Na član 22. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo, zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Ivan Karić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić i zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Građani i građanke Srbije, upravo ćemo sada doći do suštine ova dva amandmana, njihove svrsishodnosti i jasnog objašnjenja kako se Vlada upetljala i kako smo došli do ove situacije da pričamo sat i po o nečemu što je potpuno nepotrebno. Trebalo je samo da bude usvojen i prvi naš amandman i drugi naš amandman.
Ovaj amandman kaže da se u članu 22. reč „narednog“ zamenjuje rečju „osmog“. To znači da pozivamo da zakon bude primeren Ustavu gde piše da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Ne postoji nikakav razlog da se to ubrzava.
Obrazloženje za odbijanje našeg amandmana kaže da se on ne prihvata iz razloga što su u obrazloženju Predloga zakona precizno navedeni razlozi zbog koji zakon treba da stupi na snagu pre osmog dana, a ti razlozi kažu da je to potreba da se ponovo obezbedi kontinuitet u finansiranju sistema upravljanja hemikalijama, kao i zakonski okvir za naplatu taksi za postupke koji se sprovode na osnovu ovog zakona. Malopre nam objašnjavate da vam treba tri meseca za ove takse. Kako onda dan posle objavljivanja može da stupi na snagu zakon, gde je važno da stupi prvog dana zbog taksi, a za takse tražite tri meseca da ih napišete? U tome je suština.
Pozivanje na istoriju, na to šta je bilo, kada je bilo, ko je bio, gde je bilo, je politikanstvo najgore vrste. Nema nikakve mržnje u nastupu kolege Pavićevića i mom nastupu, bez obzira na velike razloge zbog kojih bi ona trebala da se pojava, ali zato se ljudi razlikuju.

Vreme.

Prema tome, mislim da je jasno šta je problem i mislim da građani Srbije treba da znaju o čemu se radi, a Vlada, nadležna ministarka ima sada poslednju šansu da ispravi svoju grešku.

Reč ima predlagač amandmana narodni poslanik Ivan Karić.

Uvaženi predsedavajući, ja mogu da diskutujem po svom amandmanu, da li je tako?
Ovde smo, za razliku od prethodnog amandmana, samo hteli da skrenemo pažnju da nema potrebe za prevelikom žurbom, s obzirom da posle izglasavanja u Skupštini,osam dana od dana izglasavanja, Zakon stupa na snagu. Smatramo da ovo nije od suštinske važnosti za primenu ovog zakona i bilo bi dobro da poštujemo procedure, a da one procedure koje ne postoje, kao u prethodnom amandmanu, počnemo da uvodimo, jer je tekovina u EU da jednovremeno dolaze predlozi zakona i podzakonskih akata.
Slažem se, i sve vreme potenciram, da je neumesno i nepotrebno pominjati istoriju, šta je ko radio, šta ko nije radio, nego da vidimo šta će ko da radi. Ne mogu da se prepoznam u kontekstu u kom nisam bio, već mogu samo da kažem da ste vi pogrešili kada ste me stavili u taj kontekst i zbog toga sam reagova, kao i zbog toga što se vrlo brzo zaboravlja kako je neko deo vlasti, pa onda kada je sad sa nekim drugim u vlasti zaboravi da je bio sa onim prethodnim. Ja sa njima nisam bio u vlasti kada ste vi bili. Prema tome, sve zamerke idu na vaš i na njihov račun, a ne na moj račun.
Moja je želja da navike menjate i da Srbiju menjate na bolje. Onom što je dobro podržavamo, i to je i do sada bilo očigledno, a ono što ne valja, puno toga i ne valja, mi pokušavamo da dajemo predloge, ne samo kritizerski, nego i kritički da menjate neke svoje stavove ili da menjate neke svoje politike. Na taj način verujemo da će, zahvaljujući vama, zahvaljujući nama, Srbija postati bolje mesto. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam, već pogađate da nisam protiv rešenja koja se usvajaju efikasnije. Mislim da smo o tome u mnogo navrata razgovarali u ovom domu u različitim prilika. Nisam protiv toga da se rok usaglasi sa onim što je inicijalni predlog, dakle, kraće od osmog dana.
Nije ovo prvi put da pričamo na ovu temu. Nije prvi put, baš u ovom sazivu, da pričamo o ovom roku za stupanje na snagu. Ništa se novo danas ne dešava, što nismo već radili, ali eto opet trošimo sat i po, pre svega, pričajući o ovom roku, čak i malopre, kada je reč o nekim drugim amandmanima, verovatno zato što o njima samim nije imalo puno toga da se kaže, pa smo se onda oslanjali na ovu temu ovde.
Razumem da neko ima potrebu da bude kontra onome što dolazi kao predlog od strane Vlade. Neka to bude neka politička identifikacija, pa čak i onda kada je nelogično i kada se sam poziva na konzistentnost tamo gde se predviđa određeno vreme. Kaže – ne, vreme ne damo, a tamo gde se cilja efikasnost se kaže – ne, ta efikasnost nam ne treba. Ako to sve i zaboravimo, razumem to da neko ima potrebu da bude protiv samo zato što hoće da istakne neku razliku, mada je lično ne podržavam i sam se nikada ne bih postavio tako. Ono što ne razumem jeste da uporno ne biramo reči, pa onda pominjemo neko poštovanje Ustava.
Da li je činjenica ili nije činjenica, uvažene kolege, da sam taj Ustav kaže nešto više na temu ovog roka od osam dana, nešto više od toga osam dana i tačka. Da li u članu 196. stav 4, ako treba neka ga pročita neko drugi, želeo sam da možda budem od pomoći po tom pitanju ja, stoji da taj rok može biti kraći ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja. Piše ili ne piše? Piše. Dobro ako piše.
Da li je istina da postojanje tog opravdanog razloga koje se utvrđuje, utvrđuje Narodna skupština, ne utvrđuje Narodna skupština, možda sam pogrešio, nekako sam razumeo da se mi ovde uporno izjašnjavamo oko toga da li postoji ili ne postoji opravdani razlog kada postupamo po ovim pitanjima. Biće da ga ipak utvrđuje Narodna skupština. Ima li onda prostora za reči bahatost Vlade, kršenje Ustava itd? Pa naravno da nema. Svako je slobodan da da svoj sud. Da, ja smatram da je razlog dole neopravdan ili, ne ja ne smatram, ali kako će biti? Odlučiće Narodna skupština, odlučiće demokratsko glasanje, kao što i jeste red.
Ako se pozivamo međusobno na to da se dijalog poštuje i da se vreme svih, pre svega ljudi koji su nas poslali ovde ne troši uludo. Ajde da onda počnemo uvek od sebe i da prvo sami biramo reči, da ne bude baš prva reč nakon uključivanja mikrofona, bespotreban napad, iako je sve ovo ovako kako jeste, da završimo ljudski i pristojno kako dolikuje ovu raspravu, pa da pređemo na to odlučivanje, između ostalog i o postojanju tog opravdanog razloga. Hvala, gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Reč ima mr Jovan Marković, po amandmanu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, hoću da izrazim svoju podršku za poslanike koji su podneli ovaj amandman, jer on upravo govori i ukazuje na nelogičnosti koje su bile predmet naših analiza u poslednjih sat vremena, što se tiče ovih članova zakona i na kraju krajeva, čitave procedure hitnog postupka donošenja ovog zakona.
Hoću upravo da ukažem na to da se vi ponosite time što ćete sedam dana ubrzati proceduru i što ćete umesto osam dana sutra primeniti ovaj zakon, a dve i po godine ovo društvo, ova država, ova Vlada ne radi ništa po tome da ovo pitanje i ovu oblast uredi na način na koji je to potrebno.
U obrazloženju zbog čega se po hitnom postupku usvaja ovaj zakon, između ostalog se kaže da je to potreba da se obezbedi kontinuitet u funkcionisanju sistema upravljanja itd, itd. kao i da se ispoštuje zakonski okvir za promenu ili verovatno primenu nadležnosti po ovom zakonu. Ja sam i u načelnoj raspravi pričao upravo o tome koliko je važno da postoji kontinuitet u vršenju određenih poslova. Upravo sam govorio koliko je pogubno to što ste izgubili kontinuitet u obavljanju ovih delatnosti, odnosno zbog toga što ste ukinuli Agenciju za hemikalije, što ste ukinuli Fond za zaštitu životne sredine i prosto danas ne mogu da razumem da vi hoćete da ubrzanjem od sedam dana za primenu ovog zakona na neki način anulirate svu svoju odgovornost koja postoji po ovom pitanju. Hvala vam.