Zahvaljujem.
Pravo na repliku, dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Martinović, malopre je kritiku delanja i ove Vlade i ove većine nazvao otrovnom strelom koja je upućena Srpskoj naprednoj stranci, a onda je naveo nekoliko primera iz evropske prakse, na koju se upravo ova naprednjačka većina ne ugleda u našoj državi, pa kada je utvrđeno ovde, kada se pokazala ozbiljna sumnja, mislim ovde u Nemačkoj, sam hteo da kažem, a ovde se tokom rasprave to pokazalo, poštovana gospodo, tokom naše rasprave na odboru da je Nebojša Stefanović na nepošten način stekao zvanje doktora nauka, pa gospodin Martinović i gospodin Arsić su  bili na odboru, tu je bio i mentor gospodina Stefanovića, utvrdilo se, mentor je priznao da sam nema titulu doktora nauka. Utvrdili smo da komisija koja ocenjivala doktorsku disertaciju gospodina Stefanovića nije bila kvalifikovana da ocenjuje doktorsku disertaciju.
U sličnim primerima, poštovana gospodo, u drugim državama ministar kada se utvrdi tako nešto podnosi ostavku kao što je ovde malopre rekao i gospodin Martinović. Jedino kod nas takav ministar dobija najveću zaštitu prvog čoveka izvršne vlasti, a to je gospodin Vučić i ne samo to nego gospodin Vučić onda vređa naše mlade istraživače koji se bave metodologijom izrade naučnog rada, govoreći da je njihova argumentacija glupava, zbog čega se gospodin Vučić kasnije morao i izviniti poštovana gospodo.
Hoću ovde da kažem, akademska zajednica je u našoj državi izložena jednoj vrst destrukcije izvršne vlasti, ali način na koji akademska zajednica predlaže svoje kandidate za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje govori o još jednoj važnoj pojavi, jednoj vrsti autodestrukcije koja se sada dešava tamo i to je, mislim, još veći problem od ovog prvog problema koji smo evidentirali. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nije tačno i stalno vi, gospodine Pavićeviću, ponavljate tu jednu neistinu, da je na Odboru dokazano da je doktorska disertacija Nebojše Stefanovića plagijat.
Sada želim i pred drugim narodnim poslanicima i građanima Srbije da kažem da tako nešto nije dokazano. Vi ste pokušali to da dokažete, ali vam to jednostavno nije pošlo za rukom.
Ono što takođe prećutkujete, ali to radite zato što vi u stvari druge argumente i nemate, to je da kažete da je pri Megatrend univerzitetu formirana komisija koja je ocenjivala verodostojnost i originalnost doktorske disertacije Nebojše Stefanovića i da je predsednik te komisije bio redovni profesor, ako se ne varam, Ekonomskog fakulteta u Subotici, državnog fakulteta, ne privatnog fakulteta, ne Megatrend univerziteta. Dakle, neko je van Megatrend univerziteta i to redovni profesor Ekonomskog fakulteta čitao doktorsku disertaciju zajedno sa svojim drugim kolegama i podneo izveštaj u kome vrlo jasno stoji da je doktorska disertacija urađena na valjan način u skladu sa zakonom, u skladu sa propisima univerziteta, u skladu sa univerzitetskim običajima i da u toj doktorskoj disertaciji nema apsolutno ničega spornog.
Uz svo dužno poštovanje tih mladih ljudi, kako vi kažete, koji su se bavili verodostojnošću doktorske disertacije Nebojše Stefanovića, prvo, ti ljudi nisu kompententni za materiju kojom se…

Vreme.

…. doktorska disertacija bavila, a i ono što smo mogli da pročitamo je bilo prilično tanko, tu nije bilo kakvih argumenata i ono što želim da kažem na kraju, vi u stvari niste napadali Nebojšu Stefanovića, vi ste preko Nebojše Stefanovića i te lažne priče o plagijatu njegove doktorske disertacije u stvari napali Aleksandra Vučića kao što napadate nekoga od nas…

Pravo na repliku, dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od svih stvari sa kojima se susrećemo od malih nogu, ja verujem da ovde postoji saglasnost da je obrazovanje jedna od najvažnijih i zato je veoma važno da budemo osetljivi na sva važna pitanja koja se tiču obrazovanja.
Veoma je važno da se zna šta je utvrđeno na našem Odboru za prosvetu, a utvrđeno je, poštovana gospodo, da su dva člana Komisije za odbranu doktorske disertacije gospodina Stefanovića stranci koji ne razumeju srpski jezik, a doktorska disertacija je predata na srpskom jeziku, da jedna članica komisije nije bila prisutna na odbrani doktorske disertacije. Prema tome, tri od pet članova komisije nisu mogli da se izjasne o doktorskoj disertaciji, a da jedan član komisije i mentor gospodina Stefanovića nema doktorat iz Londona na koji se pozivao ovde objašnjavajući svoja vrhunska naučna i istraživačka dostignuća.
Poštovana gospodo, mladi istraživači, naši, priznati u svetu koji se bave metodologijom izrade naučnog rada su kompententni da sude, a gospodin Vučić koji u životu nije objavio nijedan naučni rad nije kompententan da sudi o tome da li je nešto plagijat ili nije, poštovana gospodo.
Druga stvar, Evropski parlament je pripremio rezoluciju u čijoj jednoj tački saopštava svoju zabrinutost zato što naše institucije, a to znači naša Skupština takođe, poštovana gospodo, nije uspela da se izbori sa velikim problemom kršenja principa akademske čestitosti i plagijata.
I ja sam saglasan, u SNS ima doktora nauka koji su čestito stekli svoje zvanje i ja se čudim zašto ti ljudi ne reaguju ovde, zašto se prvi nisu oglasili da kažu – ja sam pošteno stekao, a ovaj nije pošteno stekao. Evo gospodina Orlića, zašto niste ustali i rekli – ja sam stekao pošteno, a ovaj čovek da da ostavku jer je na nepošten način stekao titulu doktora nauka, poštovana gospodo?

Pravo na repliku, narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Biće svakako u sklopu vremena za repliku, a ticaće se i pitanja koje je upravo postavljeno u više navrata, pa sada na kraju dođe i do mene. To je pitanje te argumentacije koja se koristila u tekstu koji je objavljen na sajtu, a verujem da je reč o „Peščaniku“, još onomad. O tome pričamo jako dugo i ne pomeramo se nikako sa onoga što smo već odavno utvrdili, a to je šta je objavljeno u tom tekstu, ko ga je napisao, šta je koristio kao argumente i koliko je to uopšte opstalo, ako je išta imalo da opstane.
Odgovaram na pitanje upućeno meni – da, ja smatram da sam sve što treba uradio pošteno. Da sam osećao potrebu da reagujem na način koji mi je sugerisan sada, ja bih to svakako učinio. Nisam iz jednog jedinog razloga, i u tom smislu odgovaram i na komentar da li je predsednik Vlade bio u poziciji da da ili ne da sud po pitanju onoga što je izneto kao argument. Po pitanju onoga što je izneto kao argument ne treba vam naučni rad, uvažene kolege. Dovoljno je da pogledate šta je napisano, a napisano je sledeće. Neću biti u stanju da citiram precizno, ali daću vam suštinu. Napisano je da se za plagijat smatra ako neko u svom radu stavi da neko regionalno telo u Italiji ima toliko i toliko članova, ili da se ti članovi biraju na taj i taj način.
Dakle, svako ko to pročita ne mora da se bavi naučnim radom, može vrlo jednostavno da da odgovor na pitanje je li to plagiranje ili nije. Kada se pojavi tekst u kom će neko napisati da Narodna skupština Republike Srbije broji 250 članova ili članova koji se biraju tako i tako, biće svima jasno da to nije on izmislio sam, ali će biti i svima jasno da to ne može biti plagijat jer je reč o opšte poznatoj činjenici. Kada neko to koristi kao argument, zaista ne možete da ga ocenite kao nekoga ko se tim stvarima pozabavio ozbiljno. Hvala najlepše.