Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo danas pričamo o amandmanima i diskusija koja traje već više od sat vremena je toliko razvodnjena da onima koji slušaju i prate ovaj prenos verovatno sada nije jasno o čemu pričamo, pa ću ja pokušati u par rečenica da se vratim na temu, tj. na naš amandman koji smo predložili, razlog zašto smo ga predložili, a ujedno da odgovorim kolegama jer ovde je bilo raznih ocena, razmišljanja, konotacija u vezi onoga što smo mi podneli kao poslanička grupa.
Dakle, poštovani građani mi smo podneli amandman na izmenu zakona koju je predložila grupa poslanika na član 29. i to nije izmena zakona u suštinskom smislu, nego je samo pomeranje rokova važenja određenih odredbi ovog zakona koji se odnosi na overu potpisa, rukopisa i prepisa. Pokušaću sve da čitam, pošto ovde ima puno pravnik i oni spočitavaju nama koji nismo završili pravni fakultet da smo pravno nepismeni ili polupismeni, kako god, i da se uzdržimo od diskusija, ali evo mi ćemo sa nekim našim skromnim znanjem da pokušamo da ovo raščivijamo.
To bi sve bilo u redu da je ovo predložilo, to ste već čuli u načelnoj raspravi, ministarstvo kome je i posao da predlaže izmene zakona, pomeranje rokova i sve predloge koji se tiču prava i pravne nauke, ali su ovo predložili grupa poslanika i to, ja ću vam pročitati, savesne poslanike gospođa Maja Gojković, Biljana Pantić Pilja, Olgica Batić, Dragan Nikolić, Dragan Polovina, Vesna Simić i Neđo Jovanović. To su poslanici koji su uvideli da će građani Srbije imati ozbiljan problem ako se ne pomeri datum i ako se ne odloži primena zakona do 2017. godine, a ono se odnosi da u gradovima, odnosno opštinama za koje su do danas stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao najduže pa je bilo do 1. marta, a oni su predložili da to bude 1. januar 2017. godine. Sada čujem da ide novi predlog Odbora za pravosuđe koji kaže da je to do 1. marta, ali o tom po tom kad budemo o tome pričali.
Šta je ovde suština? Suština je da je ministarstvo čija je obaveza bila da pomeri ovaj rok se izvuklo te obaveze i pustilo narodne poslanike skupštinske većine, da se mi lepo razumemo, da brani ovaj predlog jer je ministarstvo bilo kategorično pre šest meseci kada je donošen ovaj zakon, znači ne 2011. godine, pre šest meseci, da će do 1. marta sve biti završeno, u svim mestima će biti notari i oni će moći da preuzmu u punom kapacitetu taj posao koji rade da rade od 1. marta 2015. godine na dalje.
Šta se desilo? Ostali smo na 94 notara, umesto 350 kako je rekao ministar pravde, tj. na svakih 25.000 stanovnika ide jedan notar, to je neka norma koja je propisana i mi bi bili u ozbiljnom problemu kao društvo, građani ne bi mogli da završavaju one osnovne potrebe u vezi overe potpisa, prepisa, da ne pogrešim, i rukopisa.
Mi smo kao poslanička grupa predložili da ovaj zakon u delu koji se odnosi na prisustvo notara, tj. konkretno u gradovima, odnosno opštinama za koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi kao poveren posao do 1. januara 2016. godine, imajući osnovnu ideju da posle 2016. godine to nastave da rade notari i lokalne samouprave, sa željom da rasteretimo sudove koji su i onako pretrpani poslom, naročito posle štrajka advokata od četiri i po meseca, gde je došlo do zastoja u pravosuđu i sada je taj posao nagomilan i treba ga rešavati i mislili smo da do kraja godine sudovi imaju pravo da rade, a posle toga da to pređe u ingerenciju notara i lokalnih samouprava, notara tamo gde ih ima, a svuda u lokalnim samoupravama kao do sada, jer je izvesno da ovaj posao sa notarima će da se otegne, da neće biti završen na vreme kao predviđa.
Da bi predupredili eventualno sednice koje koštaju budžet Republike Srbije, a time i sve građane Srbije pomeranjem rokova, mi smo želeli da to rešimo na jedan način da više nemamo potrebe da zasedamo. Podsetiću građane da smo mi pre nepunih ne nešto više od nedelju dana imali sednicu Skupštine kada je moglo da se razgovara o ovoj tački dnevnog reda, a nije.
Imali smo i 21. januara, ako se ne varam. Tada je ovde bio ministar Selaković, kada smo usvajali izmene Zakona o notarima, zbog čega su advokati četiri i po meseca štrajkovali. Mogli smo tada da pomerimo ovaj rok, jer logično je bilo i razumno da za mesec dana ne mogu da se uposle i nađu svi notari da polože taj notarski ispit ili šta god da polažu da bi bili notari.
Mi to nismo uradili i napravili smo trošak u budžetu. Zašto to kriti i ne reći? Zašto to nekom spočitavati? Pa, jeste trošak. Dva dana po milion dinara, dva miliona dinara. Toliko košta budžet, ali to niko neće da prihvati. Kao što rekoše moji uvaženi prethodnici u diskusijama, niko nije hteo da prihvati odgovornost. Pa jeste, pogrešili ste. Činjenica je da ste pogrešili.
Sada imamo razne diskusije. Imamo diskusije da na našu sugestiju da ono što je u isključivoj ingerenciji ministra, a to je propisivanje tog pravilnika sa cenama, da to treba da se u podobi, imamo obrazloženje da notari rade samostalno, da oni plaćaju ne znam koliko za početak svog rada, da polažu ispite i da oni treba da izdržavaju porodice.
Nešto ću da vas podsetim, kolege. Ovde ima dosta lekara. Ove, sledeće godine ili u narednih pet godina izjednačiće se privatno i državno zdravstvo. Šta mislite, da će Fond za zdravstvo da plaća drugačije cene nego što plaća Ustanovama iz Plana mreže? Ne, potpuno iste cene. Pa, kakav je to posao gde vi možete, a pročitaću vam šta dozvoljava cenovnik koji je usvojen, da imate četiri hiljade boda puta 150 dinara, sa PDV-om to je 720.000. Pa, koji posao treba čovek da uradi da za jedan dan uradi 720.000?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Za šta?)
Molio bih kolegu profesora pravnog fakulteta da ne dobacuje.