Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Gospodine Đurišiću, evo ja ću sad pokušati ponovo da vam dam objasnim kako je sve počelo.
Zamislite da ste vi diplomirani pravnik koji je javni beležnik i da vi izdržavate sebe i članove svoje porodice isključivo od toga što obavljate javnobeležnički posao. Dakle, vi ste u jednoj situaciji, a u drugoj situaciji su sudovi i opštinske uprave koje se finansiraju iz budžeta. Vi finansirate sami sebe, a ovi se finansiraju iz budžeta, tu ne treba nikakva posebna ni pravnička, ni ekonomska pamet da se razume da usluge javnih beležnika su po definiciji, po sili ekonomskih zakona skuplje nego usluge sudova i opštinskih uprava. Nije sporno da može da se razgovara o tome da tarife javnih beležnika budu niže, ali one ne mogu da budu, ja bar mislim da ne mogu da budu, možda nisam dovoljno pametan, na nivou cena usluga, kada su u pitanju overe potpisa, rukopisa i prepisa koje pružaju osnovni sudovi i opštinske uprave. Zašto? Ako je kod javnog beležnika overa 300 dinara, kako kažete, i u sudu 300 dinara, a imamo manjak javnih beležnika, ko će onda da poželi da postane javni beležnik ako mora, pored završenog pravnog fakulteta, pored položenog pravosudnog ispita, da položi još i javno beležnički ispit, da da pet hiljada evra, da obezbedi kancelariju…

Dala sam 48 sekundi duže i Đurišiću, i zato moram da ćutim sada.

… odgovarajuće kvadrature, da ima odgovarajući sef itd, a 300 dinara je kod mene, koji od toga živim i 300 dinara je kod institucije koja se finansira iz budžeta. Niko pametan ne bi poželeo da postane javni beležnik. Vi kažete, imamo problem sa javnim beležnicima, odnosno sa brojem javnih beležnika. Imamo, ali ono što vi uporno ili nećete da razumete ili jednostavno prećutkujete od građana, vi ste znali, ne mislim vi lično, možda se vi niste bavili toliko time, nemojte pogrešno da me razumete, jer nemam ja problem u komunikaciji sa vama, ali vaša Vlada i vaše Ministarstvo pravde je znalo da će usluge javnih beležnika biti skupe, ali onda se postavlja pitanje, zašto ste javne beležnike uvodili, ko vas je na to terao?

Sve je razumljivo, svi traže uvek po sekundu, ali hvala, istekao je onaj drugi deo. Hvala vam.
Da vidim kojim redom ćemo ići, završićemo, jer ovo više nije po amandmanu, nego uopšteno zakon, a onda ćete vi sačekati, pa ćete po amandmanu, a sada ćete sačekati.
Prvi se javio dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, današnja sednica je po meni počela dosta fino, nije bilo pozivanja na Poslovnik, odnosno Ustava i taman sam mislio i da će se nastaviti u tom stilu, ali opet po starom.
I ja pozdravljam odluku da dođe do pomeranja ovog roka, ali istovremeno, pošto sam i ja jedna od onih koji je na sednici svojevremeno ovde uputio apel ministru da se omogući lokalnoj samoupravi, da i dalje radi ove poslove, a na zahtev ovih studenata koji su sada, kada su me sreli, izrazili, rekli mi da su izrazili sumnju da uopšte neće doći do toga, da lokalne samouprave i dalje mogu da overavaju potpise, rukopise itd.
Nemam tih problema da se pozivam na to šta je bilo 2011. godine. To što je nekada neko grešio, ne opravdava nas da grešimo i mi sada. I mi smo kroz izmene ovog zakona napravili greške, jer nismo videli, nismo bili dalekovidi da vidimo da ovo neće moći da prođe na ovakav način posle 1. marta. Nemam nikakvih problema da prihvatim pametan predlog, bez obzira da li dolazi od pozicije ili opozicije. I ja sam za to da, ova izmena što se tiče lokalnih samouprava, čak i sudova, bude trajna.
Što se tiče te nadoknade mislim da je enormno velika za naše uslove, a istovremeno, spreman sam sa kolegama mimo ove diskusije da sednemo i razmotrimo, da vidimo da li notari mogu da prihvate da ta nadoknada i kod njih bude ista kao što je u opštinama.
Bio sam predsednik opštine Zvezdara i danas sam često u toj opštini i često komuniciram sa njima. Na čelu opštine su demokrate, da ne bude da hvalim neku opštinu, gde su naprednjaci i mogu vam reći da oni zaista taj posao rade izuzetno kvalitetno dobro i na zadovoljstvo građana.
Zaposleni koji rade na tim poslovima, svoja primanja opravdaju kroz ona sredstva koja se uplate budžetu.
Ako imamo situaciju da jedan sud godišnje napravi po milion overa, to su ogromna sredstva koje će da izgubi i država, a notari koji dobiju 10, 20 hiljada ili ne znam koliko tih overa godišnje, mogu da pokriju svoje troškove i dosta lepo da žive od tih sredstava.
Zato mislim da treba imati razumevanja, bez obzira od koga dolaze ovi predlozi, da prihvatimo ono što je u interesu građana i što njima čini najveću dobit.
Na kraju, pogledajte zakletvu koju smo svi položili. Obećali smo da ćemo sve raditi u interesu građana Srbije. Hvala.

Olgica Batić, imate četiri minuta i pet sekundi od grupe, a ovo vreme kao predlagač ste potrošili za ovaj amandman.  

Hvala poštovana predsednice na obaveštenju. Naime, ja sam već ponovila, a rizikovaću i opet da se ponovim, već sam rekla što se tiče ovog amandmana koji je podnela grupa poslanika, a koje je obrazlagao kolega Đurišić. Meni sada više nije jasno koji je vaš stav nakon podnošenja ovog amandmana.
Prvo, stavom 2. određujete kraći rok do 1. januara 2016. godine i mogu da se složim, kažete da osnovni sudovi treba da budu rasterećeni poslova overavanja, i ja i sa tim mogu da se složim.
Kažete da Srbija nema dovoljan broj javnih beležnika i sa tim mogu da se složim i to sam i sama rekla.
Kažete da se ovim amandmanom odbora ispravljaju greške predlagača i sa tim mogu da se složim, ja ne bežim od priznanja grešaka, ali problem je zašto neko drugi priznaje, beži od priznanja svojih grešaka.
Vi dalje kažete da treba da se zadrži dualizam, tako da poslove overavanja potpisa, rukopisa i prepisa čine i opštinske uprave i javni beležnici i sa tim mogu da se saglasim, samo je sporno jedno, gospodine Đurišiću. Pravnici to znaju.
Ne može se prelaznim i završnim odredbama vršiti izmene materijalnih odredaba, to je suština i to se uči na pravnom fakultetu. Vi hoćete neko trajno rešenje. Da, ali to trajno rešenje povuklo bi i neke druge izmene, pa bi danas raspravljali o većem broju izmena, a ako je vama lakše da mene okrivite, vi to slobodno nastavite da činite, vidim da se upućuju kritike na moj račun, sa lakoćom napadam opoziciju.
Što vi ne čitate zakon, što ne čitate osnovni zakon? Zakon koji ste vi doneli 2011. godine. U jednom momentu vi kažete – ovo je atak na javne beležnike, a sada kažete, nema dovoljan broj javnih beležnika. Ne znam koji je stav vaše poslaničke grupe. Da li javni beležnici treba da postoje ili ne, 2011. godine su trebali da postoje i onda niko nije postavljao pitanja koliko je koštala ta sednica na kojoj je usvojen takav zakon?
Podržali ste taj zakon. Danas kažete – ovo je atak na javne beležnike. Na koje? Onaj institut koji ste vi uveli 2011. godine. Pitanje je uopšte opravdanosti uvođenja tog instituta i da li je Srbija bila spremna za primenu instituta javnog beležništva. Suština je ono što sam napomenula, ovo su posledice, a ne uzroci. Uzroci Zakona o javnom beležništvu iz 2011. godine. Nije tako teško priznati grešku. Ako ja priznajem svoju, priznajte i vi, bar onih vaših saboraca koji su donosili i vi koji ste takav zakon podržali, kada nije bilo nikakvih prilika, ni političkih, ni ekonomskih, ni pravnih da se takav zakon donese, pa je ipak donet.
Postojale su dve mogućnosti, ili da se takav zakon pošto poto primenjuje, kao što je učinjeno, da li je to dobro ili ne, mogla bih mnogo toga na tu temu da kažem ili da imate jedan zakon koji se ne primenjuje i ništa čudno u zemlji Srbiji, imali smo i druge zakone koji su doneti, a nikada se nisu primenili i onda da kažete – eto, izvinite, mi nismo znali šta radimo, imali smo slobodno vreme, pa smo se malo igrali uvođenja javnog beležništva u Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Naravno, mi sada dosta govorimo o javnim beležnicima o zakonu iz 2011. godine. Znači, da ponovim  - sedam puta je menjan za vreme mandata ministra Selakovića. Prvo su pomereni samo rokovi o početku primene zakona, a onda su suštinski menjane neke druge stvari.
Znači, nikakve veze nema zakon donet 2011. godine sa tim zakonom koji važi danas. Nikakve veze nema Vlada koja je bila do 2012. godine sa primenom ovog zakona i uvođenjem javnih notara, jer su oni i birani i stupili na snagu kada je ova Vlada bila u punom mandatu.
Posle dve godine ove Vlade, u avgustu odnosno u septembru mesecu prošle godine su uvedeni notari. Ako nije bilo uslova, mogli ste da pomerite taj rok. Kakve veze ima, ponavljam, zakon iz 2011. godine?
Drugo, mi govorimo o zakonu koji je donet, o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa donet 31. avgusta prošle godine, to je tema danas. Ponoviću, nismo mi protiv uvođenja notara, mi smo protiv ovakvog načina uvođenja notara. Mi smo za to da ima pun broj notara. Hteli smo ministra da pitamo, on je rekao da će biti, kaže ako do 1. marta ne budemo, ne daj bože, imali beležnika u Bujanovcu, a ja sam hteo da ga pitam da li je Bog ili neka druga nečastiva sila sprečila da se u Bujanovcu i opštinama gde nemamo notare u ovih šest meseci imenuju notari? To sam hteo da ga pitam.
Gde je problem? Zašto govorimo o izmeni tarifa, ekonomska logika? Ako je nešto skuplje kod notara šest puta, neće niko doći ništa da završi tu, svi će da idu u opštine i sudove. Znači, u interesu je notara da se smanje tarife pa makar bile i ispod nekog ekonomskog nivoa, jer će makar nešto naplatiti.
Vi ste uveli sistem, ako se sećate, a vidim da zaboravljate, prvo je bilo propisano kada su notari krenuli da rade da će dobijati deo iznos nagrade, a onda izmenama i dopunama uzeli ste im 30%. Vi atakujete na njihov posao. Vi sprečavate da se novi ljudi prijave. Nemenjanjem tarifa, vi sprečavate da se neko prijavi, jer neće niko doći kod notara da plati nešto dva, tri, šest, 20 puta skuplje ako to može da završi u opštini u naredne dve godine. Znači, u naredne dve godine niko se neće prijaviti.
Sve se ja slažem sa kolegom Martinovićem koji su to potrebni ekonomski uslovi da bi neko otvorio kancelariju i da je to teško, ali vi njima onemogućavate da oni naplate makar nešto. Vi ste im uzeli 30% nagrade, vi. Doneli ste prvo cela nagrada njima, onda kažete – uzimamo 30%. U roku od nekoliko meseci ste to promenili, pa naravno da neće niko da se danas prijavi za notara. Vi urušavate uvođenje tog sistema, ne mi. Mi vam govorimo napravite plan, budite dosledni sve šta će se dešavati na putu da mogu ljudi koji ulaze u taj posao da znaju šta mogu da očekuju. Šta mogu sada da očekuju? Praznu kancelariju u naredne dve godine jer niko neće doći kod njih ako se ne smanji tarifa. Niko nije lud da ide i da plati nešto tri, četiri, pet, 20 puta više.
Mora ministar da reaguje, oni su verovatno računali kada istekne ovaj rok mi ćemo sada naplaćivati sve, pa su imali neki ekonomski interes možda da pozajme neke pare, uzmu kredit pa će da vraćaju. Sada ste im dve godine izbili te pare iz džepa ako se ne izmeni Pravilnik o tarifama. Znači, to je u interesu notara, ali i u interesu i građana da plaćaju ništa više nego što su plaćali pre šest meseci. Oba ta interesa izmenama Pravilnika mogu da se zadovolje. Hvala.