Zahvaljujem.

Pravo na repliku.
Zahvaljujem.
Dakle, da vas samo malo uputim u materiju, pošto vidim da ne baratate materijom kako treba.
Dakle, privatna stomatološka praksa koja nije potpisala ugovor sa Republičkim fondom ima pravo da formira svoj cenovnik i da plaća porez ili vodeći knjige poreske ili paušalno. Oni koji potpišu ugovor sa Republičkim fondom, ja se nadam da će biti, vrlo brzo to prihvataju, apsolutno cenovnik Republičkog fonda i biće ista cena kao u domu zdravlja, tako i kod privatnika, kada bude stvorena mogućnost da privatni stomatolozi potpisuju ugovor sa Republičkim fondom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević po amandmanu.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ceo dan raspravljamo kako jednu dlaku podeliti na šest delova, koliko ja vidim. Najprostija dva člana, odnosno jedan član i drugi član o stupanju na snagu, ta rasprava traje već dva dana ne smanjenom žestinom, što pokazuje izuzetno interesovanje za, koliko ja vidim, overu potpisa, prepisa, itd.
Nisam očekivao da toliko interesovanje bude i kao predstavnik Narodne seljačke stranke više bio očekivao da su se moje kolege sa obe moje strane zalagale da overu tih potpisa, prepisa, itd. posebno, ono što sam ja tražio u poljoprivredi, na selu, mi plaćamo znatno manje, a ja bih bio slobodan da podržim one amandmane koji bi govorili da seosko stanovništvo bude oslobođeno svih taksi, preza, itd, s obzirom da nam preti izumiranje sela, s obzirom da to nije više poljoprivredno pitanje, da je to i bezbednosno pitanje, to je pitanje opstanka Srbije. Voleo bih da takvom vrstom amandmana koje sam ja svojevremeno predlagao, da su predlagale moje kolege sa obe strane, bez obzira iz koje su političke opcije.
Umesto toga, mi ovde uglavnom vidimo raspravu oko toga koji datum treba da bude ugrađen u zakon, da li 2016. godina ili 2170. godina itd. Ja ne vidim da je tu neka rasprava plodna. Ono što vidim da građani osuđuju, a to je ono što u našoj državi još uvek postoji, da se mi svi zajedno moramo boriti protiv toga da nam država postane nasilje činovnika nad građanima i bojim se da nijedan zakon koji mi ne donesemo neće biti u korist građana ako ne uzmemo u obzir njihovu socijalnu izdržljivost, odnosno ekonomsku snagu koja prati ovo stanovništvo.
Ja poslanike ne delim da poziciju i opoziciju, mislim da su i jedni i drugi na vlast. Najmanje na vlasti sam, recimo, ja. Dakle, oni koji tvrde ovde da su ortodoksna opozicija, drže vlast na četvrtini teritorije Srbije i sprovode zakone. Ovde je kolega Bradić, koji je sada izašao, govorio je o stomatološkim uslugama. Dakle, što se tiče Fonda RFZO, on finansira sve usluge pa i na teritoriji Vojvodine, gde jedna stranka, koja je donedavno držala, do 2012. godine, republičku vlast, vrši tu vlast iz zdravstvenog osiguranja na četvrtini teritorije.
Tako da, kada neko govori da je opozicija, ja to uzimam sa rezervom, s obzirom da većinu poverenih poslova i zakona o prenosu nadležnosti, bez obzira što su to republički poslovi, vrši AP Vojvodina. Ja nisam protiv toga, ali to njihovo tzv. opoziciono delovanje treba uzeti sa rezervom, kao što treba uzeti sa rezervom i ove predloge. Ja bih voleo da ti predlozi donesu olakšanje stanovništvu, pre svega seoskom koje, usudiću se da kažem, bez obzira što je prosek starosti 59 godina, i dalje najviše radi, najviše doprinosi i izdržava industrijski mrtve gradove, a pri tome izumire. Prosečna starost je gotovo 59 godina, teritorije nam se prazne i neko će ubuduće izvršiti novu agresiju u kolevkama na naše ispražnjene teritorije, jer agresija kolevkama je najuspešnija, a najuspešnije etničko čišćenje, ja ću reći samočišćenje, je bela kuga, tako da smo mi podložni i jedno i drugom.
Voleo bih da ubuduće i amandmani i predlozi zakona budu u korist stanovništva, a ne protiv stanovništva. Ne vidim ništa plodno u ovom amandmanu. Kolega Bradić je izašao, pa ne mogu da otklonim jednu nelogičnost, recimo, da stomatološke usluge budu besplatne za više kategorija stanovništva, jedino nisu besplatne za one koji plaćaju zdravstvene doprinose. Ja zahvaljujem predlagačima amandmana, ali bih voleo zbog građana da su ti amandmani plodotvorniji i da ne gubimo ovoliko vreme za, već sam u uvodu rekao, deljenje jedne dlake na šest delova. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima ovlašćeni predlagač, narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Naime, na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Katarina Rakić i ona je istim predložila da se zapravo u tekstu Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u stavu 2. nakon reči: „kao povereni posao“ stavi tačka i onda nastavak: „najduže do 1. marta 2015. godine“, jednostavno da se predvidi kao trajno rešenje i da se ne stavlja apsolutno nikakav rok.
Iskrena da budem, ovakav amandman očekivala sam od predstavnika opozicije. Oni su se pozivali da ne treba nikakav rok i da treba nešto biti prihvaćeno kao trajno rešenje. Ukoliko bi se ovakav amandman i prihvatio, onda bi došli u jednu situaciju da bi potpuno bez ikakvog smisla ostao stav 3. istog ovog člana zakona. Mogao bi se dovesti u pitanje i član 29, jer, napomenuću, ukoliko u originalnom tekstu još uvek važećeg člana 29. u njegovom stavu 2. iza reči: „povereni posao“ stavimo tačku, to znači da bi apsolutno svi u nedogled bili nadležni za vršenje svih poslova overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, i javni beležnici, i sudovi, i opštinske uprave. Onda bi se zapravo postavilo pitanje – šta će onda uopšte nama institut javnog beležništva? Onda lepo nismo trebali ni da uvodimo.
Ako ćemo već ovde da iznosimo bilo kakve kritike, hajde onda da se konsultujemo oko nečega i da konstatujemo nešto što je nesporno. Institut javnog beležništva uveden je 2011. godine. Kao što se meni spočitavaju i prenosi se na nekakav lični nivo ova rasprava koja je danas u istom takvom duhu i počela kao i rasprava u načelu, onda bih ja mogla reći – evo, drage dame i gospodo kolege i koleginice, ja se izvinjavam, ali nisam ja donosila Zakon o javnom beležništvu. Moj stav je sasvim suprotno, da ni sada 2015. godine ne postoje uslovi za potpunu primenu, a kamoli 2011. godine.

Vreme.

Samo da završim. Ako ćemo istini na volju, za sve ono što se ja okrivljujem, moram onda dragim kolegama da kažem da se ubuduće pripreme, pa će videti da ja ni u avgustu mesecu nisam podržala čitav set predloženih izmena i dopuna. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na član 1. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima ovlašćeni predlagač Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Kao što sam već rekla, ja nemam problem da priznam grešku kada je greška učinjena, ali evidentno je da ovde pojedinci apsolutno imaju problem da priznaju grešku koju su učinili, a ta greška je proizvela niz posledica koje se gotovo ne mogu ni sanirati. Znate, kada donesete jedan loš zakon, evidentno loš, za koji nisu uopšte ispunjeni uslovi kako bi se on primenio, onda sve što radite jeste otklanjanje nedostataka i bavljenje posledicama. Ako ćemo se uporno baviti posledicama, moj je onda predlog – hajdemo da krenemo od uzroka, pa ćemo lako onda stići do posledica.
Naime, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je sledeći amandman. Član 1. Predloga zakona menja se i glasi - U Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u članu 29. st. 2. i 3. menjaju se i glase: „Osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise će overavati osnovni sudovi, sudske jedinice, kao i prijemne kancelarije osnovnih sudova, u skladu sa članom 13. st. 4. i 5. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, odnosno opštinske uprave kao povereni posao i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika.“
Ovde ću se saglasiti sa delom koji je rekla moja uvažena koleginica Čomić, ali izvršen je jedan, naravno, previd. Moralo se kada se vršila izmena stava 2. menjati i stav 3. Zakona. Neki narodni poslanici su amandmanom to i učinili, kao što je uvažena gospođa Besarević, koja je to svojim amandmanom, o kome se takođe puno raspravljalo, tako nešto i predvidela. U samom obrazloženju ovog amandmana, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, može se videti da amandman Odbora zapravo konzumira amandman narodnih poslanika, i to opozicionih narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, koji su pravovremeno reagovali kada je u pitanju rok, jer su predlagači zakona pokušali da se vežu, rekla bih, upravo za amandman pomenutih kolega Živkovića i Pavićevića, ispravljeno, pokušali zapravo da se vežu za kalendarski početak godine, a na Odboru smo ustanovili da je daleko prihvatljiviji predlog uvaženih kolega Živkovića i Pavićevića, da to bude 1. mart 2017. godine.
Dakle, uz određene izmene ovde je prihvaćeno ono što se navodi u obrazloženjima više amandmana, a pre svega mislim na amandman gospodina Pavićevića i gospodina Živkovića, a onda i na amandman uvažene koleginice Vesne Besarević. Naravno, amandman ste svi bili u prilici da vidite, imate ispred sebe da pročitate, tako da mislim da je izlišno da bilo šta govorim.
Suštinski moram samo da kažem jednu rečenicu. Mi ovde odlučujemo danas između dve opcije, ili ćemo prihvatiti da se za neko dogledno vreme odloži ono što bi ne daj bože nastupilo da niko nije intervenisao, a ja poziv sve narodne poslanike da čitaju zakone, da prate zakone, jer mogu i oni da predlažu isto tako predloge zakona, isto tako da odreaguju kada vide da se neki rok približava, a nastupanjem tog roka samo mogu nastupiti štetne posledice po sve građane Republike Srbije. Neka ubuduće kritikuju.
Znate, sada i kada iz krajnje dobrih namera uočite rešenje, ja ću biti potpuno iskrena pa reći - rešenje koje nije valjalo postojećim Predlogom zakona, znate, uočite taj problem, targetirate, onda pokušate nešto da ispravite, onda se i to izvrgava ruglu. To je, nažalost, ono na čemu najviše mi trošimo vremena, u načelu i danas u raspravi na pojedinostima.
Neću ovde više da ulazim ni u kakve detalje, ni u kakve rasprave. Mislim da smo dovoljno raspravljali u ponedeljak. Više nego jasno je zašto smo ovo činili. Onaj ko je protiv ovakvih izmena, jeste zapravo zato da 1. marta, i to treba javno da se kaže, javnim beležnici vrše sve overe i da 1. marta bi po isključivoj nadležnosti javnih beležnika. Ali, ukoliko su se zalagali za takvo rešenje, onda su trebali da kažu – izvinite, dame i gospodo, mi smo protiv postignutog sporazuma advokata i Ministarstva pravde, mi želimo javno beležništvo u Srbiji, kao što su neke kolege rekle - izbijamo pare iz džepa javnim beležnicima, tako je počela današnja rasprava, apsolutno to nije tačno.
Već smo u raspravi takođe rekli, ovim se ne radi ništa na štetu javnog beležništva, a ono što sam saglasna sa svim kritikama opozicije jeste da javnih beležnika nema dovoljno, da javnobeležnička služba ne funkcioniše kako treba i kolegi Đurišiću sam rekla, podržavam ga, saglasno da postavimo isto pitanje što se tiče tarife javnih beležnika ministru pravde. Možemo i zajedno, nemam ništa sporno. Ne znam samo da li on hoće sa mnom, posle svega onoga što je izrekao, ali nema veze.
S tim u vezi, kada se kritikuje neko ko ovde predstavlja neki zakon, moram još jednom da ponovim, ja Zakon o javnom beležništvu donosila nisam, ja Zakon o javnom beležništvu glasala nisam. I kada je donet taj zakon i kada je raspravljano o tom zakonu, ovde se pominje novac. I tada su sednice koštale, kada je usvojen Zakon o javnom beležništvu, isto kao što sednica košta i danas, dakle, ništa manje i ništa više. Ali, nemojmo onda da vršimo nekakve dvostruke aršine pa da danas nešto komentarišemo, što apsolutno nije primereno za komentarisanje.
Na kraju krajeva, želim samo da istaknem treće moguće rešenje koje opozicija nije predložila, ja sam očekivala da će bar neko iz opozicije predložiti, budući da su sve vreme isticali da su oni za trajnost, da se uporedo ostavlja taj paralelizam u pogledu overavanja. Moram još jednom napomenuti, sa stanovišta pravnika, ima puno ovde mojih uvaženih kolega pravnika, kada vršite izmene prelaznih i završnih odredaba, a vršite ih iz razloga što ste omeđeni i limitirani vremenom i nemate kada da uradite, prelaznim i završnim odredbama nikada se ne mogu menjati materijalne odredbe, a one bi se morale menjati u situaciji kada bi se prihvatilo rešenje, pa hajmo trajno da ostavimo da svi budu nadležni za overavanje, a ukoliko bi karikirala stvari, onda hajde da uvedemo još neki četvrti organ koji će i on, pa da se svi u zemlji Srbiji bave samo overavanjem potpisa, rukopisa i prepisa.
Hvala vam.