Replika, pošto ste pomenuti, narodni poslanik Zoran Babić.

Najočitiji primer nekonzistentnosti je kada pogledate ova dva amandmana. Po jednom amandmanu se rokovi skraćuju sa tri meseca na mesec, a po drugom amandmanu se rokovi produžuju sa danom stupanja na snagu ovog zakona, sa sutradan na osam dana. To je očiti primer nekonzistentnosti i nedogovora sa samim sobom.
Ali ću ja sada biti malo i obazriviji, pošto vidim da bi neke kolege meni da ograniče prostor, to je valjda tako demokratski, i da mi ograniče šta ja smem a šta ne smem u izražavanju, pa je tako „stoko jedna“ prihvatljivo, a „mrzeti“ nije prihvatljivo. Kako nazvati slučaj kada se koristi argumentacija iz nekog sasvim drugog amandmana govoreći o amandmanu koji je na dnevnom redu? Nepoznavanje Poslovnika ili neznanje? Da li je i to zabranjeno?
Sa druge strane, kada se koristi argumentacija da je prekršen Ustav i da je to bahatost, a da nije citirano i koji član Ustava i po čemu, iako to ne postoji, onda umesto jednog – izvini, opet smo suočeni sa salvom uvreda. Šta je to drugo već deficit sa istinom ili izrečena laž? Prema tome, birajte da li ćete političku mržnju, neistinu, deficit sa istinom, laž i neznanje. Ali, ja mislim da su u ovom trenutku i u ova dva amandmana na sceni svih pet slučajeva.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, kada sam izabran za narodnog poslanika, poštovana gospodo, u ovom sazivu naše Narodne skupštine, ja sam izabrao da se ovde borim za najbolje moguće zakone. I svaki put kada učestvujem u raspravi, poštovana gospodo, povodom bilo kog našeg ili tuđeg amandmana, povodom bilo kojeg predloga zakona, ja se borim da zakoni budu najbolji za građanke i građane naše države.
Zato mi je važno ovde da kažem dve stvari, u odgovoru gospodinu Zoranu Babiću. Najpre, poštovana gospodo, u našim amandmanima nema nekonzistentnosti. Apsolutno sledimo logiku. Mi se pozivamo na član 3. Ustava koji se tiče jednog od ključnih načela naše države – vladavine prava, poštovana gospodo. A vladavina prava se tiče i opštosti zakona i usaglašenosti zakona i zakonitosti i pravednosti, poštovana gospodo, a mi se u našim amandmanima pozivamo na taj član Ustava.
Mi smo konzistentni zato što mi tvrdimo ovde da zakon treba da stupi na snagu onako kako je zakonom i Ustavom predviđeno, a ne da se skraćuje vreme, ali da se vreme koje je potrebno za podzakonski akt smanji na mesec dana, jer je tri meseca, po našem mišljenju, mnogo.
Poštovana gospodo i gospodine Bečiću, ovo da prenesete gospodinu Babiću, kada jedan narodni poslanik dijalog i raspravu nazove mržnjom, onda je to, po mom sudu, udar na demokratiju u našoj državi, naročito kada to radi šef poslaničke grupe najveće stranke u našoj Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Replika, pominjanje imena i prezimena, narodni poslanik Zoran Babić, izvolite.
Ovim zatvaramo krug replika.

Ako je politička mržnja udar na Narodnu skupštinu Republike Srbije, onda ću vas pitati gospodine Bečiću i zamoliti da pitate gospodina Pavićevića - a šta je kada jedan narodni poslanik vas gospodine predsedavajući, a na taj način i sve druge narodne poslanike, a na taj način i sve građane Republike Srbije koji su nas izborima ovde poslali da predstavljamo njihove interese i da štitimo njihove interese, da ih predstavljamo, ovde nazove „stoko jedna“? Na šta je to udar? Na šta je to udar? Na koga je to udar?
Sa druge strane, ja ću po treći put i ponavljaću dokle god ne dobijem odgovor, a dobiću ga verovatno i onda kada nam gospodin Pavićević kaže koji je to notar koji je imao prihod od 160, 180 hiljada evra za jedan mesec. Nije rekao i to traje već duže od pola godine.
Član 3. – Vladavina prava je osnovna pretpostavka ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Gde su tu rokovi za podzakonska akta? Nema ih. Ali zato jeste politička mržnja kada koristite argument koji ne stoji, samo da bi napali Vladu i predsednika Vlade, Aleksandra Vučića. To jeste mržnja, ma koliko se vi ježili na to, jer je to istina.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Doktore Pavićeviću, prošli put ste dobili repliku, nije bilo dovoljno osnova, tako da bih ispoštovao ono što sam rekao, da zatvaramo krug replika. Imaćete prilike ponovo da govorite.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Ako su obrazloženja amandmana kako to čini opozicija, način da opozicija dokaže svoju političku ili još uvek političku egzistenciju, onda je to loš način, vrlo loš zbog toga što se inverzijom pokušava stvoriti zabuna kod građana šta mi ovde radimo. Da li radimo nešto što podrazumeva kvalitetan zakon ili radimo nešto suprotno od toga? Očigledno je ovde takav pokušaj politički promašaj.

Moram poslednji put, javljajući se po ovom amandmanu, istaći nešto što se ne može dovesti u sumnju, barem ne sa stanovišta struke, jer ovde su mnogi govorili koji nemaju mnogo dodira sa strukom kada su ova pitanja u domenu naše diskusije, pre svega, rok od tri meseca koji je ostavljen za donošenje podzakonskog akta je optimalan rok i to je krajnji rok, što znači da podzakonski akt može da bude donet i u roku od pet dana i u roku od 15 i u roku od mesec, najdalje u roku od tri meseca.

S druge strane, priroda samog zakona je takva da se u pojedinim delovima, imajući u vidu suštinu i cilj zakona, zakon ima primeniti odmah i to je u interesu onih na koje se zakon odnosi, a to smo svi mi, pre svega građani Republike Srbije. Ako je to tako, a jeste tako, onda se ne može dovoditi u sumnju obaveznost nas kao narodnih poslanika da omogućimo momentalnu primenu zakona u onom delu gde mora da se momentalno primene.

U ostalom delu gde zaista treba podzakonskim aktom omogućiti efikasnu primenu, praktičnu primenu zakona, uveren sam da će predlagač taj podzakonski akt doneti u najskorije vreme, a u svakom slučaju vreme kada je to najneophodnije da zakon bude u punom kapacitetu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, po amandmanu.

Ja hoću još jednom da zamolim sve kolege poslanike. Mislim da je i gospodin Babić imao dobru nameru i čini mi se da je bio na tragu onoga što sam spomenuo u svom prvom obraćanju povodom ovog amandmana, a to je nelogičnost koja se tiče ova dva amandmana koja su na neki način povezana.
Znači, još jednom hoću da ukažem na to da je dve i po godine potpuno prazan i nepokriven prostor ove države, ministarstava, Vlade i ovog društva od ukidanja Agencije za hemikalije na ovamo i dolazimo sa raspravom da danas tražite hitno usvajanje amandmana i zakona, znači po hitnom postupku. Imate obrazloženja koja ste ovde naveli.
U sledećem amandmanu se takođe govori o tome da zakon stupa na snagu sutra. Znači, naše pitanje je ako dve i po godine ova Vlada nije uredila ovu oblast, ko je odgovoran za to? Naše pitanje je zbog čega, ako danas raspravljamo o 21 članu ovog zakona, Vlada i ministarstvo nisu već pripremili predloge pravilnika i podzakonskih akata? Ako već tražite da sutra ovaj zakon bude primenjen, zbog čega se onda odlaže 30 dana usvajanje podzakonskih akata? Valjda ste za ove dve i po godine nešto radili na tim predlozima?
Ne vidim razloga zbog čega je nelogično to što poslanici danas postavljaju pitanja ili traže da se primeni princip i da se po hitnom postupku odrađuju sve radnje, pa i usvajanje podzakonskih akata. Ako se već pozivate na štetu koju ste već proizveli privredi, ustanovama, preduzećima u ovoj državi, građanima itd, onda se usvajaju i podzakonska akta po hitnom postupku. Hvala.