Ono što je razlika između 1922. i 2015. godine je mnogo toga. Razdaljina od devedeset tri,  devedeset četiri godine, ali i druga država. Ono na šta se poziva malopre gospodin Pavićević je država Kraljevina, odnosno Skupština Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ja sam najmanje očekivao da će gospodin Pavićević da izvadi stenogram sa Skupštine Crne Gore, sa Cetinja, pa da vidimo kakva su tu iskustva, šta je tu rečeno.
Mislim da su tu zbog korena i porekla gospodina Pavićevića, da će mnogo bolje argumente naći u tim stenogramima, a ne u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ovo je Republika Srbija, Narodna skupština Republike Srbije, gde radimo i funkcionišemo po pravilima koja su definisana Poslovnikom o radu.
A ja ću gospodinu Pavićeviću, i znam da ću dopreti do njega, da ga zamolim, nemojte bar vi vređati narodne poslanike, nemojte vi vređati koleginice i kolege koje kako vi kažete pišu eseje, a ja kažem rade posao narodnog poslanika koji mu je poveren, jer bolje je to što se spreme, što zakonskim predlozima i argumentaciji pročitaju ono što su oni napisali, nego što će za razliku od nekih narodnih poslanika, i tu ne mislim na uvaženog kolegu iz Niša, jako se zabrinuo, jer sam rukom tu prošarao, ne mislim zaista, uvažavam i disciplinu i posvećenost poslu, ali bolje je i to nego što će biti neki narodni poslanici koji će vođeni političkom mržnjom ovde govoriti sve i svašta.
Prema tome SNS, narodni poslanici SNS odgovorno rade svoj posao, svi do jednog od 136 narodnih poslanika, to radimo zadnjih devet meseci od 27. aprila, odnosno od 16. aprila kada je konstituisana ova Skupština i tako ćemo raditi do kraja.
Ja sam zahvalan mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe zato što su posvećeni poslu. Vidite koliko je ovde narodnih poslanika, a vidite koliko je ispred vas, gospodine Pavićeviću.

Zahvaljujem, kolega Babiću.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma mi je žao što smo evo i danas ovde saznali da je praksa parlamentarna od pre 100 godina u nekim delovima bila bolja nego što je današnja parlamentarna praksa u našoj državi poštovana gospodo.
U Poslovniku iz 1922. godine postojali su neparlamentarni izrazi, a gospodin Babić, ovde nama danas kaže da on neće time da se bavi, to prebacuje na nekakve druge organe na kolegijum, a ja vam kažem 1922. godine neke stvari su bile mnogo bolje uređene, nego što su danas.
Druga stvar, vidim da ovde postoji jedan sukob na naučnoj osnovi u SNS. Gospodin Martinović, danas i na Odboru za prosvetu saopštava da ocenu o verodostojnosti rada može da da samo čovek koji je stekao doktorsko naučno zvanje, a gospodin Orlić danas kaže ne mora. Pa, dogovorite se poštovana gospodo.
Gospodine Babiću, jeste li vi šef te poslaničke grupe? Uključite se u taj sukob na naučnoj osnovu u SNS da se to reši poštovana gospodo.
Postoji još jedna stvar, primetio sam, da gospodin Babić povremeno saopštava crtice iz moje biografije.
Meni se čini da je gospodin Babić zainteresovan da pripremi neke priloge za moju biografiju, ali poštovana gospodo, vidim da gospodin Babić zna gde sam rođen, gde se bavim i kojim sportom, šta čitam, itd. Molim vas ja to razumem na sledeći način.
Gospodin Babić traži jednu vrstu blagoslova da se bavi mojom biografijom i imamo mi u našoj istoriji jednoga, Vladimira Dedijera, koji se bavio pripremama biografije Josipa Broza Tita, pisao pisma. Mogu li ja to da radim? Tito odgovara – može.
Gospodine Babiću, poklanjam vam prvi ton novih priloga za biografiju Josipa Broza Tita. Da, ako se bavite biografskim crticama nekih narodnih poslanika, da učite od najboljih poštovani gospodine Babiću. Evo, jedan primerak ovde, jedna knjiga manje za mene, ali od danas je vaša.

Zahvaljujem.
Znači, kolega Pavićeviću, vi dajete tu biografiju koju je napisao Dedijer, da je Zoran Babić prouči da bi napisao vašu biografiju, kao što je Dedijer napisao biografiju za Josipa Broza. Ja sam to tako razumeo.
Pravo na repliku, izazvali ste dve replike, kolege Babića i kolege Martinovića. Tri replike, onda idemo redom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Teško ljudima koji se stide svojih korena i teško ljudima koji beže od svojih korena, i teško ljudima kojima je teško i kojima je vređanje reći gde su rođeni.
Ja sam Srbin iz Lipove pored Vrnjačke Banje, građanin Republike Srbije, Šumadinac, šta god i to ću sa ponosom govoriti na ma kojoj svetskoj destinaciji. Ponosan naslednik Davida Ilije seljaka, Trifuna oca, jednog dobrog čoveka, koji na žalost već jedanaest godina nije sa nama. I toga se nikada neću stideti.
Dok se vi, gospodine Pavićeviću, bavite tim, kako kažete, podelama u SNS, današnja istraživanja koja su objavljena pokazala su da je SNS, pored svih teških mera koje smo u obavezi i koje moramo da sprovedemo zbog vaše neodgovorne i loše politike, i dalje sa stabilnom podrškom građana Republike Srbije od skoro 50%.
Kada sam čitao ta istraživanja, prosto sam se začudio i zabrinuo zbog čega tu nema istraživanja Nove stranke. Gde je tu Nova stranka? I onda sam sa kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe, zahvaljujem im se što su mi dali odgovor, shvatio zašto nema Nove stranke. Kažu – kolega Babiću, ovde su istraživanja u procentima, one stranke koje imaju podršku u promilima, njih nema na toj listi. One stranke koje su u statističkoj grešci, nema ih u istraživanjima.
Jako mi je drago što je gospodin Pavićević pokrenuo pitanje rečnika i dobrih izraza u Narodnoj skupštini. To je još jedan razlog za pravi raskol u Novoj stranci. I baš mi je drago i interesuje me kako će se gospodin Pavićević odnositi prema izrazu – stoko jedna, kojim nas je častio Zoran Živković, i da li će to staviti na tu listu loših izraza ili onih izraza koji su u skladu sa akademskom ili skupštinskom čestitošću i koji bi trebali da se koriste u Narodnoj skupštini Republike Srbije ili ne, ili će biti prva na toj listi koja je popunjavana ne na način što je neka komisija propisala ili nije propisala, već na način što je ono što je korišćeno, a doživelo kaznu i loš odijum i u javnosti i u samoj Narodnoj skupštini je stavljeno na tu listu, informišite se o tome.

Zahvaljujem kolega Babiću.
Pravo na repliku, dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Na izlaganje koje smo čuli pre izlaganja kolege Babića, svakako bih ga preskočio, smatrajući ga jednim neuspelim pokušajem duhovitosti, da nije problem bio iste prirode kao i onaj zbog kog sam se javio još pre par minuta, a ticalo se obraćanja vama direktno i pominjanja neke stranačke discipline pri vođenju sednice. Mislim da je i za ovo poslednje i za to problem iste prirode, a to je nepažnja.
Ko god je pratio šta sam kazao po pitanju komentara na tekst objavljen na sajtu „Peščanika“, mogao je dobro da čuje, ako je pazio. Ja sam rekao da čovek ne mora da se bavi naučnim radom da bi dao svoj sud o tekstu na sajtu „Peščanika“, a ne svoj sud o nekom naučnom radu. Tekst na sajtu „Peščanika“ nije naučni rad. To je jedan stav, čuli ste po mom mišljenju, kakav i koliko vredan.
Što se tiče onog prvog što smatram važnijim, hteo sam vama, gospodine predsedavajući, da kažem da potpuno razumem svu toleranciju i trpeljivost koju demonstrirate, ali da ipak apelujem da budemo konkretniji kada dođe do toga da se narodni poslanik javi i zbog toga što nije pazio, nije čuo, nije razumeo ili je rešio da predstavi tako da nije razumeo, iznosi ovde stvari koje posle samo čine stvar komplikovanijom, izazivaju replike i unose novi nemir u sednicu, čak i kada mu se to dozvoli, a vi to tolerišete, pa, primetio sam, na kraju reagujete, ne želeći da prekidate. Vidite da to ni on sam ne poštuje, već naprotiv, vređajući vas komentarima o nekakvoj stranačkoj disciplini, dalje vređa i sve ostale kolege. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nema nikakvog sukoba i nema nikakvog razmimoilaženja između mog uvaženog kolege Orlića i mene. Dakle, imamo potpuno usaglašene stavove vezano za izmišljotine oko navodnog plagijata gospodina Nebojše Stefanovića i po tom pitanju nema nikakve razlike.
Ali, gospodine Pavićeviću, nešto mnogo važnije. Kada citirate i kada se pozivate na Poslovnik iz 1922. godine, morate da znate da se država tada zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Da li to znači da ste vi za monarhističko uređenje ove države, da država prestane da bude republika i da postane kraljevina? Da li ste za to da kralj u Srbiji bude vaš partijski šef Zoran Živković, pošto je prethodno bio predsednik Vlade i sada mu verovatno u biografiji fali da postane i kralj? Ako ste spremni da ga krunišete za kralja, krunišite ga, ali, verujte, podršku u narodu za to nemate.
Što se tiče knjige koju ste hteli da poklonite ili koju ćete pokloniti mom kolegi i prijatelju Zoranu Babiću, kad već pominjete knjige i kad se već pozivate na akademsku čestitost, hajde onda budite istinoljubivi do kraja. Vladimir Dedijer nije prvo napisao „Nove priloge za biografiju Josipa Broza Tita“, nego je prvo napisao „Priloge za biografiju Josipa Broza Tita“ i to što ste rekli, tražio je od Tita dozvolu dok je Tito bio živ, a „Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“ su objavljeni, ispravite me gospodine Pavićeviću, evo ja sada nemam knjige ispred sebe, ja sada ništa ne čitam, pričam iz glave, objavila je izdavačka kuća „Otokar Keršovani“ iz Rijeke 1981. godine kada je Tito umro. Vladimir Dedijer je u „Novim prilozima za biografiju Josipa Broza Tita“ potpuno revidirao stavove o Josipu Brozu Titu iz vremena kada je Josip Broz bio živ.
Nemojte da idete tim putem da jedno govorite kada ste na vlasti, a drugo da govorite kada ste u opoziciji. Jedno je kad je neko živ i drugo kad neko nije živ, taj put nije dobar.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Pravo na repliku dr Vladimir Pavićević.