Reč ima Olgica Batić.
Daću vam reč od grupe, nema osnova za repliku.

Hvala.
Što se tiče amandmana uvažene koleginice, ona je amandman podnela na Predlog zakona o izmenama i dopunama, onda kaže u zakonu overavanju potpisa, ne u Predlogu zakona o overavanju potpisa, u članu 2. stav 2. reči „1. mart 2015. godine“, menja se rečima „20. maja 2016. godine“.
U trenutno važećem zakonu, a ne u predlogu zakona stoji „1. mart 2015. godine“. Predlog koji su ovlašćeni predlagači zajedno sa mnom podneli je 1. januar 2018. godine.
Ne znam da li ste bili prisutni na samom početku ove rasprave, nije ni bitno, ja sam rekla, jeste, mi smo napravili omašku. Nije trebao da bude 1. januar, slepo smo se držali da taj datum treba vezati za kalendarski početak godine i onda smo rekli – ne, neće biti 1. januar 2017. godine i to je trebalo da stoje reči „1. januar 2017. godine“, a ne „1. mart 2015. godine“.
Podsećanja radi, za ovaj Zakon o overavanju rukopisa, prepisa i potpisa ja za njega nisam čak ni glasala u avgustu mesecu, na primer, čisto da se zna, pošto se na nekom ličnom nivou kritike upućuju.
Dakle uvaženo je ono što su lepo napisali kolege Pavićević i Živković. Bez obzira da li ovaj predlog zakona ima izmenu samo jednog člana ili ima izmenu dva člana, podneti su neki amandmani.
Ne znam sada da li treba da o amandmanima ne raspravljamo ili o amandmanima da raspravljamo. Ako je neki amandman svrsishodan kao recimo rešenje koje je predložio kolega Pavićević, ja onda mislim da takvo rešenje koje je dobro i za koje smo se saglasili da je potpuno primereno, treba jednostavno implementirati, amandmanski reagovati. To su na najbolji način po našem mišljenju učinili upravo kolege Živković i Pavićević.
Znači, greška je priznata, ne bežimo od toga. Tu korekciju greške izvršili su upravo spomenute kolege Živković i Pavićević. Oni su rekli – ne, ne možete da menjate, da pomerate rok za godinu i devet meseci. Menjajte onda, ako menjate menjajte na dve godine, pa da građani Srbije imaju mogućnost dve godine i to je prihvaćeno.
Eto, još jednom se pokazuje samo namera da se o svakom lepo amandmanu podrobno prvo pročita, isčita pa da se prihvati najcelishodnije i najsvrsishodnije rešenje. Ponavljam, sem toga na Odboru za pravosuđe svi su bili pristalice toga da se upravo rešenje koje je gospodin Pavićević podneo kao opozicioni poslanik prihvati i time se zapravo i pokazuje širokogrudost vladajućih poslanika, jer prihvatamo upravo rešenje opozicionog poslanika.
Ne znam zašto iz nekog razloga imam utisak da vama ni to ne odgovara što je prihvaćeno rešenje koje je predložio kolega Pavićević. Hvala.

Hvala.
Imali smo jednu intervenciju. Dakle, uvažiću iako mislim da potpredsednica Gordana Čomić nije u pravu, ali dobro je da utvrdimo kao presedan onda za sve buduće predloge zakona, samo dve minute po amandmanu, ne možete po njoj da budete i ovlašćeni i poslanik.
Po meni je to drugačije tumačenje, ali uvažićemo da bi mogli tako da radimo i za sve ostale predloge zakona koje budu poslanici predlagali.
Znali, usvaja se intervencija Gordane Čomić da bi to tako bilo za ubuduće za svaki predlog zakona koji poslanici budu predlagali, a ovlašćeni su.
Znači, kada bude neko drugi predlagao zakon, molim, ovo pravilo ćemo da poštujemo. Hvala.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, narodna poslanica gospođa Olgica Batić, ja sam to rekao ovde i u našoj načelnoj raspravi, primetila je da 1. marta ove godine ističe rok do kojeg potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave i budući da imamo značajne prepreke za stupanje ovog roka na snagu, onda je jedna narodna poslanica, po mom sudu, primereno reagovala i predložila izmenu Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kojim se sada predviđa da to što je važilo za 1. mart ove godine, počinje da važi od 1. januara 2017. godine.
Ja sam i u načelnoj raspravi ovde saopštio da je Vlada definisala ove rokove, pokazala da nije moguće da se ispune ovi rokovi i šta se onda desilo, poštovana gospodo? Reagovali su narodni poslanici koji ne smeju da dozvole da naša država ulazi u polje nezakonitosti, poštovana gospodo, i nemogućnosti da ono što piše u zakonima može da se ostvari.
Razmišljajući o ovome, zaključio sam da je ovo jedna mala pobeda skupštine, poslanika u odnosu na izvršnu vlast i onda sam dalje razmišljao o ovom roku koji je ovde definisan, o kome je ovde raspravljano i narodni poslanik Zoran Živković i ja smo predložili amandman na član 1. kojim se predviđa da ovaj rok koji je predlogom izmene vezan za 1. januar 2017. godine, da se zameni rokom od 1. marta 2017. godine, uz jednu napomenu koju. I nas dvojica, narodni poslanik Zoran Živković i ja, delimo stav da i nakon 1. marta 2017. godine potpise, rukopise i prepise treba da overavaju kako javni beležnici, tako i osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave. To je naš stav, ali smo intervenisali ovde amandmanski u odnosu na konkretni predlog izmene, gde nam se učinilo da danas ovde i pre dva dana, takođe, jeste odgovarajuća izmena 1. mart 2017. godine.
Mi ćemo sada imati dve godine da razmišljamo o tome da li da se i nakon 1. marta 2017. godine obezbedi ovaj paralelizam. Mogu ovde povodom ovog amandman odmah da najavim tu našu raspravu i da je vežem za dva snažna argumenta koja mi nudimo. Jedan argument je konkurentnost. Zašto da građani ne dobiju priliku da overavaju svoj dokument i ovde i onde, gde im je zgodnije? Druga stvar, poštovana gospodo, nama se čini da bi se na taj način bolje zaštitio interes građana, ali rasprava o tome sigurno nas očekuje negde do 1. marta, sada, koliko ja mogu da naslutim, 2017. godine.
Šta se onda desilo, poštovana gospodo? Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu pripremio je svoj predlog koji kaže u dva stava sledeće. Prvi stav kaže: „Osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine“, o čemu je sada govorila i narodna poslanica, gospođa Batić, čime ja zaključujem, poštovana gospodo, da je naš amandman, što je ovde i rečeno, i prihvaćen, a onda, poštovana gospodo, čitajući ovaj drugi stav, gde se kaže da u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise će overavati osnovni sudovi, sudske jedinice, kao i prijemne kancelarije osnovnih sudova i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika.
Poštovana gospodo, u ovoj izmeni primećujem nešto što se možda nalazi i na tragu ove naše ideje da ćemo raspravljati o tome da se nakon 1. marta 2017. godine obezbedi i ovaj paralelizam, jer se on sada obezbeđuje, doduše, samo pod uslovima da nema javnih beležnika, ali ovaj period od dve godine sada nama daje priliku da možda jednom jednu raspravu u našoj Velikoj sali Narodne skupštine posvetimo tome.
Moram ovde da kažem, poštovana gospodo, šta je moj zaključak povodom ovog amandmana. Dakle, ja sam zaključio da je naš amandman prihvaćen i to bi bio sada već 31. amandmana poslanika Nove stranke, koji je prihvaćen. Naravno, za jednog narodnog poslanika koji je posvećen svom zakonodavnom radu, usvajanje jednog amandmana je velika stvar, poštovana gospodo. To je jedna mala pobeda.
Poštovana gospodo i dame narodne poslanice i narodni poslanici, ja mislim da je ovo jedna specijalna pobeda. Ovo je pobeda ne samo opozicije, poštovana gospodo. Ovo je pobeda, pre svega, Skupštine nad Vladom koja nas je nekoliko meseci različitim izmenama oko jedne te iste stvari stalno usmeravala ka pogreškama, poštovana gospodo. Šta se onda desilo? Desilo se da su se revnosni narodni poslanici prisetili jedne stvari, reagovali i mi diskutujemo sada o tome i mislim da možemo da proglasimo jednu pobedu, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, svih slobodno izabranih predstavnika građana Srbije u ovoj Skupštini Republike Srbije, koji se, poštovana predsednice Narodne skupštine, dosledno bore za ono što su ideali svakog narodnog poslanika u zakonodavnom telu, a to su ideali ustavnosti, zakonitosti i, poštovana predsednice Narodne skupštine i dame i gospodo narodni poslanici, vladavine prava. Budući da je to za mene u okolnostima koje imamo u ovom političkom poretku kakav je sada, veliki događaj, velika stvar, ja moram ovde da kažem, bravo, narodni poslanici. Bravo za Narodnu skupštinu što se povodom jedne tačke dnevnog reda i jednog predloga zakona ujedinila u suprotstavljanju Vladi Srbije koja je uporno i dosledno grešila unazad nekoliko meseci povodom ovog pitanja, dame i gospodo narodni poslanici i poštovana predsednice Narodne skupštine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala puno, uvažena predsednice.
Ja ću se zahvaliti uvaženom kolegi Pavićeviću koji, kao i do sada, uvek daje i smislene i konstruktivne predloge.
Kao predstavnik predlagača navešću nešto što i javnost treba da zna, a što stoji u amandmanu samog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a glasi u rečenici – produžavanje roka za zadržavanje nadležnosti predlaže se amandmanom kao celishodnije, čime je prihvaćen predlog sadržan u amandmanu koji su na član 1. podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Pošto bez ikakve sujete uvaženi kolega Pavićević ume da pohvali Narodnu skupštinu i narodne poslanike, moram da onda primetim da, ukoliko su prvo reagovali poslanici koji su i potpisnici zapravo ovlašćeni predlagači, onda je na drugom mestu reagovao upravo uvek konstruktivni kolega Pavićević, pa je skrenuo pažnju upravo na rok koji treba da glasi 1. mart 2017. godine, što je, bez ikakve sujete, prihvaćeno od strane Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samouprave.
Još jednom sa moje strane, a vidim da to znači, ja se uvek radujem kada se usvajaju amandmani opozicije. Težite da se upišete u one narodne poslanike sa najvećim brojem upisanih amandmana, a kada govorite o tome da je danas ovo pobeda Narodne skupštine, lepo je to čuti. Time se brani na neki način i, da se tako izrazim, podiže integritet upravo ovog predstavničkog doma.
Kao što sam u raspravi u načelu već rekla zašto treba prihvatiti, upravo zato što smo mi predstavnici naroda i kao takvi jesmo prvo pozvani da štitimo interese građana. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala.
Dobro je da se ovo prihvata, ali mi sada slušamo kako je neko nekog pobedio, samo ne znamo u čemu i zašto je Vlada nešto grešila, kako nam je neko u obrazlaganju amandmana ovde izneo.
Znate, suštinska greška je bila, to smo govorili i u načelnoj raspravi, uopšte donet na onakav način sam zakon. Ja nisam siguran i ovaj rok da će da se ispoštuje, treba da budemo potpuno iskreni, zato što ste državu uvalili u veliku nevolju tako što ste doneli krajnje nepripremljeni Zakon o javnom beležništvu i pitanje je još koliko godina će to morati da se možda još produžava rok da bi se zaista taj institut uveo i inkorporirao u naš sistem.
Ono što je gospodin Rističević ovde istakao, čuvenu misao Valtazara Bogišića - što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi. Grbo ste ovo rodili. Zato mi danas ovo ispaštamo. Nije ova Vlada pogrešila, nego ste vi uveli haos u pravosuđe. Zato smo mi danas ovakve stvari prinuđeni da radimo. Nikom nije lepo što mora da produžava rok. Evo i ja vam sada kažem, ubeđen sam da će i ovaj rok da se produži, a dobro je da ste primetili i nije ovo nikakva pobeda Skupštine, ovo je prosto nešto gde morate da izlazite u susret građanima, jer ste doneli zakon potpuno nepripremljeni za uvođenje ovog instituta i uveli ste ga navrat-nanos, nikom nije bilo jasno ni zbog čega, ni kako, a nažalost, te posledice tako katastrofalnog razmišljanja trpimo i danas. Hvala vam.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Marković.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jovana Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Jovana Jovanović.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege poslanici, ja sam predložila da se Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u članu 29. stav 2. reči: „1. marta 2015. godine“, zamene rečima: „1. aprila 2018. godine“.
Evo, od nekih prethodnih kolega smo čuli da će se taj rok verovatno i dalje još produžavati, pa zašto ne bi sada olakšali? Zašto baš 1. april? Pa, zato što i tog 1. aprila možete da kažete - aprilili, ne važi se, daćemo neki drugi rok. Zašto 2018. godine? Zato što zaista moram da izrazim sumnju da će i ovaj rok koji ste predložili 1. mart 2017. godine biti ispoštovan. Zašto? Zato što nas je ministar pre šest meseci uveravao da je 1. mart 2015. godine realan rok u kom će beležnici u potpunosti preuzeti overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, a mi pet dana pred taj 1. mart 2015. godine vidimo da to u stvari nije tako.
Zanima me samo na osnovu čega vi sada, opet kažem, tvrdite da će i ovaj rok biti ispoštavan? Gde su garancije da ministar neće doći i 23. februara 2017. godine i predložiti neki novi i realniji rok od ovog koji ste vi sada predložili?
Pitali ste i zašto kolege, mi iz opozicije nismo pratili analizu primene ovog zakona i zašto mi nismo ranije nismo predložili njegove izmene? Ja iz z ovog pitanja mogu da izvučem samo dva zaključka. Prvi zaključak je da očigledno ni ministar Selaković nije pratio kako funkcioniše primena ovog zakona u praksi, čim on danas nije jedan od predlagača. Drugi zaključak jeste da opet ministar, kao ni kada je donošen ovaj zakon, kada nije želelo da čuje mišljenje profesije i sada ne želi da čuje opravdane kritike opozicije i očigledno ne želi ni da prihvati odgovornost.
Moje pitanje je - da li ste sigurni da će građani, s obzirom da se i ove izmene vrše u cajtnotu, 1. marta, odnosno sutra znati gde mogu da vrše overe i da neće nastati zagušenje kod notara, jer smo zajedno, kako smo danas i u raspravi u načelu ustanovili, da 94 notara nije dovoljno da odradi ovaj posao? Da li ste sigurni i da li i vi, ukoliko ministar to već nije želeo, da li želite da prihvatite da je napravljena jedna greška i da li želite da priznate to da će građani i ovog puta ispaštati zbog politike - u oktobru biće i u novembru, u novembru biće u decembru. Hvala.