Hvala.
Meni je uvek zadovoljstvo kada raspravljam sa mojom uvaženom koleginicom Vesnom Martinović, čije mišljenje izuzetno poštujem. Na kraju krajeva, advokati smo i obe znamo šta znači zastupanje interesa, tako da potpuno opravdavam što zastupate interese svoje mlađe koleginice. Nema na čemu, ali je nepristojno i nekulturno kada se kaže – nisam vama ni postavljala pitanje, vi ste irelevantni, onda ne treba uopšte ni da postavlja. Videćemo stenobeleške, pa ćete pročitati i tako nešto. Molim vas da ne dobacujete, ako može da ja završim svoju reč do kraja.
Sem toga, amandman koji ste podneli, ja se slažem? Niko ne garantuje da će biti. Ja to ne znam. Ne možete ni vi da znate. Ne može niko da zna kojom će dinamikom teći imenovanje javnih beležnika. Kada je donet zakon? Godine 2011. Ne znam zašto je donet, da li su ispitani, da li su vršene neka analize efekata, šta on treba uopšte da donese? Da li Srbiji uopšte treba javno beležništvo? Može da se pokaže da nama uopšte javno beležništvo ne treba. Možda postane smislen amandman koji je povučen, da će postojati uslovi 2117, ali ja vama ne mogu ovde da dajem, niti da tražite od mene garancije. Osim toga, kao što ste i sami primetili, ja nisam adresa na koju treba tako da upućujete. Ja za sve zakone iz avgusta nisam glasala. Nisam ja donela 2011. godine Zakon o beležništvu.
Ovo su, opet ponavljam, posledice onoga čime se bavimo, a uzrok je Zakon o beležništvu iz 2011. godine. To je uzrok. Tada je uveden institut javnog beležništva. Ja znam da istina boli, ali morate da je saslušate do kraja, tako je kako je i to je to.
Saglasna sam sa vama. Iznuđeno rešenje, kaže – gasimo požar, pa ajde bar privremeno da ga ugasimo, ako ne možemo nikako da ga ugasimo ili, po vama, bi trebalo da bukti dok ne izgori cela Srbija. Zahvaljujem.