Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala.
Zahvaljujem se uvaženoj koleginici Jovanović. Nisam sigurna da je najbolje razumela pitanja koja su joj verovatno napisali, ali pokušaću da pođem nekim redom.
Kažete - gde su garancije? Ako ste prisustvovali raspravi u ponedeljak, onda ste mogli videti da vam niko nije dao garancije, posebno ne oni koji su potpisali ovaj Predlog zakona.
S druge strane, sve što imate da pitate ministra Selakovića, vi pitajte njega. Nemojte da pitate ni mene, nemojte da pitate Neđu Jovanovića, nemojte da pitate Dragana Nikolića i ostale ovlašćene predlagače.
Dobacuje se: „čega“. Ne znam, možda vi na vašem tviter nalogu možete da napišete i čega.
Kažete dalje, postavljate pitanja. Institut poslaničkih pitanja nije danas. On je obično utorkom i četvrtkom. Za sva ta pitanja koja imate, odgovore ne treba da slušate ni od mene, jer su sva pitanja upućena ministru Selakoviću, a ja nisam sigurna da ja baš izgledam kao Nikola Selaković.
Sve ovo što ste naveli apsolutno u najmanju ruku nema nikakvog smisla. U najmanju ruku predstavlja nepoštovanje ovlašćenih predlagača, a podsetiću vas da svi ovlašćeni predlagači ovog zakona dolaze iz reda advokature. Mislim da bi toliko i trebali da znate ako ste bar pogledali ko su potpisnici.
S druge strane, moram da primetim da bi se ovaj 1. april 2018. godine apsolutno uklopio kao datum u nešto što sam već u raspravi u načelu i govorila, a to su, pazite, održavanje lokalnih i republičkih izbora.

Zahvaljujem. Vreme.
Reč ima narodni poslanik Jovana Jovanović, replika.

Samo da pojasnim koleginici Batić.
Pitanje nisam postavila vama, jer ste vi potpuno irelevantni za ovo, jer svi vi koji ste potpisali ovaj Predlog zakona, upravo vi ste doveli do toga da vam se taj član zakona kroz odbor i promeni.
Pomenuli ste institut poslaničkih pitanja, da je to utorkom i četvrtkom. Mi, nažalost, nemamo priliku da postavljamo poslanička pitanja utorkom i četvrtkom, jer se sednice, gle čuda, u poslednje vreme održavaju svim danima osim utorkom i četvrtkom, naročito poslednjeg četvrtka u mesecu, tako da moramo da koristimo svaku priliku. Hvala.

Hvala.
(Olgica Batić, s mesta: Replika.)
Nema replike.
(Olgica Batić, s mesta: Kako nema?)
Jednostavno nema, poslanice Batić. Nije se vama obratila, nego predsedniku parlamenta.
Sednica je prošle nedelje bila utorkom i četvrtkom. Niste uvek tu, pa moram poslanicima da skrenem pažnju da dolaze i utorkom i četvrtkom, ne samo ponedeljkom i sredom.
Za repliku nema osnova.
(Olgica Batić, s mesta: Pogrešno sam protumačena.)
Žao mi je, stvarno, poslanice Batić. Molim vas da imamo iste kriterijume prema svima. Ne mogu da dam repliku kad ne postoji replika. Ona je odgovorila vama. Ne idemo u krug sa odgovorima jedni drugima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Predlagač nije tu.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
U pokušaju da malo smirim strasti i nekako svedemo ovu raspravu ipak na neke stručne rasprave i sadržinu, moram samo na početku da kažem ovlašćenom predlagaču da jeste za svaku pohvalu, naravno, to što ste primetili da ističu neki rokovi koji su prethodno preambiciozno, rekli bi ljudi – ambiciozno bez municije, dakle, bez realne mogućnosti za koje se i u vreme predlaganja i usvajanja prethodnog roka znalo da neće biti ispoštovani. Vi ste ipak reagovali podnošenjem ovog predloga zakona.
Jedino što mislim da zaista nije korektno koleginici narodnoj poslanici reći da joj je neko pisao govor, jer isto to, na istu tu primedbu upućenu vama u ponedeljak, da je vama neko pisao iz ministarstva predlog ovog zakona, vi ste prilično burno reagovali, s pravom.
Tako da, molim vas da, bez obzira na godine,stručnu spremu i ostalo, narodnih poslanika, ipak tu vrstu diskusije nemamo.
Što se samog amandmana tiče, moj predlog je bio, sada više nije, s obzirom na amandman Odbora na pravosuđe nema mnogo smisla, da se umesto 1. marta 2015. godine odredi datum 1. januar 2020. godine. Meni zaista deluje da ne postoji uopšte jasna vizija o tome šta treba u Srbiji da rade beležnici, šta treba da rade sudovi. Mislim da to proizvoljno gašenje požara čas ovde, čas onde, dovodi do jedne ozbiljne pravne nesigurnosti u Srbiji.
Mi nismo čuli, ja ne očekujem od vas, jer do vas nema ni krivice…

Vreme. Završite rečenicu.

Da li mogu od poslaničke grupe?
(Predsednik: Ne, poslanička grupa je potrošila vreme, ali završite rečenicu, da ne ispadne da sam vas prekinula na pola.)
Prekinuli ste me, ali nema veze.

Znači, otišla je misao.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Meni je uvek zadovoljstvo kada raspravljam sa mojom uvaženom koleginicom Vesnom Martinović, čije mišljenje izuzetno poštujem. Na kraju krajeva, advokati smo i obe znamo šta znači zastupanje interesa, tako da potpuno opravdavam što zastupate interese svoje mlađe koleginice. Nema na čemu, ali je nepristojno i nekulturno kada se kaže – nisam vama ni postavljala pitanje, vi ste irelevantni, onda ne treba uopšte ni da postavlja. Videćemo stenobeleške, pa ćete pročitati i tako nešto. Molim vas da ne dobacujete, ako može da ja završim svoju reč do kraja.
Sem toga, amandman koji ste podneli, ja se slažem? Niko ne garantuje da će biti. Ja to ne znam. Ne možete ni vi da znate. Ne može niko da zna kojom će dinamikom teći imenovanje javnih beležnika. Kada je donet zakon? Godine 2011. Ne znam zašto je donet, da li su ispitani, da li su vršene neka analize efekata, šta on treba uopšte da donese? Da li Srbiji uopšte treba javno beležništvo? Može da se pokaže da nama uopšte javno beležništvo ne treba. Možda postane smislen amandman koji je povučen, da će postojati uslovi 2117, ali ja vama ne mogu ovde da dajem, niti da tražite od mene garancije. Osim toga, kao što ste i sami primetili, ja nisam adresa na koju treba tako da upućujete. Ja za sve zakone iz avgusta nisam glasala. Nisam ja donela 2011. godine Zakon o beležništvu.
Ovo su, opet ponavljam, posledice onoga čime se bavimo, a uzrok je Zakon o beležništvu iz 2011. godine. To je uzrok. Tada je uveden institut javnog beležništva. Ja znam da istina boli, ali morate da je saslušate do kraja, tako je kako je i to je to.
Saglasna sam sa vama. Iznuđeno rešenje, kaže – gasimo požar, pa ajde bar privremeno da ga ugasimo, ako ne možemo nikako da ga ugasimo ili, po vama, bi trebalo da bukti dok ne izgori cela Srbija. Zahvaljujem.