Zahvaljujem.
Gospođica Batić, ostalo je još samo devet minuta, kao šefa, pošto je ovo vreme oduzeto od vremena šefa poslaničke grupe.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predlagači zakona, evo jednog interesantnog amandmana. Ovaj amandman je interesantan zato što njime nije promenjen samo član 1, nego je promenjen ceo zakon zato što, kao što je poznato, zakon o kom smo mi raspravljali u ponedeljak ima dva člana, od kojih je ovim jedan potpuno promenjen, a drugi član glasi – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Zakon o kom smo mi u ponedeljak raspravljali je glasio, član 1. - U članu 29. stav 2. reči: „1. marta 2015. godine“, zamenjuju se rečima: „1. januara 2017. godine“ i član 2. – Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kraj zakona.
Zakon o kom danas raspravljamo glasi, član 1. – Osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave, kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine. Izuzetno od stava 2. ovog člana, u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise će overavati osnovni sudovi, sudske jedinice, kao i prijemne kancelarije osnovnih sudova, u skladu sa članom 13. st. 4. i 5. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, odnosno opštinske uprave, kao povereni posao i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika. Član 2. – Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Mi smo, dakle, u ponedeljak raspravljali o jednom zakonu ovde, a danas raspravljamo o jednom potpuno drugom zakonu. Šta se dešava sa našim amandmanima koje smo podneli na član 1. zakona koji više ne postoji zato što je ovaj amandman Odbora postao sastavni deo zakona. Šta ako Skupština, recimo, u danu za glasanje odluči da prihvati i neki od naših amandmana koje su podneli narodni poslanici DS, kada član zakona na koji smo mi podneli te amandmane više ne postoji zašto je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo predlog amandmana koji je u apsolutnoj suprotnosti sa onim što je nama sedam kolega narodnih poslanika ovde predložilo pre samo dva dana? Baš kao što je i zakon koji su oni nama predložili pre dva dana u apsolutnoj suprotnosti sa onim zakonom koji je predložio ministar Selaković 31. avgusta 2014. godine.
Šta misle one kolege koje se javljaju svaki put kada imamo neki predlog, bilo iz Vlade, bilo iz vladajuće koalicije, koji podržavaju predloge zakona koji su apsolutno suprotstavljeni jedni drugima i u apsolutnom neskladu jedni sa drugima. Koleginica Batić kaže – razgovarali smo dosta u ponedeljak. Jesmo razgovarali, ali smo razgovarali o jednom potpuno drugom zakonu. Ako vi u zakonu od dva člana, od kojih je jedan član kada zakon stupa na snagu, potpuno promenite jedan član, onda se govori o drugom zakonu, a ne o amandmanu na član jednog zakona.
Isto tako, ovde se govorilo kako su se neki amandmani očekivali od opozicije, pa ne znam koga čudi što su predloženi od strane vladajuće koalicije. Ovo je amandman koji je podneo Odbor, amandman koji se mogao očekivati od opozicije jer on suštinski menja koncept zakona, suštinski je suprotan onome što su kolege iz vladajuće koalicije predlagale ovde samo pre dva dana, a u ponedeljak kada smo o njemu razgovarali ništa nije nagoveštavalo da bi moglo doći do ovakvog obrta i da će Odbor preko noći potpuno izmeniti ovaj zakon o kome mi danas raspravljamo jer treba biti pošten i reći da su zakon o kom smo raspravljali u ponedeljak i zakon o kom raspravljamo danas apsolutno različita, međusobno suprotstavljena zakona, i u konceptu i u svemu ostalom. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođici Jerkov.
Reč ima, po amandmanu, narodna poslanica Olgica Batić.

Hvala puno, uvaženi predsedavajući.
Naime, ovo je rasprava u pojedinostima. Ništa nismo čuli o amandmanu, a podsetiću, na redu nije uopšte amandman Odbora za pravosuđe, postao je sastavni deo Predloga zakona, nego raspravljamo o amandmanu koleginice Katarine Rakić. Vrlo uvažavam mišljenje gospođe Čomić i vrlo dobro sam čula i zato verovatno postoji potreba da se još jednom ponovi sve ono što je uvažena koleginica Čomić rekla, međutim, mislim da apsolutno nema veze sa tim, pošto smo ovde koleginicu Čomić čuli, tako da nema potrebe da se ponavlja nešto što je već izgovoreno. Kaže – ovde je reč o dva suprotstavljena zakona. Možda bi moglo i opravdanije bilo da se kaže – o dva rešenja kojima se pokušava izmeniti jedan član jednog zakona, a nikako ne možemo da govorimo o formulaciji koja glasi – raspravljamo o dva suprotstavljena zakona. To u pravnoj terminologiji apsolutno ne postoji. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Trenutno je u pretresu amandman Odbora za ustavna pitanja za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu, on je u pretresu, da ne bude nejasnoća oko toga na osnovu kog amandmana se javljamo. Ja želim da uputim pitanje ovlašćenoj predstavnici o obrazloženju stava 2. ovog usvojenog amandmana Odbora kojim se potpuno menja koncept zakona koji je ovlašćena predstavnica branila u ponedeljak.
Dakle, još jedanput - izuzetno od stava 2. ovog člana u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici potpise, rukopise i prepise će overavati osnovni sudovi, sudske jedinice, kao i prijemne kancelarije osnovnih sudova u skladu sa Zakonom o sedištima i područja sudova, javnih tužilaštava, odnosno opštinske uprave kao povereni posao i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika.
Kako ćete me sprečiti? Sa boravištem u opštini ili u gradu, gde postoji javni beležnik da uradim overu potpisa u drugoj opštini, bilo kojim poslom? Kako ćete objasniti da smo mi građani zbog mesta boravišta u različitom položaju pred onim ko overava potpis, zapis, prepis, i dokle će to da se radi?
Imam vrlo obrazloženo razumevanje koje ću, braneći svoj amandman, iskoristiti da podelim sa svima nama, ali ovakav amandman će napraviti veći problem, nego činjenica da nema beležnika koji mogu ovo da rade 1. marta 2015. godine. Osim što smo mi građani stavljeni u različit položaj, u zavisnosti od mesta boravišta. Ne postoji više poruka Institutu javnih beležnika oko kojih nemamo spora, i ministarstvo koje je nadležno i komori koja je nadležna da obave svoje poslove u roku koji piše u zakonima kojima se definiše javno beležništvo.
Ovaj amandman je iznudica za kontekst u kojima postoji i institut javnog beležnika i arogancija izvršne vlasti prema javnog beležništvu, i volja da se ne čita apsolutno ništa od propisa kojima se definiše oblast, a da se u plenumu Skupštine Srbije priča s ponosom na sopstveno neznanje sve i svašta, a problem koji će ljudi imati stvaramo usvajanjem ovog amandmana.
Kome ću se ja žaliti ako beležnik u mom gradu, jedan, nije tog trenutka u mogućnosti da uradi meni uslugu overe prepisa, zapisa, odnosno potpisa i rukopisa, a ja dođem u upravu, a neko u upravi kaže - to nije moj posao, vidi šta mi je Skupština izglasala. To radi javni beležnik u tvom gradu. Ja kažem - znam, čekaj, ali, on zato, zato, ona zato, zato, ne radi. Ko mene štiti?
Zašto smo sebi ovo dozvolili? Zato što neko u izvršnoj vlasti ne čita rokove u sopstvenim zakonima koje treba da primenjuje. Zato što imamo šest odgovornih ljudi u ovoj Skupštini zajedno sa predstavnicom koja je rekla - dajte ljudi da sačuvamo Vladu koju podržavamo, jer smo joj većina, a da ipak ne napravimo problem. Zato što smo shvatili da se na tako površan šlamperajski način ipak pravi problem i zato što ćemo sada da pravimo veći problem nego što ga imamo, ako nemamo nikoga da overavamo potpise.
Zašto o ovome govorim? Zato što ovde nije više u pitanju funkcionisanje državne uprave, ovde su u pitanju ljudska prava. Ljudska prava mene kao nekog ko treba da koristi usluge javnog beležništva, sudova ili prijemnih kancelarija u sudovima ili opštinskih uprava gde živim. Ne smatram da smo bez odgovornosti, bez obzira da li predlažemo zakon, da li hoćemo da branimo Vladu koja brlja i nesposobna je da primenjuje sopstvene propise ili kritikujemo sa stanovišta sagledavanja svih propisa o čemu ću govoriti kad budem branila svoj amandman.
Nije ovo što ja govorim u očekivanju da ovlašćena predstavnica da meni odgovor, precizan, jasan i da on bude garancija ljudima koji će od stura kada ovaj zakon stupi na snagu biti u poziciji da do 1. marta 2017. godine imaju svi opštinske javne uprave, prijemne kancelarije i sudove, a posle 1. marta 2017. godine samo neki. Ovo je ponovo, kao i u slučaju procedure moja apel, da ne dozvolimo sebi više ovakve stvari. Zato postoji Kolegijum Narodne Skupštine, zato postoji dijalog šefova poslaničkih grupa, zato postoji rad na odborima na kojima je ovo trebalo da se raspravlja, a ne da gledamo iz sednice u sednicu odbore na kojima nema pitanja i nema dijaloga o tome kakve će posledice proizvesti akti koje donosimo u Narodnoj skupštini. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođi Čomić. Hvala vam.
Reč ima ovlašćeni predstavnik predlagača, narodna poslanica Olgica Batić. Replika, dva minuta.

Hvala puno, mislim da neću stići u dva minuta sve da kažem što sam želela, ali dobro nema veze. Nadam se da smo bar regulisali i pitanje koliko vremena imam kao predstavnik predlagača.
Naime, dobar deo razloga koji je koleginica Čomić iznela ja potpuno razumem jer koleginica Čomić ume da objasni suštinu za razliku od nekih njenih kolega bez ljutnje, koji tako nešto ne umeju. Kada govorimo o ljudskim pravima, da, ukoliko ste me pažljivo slušali u raspravi u načelu, ništa drugačije, možda nešto drugačijim rečima sam rekla upravo ono što ste vi sada rekli. Postoje stenografske beleške.
Govorila sam o nejednakom položaju građana u onim gradovima i u onim opštinama na kojima, na čijim teritorijama su imenovani javni beležnici i govorila sam u kontekstu toga da su onda oni u neravnopravnom položaju sa onim građanima onih gradova, onih opština na kojima javni beležnici nisu imenovani. Ta neravnopravnost je vidljiva. Vidna, to ne može da se izbegne.
Vrlo jasno sam to rekla u raspravi u načelu. Dobar deo onoga upravo što ste vi izložili pa i u kontekstu ljudskih prava. Evo, pogledajte stenografske beleške, to je bilo uvodno obraćanje, to sam takođe iznela i nije to ništa sporno. Rekla sam, ako ću ja ovde biti dežurni krivac, ja to prihvatam na sebe, samo postavljam onda pitanje – izvinite, a šta je radilo preostalih dvesta i koliko ako izuzmemo ovlašćene predlagače, što oni nisu pročitali zakon? Što nisu videli da je 1. januar pada ove nedelje? Da li su svesni da od ponedeljka ove nedelje svi bili upućeni na isključivu nadležnost? Da, kažete menja se i član 3. koji nije predviđen. To sam obrazložila na početku ove rasprave. Ako mislite da je meni sve jedno tek tako da se bavim izmenama i nemam pametnija posla u životu, verujte mi nije tako.
Dakle, saglasna sam sa svim onim primedbama koje ste izneli, ja sam to već istakla i u raspravi u načelu. Nemam vremena da obrazložim sve ono što bih htela. A zašto je neophodno bilo intervenisati upravo i u stavu 3. to sam već obrazložila i na odboru, ali naravno to sam i prvo istakla ovde u plenumu pre nego što je krenula, da kažem ova žustrija rasprava po amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Amandman se odnosio na onaj član zakona koji više ne postoji i menjao je rok koji je dat da se reči „1. marta 2015. godine“ zamenjuju rečima „1. januar 2016. godine“.
U raspravi u načelu, navela sam vrlo kratko zašto sam se odlučila za 2016. godinu, zato što ja ovaj zakon i rokove overe potpisa i Zakona o javom beležništvu vidim u direktnoj vezi sa Zakonom o političkim strankama. Naime, članom 30. Zakonom o političkim strankama u svom prvom stavu političke stranke koje nemaju poslanike u Skupštini Srbije ili AP Vojvodine dužne su da obnove registraciju svake osme godine. Zakon o političkim strankama je objavljen ukazom predsednika u Službenom listu 15. maja 2009. godine. Godine 2017. svi oni koji nemaju poslanike u ove dve skupštine, jedna je regionalna i našoj nacionalnoj, moraće da obnove registraciju.
Trenutno, u Srbiji ima oko 100 stranaka. Trenutno oko 45 stranaka ima poslanike i imate 55 koji nemaju. To je 550.000 potpisa, to je fizički posao.
Moja ideja je ili, da skratite rok pa da nateramo beležnike, u najboljem smislu reči, da nateramo, nemojte da me hvatate za reč, da pomognemo beležnicima da se pripreme za taj posao 2017. godine ili da vidimo da li će taj posao možda biti moguće obavljen u ovom, novim zakonom predviđenim rokom do 1. marta 2017. godine, s obzirom da je to ponovo jedno od ljudskih prava. Dakle, 550.000 potpisa zahteva fizički vreme i ljude, a 95, 105 ili 205 beležnika, to ne mogu da urade ili mogu samo to da rade, ne govorim o ceni potpisa.
Poseban ton toga je što se radi o jednom vrlo ozbiljnom pravu na političko organizovanje, ustavom garantovanom pravu, ako ne vodimo o tome računa, 2015. godine ništa nećemo naučiti iz ovog primera, da niko ne čita kada je čemu rok i da niko ne pazi kakav je kontekst da rok treba da bude ispunjen, nego da na vrat na nos radimo ili odlaganje ili brisanje rokova.
Nemam unapred spremljen predlog za to kako da se vodi računa da nemamo problem sa obnavljanjem registracije političkih stranaka 2017. godine. Može da se menja taj član zakona. Ima vremena. Može da se ustanovi samostalan član koji će se odnositi samo na taj posao. Može da se ovde proceni da će taj rok od dva meseca, koliko to mogu da rade i opštinske uprave biti dovoljan ili može da bude potpuno novog nekog rešenja.
Moj apel je da to uradio na vreme, da ne bismo ugrozili druge društvene i političke procese koji su u vezi sa političkim strankama koje moraju biti registrovane, da bi mogli da se bave, okupljeni u političku organizaciju, promocijama svojih ideja, u komunikaciji sa ljudima i kampanjom da za svoju ideju dobijaju neke pristalice.
Dakle, na vreme, pred nama je dovoljno meseci da se ovaj problem reši. To je bio jedini razlog zbog čega sam podnosila amandman gde se jedan datum menja drugim datumom.
Ne bih volela da sedimo zajedno u ovoj Narodnoj skupštini i 25. februara 2017. godine i da produžavamo rok za overu potpisa, da ih proširujemo na sve opštinske uprave i sudove, samo zato što nećemo da se bavimo problemom primene jednog zakona do krajnjih rokova kada u iznudici donosimo rešenja.
Rešenja koja se donose u iznudici su mahom loša, a mi treba sebi da obezbedimo prostor i za dovoljan dijalog, za dovoljno temeljito obrazlaganje, kakve posledice proizvode rešenja koja predlažemo u bilo kom zakonu, pa tako i u ovom zakonu koji se tiče overe rukopisa, zapisa i potpisa.
Hvala.