.
    Tu Vlada ne pokušava da nađe uštedu. Tu nema uštede. Tu ne može da se obezbedi ništa. Kada su u pitanju privrednici i građani, tu uvek može da se nađe nešto da se njima oduzme, uskrati neko pravo jer, naravno, oni ne mogu na pravi način da budu predstavljeni ni u Vladi Srbije, ni ovde u Narodnoj skupštini, zato što manjina, i u Vladi i u republičkom parlamentu, koja ima drugačije mišljenje, ne može to mišljenje da na pravi način obrazloži i da ono bude preovlađujuće.
    Mislim da nema Vlada odgovarajuće rešenje za krizu u kojoj se Srbija nalazi, nema rešenje za privredu, nema rešenja da podigne životni standard građana. Jedino čemu pribegava, to je štednja na samim građanima, na privredi, a to nas neće izvući iz recesije, to neće pomoći da se životni standard u Srbiji popravi.
    Mislim da je, rekao sam, Zakon o javnim nabavkama trebalo primenjivati pre svega na državi, na javnim preduzećima. Ako imamo situaciju da sama Vlada Srbije direktora jednog javnog preduzeća dva puta menja preko noći, onda je potpuno jasno da na taj način ne može se potpuno ispratiti ni kako to isto preduzeće sprovodi Zakon o javnim nabavkama, a državni revizor je nedvosmisleno utvrdio da je od 135 kontrolisanih subjekata 16,5 milijardi dinara u problemu, kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama. Tih 16,5 milijardi, a to je ispod 1% od ukupnog broja subjekata koji podležu kontroli, možemo onda misliti kolika je to ukupna suma. Taj 1% je 16,5 milijardi, a vi hoćete da se privreda naša uskrati zbog 1,5 milijarde. To je neprihvatljivo. To je potpuno u suprotnosti od interesa srpske ekonomije. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ministar, dr Kori Udovički.
    ...

    Kori Udovički

    Ja ću odgovoriti na ovaj amandman koji predlaže da zaštita domaće privrede ostane veća nego što to predviđaju sada ove izmene i dopune zakona, samo jednom. Posle toga će postojati niz istih, sličnih diskusija na koje će se odnosi ovo što ću da kažem sada.
    Ekonomija nije egzaktna nauka. Vi možete da imate svoju procenu kakva su dostignuća zaštite koja je primenjivana do sada. Procena Vlade je da nije bilo velikih efekata u smislu oživljavanja i u smislu kompenzacije činjenice da domaća privreda često posluje u težim okolnostima i da bi bilo mnogo bolje da sredstva koja se budu uštedela na ovaj način usmerimo ka tome da ojačamo direktno delovanje Vlade na to, prvo da stvorimo ambijent koji je siguran, u kom je makroekonomska stabilizacija jasna u kom, prema tome, investitori mogu da posluju sa mnogo većom izvesnošću, samim tim što postižemo fiskalnu konsolidaciju bolje, a sa druge strane, da mogu te uštede takođe da se koriste da se direktno deluje na otklanjanje nepovoljnijih uslova u poslovanju. Ovom merom se jednako ili više stvara prostor za zloupotrebe jer, naravno, i sami ste to rekli, postupak javnih nabavki ima nedostatke i sasvim je moguće i lako domaćim subjektima da koriste ovaj prostor da zarade i nezaslužen deo kolača, da tako kažem.
    U svakom slučaju, procena Vlade je da u ovom trenutku kada zemlja mora pre svega da stavi akcenat na štednju, manja je šteta od toga da se ove stavke, ovi procenti umanje, nego da se ne umanje ili uvećaju.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem gospođo ministar.
    Gospodine Jovanović, izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Ivan Jovanović

    Samostalni poslanici
    Poštovana ministarka, slažem se da ta sredstva treba da se ulože, ako idemo na to rešenje da se ulože u neke mere koje će dati podršku domaćoj privredi, ali to se ne vidi u realnosti, to u realnosti ne postoji. Imamo smanjenje investicija koje direktno utiču na pad poslovanja naših privrednih subjekata, naročito na onih u oblasti građevinarstva. Ti podaci su potpuno egzaktni i jasni.
    Imate pad na listi kreditora, što govori o našem privrednom ambijentu svih nezavisnih, gotovo, relevatnih agencija, i to ne govori u prilog vašoj tezi da će ova sredstva upotrebljavati na taj način, jer nisu upotrebljavana ni prilikom prošlog budžeta.
    Video sam gomilu amandmana narodnih poslanika koji su govorili o tome da treba odvojiti veća sredstva za podršku privredi, ali ni jedan nije prihvaćen. ako je to slučaj, što vi kažete, zašto nisu prihvaćeni ti amandmani i zašto se nije reagovalo u tom smislu da se povećaju ta sredstva koja zaista čine podršku privredi? Ako to nemamo, onda se ne vidi politika Vlade o kojoj govori, već se vidi samo želja da se umanje šanse našoj privredi i da se, na neki način, onemogući da privreda izađe iz problema u kojima se nalazi. Potpuno je jasno da ekonomska politika Vlade, zasnovana isključivo na štednji, na građanima i na domaćim privrednim subjektima, ne daje rezultate i da ona ne može da donese ekonomski rast i očekivani bolji život za građane. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
    Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.
    ...
    Zeleni Srbije

    Ivan Karić

    Socijalistička partija Srbije
    Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
    Uvažena ministarko, podneli smo amandman na ovaj član sa idejom da ipak zadržimo, kada su u pitanju preferencijali, u nekom obimu, a da podržimo želju Vlade da smanji te preferencijale kada su u pitanju domaća preduzeća.
    Naš amandman, uglavnom svi amandmani koji dolaze od Zelenih Srbije se tiču zelene ekonomije, cirkularne ekonomije i održivog razvoja. Zdravstvene studije, ekonomske studije, savremene ekonomske studije i sociološke studije sve više pokazuju da su mnogi troškovi zaboravljeni i da mi u neoliberalnom konceptu izračunavanja troškova zaboravljamo često ove aspekte ekonomije u širem smislu.
    U tom pogledu, da u vezi sa ovim amandmanom, imamo nekoliko predloga, kada su u pitanju zelene javne nabavke koje mogu da pomognu, sa jedne strane mere štednje, da se racionalnije koristi. Nama iz Zelenih nije interes da Vlada ne vozi svoje automobile i da sedi u Beogradu, u zgradi Vlade, već da koristi automobile i da putuje po Srbiji i da pomogne da se zemlja izvuče iz krize tako što će da uštedi ugradnjom vodonik generatora, koji se proizvode u Srbiji, kao i u SAD, Velikoj Britaniji, 30% goriva i da takvu uštedu nadomeste radom. Da štedljive sijalice u javnim zgradama, na javnim osvetljenjima, u javnoj rasveti zamenimo solarnim napajanjem ili potenciometrima koji će između dva i šest ujutru da smanje potrošnju struju i da na taj način uradimo uštedu.
    Hoćemo da uvedemo biomasu kroz javne nabavke i pelet i da na taj način smanjimo zagađenje Užica. Hoćemo da biomasu uvedemo i na jalovišta EPS-a i da na taj način, koristim vreme poslaničke grupe, ozelenimo proizvodnju struje u Srbiji. Hoćemo da uvedemo kroz javne nabavke zdravu hranu u obdaništa i u škole, pa da vidite u narednim generacijama kako će da bude odjeka u tim merama štednje.
    Verovatno bolje od mene znate da u Nemačkoj 40% individualnih domaćinstava je energetski nezavisno, da postoje lokalne energetske zadruge i lokalne energetske zajednice koje se pomažu kroz zelene javne nabavke.
    Moramo da razmišljamo kako da menjamo našu ekonomsku politiku, tako i politiku javnih nabavki, a to ćemo učiniti samo ako budemo gledali dalje od neoliberalnog kapitalizma.
    Zaista začuđuje, s obzirom da najveći broj članova Vlade je završilo fakultete u socijalističko doba, besplatne fakultete, zaista začuđuje ta opsesija neoliberalnim kapitalizmom koji je mrtav tamo gde je nastao, a to su SAD. Žao mi je što su dopunski časovi kod gospođe Angele Merkel pomogli da se Srbija iako su njeni đaci danas i ministri, učili socijalnu ekonomiju, da se okrenu neoliberalnom kapitalizmu.
    Zeleni Srbije imaju jedan predlog. Mi smo jedini od stranaka u Srbiji koji su bili u Grčkoj i podržali su pobedu Sirize i u Solunu i u Atini. Možda bi bilo dobro da vidimo ili da vam pomognemo da vidite kako se u Grčkoj rešavaju problemi, kako se ne prodaju domaće firme, kako se neeksploatiše zlato na Halkidikiju, kako se ulaže u obnovljive izvore energije.
    Na kraju u vezi sa svim ovim amandmanima, jasno je da koncept neoliberalnog tržišta polako umire, ali sigurno, samo da ne bude kasno da shvatimo kao što smo kasno shvatili kako je pao Berlinski zid. Zeleni Srbije nisu za mere štednje i mere štednje ne mogu biti odgovor na krizu. Nadam se da se moje kolege sa leve strane slažu sa tim. Zeleni cele Evrope se protive ovakvim merama štednje, jer postoje rešenja za krizu.
    Teret krize u Srbiji pre svega treba da snose ekstraprofiteri i tajkuni, teret krize treba pravilno da se rasporedi ali na taj način što će svi oni ekstraprofiteri koji su 90-tih godina ostvarili ekstra profit, prvo njima da se naplati porez, da se dostigne nulta toleranca kojoj svi zajedno mi težimo, nulta tolerancija za izbegavanje plaćanja poreza, tek na kraju da počnemo da smanjujemo plate čistačicama i da smanjujemo penzije penzionerima.
    Nadam se uz drugačiju ekonomsku politiku koja neće biti neoliberalno kapitalistička možemo da dostignemo stepen razvoja i da treba što pre da se okrenemo, a da ne zakasnimo po običaju u novim trendovima zaštite životne sredine i da počnemo da se bavimo zelenom ekonomijom, cirkularnom ekonomijom i održivim razvojem. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima ministarka Udovički.
    ...

    Kori Udovički

    Ako mogu ukratko da kažem da se sasvim slažemo sa tim da ne idemo i ne treba da idemo ka neoliberalnom američkom modelu. Srbija se integriše sa EU koja veoma vodi računa o zaštiti životne sredine. Ta posvećenost se vidi u članu 85. zakona gde su ekološke prednosti i zaštita životne sredine kao i energetska efikasnost uključeni kao kriterijumi koji mogu, prema tome i treba da se uzimaju u obzir prilikom odlučivanja o javnim nabavkama.
    Međutim, moram da vas pitam za jedno razjašnjenje pre nego što do kraja odgovorim na vaš amandman. Vidim protivrečnim 1. i 2. stav koji vi predlažete, da li ovde predlažete da se domaći proizvođači više zaštite ukoliko proizvode ovu vrstu proizvoda ili da se u stvari ovakva prednost ne da kada su strani proizvođači ovih proizvoda u pitanju?
    To ništa nije kontraverzno, samo da razumem šta želite. Želite li da podstaknete domaću proizvodnju ekoloških proizvoda ili želite da se podstakne, odnosno izuzme domaća zaštita ukoliko su u pitanju strani proizvodi ovakve vrste dobara? Koje je od ovo dvoje? Želite li da zaštite našu proizvodnju ovih dobara ili želite da podstaknete uvoz ekoloških dobara?
    Ako mi odgovorite mogu da završim. To su dve suprotne stvari.
    U svakom slučaju, nije ovde mesto da se nejednako tretiraju različite industrije. Ciljevi kao što je vaš koji ste izneli rešavaju se članovima kao što je član 85. Hvala.