Gospodine Markoviću, nemojte da se obraćate drugom narodnom poslaniku, ne poštujete Poslovnik Narodne skupštine..

Izvinjavam se. Zaista, najiskrenije mislim da vi kao čovek koji predstavljate poslanike u ovom domu, imate i tu vrstu težine i tu vrstu obaveze…

Gospodine Markoviću, ponovo se obraćate drugom narodnom poslaniku. Ja vas molim.

Neću više lično, nego samo da obrazložim. Znači, da svojim autoritetom, evo da vama predsedavajući kažem, da njemu prenesete, da utiče na konceptni put kako će ovo društvo da se razvija i znam da je veliki pritisak na svima vama kada mesecima pravite kampanju, oko navodnih agencija koje ništa ne valjaju.
Ali, takođe tražim od vas da imate tu vrstu odgovornosti, da kažete, da, ove agencije su radile dobro, ovo je vrlo ozbiljna oblast, ona se tiče zdravlja i života ljudi, ova agencija treba da ostane, ova agencija nudi sigurnost institucijama i ljudima, i potpuno sam spreman da odgovorim na sve te vaše prozivke, zbog toga što sam jedan od ljudi, a bilo ih je mnogo u DS, bio posvećen radu na svim tim projektima koji se tiču ekologije i životne sredine, i posebno sam vezan za tu temu, i posebno sam ponosan na to što smo uradili.
Nije šest ili sedam deponija, hiljade radnih mesta koje su otvorene u industriji reciklaže, 15,5 miliona evra, gospodine kolega, da ne imenujem, smo ostavili kao donaciju gradu Užicu, da se radi sistem i Fabrika za otpadne vode, a dve ipo godine niko ništa nije po tom pitanju uradio.
Kada pitam ministarku, zašto to nije urađeno, o čemu se tu radi i šta se dešava, šta se čeka, dobijem odgovor optužbama da treba da ćutim o tome. Pa to nije sistem i ja upravo hoću da vas pozovem, da upravo stručnim analizama izađete pred građane i kažete da imate hrabrosti da donosite odluke koje su važne za ove ljude.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću. Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Gospodine predsedavajući Bečiću, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, mi poslanici iz SPS,apelujemo i ja ću to učiniti da se vratimo na ono što je dnevni red i da razgovaramo o amandmanima, na predlog ovog zakona koji je sada na dnevnom redu.
Evo već više, sat ili dva, razgovaramo tek o prvom amandmanu i kada je reč o tom amandmanu, mi ne podržavamo predloženi amandman, i saglašavamo se sa tim da rešenje koje je dato u zakonu podržimo i da to usvojimo.
Dakle, ovde isuviše priče ima o tome što je bila uloga agencije za hemikalije, koja je ukinuta, a naravno, neću da potcenjujem rad te agencije i neću se time baviti, ali u svakom slučaju, mi ne možemo da izvršimo određenu vrstu racionalizacije, ako stalno povećavamo državni aparat, kroz povećanje broja agencija.
Sa druge strane, složio bih se sa ocenom jednog narodnog poslanika, ne znam ko je to rekao, mi smo obesmislili rad pojedinih ministarstava, time što smo mnoge ingerencije Ministarstva preneli na agencije, na neke direkcije, na neka nezavisna tela, na neke komisije itd.
Ja ne sumnjam u kapacitet Ministarstva i ovde je predloženo u ovom članu zakona da ministar će biti nadležan za poslove zaštite životne sredine, i propisaće vrste biocidnih proizvoda.
Naravno da neće on to sam učiniti. U konkretnom slučaju, poštovana ministarka Bogosavljević, ali sigurno u tom Ministarstvu postoji jedan tim koji je kompetentan i koji će se time baviti na isti način, sa istim kvalitetom i odnosom, kao što je to činila Agencija za hemikalije, a da ceo taj proces manje košta nego što je koštao kada je postojala ta Agencija. Usput, smatram da je toliko agencija bilo u prošlosti, da je to bilo pravo pomodarstvo i da je to bila zaista jedna pogodnost za jedan broj ljudi koji su uspevali tamo da se zaposle i agencije kao pravno lice, i toliko mnogo itd. sigurno da su išli na štetu budžeta Republike Srbije, sa jako visokim platama.
U tim agencijama su bile plate koje su bile višestruko veće, nego plate narodnih poslanika, a vi znate koje su, ali da ne pričam o tome, ili čak plate ministara, itd.
Prema tome, mislim da mi treba da izvršimo jednu takvu reformu i da damo mogućnost ministarstvima da vrše funkciju, u pravom smislu te reči, a da o tom kvalitetu obavljanja tog posla, ovde razgovaramo.
Uzgred, budi rečeno, u članu 2. ovog zakona briše se – naknada koja je bila prihod Agencije za hemikalije. Ko god da je plaćao tu naknadu, ona je bila jedan teret za onoga ko je plaćao, pa i tu imamo jedno rasterećenje što je veoma značajno i korisno.
Zato još jednom, apelujem u ime poslaničke grupe SPS, da čujemo predloge i argumente.
Ali, mi nemamo razloga da sada proširujemo temu i da pričamo, pričajući o Agenciji za hemikaliju, sada i o Fondu za zaštitu životne sredine i o onome što je bio efekat tog rada u prošlosti itd, od „kulina bana“ i tome slično, a zapravo to je samo jedna priča zarad jedne političke promocije koja je jalova i koja nema nikakvog smisla.
Dakle, SPS podržava ono što je Predlog zakona i ne podržava ovaj podneti amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, članovi njenog tima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, zgrožen sam ovom poplavom diskusija opozicionih poslanika koji ne nude odgovor na suštinska pitanja. A suštinsko pitanje jeste – zašto je oblast poput ekologije korišćena za pljačku?
Pitaću kolege i kolege koji su upućeni i koji se pozivaju da su bili upućeni u oblast ekologije i projekte vezanih za deponije, sledeće - Da li su upoznati sa slučajem deponije u Prokuplju? Da li znaju o čemu se tu radi i šta se tu dogodilo? Evo, ja ću vam reći, pošto ja njih, iskreno, i ne očekujem odgovor.
Naime, planirana je izgradnja deponije na prostoru opštine Prokuplje i došlo se do toga da je urađen i projekat, praktično, došlo se skoro do kraja što se tiče tog administrativnog dela. Nakon toga, kad je trebalo da se pređe na realizaciju i pre ubodenog ašova, što bi se reklo u žargonu, dakle, pre započinjanja bilo kojih radova, biva imenovan čovek samo na jedan dan da bude direktor eko-fonda opštinskog. Novac se prebacuje iz Republike i novac sa tog računa odlazi firmi „Alpina“, koja je danas u stečaju a koja je trebala da bude izvođač radova na toj deponiji.
Nakon toga, novac ostaje kod „Alpine“ jedan duži vremenski period i nakon toga pod velikim pritiskom, pre svega tada opozicionih stranaka i opozicione stranke SNS, deo novca biva vraćen u budžet Republike Srbije, ali nažalost deo novca zauvek ostaje u toj fiprmi koja je u stečaju i ko zna sve ko koga.
Upravo zato celokupnu priču koju danas slušam od strane pojedinih opozicionih poslanika, ja mogu samo da je okarakterišem kao takvu priču u koju niko u ovoj državi ne može da poveruje, a naročito ne građani Prokuplja zato što smo opečeni time da sve ono što je obećavano, da sve ono što je urađeno, da sve te nazovi plemenite ideje o kojima pričate danas su zloupotrebljene za vreme bivše vlasti.
Ono što je takođe razočaravajuće, jeste da oblast poput ekologije ne bi smela da bude zloupotrebljavana na taj način i ono što insistiram i od vas gospođo ministarka, ja vas molim podrobno proanalizirate taj predmet deponije u Prokuplju, a reći ću vam još jednu stvar koja je takođe katastrofalna. Opština je garantovala 31 milion dinara menicama, sopstvenim menicama, koje nigde nisu zavedene u opštini Prokuplje.
Nama je došlo sad pre mesec dana, dva meseca poziv iz ministarstva da taj novac treba da se vrati jer deponije nema, nema ničega. Ja vas molim pre svega zbog toga što će ovo dobiti verovatno i sudski epilog i zbog toga što su i građani iznevereni i izneverena apsolutno naša očekivanja da sve to shvatite ozbiljno i da nam prenesete na nekom od narednih sastanaka i sednica šta je urađeno na tu temu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.
(Jovan Marković, s mesta: Gospodine predsedavajući, imam pravo na repliku.)
Ko vas je pomenuo, gospodine Markoviću?
(Jovan Marković, s mesta: Tražio je od mene odgovor na pitanje šta je u Prokuplju.)
Gospodine Laketiću, da li ste pomenuli ime i prezime gospodina Markovića?
(Darko Laketić, s mesta: Ne.)
Ne. Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković, po amandmanu.
Ja vas molim da se vratite i govorite po amandmanu.
(Jovan Marković, s mesta: Samo onda da vam ukažem na povredu Poslovnika.)
Ne možete kada već neko dobije reč, možete samo posle toga. Zahvaljujem.
Izvinjavam se gospođo Stojiljković, gospodin Blažić kao ovlašćeni ima prednost pre vas.
Reč ima narodni poslanik gospodin dr Blažić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, gosti, dame i gospodo narodni poslanici, sada moram po ovom amandmanu da prokomentarišem ovu žal za agencijama, samo da dam neku informaciju, da ste vi uspeli, gospodo iz prethodnog, bivšeg režima, da napravite 160 agencija, što je više nego što ih ima ukupno Evropska unija.
Dok ste otvarali agencije, zatvarali ste fabrike, zatvarali ste proizvodnju i kad prođemo Srbijom posle vaših 12 godina, možemo da vidimo da ste od Srbije napravili Hirošimu, spaljenu zemlju, u kojoj su sve hale prazne, u kojima nema proizvodnje, u kojoj imate agencije i napunjene kancelarije, dal po lokalnim samoupravama ili po ministarstvima. Recimo, do 2000. godine je Ministarstvo za zaštitu životne sredine imalo 64 zaposlena i radilo posao, a danas ih ima oko 400 zaposlenih u Ministarstvu zaštite životne sredine. Vi ste nekoliko puta povećali broj administracije, a za to vreme zatvarali fabrike i niste nikad plakali za proizvodnim radnicima koji su posle 20 ili 30 godina rada u tim fabrikama, stvarajući dobit i dohodak ovoj zemlji i finansirajući sve te kojekakve agencije, niste se setili da zaplačete nad sudbinom tih ljudi koji su ostajali bez posla, dok su se njihove fabrike zatvarale.
Sad ste se setili da plačete za nekim agencijama koje su samo veštački pravljene da bi udomili vaše kadrove, a ne zato što su suštinski bile potrebne i koje su samo duplirale rad ministarstava.
Vratiću se ponovo da objasnim šta je to Agencija za hemikalije imala i kako je ona strukturno bila napravljena. Imala je svog direktora, svoja dva izvršna direktora, jednog za hemikalije i jednog za biocidne proizvode, službu za međunarodnu saradnju, pa službu za evrointegracije, pa službu za pravne, ekonomske i upravne poslove, pa je na kraju imala sektore, sektor za upravljanje hemikalijama, sektor za procenu rizika od hemikalija, pa sektor za upravljanje rizikom od hemikalija i na kraju sektor za registar. Sve je to 38 ljudi, neko je trebao da plati.
Mnogo ste zatvorili malih i srednjih preduzeća da bi mogli da finansirate takve i slične agencije. I nemojte da pričate o nekom uspehu, da ste vi napravili neki uspeh. Iza vas je ostala pustoš, nesreća. O kakvim deponijama pričate? Srbija ima šest regionalnih deponija. Za 12 godina niste uspeli da rešite problem otpada. Subotica 10 godina radi regionalnu deponiju. Za 10 godina možete napraviti ceo jedan grad a ne jednu deponiju. U toj deponiji 25 miliona evra ćete satariti, 25 miliona od 100 miliona koliko je cela Srbija dobila od IPA fonda.
O čemu vi pričate? Vaš ministar i predsednik upravnog odbora fonda je sam sebi prebacio 20 miliona da rekultiviše staru deponiju. Sam sebi, svojoj firmi, firmi svog oca i svog brata. Fond je služio da se prebacuju pare iz fonda u ministarstvo – 25 miliona evra je otišlo za kojekakve bilborde i kojekakve letke i propagandu. Samo u jednom postupku je prebačeno milijardu i 800 miliona, jednim potpisom, isto lice prebacuje sa fonda na ministarstvo da raspolaže. O čemu vi pričate? Ljudi, kad prođemo kroz Srbiju, iza vas smo zatekli na sve strane đubrišta uz reke, uz mostove, zagađenu vodu, po njivama lete razne plastike i sve to odlazi u zemlju.
O kojoj agenciji za hemikalije vi pričate, kad svest o hemikalijama nije ni malo podignuta. Poljoprivredni proizvođači i dalje koriste iste pesticide i bacaju ih na sve strane, kao što je i pre toga bilo. Još je gore. Zatrovana je i zemlja i voda i vazduh. Sve ste zatrovali. O čemu više vi da pričate?
Zatekli smo pustoš koju moramo, to groblje i to sve razvaljeno, da pokupimo i da počistimo zemlju, pa tek kada je počistimo možemo temelje da udaramo.
Srozran je moral i privreda i ne privreda, sve. Zemlja je satrta ispod, na dnu dna i sada se kreće ispočetka da se stvara jedno normalno društvo. To moramo, početak, stvaranje jednog društva, a vi sada se vraćate i pričate. Zaboravite i nemojte spominjati to vreme. Zaboravite da je postojalo. Zaboravite sve ako mislite dobro ovoj Srbiji i pustite da nešto napravimo. Hvala.