Zahvaljujem.
Poštovana ministarko i gosti, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas, čuli smo već više puta, jako bitna tri zakona, a pre svega sva tri su usmerena na jačanje našeg vodnog saobraćaja, na jačanje Koridora 7, odnosno Dunavskog koridora i ujedno jačanje našeg privrednog potencijala, gde će rečne luke upravo i predstavljati privredne centre.
Što se prvog zakona tiče, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, tu je najznačajnija izmena lučke koncesije, kao što smo čuli, a neke od još bitnih izmena su i da će lučke kapetanije davati saglasnost za pristajanje brodova van graničnog mesta. Ovo će upravo sprečiti nelegalan istovar robe i u tome će doprinos dati i ovlašćeni inspektori koji će se baviti bezbednošću plovidbe, tako da se inspektoratima pojačava njihova nadležnost i u tom smislu će dati svoj doprinos.
Takođe, uvodi se i licencirani specijalista medicine, zato što se smatra da je specijalista medicine jako bitan za ovu struku jer pomorci imaju vrlo specifične uslove rada i zbog toga moraju specijalisti da vode računa o njihovom zdravlju. Smatra se da su oni zdravstveno poprilično rizična kategorija.
Posebno želim lično da skrenem pažnju na značaj zaštite životne sredine, koja se reguliše članovima 24. i 25, odnosno dopune ovih članova koje kažu da se dopunjuje član zakona u smislu uvođenja obaveze zapovednika plovila da obavesti lučku kapetaniju o ispuštanju štetnih materija, a članom 25. je propisano da brodovi za prevoz opasnog tereta, kao i druge vrste brodova, u skladu sa odredbama međunarodnih sporazuma, pored zahteva propisanih tehničkim pravilima, moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene pravilima za klasifikaciju priznatih klasifikacionih društava. Ovo je jako bitno zato što treba znati da se godišnje samo u Dunav izlije oko stotinu tona naftnih derivata. Nažalost, tu su i brojni akcidenti. Pre godinu dana samo izlilo se, odnosno prevrnuo se brod u Luci Beograd sa oko 850 tona rude pirit. To su lokalni akcidenti koji dovode do zagađenja i pomora flore i faune i zato je veliki značaj zaštite životne sredine i održivog korišćenja našeg vodnog potencijala, a ovi zakoni to posebno regulišu. Takođe, ne treba zaboraviti da imamo oko 600 km vodnog puta, tako da je taj posao značajan.
Što se tiče Zakona o pomorskoj plovidbi, iako smo više puta rekli da pošto nemamo more ipak moramo da imamo ovakav zakon, zato što imamo oko pet hiljada pomoraca koji rade na stranim brodovima, iako stručnjaci kažu da je broj pomoraca verovatno i dvostruko veći zato što većina njih odlazi na rad i bez dozvole Lučke kapetanije u Beogradu, odnosno u direktnom kontaktu sa brodovlasnicima. I danas se sve veći broj mladih ljudi, u potrazi za plaćenijim poslom, za sigurnim finansijama, ili željom za putovanjem, odlučuje za rad na prekookeanskim brodovima. Da bi oni mogli da rade, upravo mora da postoji ovakav zakon i cilj je unapređenje i zaštita prava pomoraca.
Među najbitnijim izmenama je, kao što smo čuli, obaveza brodara da pomorcima obezbedi osiguranje u slučaju nesreće, da domaći poslodavac obezbedi osnovni zdravstveni pregled prilikom stupanja u službu na brod, ali i sve ostale povremene preglede po potrebi. Zatim, ranije je precizirana obavezna licencirana zdravstvena ustanova, a kao što sam već pomenula, sada će postojati i lekar specijalista koji će biti ovlašćen za ovakve vrste pregleda.
Samo bih napomenula da prema analizama Svetske zdravstvene organizacije, kao što sam već rekla, pomorci se svrstavaju u zdravstveno prilično rizične kategorije, kako od mogućnosti da dožive neku nezgodu, tako postoje i tzv. moderni pirati i često su depresije koje ih prate zbog specifičnih uslova rada na brodu.
Takođe, predviđeno je usaglašavanje sa zakonima o putnim ispravama, gde smo već čuli da će postojati od sada identifikacione kartice pomoraca i da će one upravo služiti da se dokaže identitet i državljanstvo. Pored mnogih drugih odredbi koje se menjaju i koje smo danas čuli u raspravi, ova tri zakona pre svega jačaju i ove odredbe jačaju vodni saobraćaj, jačaju privredu u našoj zemlji i jasno štite životnu sredinu u Srbiji. Zato će SNS podržati ova tri predloga zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi Marko Atlagić.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se nalazi set zakona koji se odnose na vodni saobraćaj na unutrašnjim vodama, ali takođe i na saobraćaj koji se odnosi na prekookeanskim brodovima.
Ono što, pre svega želim da naglasim, to je da su izmene i dopune ovih zakona celishodne, da su one apsolutno usaglašene sa zakonskom regulativom Republike Srbije, pre svega sa Zakonom o prekršajima, ali takođe da su usaglašene i sa priznatim međunarodnim konvencijama koje se odnose pre svega, na međunarodni saobraćaj, odnosno na prekookeanski saobraćaj.
Ono što posebno želim da istaknem to je da su ove izmene i dopune zakona apsolutno u skladu i sa uočenim nedostacima u dosadašnjoj primeni zakona, te da u cilju otklanjanja tih nedostataka došlo je do njihovih izmena i dopuna.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, htela bih da naglasim pre svega, ulogu Agencije za upravljanje lukama i to u tom smislu da se sada na jedan transparentan način utvrđuju nadležnosti ove agencije. Pre svega, utvrđuje se nadležnost ove agencije kada je u pitanju sačinjavanje srednjoročnog plana za davanje koncesije. Taj srednjoročni plan za davanje koncesije mora da ima i tačan prikaz ekonomskih efekata, odnosno mora da iz toga proizilazi šta je ono što srednjoročnim davanjem u koncesiji će država Srbija dobiti, odnosno šta će to značiti za ekonomski napredak naše zemlje.
Takođe, sem srednjoročnog plana davanja koncesija Agencija za upravljanje lukama je dužna da izgradi na kraju kalendarske godine za iduću kalendarsku godinu i godišnji plan za davanje koncesija koji će takođe imati precizan i jasan ekonomski efekat davanja koncesija.
Inače, što se tiče davanja samih koncesija, koncesije mogu da se daju za lučke usluge, i one obuhvataju nautičke usluge sa rokom od pet godina, za transportne usluge sa rokom od 15 godina i za javne radove, odnosno za izgradnju lučke infrastrukture sa rokom do 30 godina. Posebno želim da istaknem da Agencija za upravljanje lukama i te kako ima saradnju sa lučkim operaterima i lučkim koncesionarima i prati šta lučki koncesionari ispunjavaju od ugovora koji su potpisali.
Ovim Predlogom zakona vidi se jako čvrsta veza, odnosno obaveze i dužnosti Agencije za upravljanje lukama, kada je u pitanju njeno izveštavanje i prema Ministarstvu privrede i prema Ministarstvu finansija, kao i obaveze Agencije za upravljanje lukama da koncesionar koji ne ispunjava uslove, a tiče se gradnje infrastrukturnih objekata, može da raskine ugovor ako te rokove ne poštuje bez obaveze da mu nadoknadi troškove radova koji su već učinjeni.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o pomorskoj plovidbi, on je pre svega, značajan sa nekoliko aspekata. Prvi aspekt sa kojeg je značajan, to je radno-pravni status pomoraca. Naime, Republika Srbija nema more, ali Republika Srbija ima preko pet hiljada pomoraca koji plove na prekookeanskim brodovima. Ti pomorci značajna sredstva putem doniraju svojim porodicama, odnosno šalju svojim porodicama koje žive u Republici Srbiji. Utvrđivanje njihovog radno pravnog statusa i te kako je značajno, a to se kroz izmene i dopune ovog zakona postiže na taj način što je domaći poslodavac dužan da ugovor o radu dostavi lučkoj kompaniji, a takođe dužan je da prijavi i Centralnom registru socijalnog osiguranja, što svakako doprinosi poboljšanju radno-pravnog, ekonomskog i socijalnog statusa pomoraca.
Član 84. takođe detaljno i precizno reguliše izdavanje pomorskih identifikacionih kartica, ali takođe, i jasno određuje šta treba da sadrži pomorska knjižica, a to je između ostalog, stepen osposobljenosti pomorca, zdravstveni status pomorca, pozicija, odnosno radno mesto na koje se on ukrcava na brod, dužinu trajanja zaposlenja na brodu i pomorska radna knjižica neće više služiti kao putna isprava kada je snabdevena vizom.
Naravno, da za izdavanje pomorske identifikacione kartice trebaju značajna sredstva, ali u ovom delu želim da pohvalim Ministarstvo građevine i saobraćaja, odnosno vaše ministarstvo, gospođo ministar, što ćete vi aplicirati kod fondova EU, kako bi se poboljšala tehničko-tehnološka opremljenost i kako bi samo administriranje trajalo što kraće, naravno u korist pomoraca.
Što se tiče zdravstvene osposobljenosti pomoraca tu moram da istaknem da su to licencirani specijalisti medicine rada, koji su prošli dodatnu obuku koja se tiče procene zdravstvene sposobnosti pomoraca. U tom smislu, jako je važno da oni budu profesionalni i nezavisni, jer pomorci moraju da budu apsolutno psihofizički zdravi i ne smeju da imaju ni jedno zakonsko ograničenje kada se ukrcavaju na brod.
Ono što takođe predstavlja dodatnu sigurnost za naše pomorce to je obaveza polise osiguranja, jer znamo da su pomorci izloženi razno raznim velikim rizicima na brodu, i polisa osiguranja u svakom slučaju, ili drugo finansijsko jemstvo i te kako je značajno sa aspekta zaštite pomoraca u slučaju povreda, nesreća itd.
Sva tri zakona imaju značajan aspekt što se tiče ekonomskog razvoja, jer vodni saobraćaj i te kako je značajan na unutrašnjim vodama, i te kako je značajan zamajac na ekonomskom razvoju zemlje. Zakoni su značajni i sa aspekta usaglašavanja sa međunarodnim konvencijama što se tiče pomoraca. I, dalje treba raditi zajedno sa Ministarstvom rada na još većem i snažnijem poboljšavanju njihovog radno-pravnog i drugog statusa, s obzirom na posao kojim se bave. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sva tri zakona.

Reč ima Marko Altagić,  a neka se pripremi Milorad Cvetanović.

  Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade i ministarko sa saradnicima, dozvolite da na početku poštovana ministarko izrazim veliko zadovoljstvo što ste vi kao ministarka u prethodne tri godine jedna od onih ministara iz Vlade Republike Srbije koja često boravi u ovom visokom domu, što govori o vašem predanom radu i o ministarstvu koje vodite kao i čitavoj Vladi Republike Srbije, na tome vam izražavam duboku zahvalnost.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, ovaj set zakona imaju svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je podneo nama narodnim poslanicima u ovom visokom domu 27. aprila 2014. godine. Dozvolite da vas podsetim, za one koji su zaboravili, to je najopsežniji, najprecizniji i najkonkretnije ekspoze od svih 72 prethodna ekspozea koji su predsednici vlada podnosili ovoj Narodnoj skupštini od 1805. godine, dakle, od vremena prvog predsedavajućeg, odnosno predsednika Prote Mateje Nenadovića, do danas.
Poštovani narodni poslanici, ovi zakoni imaju svoje uporište i u strategiji razvoja modnog saobraćaja koje je načinilo naše Ministarstvo i usvojila Vlada Republike Srbije. Upravo ovi danas zakoni koje mi pretresamo predstavljaju realizaciju zacrtanih zakona iz ekspozea predsednika Vlade, u cilju jačanja reformi koje su teške, koje su bolne, ali koje predstavljaju zaista alfa i omegu za budućnost naše zemlje i modernizaciju Srbije, za koju smo svi na kraju kao građani glasali.
Poštovana predsedavajuća, predsednice, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, dobro je što je Narodna skupština Republike Srbije 2011. godine usvojila Zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada o pomorstvu. Tu konvenciju je osim Srbije ratifikovala, kao što su koleginice i kolege rekli, 37 država. Vrlo dobro je što je Konvencija stupila na snagu juna 2012. godine.
Isto tako, odlično je što je Republike Srbije ovim predlogom zakona vrši dalje usavršavanje našeg srpskog zakonodavstva sa određenim odredbama Konvencije o radu pomoraca. Odredbama ovog zakona uređuje se rad osoba mlađih od 18 godina života. Dobro je što se ovim zakonom uređuju i obaveze brodara da zaključe polisu osiguranja ili neko drugo finansijsko jemstvo u cilju da se pokrije potraživanje u slučaju smrti ili povrede na radu pomoraca. Odlično je što je odredbama ovog zakona uvedena obaveza domaćeg poslodavca da o svom trošku osigura člana posade da pre stupanja na dužnost na brod obavi zdravstveni pregled. Poštovana gospodo, ne samo to, nego na osnovu rezultata tog predloga o svom trošku omogući periodične zdravstvene preglede.
Dobro je što je ovaj predlog zakona dalje precizirao da se pored zdravstvene ustanove vrši licenciranje lekova, lekara specijalista koji su ovlašćeni da vrše zdravstvene preglede pomoraca, te obavezu zdravstvenih ustanova da uvedu održiv sistem upravljanja kvalitetom. Dobro je što se ovim zakonom o pomorskoj plovidbi omogućava da naši državljani, tj. državljani Republike Srbije koji rade kao pomorci, nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava.
Dobro je, dame i gospodo, što ovim zakonom u domaće srpsko državljanstvo, unose se odredbe konvencije i o identifikacionoj karti pomoraca međunarodne organizacije rada, broj 185, jer je usvajanjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, određeno da se pomorske knjižice ne mogu koristi kao putne isprave.
Poštovane dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, predvideo je izmenu člana 84. Zakona na način da se pomorska knjižica definiše kao javna isprava kojom se dokazuje osposobljenost pomorca za obavljanje određenih poslova na brodu, zatim, po kom osnovu je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Isto tako, dobro je što se ovim predlogom zakona uvode u pravni sistem identifikacione kartice pomoraca koje sadrže biometrijske podatke zasnovane na otisku prsta kao javnih isprava, kojima se dokazuje ne samo identitet, već i srpsko državljanstvo, sve u skladu sa odredbama konvencije.
Dobro je, poštovana gospodo, što se ovim zakonom podstiče privredni razvoj i rast naše zemlje, što će poboljšati životni standard naših građana.
Na kraju, vezano za to, jedan opozicioni narodni poslanik je jutros u okviru poslaničkog pitanja obmanuo građane Srbije, rekao je da je za potrošačku korpu građanina jednog, potrebno 60 hiljada dinara, što naravno nije tačno.
Tačno je da se radi o potrošačkoj korpi četvoročlane porodice, a ne jednog građanina, čime je namerno, tvrdim namerno, obmanuo građane Republike Srbije, što je nedostojno jednom narodnom poslaniku, pogotovo što se radi o univerzitetskom profesoru.
Zamolili su me studenti sa tog fakulteta da demantujem, što ovom prilikom i činim, a vama se gospodo studenti najtoplije zahvaljujem.
Na kraju, SNS će glasati za ovaj set zakona. Pozivam i vas gospodo, narodni poslanici iz opozicionih klupa, nažalost nema vas nego petoro, šestoro izvinjavam se, što obično činite skoro svake sednice, da i vi glasate za njih jer ćete tako bar malo pokušati, pa makar i na taj način dati mali doprinos reformama i modernizaciji Srbije, za koju se tako zdušno zalaže predsednik vlade, Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, potpomognuta od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, većine građana Republike Srbije, a i većine narodnih poslanika u ovoj Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi.
Tradicija rečnog brodarstva je u Srbiji starija od železničkog načina prevoza robe i ljudi. Za Srbiju važi stereotip da je zemlja kontinentalnog mentaliteta, koja nikada nije imala more ni mornaricu, pa prema tome ni pomorsku istoriju. Međutim, činjenica je da su Srbi vekovima plovili morima, okeanima i jezerima širom sveta.
Savremeno rečno brodarstvo u Srbiji, započelo je 1862. godine, kada je ukazom Kneza Mihajla, od Rusije kupljen parobrod „Deligrad“, tako nazvan po Deligradskom šancu u Prvom srpskom ustanku.
On je izrađen u Francuskoj 1851. godine. Imao je nosivost od 275 tona i plovio je srećno i uspešno preko pola veka Dunavom, Savom i Tisom. Tako i danas svetskim morima i okeanima plove naši pomorci pod tuđim ili svojim zastavama. Ima ih negde oko pet hiljada, svuda rasprostranjenih i razasutih sa samo jednom idejom, da nam je more što mirnije i hleb sa sedam kora što prijatniji.
Upravo zbog tih ljudi, Vlada Republike Srbije će ovim predlogom zakona i njegovim izglasavanjem u Skupštini Republike Srbije, uspeti da omogući nesmetan boravak naših pomoraca na brodovima širom sveta, kao i njihovo slobodno kretanje van plovila na kojima su uposleni.
Uvođenjem pomorske identifikacione karte, našim pomorcima će biti omogućeno da nesmetano mogu da napuste brod i imaju slobodan pristup na tlo zemlje u koju su se ukotili.
Takođe, u slučaju vanredne situacije koja zahteva promenu plovila, a pri tome se mora preći preko teritorije zemlje u kojoj su neophodne vize za državljane Republike Srbije, identifikaciona karta koja će u sebi sadržati sve relevantne podatke vlasnika, izrađene po biometrijskom principu, omogući će nesmetan prolaz preko teritorije iste države.
Nesumnjivo da će se na taj način suzbiti i zloupotrebe pomorskih pasoša, kojih je nesumnjivo bilo i to u ne malom broju. Opšte je poznato da je Međunarodna pomorska organizacija još 2008. godine opomenula relevantne institucije u našoj zemlji, o pojavi lažnih pomorskih dokumenata i problemu pojave lažnih pomorskih isprava, svedočanstava kod državljana Srbije, ukrcanih na pomorskim brodovima stranih kompanija i da je postojala opasnost od skidanja naše zemlje bele liste Međunarodne pomorske organizacije.
Uvođenjem identifikacionih kartica koje će inače izraditi NBS, sprečiće se eventualna kompromitacija Republike Srbije zbog navedenih pojava, falsifikovanja pomorskih knjižica i dokumenata. Samim tim smatram da će se i značajno povećati broj uposlenih naših pomoraca u svetu.
Pri tome smo i sami svedoci postojanja agencija koje nude zaposlenje uglavnom mladim ljudima na kruzerima angažovanima na poslovima ugostiteljskog i animatorskog tipa, što će u svakom slučaju pospešiti priliv deviznog novca u našu zemlju, a isto tako olakšati i zainteresovanim licima boravak na teritoriji stranih država. U buduće će nadležno ministarstvo voditi računa o broju izdatih pomorskih knjižica i vršiti kontrolu njihovog korišćenja i trajanja.
Značajno uređenje zakona se odnosi i na lica ispod 18 godina, kojim se poslodavcu nalaže da oni ne bi smeli biti uposleni ukoliko uslovi na plovilu mogu bitno da naruše njihovo zdravstveno stanje. Takođe i obaveza poslodavca da o svom trošku obezbedi adekvatan zdravstveni pregled pri stupanju lica na dužnost kao i proveru zdravstvenih sposobnosti posle određenog vremenskog perioda predviđenog zakonom.
Smatram da je Predlog zakona veoma afirmativan i da posebnu pažnju pridaje građanima Republike Srbije uposlenim na proveri širom sveta, kao što i u potpunosti vodi računa o interesima Republike Srbije, a da je u isto vreme u celosti kompatibilan sa zakonima EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući gospodine Arsiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, ja smatram da ko god da dođe u ime Vlade u našu Skupštinu, a gospođa Mihajlović je naša gošća danas ovde, i predloži, kao što je gospođa Mihajlović ovde i uradila, da usaglasimo domaće zakonodavstvo sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, da je to u redu.
Saglasan sam i da treba da se omogući našim državljanima da nesmetano nastave obavljanje poslova na brodovima stranih zastava, kao što sam saglasan, poštovana gospodo, da predlozima zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i državnoj pripadnosti i upisu plovila treba obezbediti usaglašavanje sa odredbama Zakona o prekršajima.
Ali, poštovana gospodo, i poštovana gospođo Mihajlović, pre svega, nisam saglasan i kao jedan od narodnih poslanika ovde ne pristajem na to da bilo ko u ime Vlade Srbije, pa i gospođa Mihajlović, u Narodnu skupštinu šalje predloge zakona koji gramatički i pravopisno nisu usaglašeni sa srpskim jezikom, poštovana gospodo.
Sada se usmeravam i ka narodnim poslanicima, od kojih postoje očekivanja ovde da pažljivo pročitaju svaku rečenicu svakog predloga zakona. Predsednik Vlade, gospodin Vučić, a evo njegov potpis se nalazi na ovim predlozima zakona koji su upućeni u Narodnu skupštinu, poslao nam je za današnju raspravu tekstove koji su jednim delom gramatički i pravopisno neispravni.
Evo poštovana gospodo, ja to ovde i da pokažem. U razlozima za donošenje zakona, evo na primer ovog zakona koji nam je sada ovde prvi na dnevnom redu, o dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, četvrti paragraf, pazite rečenicu, poštovana gospodo, kaže – nakon usvajanja zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, zapeta, ovim zakona predviđeno je usaglašavanje sa odredbama ovog zakona.
Poštovana gospodo, gde je ovde neki red reči? U jednoj rečenici, poštovana gospođo Mihajlović, ili u sledećoj rečenici, hajde da kažemo da je jedna, pa omakne se, ali sledeća kaže – kako bi se domaćim državljanima koji rade kao pomorci omogućilo da nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava, zapeta, ovim zakona se u domaće zakonodavstvo unose… Ili, poštovana gospodo, ako hoćemo da zaobiđemo ovaj paragraf, da odemo na sledeći paragraf, jesmo li mi čitali ovo ovde?
Gospođo Mihajlović, da li ste vi pročitali? Ne znam da li je bolje da kažete da ste pročitali ili da niste pročitali.
Evo, sledeći paragraf kaže, prva rečenica – Predlog zakona se detaljnije uređuje postupak priznavanja ovlašćenja za rad pomoraca. Gospodo, pa kako? Reči nisu usaglašene sa rečima u jednoj rečenici, poštovana gospodo.
Gospođo Mihajlović, ja predajem na fakultetu, kao i vi. Ja sam za studente prve godine FPN pripremio jedno uputstvo za pisanje eseja – esej, kratka forma, tri stranice teksta, opšti problem se obrađuje. Poslednji pasus tim studentima glasi ovako – pre predaje rada treba uraditi završne ispravke, npr. da iza zapete i tačke postoji razmak, da su reči pravilno podeljene na slogove pri prenosu u novi red, da međunaslovi ne ostanu da vise na dnu stranice, da proverite da li su rečenice gramatički ispravne i jasne, jer propusti ovakve vrste ostavljaju utisak neozbiljnosti i površnosti u radu.
Koliko god ja bio saglasan sa delom pristupa, o čemu sam govorio na početku, ja ne mogu da zanemarim ovu neusaglašenost sa srpskim jezikom, koji je nama u Skupštini važan, poštovana gospodo. Koliko puta da se podsećamo da nam je Skupština centralna politička institucija? Stalno ovde govorimo – svetilište političkog života. Jezik mora da bude primeren tome. Mi ovde treba da budemo uzor u svemu građanima naše Republike, poštovana gospodo, pa i u korišćenju jezika.
Gospođo Mihajlović, mi smo podneli 16 amandmana. Predlažem da prihvatite svih 16. Većinom se tiču jezika, dakle, ne samo obrazloženja, nego i sadržine članova Predloga zakona, ne računajući ovaj drugi. Ovaj drugi je veoma dobro napisan, o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Tu nemamo dileme.
Poštovana gospođo Mihajlović, predlažem da pročitate i ovo uputstvo za pisanje eseja. Pripremio sam dva primerka. Pošto predsednik Vlade šalje u Skupštinu predloge zakona, potpisuje to, imam jedan primerak i za predsednika Vlade i njemu da uručite, pa da eliminišemo propuste ove vrste.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.