Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Voleo bih da mi mlađani kolega objasni, pojasni kakve su to insinuacije na učiteljice. Sa ponosom kažem da je moja supruga učiteljica. Ako misli da se bavi mojom porodicom, neće mu biti ni prvi ni poslednji put, ali nema problema, spreman sam i na to. Ja se njegovom porodicom neću baviti.
Što se tiče toga da je on opozicija, koja opozicija je Bojan Pajtić? U stvari, gde je opozicija Bojan Pajtić? Sa 6%, sa Vladom Vojvodine koju vodi, kakva opozicija može da bude? Kome opozicija? Građanima Republike Srbije koji žive u Vojvodini. Eto, njima je on opozicija. Sa 6% njima je opozicija. Ko je opozicija? Ljudi, dogovorite se jednom.
S druge strane, mladog kolegu ću naučiti da se vlast ne otima. Možda se otela onda kada je ovo zdanje paljeno, a direktori i urednici RTS prebijani na ulici. Vlast se dobija i gubi. Dobija podrškom i poverenjem građana Republike Srbije na izborima, na jednom jedinom legitimnom i legalnom mestu gde se vlast i dobija i gubi zbog politike koja se zastupa, zbog politike koja se sprovodi. Ono što je razlika između nas i vas je što ste vi otimali, a mi dobili. Dobili posvećenom politikom. Dobili primenjenom politikom.
Podsetiću vas da je od 2012. do 2014. godine, sa istom Vladom u kojoj je učestvovala SNS i Aleksandar Vučić, ta podrška duplirana, a vaša smanjena na tragove, ali ste i dalje u vlasti.
Kada tako lepo pričate o štetnim ugovorima, o lošim stvarima, podsetiću vas na reči ne mojih koleginica i kolega narodnih poslanika SNS, podsetiću vas na reči gospodina Hana – dajte dokaze.

Vreme.

Dajte dokaze. Lepo je izvežbati pred ogledalom, izgledati jako fino, dokazi, gospodine Nikoliću. Nećemo da razgovaramo o vašim navijačkim strastima.

Završavamo replike. I vi i poslanik možete to da uradite na drugom mestu. Vi bi bili zadovoljni kada bi vaša bila poslednja.
Nisam vas pitala, nego gospodina Nikolića, zaista. Zaista, protestuju i poslanici, pogotovo oni koji su podneli amandmane, i žele da govore o amandmanu.
Mislim da smo dovoljno posvetili vremena, jedno 45 minuta, da se govori o političkom životu Srbije. Verujem da ima još mnogo toga da se kaže, ali ne u skladu ove tačke dnevnog reda.
Pitanje Vladimiru Đukanoviću – da li je osnov vašeg javljanja isključivo po amandmanu? Da. Izvolite.

Hvala.
Žao mi je što je podnosilac amandmana izašla, nije ovde.
Podržavam ovaj amandman, ali ne u smislu da se usvoji, nego podržavam zato što ste priznali koliko ste loše vodili državu. Ovo je svojevrsno priznanje katastrofe u pravnom sistemu koji ste nam uveli jer da ste ispravno radili, vi nikad ovakav amandman ne biste podneli. Vi ste uveli institut javnog beležništva reda radi, a ne da bi to zaista oživelo jer ništa niste prethodno radili da pripremite da oživi taj institut javnog beležništva. Možemo mi sad da stavimo da će javno beležništvo, recimo, u potpunosti biti korporirano i normalno raditi, recimo, negde 2050. godine.
Tražite ovde nekakve garancije. Pa, ko može da vam da garancije? I to je upravo vezano za malopređašnju vašu polemiku koju ste ovde imali svi sa gospodinom Babićem, najbolji dokaz koliko ste haosa ostavili u ovoj zemlji.
Nekoliko ovakvih instituta u pravosuđe ste uveli. Recimo, uveli ste Institut tužilačke istrage. Potpuni haos ste nam stvorili, jedva se to sada nekako sprovodi. Moramo to da sprovedemo zato što smo se na nešto obavezali, ali uveli ste to navrat-nanos, e tako i ovo. Zašto sad tražite, ako je to bilo sve tako idealno 2011. godine kad ste doneli Zakon o javnom beležništvu, što niste razmišljali ko će da overava i prepise i potpise i sve ovo ostalo, nego sad tražite da 2020. godine se u potpunosti krene u sprovođenje sa tim? Onda krivite sadašnjeg ministra što je davao neki rok. Pa, davao je, mislio je da možda može da se sprovede. Ne može da se sprovede, očigledno. Milion puta ću ponoviti Valtazara Bogišića: „Što se grbo rodi, vreme ne ispravi“.
Ostavili ste nam potpuni haos u državi. Tražite sada od nas da mi vama garantujemo hoće li to 2017. godine da se sprovede. Nadamo se da hoće, radićemo na tome, bićemo posvećeni, za razliku od vas. Mi ne donosimo zakone reda radi, nego donosimo zakone da bi to krenulo da živi u Srbiji, a vi ste ovo uradili da biste se dodvorili nekom u Evropskoj komisiji, ne bi li vam možda produžili mandat. To je bio jedini razlog što ste ovo uradili i nama ste postavili potpuni haos. Izvinite, ali ipak ovde u ovoj državi neko nešto i radi, a dokaz je upravo ovaj suficit od 13,3 milijarde, to vi nikada niste imali, a ova država to trenutno ima. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik prof. dr Vesna Besarović.
Da li želite reč? (Da.) Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDPS je podnela amandman, želeći da dve stvari stavi u prvi plan.
Prvo, rok koji je bio predložen kao 1. januar 2017. godine, da ga pomerimo na 1. mart 2017. godine, jer smo jednostavnom računicom došli da je to rok koji odgovara sprovođenju zakonskih odredbi iz dva zakona – zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Zakonu o javnim beležnicima. Taj rok od 1. marta 2017. je prihvaćen. Naše je veliko zadovoljstvo da smo na ispravan način pomogli da dođe do pomeranja ovog roka.
Druga ideja koju smo imali je bila ideja da se otkloni faktička situacija da ako se dođe do imenovanja javnih beležnika u pojedinim mestima, da se unese i dodatni deo u stavu 3. posle reči: „odnosno opštinske uprave kao povereni posao“, da se dodaju reči: „i te poslove mogu da obavljaju i posle imenovanja javnih beležnika, a najkasnije do 1. marta 2017. godine“.
Polazeći od toga da se može dogoditi situacija da, recimo, od sredine 2016. do kraja 2016. ili do 1. marta 2017. godine, u pojedinim mestima budu imenovani javni beležnici, da se otkloni ta pravna nejasnoća, odnosno da se ta pravna situacija unapred reguliše.
Međutim, amandman koji smo dobili, koji je predložio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, je odstupio od ideje, odnosno od sadržine amandmana koji je podnela poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, istina, u prvom delu rok 1. mart 2017. godine je prihvaćen i mi smo zbog toga veoma zadovoljni, ali je u nastavku rečeno da će se moći overavati i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika.
Pretpostavka moja i naše poslaničke grupe je da postoji mogućnost ili verovatnoća da do 1. marta 2017. godine Republika Srbija ne bude pokrivena sistemom javnih beležnika, odnosno da u pojedinim mestima još uvek tada 1. marta 2017. godine nedostaju javni beležnici. Meni se čini da je rok od dve godine od danas dovoljan, razuman rok da se izaberu i imenuju javni beležnici. Naravno, potpuno sam svesna činjenice, kao što su to već kolege poslanici naveli, da je to stvar ličnog izbora, da mi ne možemo nikakvu vrstu pritisaka da vršimo na to da li će se pravnici koji ispunjavaju uslove za javne beležnike prijaviti i da li će biti izabrani, odnosno imenovani, ali s druge strane mi se čini, ako ne želimo da kompromitujemo ideju javnih beležnika i sistema javnog beležništva, notarijata, u Republici Srbiji, da je rok od dve godine apsolutno razuman i ne vidim zašto bismo uvodili mogućnost da i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika.
Na ovaj način, mi nismo oročili ovu situaciju, što znači da se može dogoditi da i daleko posle 1. marta 2017. godine ne budu imenovani javni beležnici u pojedinim mestima, a onda se postavlja pitanje, zaista, njihove oportunosti, oportunosti našeg izbora, oportunosti notarijata, kao takvog, i kompromitovanja sistema javnog beležništva u celini. Zahvaljujem.

Hvala.
Olgica Batić ima reč.

Hvala puno, poštovana predsednice.
Naime, prvo se moram zahvaliti uvaženoj prof. dr Besarović jer čini mi se da se svima nama, upravo podnošenjem ovakvog amandmana, i predočila potreba da se stav 3. člana 29. menja. Upravo smo od amandmana čiji je ona potpisnik i pošli kada smo upravo na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu konstatovali da je neophodno upravo intervenisati, dakle, i u stavu 3, koji reguliše situaciju – a šta je sa onim gradovima, odnosno onim opštinama na čijim teritorijama nisu imenovani javni beležnici.
U pogledu prvog dela mislim da je uvažena profesorka vrlo dobro i sama primetila, a ja sam, naime, i na samom početku ove današnje rasprave rekla da ovakav amandman Odbora zapravo predstavlja donekle svojevrsnu kompilaciju, kako bi se izašlo u susret i poslanicima opozicije, mislim na gospodina Pavićevića i Živkovića, ali i pozicije, mislim pre svega, naravno, na uvaženu gospođu Besarović, koja je potpuno smisleno smatrala da treba izvršiti jednu izmenu i u stavu 3. jer bi, u suprotnosti, naravno, nastupila potpuna pravna praznina.
Naime, u čemu se ogleda razlika? Ogleda se razlika, kao što je to prof. Besarović rekla, suština je, naime, u reči, u njenom amandmanu je predviđeno: „a najkasnije do 1. marta“, mi smo stavili i posle 1. marta, upravo iz razloga koje je i sam podnosilac amandmana naveo. Moram ovde da se složim sa uvaženom profesorkom da, naravno, postoji pretpostavka, a pre svega ogleda se u mogućnosti da ni do tada ne budu imenovani.