Hvala. Ovo je bila replika. Zahvaljujem.

…s jedne strane javni notari zažive, a sa druge strane da se zaštite interesi građana.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, stvarno nisam imao nameru da se javim danas i naročito po ovom prvom amandmanu, jer je naš ovlašćeni predstavnik gospođica Olgica Batić veoma argumentovano objasnila i obrazložila zbog čega ne možemo da prihvatimo ovaj amandman poslaničke grupe SDS, ali posle diskusije koje sam čuo od narodnih poslanika, koji su branili ovaj amandman, zaista sam morao da se javim da bih građanima Srbije pojasnio kako smo došli do ovog trenutka, da neko ko je 5. maja 2011. godine zdušno podržavao uvođenje notarskog sistema u Republiku Srbiju, odjednom je okrenuo svoj stav i sada je protiv javnih beležnika.
Pominje se da smo sedam puta menjali Zakon o javnim beležnicima za ove dve i po godine. Naravno, tri puta smo prolongirali početak važenja, odnosno primene ovog zakona, imajući u vidu da nije bio dovoljan broj notara. Nije bio dovoljan broj notara zbog toga što je, i to je veoma studiozno objasnio gospodin Martinović, ne bih ponavljao, to je javnost shvatila, potrebno da završite pravni fakultet, da položite pravosudni ispit, da imate pet godina radnog iskustva, da nakon toga položite notarski ispit, da obezbedite prostorije, da stavite određeni novčani iznos kao garanciju za materijalnu štetu koju proizvedete, da imate specijalnu kasu. To u Srbiji veoma mali broj ljudi ima. Mali je broj ljudi koji se bavio časno ovom profesijom, a uglavnom su to sudije i tužioci, koji su od primanja mogli samo mesečno da prežive. Niko takvu uštedu nema. Veoma je mali broj ljudi koji je uštedeo toliki novac. Zato u Srbiji imamo 94 notara. Ne zbog toga što ih ne voli Nikola Selaković, ne zbog toga što Nikola Selaković ne želi da ih ima. Mislim da je on prvi čovek u ovoj zemlji koji bi voleo da u Srbiji već postoji 375 notara, koliko je potrebno, koliko je minimum da se pokrije čitava teritorija Republike Srbije.
Takođe, imamo problem da su se mnogi javili da budu notari u mestima u kojima već ima notara. Ne žele da dođu u Vranje, Preševo, Bujanovac. Neće da dođu, nemaju uslova, nemaju mogućnosti da tamo nešto zarade.
Kada smo menjali zbog štrajka advokata, samo molim one ljude, koji se nikada nisu bavili advokaturom, da ne brane nas advokate, nas ljude koji živimo od toga čitav život. Ja sam primer toga. Čovek sam od profesije. Od kako sam završio pravni fakultet sam u advokaturi, odnosno bio sam advokatski pripravnik, a sada sam preko 25 godina advokat i molim da me niko od vas ne brani.
Štrajkovali smo i zna se zašto smo štrajkovali i došli smo do jednog sporazuma protiv koga ste vi bili. Do neba ste kukali 19. januara, 21. januara. Nije vam bilo prijatno što smo napravili sporazum, što je Advokatska komora Srbije, moja komora, sa Ministarstvom pravde, mojim Ministarstvom pravde, napravila kompromis, dogovor i mi smo svi ovde, kao narodni poslanici, stali iza tog predloga, shvatili da je to nužno i da moramo da idemo dalje. Ne, vi biste hteli da stojimo u mestu, da trčimo unazad i da stvaramo probleme, a ne da ih rešavamo.
Ja sam 19. januara, kada sam pričao o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, napravio jedan gaf, spinovan novinskim tekstovima, spinovan raznim emisijama o tome kako je za overu izjave jednog od roditelja potrebno 4.000 dinara platiti kod notara kako bi dete otišlo u inostranstvo. Ovog puta se javno izvinjavam gospodinu Nikoli Selakoviću zato što je za takvu overu kod notara potrebno platiti 300 dinara. Jedna stranica košta dva boda. Bod je po notarskoj tarifi 150 dinara i to košta 300 dinara.
Ukoliko hoćete kod notara da sastavite neki dokument, za tu uslugu ćete platiti dodatno. Ovo što se plaća za overu potpisa, prepisa i rukopisa se plaća taksa i ta taksa je upodobljena i kod notara i u opštinskoj upravi i u mesnoj kancelariji u bilo kom selu i u osnovnom sudu. To je republička administrativna taksa, ali ako uđete u notarsku kancelariju i kažete – molim vas, sastavite mi ovlašćenje za automobil, overite mi neki dokument koji ja ne znam da sastavim jer sam pismen ili nisam dovoljno pismen, on će vam naplatiti. Šta drugo? Naplatiće, zato što on od toga živi.
Da ne bi bilo ekskluziviteta prilikom sastavljanja ugovora o prometu nepokretnosti, ovde u Skupštini smo doneli odluku da se 40% od toga umanji tarifa notarima i da mogućnost advokatima i samim strankama da u tih 40% oni sami sastavljaju taj ugovor ili da odu kod svog prijatelja advokata i sastave. Od onoga što zarade notari, takođe, to je jedna od ideja gospodina Nikole Selakovića i ove Republičke Vlade, 30% su dužni da plate u republički budžet, a to ide za razvoj pravosuđa, tužilaštava, osnovnih, viših sudova. To se vama nije dopalo. To je ono što vama smeta. Na osnovu tih para koje su otišle u budžet Republike Srbije za pravosuđe sada su isplaćeni advokati u Republici Srbiji za sve izdatke koje su imali kao advokati braneći po službenoj dužnosti, isplaćeni su svi veštaci, svi porotnici koji u vaše vreme nisu isplaćivani, koji su bežali iz sudova ne želeći da tamo sede kao ikebane i da za to ne budu plaćeni.
Reći ću samo još ovo. Dajte vi što više amandmana, što više ovakvih amandmana, što više ovakvih obrazloženja, jer je to sve u obrnutoj proporciji. Što više amandmana dajete, to sve manje glasova dobijate.
Imate jednu situaciju u Vojvodini. Bojan Pajtić vlada, sa koliko, gospodine Martinoviću, 6% glasova…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Sa 5,86%.)
Imate još bolju situaciju. U Vranju su demokrate na vlasti sa 4% glasova. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, gospodine Nikoliću.
Gospođice Batić, vi želite reč, ali ne možete kao ovlašćeni po ovom amandmanu, već možete samo vreme poslaničke grupe ili vreme šefa poslaničke grupe kao zamenik šefa poslaničke grupe, ali onda morate sačekati da dobiju reč prvo oni koji su se javili pre vas.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću u ime poslaničke grupe JS da vratim diskusiju na tačku dnevnog reda, a tačka dnevnog reda je izmena jednog člana Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa.
Molim vas da u kasnijoj diskusiji prihvatimo amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je svojim amandmanom objedinio više dobrih amandmana nekoliko narodnih poslanika i on je prihvaćen od strane predlagača ovog zakona, a sve u cilju da pomognemo građanima Republike Srbije da lakše, bezbolnije i brže dođu do onoga što žele, a to je da neki dokument, neki prepis, neki rukopis mogu da overe kod onog organa gde su do sada to radili.
Ovde su, od strane nekih uvaženih kolega i koleginica, puna usta brige za građane Republike Srbije. Molio bih da tu brigu o građanima Srbije prenesu na teren, gde imaju vlast u lokalnim samoupravama, a ne ovde raznim replikama, nekim predlozima, diskusijama, itd, a da od toga građani Republike Srbije nemaju nikakve koristi.
Istovremeno, čuo sam ovde jedno, da kažem čuđenje od strane nekih poslanika, kolike su tarife notara i ko ih je propisao. Notari sada imaju Komoru i ako njihova Komora proceni da su neke njihove tarife previsoke i da odbijaju korisnike njihovih usluga kod dolaska kod njih, mogu oni da zatraže da se te tarife koriguju, ali istovremeno nisam čuo od nekih dušebrižnika da zatraže, da kažu kolike su tarife nekih profesija, odnosno advokata koji izlaze po službenoj dužnosti, da brane klijente, ko je propisao te tarife a Ministarstvo je moralo da ih odobri? Nije ih propisalo Ministarstvo, nego je propisala Komora. Zna se vrlo dobro kolike su. Pa kada se toliko brine za građane kada je u pitanju jedna profesija, treba da se brine za građane i kada je u pitanju druga profesija, jer građani i po jednom i drugom osnovu, po nekom osnovu dolaze ili kod javnog beležnika ili kod advokata. Dobro, to je pitanje za neku diskusiju.
Mi smo 2011. godine, Jedinstvena Srbija je tada podržala taj zakon, izmene Zakona o notarima. Daj malo da govorim rečnikom naroda, rodilo se dete, mi moramo da ljuljamo, da mu omogućimo da lepo živi i zato izmenama zakona mi upravo stvaramo uslove da to dete, odnosno da taj zakon zaživi u najboljoj mogućoj meri, da građani od njega nemaju štete.
Upravo iz razloga toga jeste i pandan tom zakonu što mi danas menjamo jednu odredbu ovog zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa, da on počne da se primenjuje, odnosno ove odredbe od 1. marta 2017. godine.
Što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo u narednom periodu koji je pred nama tražiti, da li ćemo imati podršku od strane većine svih poslanika u Narodnoj skupštini, to ćemo videti, da ovo što sada menjamo ostane trajno i da je moguće da se i u mesnim zajednicama i u nekim drugim organima lokalne samouprave i dalje vrše overe određenih dokumenata, upravo za dobrobit tih građana, a ne da bi prešli 30 i ne znam koliko kilometara od svog mesta gde žive, od svog sela, da bi overili nešto što jednom, ili dva, ili tri puta u životu im treba, ili u godini dana.
Prema tome, ajmo da zaključimo i da ovaj zakon donesemo i nemojmo toliko da pričamo koliko košta ovo zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, građani će na izborima 2018. godine oceniti da li smo radili dobro ili nismo, glasaće za neke druge političke opcije koje toliko brinu o njima, a što se tiče toga šta plaća i da li će Ministarstvo plaćati ove usluge kod javnih beležnika ovako kako treba, ja samo pitam neke uvažene kolege iz nekih drugih profesija, da li će oni koji se bave tom privatnom profesijom naplaćivati lečenje 50 dinara jedan bolnički dan, koliko danas košta u bolnicama koje se finansiraju od strane Fonda zdravstvene zaštite? Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Petroviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.
Izvolite gospođo Čomić.

Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe za podršku amandmanu koji su podnele kolege narodni poslanici Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i Blagoje Bradić.
Podrška ovom amandmanu sa predlogom da od sve površnosti, neznanja i kršenja i zloupotrebe procedura tokom donošenja ovog zakona po hitnom postupku, izvučemo bar neku pouku, da izbegnemo bar neke greške u budućnosti.
O čemu se radi? Amandman koji su kolege podneli je dobar i ja ću glasati za njega nezavisno od toga da li će ili neće imati amandmansku većinu.
Problem je u tome što je ovaj amandman sada u proceduri a mora biti po Poslovniku u proceduri, na član zakona koji više ne postoji. U ponedeljak smo imali ovlašćenu predstavnicu šest narodnih poslanika koja je obrazlagala dva člana zakona. Jedan od tih ne postoji odlukom da Odbor za pravosuđe podnese amandman. Zašto kažem da treba o ovome razmisliti, da bi izbegli iz potpuno nepotrebnih razloga površnost koja je glavna karakteristika donošenja ovog zakona?
Šta se dešava, ako ovaj amandman, kolega narodnih poslanika iz Socijaldemokratske stranke dobije amandmansku većinu? Kako izgleda zakon? Kako izgleda član zakona? To nije samo u ovom slučaju proceduralno poslovničko pitanje koje je nedovoljno jasno rešeno u našem Poslovniku, nego ilustracija arogancije kojom smo u ponedeljak govorili o zakonu koji u sredu više ne postoji i nije prvi put. To se već dešavalo tokom zasedanja i podnošenja zakona po hitnom postupku.
Želeći da ovu proceduru koja ne postoji, iskoristim svojim izlaganjem kao upozorenje, da vodimo računa ili izmenama Poslovnika, ili temeljitijim pristupom izradi zakonskih predloga koje kao narodni poslanici podnosimo u Narodnoj skupštini, jer amandmana treba da bude i oni treba da se podnose i nije bilo još ni jednog zakona koji je u Narodnu skupštinu ušao i izašao u potpuno istom obliku. Svaki je menjan amandmanima, ali ovo je ekstremni slučaj.
U ponedeljak je postojao jedan tekst zakona, u sredu on više ne postoji, a raspravljamo o amandmanima na član zakona koji više ne postoji. Sav pokušaj da se pričom o nekakvim drugim temama, da se političkim razmiricama političkog folklora pokrije jedan ozbiljan proceduralni nedostatak, verovatno je jako zgodan za sve one koji se obraćaju ljudima koji žele podršku zato što drže kitnjaste govore, ali se to ne radi ako poštujete instituciju u kojoj smo svi obavezni da radimo predano, prilježno sa znanjem i poštovanjem kulture procedure kojom smo obavezni.
Amandman koji su kolege podnele je u nekoliko sličan i amandmanu koji je podneo odbor, ali rasprava u plenumu ni nalik nije na ono što se zaista dogodilo sa propisom. Od toga može biti samo zajedničke štete i moj apel je da ovo uzmemo za nauk i da takvu zajedničku štetu izbegnemo u budućnosti. Hvala vam.

Zahvaljujem se reč ima narodna poslanica Olgica Batić.
Izvolite, gospođice Batić.

Hvala.
Htela sam bar na kratko da reagujem na nešto što je izrečeno a predstavlja jednu apsolutnu neistinu, pri tom ne mislim na izlaganje kolege Bradića ni koleginice Čomić, pa je ovde na samom početku sve svođeno na nekakav lični nivo, kao da sam u najmanju ruku jedina koja je potpisnik ovog zakona. Ja sam rekla, ja ću svu krivicu prihvatiti na sebe i sve kritike, ali apsolutno neka idu na mene. Spremna sam, naravno da ih podnesem, ali rečena je jedna gnusna neistina i kaže se, jedan od kolega je na samom početku rekao – mi smo ovime, upotrebiću izraz koji je on koristio – izbili pare iz džepa javnim notarima. To je jedan kolega na početku rasprave rekao – mi smo izbili notarima pare iz džepa.
Izvinite, ako ćemo tako da percipiramo stvari, onda ćemo da kažemo da je izbijanje notarima, tih istih para iz džepa, u najvećoj meri učinjeno onim izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, a koje zapravo predstavljaju rezultat dogovora advokata odnosno stručnih timova Advokatske komore Srbije i resornog ministarstva. Setite se onda koliko su smanjene vrste poslova koje uopšte vrše javni beležnici, tako da nemojmo sada da ovde spočitavamo i da govorimo o nekim stvarima, da mi ovde nekom izbijamo pare iz džepa.
Izmenama i dopunama o kojima smo ranije raspravljali i sa kojima smo se saglasili tako nešto je već učinjeno. Ko je tada bio protiv rešenja, prvenstveno rešenja koje je predlagala struka, dakle advokatura, onda je to tada u načelnoj raspravi trebao i da istakne, pa da štiti samo apsolutno interese notara? Ja poštujem tu tendenciju da neko mora da se zalaže za notare, posebno oni koji su taj institut i uveli u pravni sistem ove zemlje. Ali nemojte ovde paušalno da iznosite tvrdnje da neko ovde izbija pare iz džepa javnih beležnika. To je apsolutno neprihvatljivo, apsolutno neprimereno, pa i sam rečnik je apsolutno neprimeren i ja ga namerno koristim, jer onaj ko ga je iznosio, samo citiram šta je rekao. Hvala.