Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Prvo bih vas zamolio da zamolite predsednika Vlade Republike Srbije da nam da odgovor na pitanja koja smo mu do sada, u prethodnom periodu postavili. Neka ću ponoviti, moguće da pošta ne funkcioniše između Narodne skupštine i Vlade Srbije, pa evo.
Pitao sam pre oko dva meseca šta je bilo od obećanja izgradnje jeftinih stanova? Predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić je 9. maja 2014. godine obećao da će kvadrat stana koštati 387 evra i tom prilikom je izjavio da će kranovi biti po celoj zemlji i da je predviđen poseban paket mera, jer je to, kako je ocenio premijer, oblast u kojoj imamo najviše problema.
Ja te, poštovana predsednice i narodni poslanici, kranove širom Srbije ne vidim i nisam video ni jedan kran. Još jednom vas molim da pitate gospodina Vučića kada će mladi bračni parovi, kada će ljudi bez stanova moći da kupe te stanove od 387 evra. Stanovi su trebali biti završeni do 2015. godine i bilo bi pravo vreme da se krene sa tom izgradnjom.
Drugo pitanje, već postavljeno, jeste, kako teče proizvodnja „Mercedesa“ u Srbiji. Trebalo je sa traka da izlazi veća serija mercedesovih proizvoda. Srbija je trebala biti jedna od zemalja u kojoj se „Mercedes“ proizvodi.
Ja ne vidim sa traka da silaze mercedesi, pa molim vas, gospođo Gojković da mi pomognete, da dobijem odgovor od gospodina Vučića kako teče proizvodnja mercedesa u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno na tim trakama, koliko je ljudi zaposleno u oblasti koja snabdeva tu proizvodnju mercedesa u Srbiji?
Sledeće pitanje koje sam već postavio i nisam dobio odgovor, šta se dešava sa postavljanjem ambasadora u najvažnijim zemljama sveta poput Nemačke i nekih drugih zemalja.
To pitanje sam postavio gospodinu Vučiću i gospodinu Dačiću.
Ono što je moje današnje pitanje, tiče se novih članova Vlade ili ne znam kakvu već oni ulogu imaju, odnosno o timu Tonija Blera.
Dakle, moje pitanje upućeno predsedniku Vlade bi glasilo, kakav status Toni Bler ima u Vladi, da li on ima svog čoveka u Vladi kao člana Vlade, potpredsednika Vlade u formi savetnika, jer smo razumeli da neko od predstavnika Blerove kompanije radi u našoj Vladi i nadgleda rad Vlade, pa vas molim, ko ih plaća, da li ćemo u Skupštini skoro dobiti ime tog čoveka i da li će možda biti izabran kao ministar za saradnju sa Blerovom kompanijom?
Vezano sa tim, ima neke veze sa Blerom, ali vas molim, da dobijem odgovor na pitanje, kada će biti nastavljena gradnja Žeželjevog mosta srušenog 1999. godine, dok je Bler bio predsednik, odnosno na čelu Vlade Velike Britanije, odnosno Engleske?
Pitanje, kada će biti i da li će uopšte biti početa obnova RTV, zgrade RTV koja je srušena takođe 1999. godine?
Vi, gospođo predsednice, znate da RTV od tada nema svoju zgradu, pa vas molim, da li će Republika Srbija možda, pa i kompanija gospodina Blera pomoći u obnovi izgradnje zgrade RTV koja radi u nehumanim uslovima, nema ni zgradu, ni adekvatnu tehniku i smatram da bi trebali dobiti odgovor ovih dana od Vlade i da li će biti obnovljena zgrada RTV, koja je srušena u NATO bombardovanju?

Hvala. Reč ima Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja neću tući kao „Maksim po diviziji“ sa 65 pitanja koji malo znače ili skoro ništa građanima Srbije, nego ću postaviti dva konkretna pitanja.
Prvo, za MUP, smatram da je potrebno i tražim informaciju od ministra da li je MUP krenuo u istragu, jer smatram da je potrebno da se ispitaju medijski navodi da je Miroslav Mišković došao u posed 1,1 ili jedan hektar, odnosno 1,1 hektar ekskluzivnog zemljišta na Novom Beogradu i svi znamo gde se to nalazi, pored hotela „Hajat“, na kojem je danas upravna zgrada kompanije „Delta holding“. Mišković je do parcele došao nakon što se obavezao da „Generaleksportu“ koji je bio vlasnik isplati 10 miliona dinara ili tadašnjih 150.000 evra, što je 36 puta manje od tržišne cene te parcele danas.
Otprilike je država oštećena po tim medijskim navodima za više od pet miliona evra, a sve se događalo 2002. godine kada je gospodin Mišković u to vreme bio suinvestitor sa „Geneksom“ u gradnji objekata od 50.000 kvadrata na njihovoj parceli, zatim sukorisnik zemljišta, vlasnik objekta i na kraju, vlasnik polovine parcele, navodi se da je i vlasnik objekta postao 2002. godine na osnovu ugovora o regulisanju imovinsko-pravnih i finansijskih odnosa između „Geneksa“ i „Delte“ u kome se navodi da će u toj društvenoj firmi platiti devet miliona dinara ili današnjih 150.000 evra.
Ne sećam se da je ijedan naš građanin bio toliko privilegovan ni 2002. ni 2012. godine, naročito nije 2015, da neku imovinu kupi po vrednosti 36 puta manjoj, nego što je procenjena ili stvarna vrednost te imovine, tako da smatram da MUP, pod obavezno ovo mora da proveri.
Takođe, da ne bismo više imali priče o raznim bankama, o Razvojnoj banci Vojvodine, mislim da je krajnje vreme da nam i Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova da odgovor, dokle se stiglo sa istragama o radu, neradu, monopolističkom položaju Razvojne banke Vojvodine, kako god da nazovemo i kroz jedan konkretn predlog, jedno konkretno pitanje ću postaviti, pre svega Ministarstvu finansija.
Naime, pošto je sada situacija takva da Ministarstvo finansija ima uvid, kakav je kredit podigla DS 2012. godine u vreme izbora za svoje potrebe od Razvojne banke Vojvodine, da li ga je vratila do sada, pod kojim uslovima je podigla taj kredit i kakvu je zaštitu Razvojna banka Vojvodine preduzela za taj kredit, kakvo je obezbeđenje imala, kakvu hipoteku, garanciju, kakvu vrstu garancije i da li je uopšte imala i bilo kakvu garanciju?
Po mojim informacijama, nije imala nikakvu garanciju i taj kredit još uvek nije vraćen, ali da bi građani Srbije znali da li je to tačno, pošto se postavljaju danas razna pitanja, a evo čuli smo i Vladi Republike Srbije, mislim da je konačno došlo vreme da raščistimo sa tim i da građani Srbije to očekuju, šta se radilo i na koji način se vodila država u ranijem periodu?
Dok to ne rešimo, teško da možemo da budemo, uz sve pohvale koje smo i danas čuli ovde na svečanom delu sednice od strane Saveta Evrope, upućeno Srbiji, sve pohvale su u redu, Srbija je zaista na pravom putu, ide ka EU, na jedan pravi način, za razliku od ranijih vremena, ali ako želimo da raščistimo sa kriminalom i korupcijom, u zemlji moramo da rešimo ove slučajeve.
Ne možemo više da govorimo i da slušamo ovde da se traži zamrzavanje kamata, kamatnih stopa, da tražimo da se u našem bankarskom sistemu radi kao da živimo u Severnoj Koreji ili na Kubi, jer tako nešto ne postoji i to nije nešto što postoji u EU i ne može ni u Srbiji, ali dosta je bilo da slušamo demagogiju od onih koji su radili ovakve stvari do 2012. godine, pa čak i nešto kasnije, dok nije došlo do saznanja od strane države, šta je radila na primer, Razvojna banka Vojvodine?
Hvala.