Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovana ministarko, ovde je reč o Zakonu o hemikalijama, a ne o Zakonu o uskraćivanju prava sanitarne inspekcije.         Ovim zakonom nisu uskraćena prava sanitarnoj inspekciji, ja ne govorim o skraćivanju prava sanitarnoj inspekciji, verovatno niste čitali ni Predlog zakona o hemikalijama, koji je naša Vlada predložila, a ne znam kako to tumačite, ono o čemu sam ja govorio.
Ja sam govorio o nepotrebnom davanju prevelikih ovlašćenja sanitarnoj inspekciji u odnosu na Zakon o hemikalijama i vrlo decidno sam to ponovio nekoliko puta. Verovatno i kolege koje su vam tapšale, nisu čitale predlog Zakona o hemikalijama, zbog toga što ja nisam govorio o onom što ste vi interpretirali.
U vezi sa Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, samim tim i efikasnosti rada na ovoj oblasti, „Zeleni“ naglašavaju da još uvek nisu doneti zakonski propisi za sprovođenje, iako je taj zakon donet još 2011. godine.
U tom delu o kom ste vi pričali, ja se slažem, ali ja uopšte nisam pričao o tome da treba uskratiti ovlašćenja sanitarnoj inspekciji, nego da im treba dati ovlašćenja u oblasti upravljanja hemikalijama, u koje se oni očigledno nedovoljno dobro razumeju.
Postoje manjkavosti ovog Zakona o zdravstvenoj ispravnosti koji ste već pomenuli, koje se ogledaju u tome da zakon nije u dovoljnoj meri transponovao evropske propise, propise EU, i ova ocena nije moja, nego je preuzeta iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU iz jula 2014. godine, poglavlje 3.1.2.4, što takođe ukazuje na neadekvatnu uređenost ove oblasti, govorim o zdravstvenoj ispravnosti namirnica. Sve to navedeno može da utiče i na sprovođenje Zakona o hemikalijama, i samo u tom segmentu smo govorili o sanitarnoj inspekciji.
Predložena izmena član 86. kojom se daju ovlašćenja sanitarnim inspektorima da prilikom kontrole predmeta opšte upotrebe, a definisano prema Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, i to da li su ispunjeni uslovi prema Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, proverava i da li je proizvod u skladu sa zabranama i ograničenjima koje su propisane Zakonom o hemikalijama čini taj inspekcijski nadzor drugačijim.
Zbog toga smatramo da samo u tom delu, kada govorimo o upravljanju hemikalijama, nikako o onome da treba uskratiti nekakve nadležnosti sanitarne inspekcije. Kada sam rekao da u njihovom delu rada imaju izuzetne uspehe i niko ne osporava sanitarnu inspekciju kao takvu, nego samo njen delokrug rada u okviru upravljanja hemikalijama i Zakona o hemikalijama.
Osporeni predlog da isključivo sanitarna inspekcija vrši kontrolu zabrane i ograničenja u predmetima opšte upotrebe na način kako je definisano u predlogu ovog zakona, „Zeleni“, smatraju da bi doveo do problema u određivanju nadležnosti pojedinih inspekcija, odnosno do neefikasnosti, neefikasnog i nesistemskog nadzora.
Tako bi npr. moglo doći do situacije da pojedine proizvode koje isto lice stavlja u promet za profesionalnu i za opštu upotrebu, a za koje važi ista ograničenja, budu nadležne dve inspekcije, odnosno obe inspekcije moraju da izađu na teren i nalože mere da bi se otklonila ta nezakonitost. Tako je ispravljeno da inspekcija životne sredine može izvršiti celokupan nadzor kod ovakvih primena kontrole.
Isto tako bi moglo da dođe do potrebe da se nalože mere od strane dve različite inspekcije, a povodom usaglašenosti istog proizvoda sa različitim odredbama Zakona o hemikalijama, posebno odredbama o klasifikaciji, obeležavanju i odredbama o zabranama. Tako da, još jednom kažem, u delokrugu rada sanitarne inspekcije nemamo nikakve zamerke. Smatramo samo da bi u ovom delokrugu upravljanja hemikalijama inspekcija za zaštitu životne sredine trebalo da ima veći uticaj. Zahvaljujem.

Reč ima dr Vesna Rakonjac. Izvolite.

Ja vrlo pažljivo čitam, a obzirom da dolazim iz struke jednostavno želim da vam kažem, kroz predmete opšte upotrebe, koje pominjete, nalaze se i deterdženti i paste za zube i boje za kosu. Sve su te hemikalije. Zato sam govorila o jednom vrlo kompleksnom pitanju i vrlo kompleksnom problemu.
Pažljivo sam slušala šta ste rekli. Znači, postoji Pravilnik za predmete opšte upotrebe. Ne zakon nego pravilnik. To je jedna stvar o kojoj sam pričala, a druga stvar je Zakon o bezbednosti hrane. Što se njega tiče, on je potpuno prepisan, preveden kao što je američki Zakon o bezbednosti hrane.Prema tome, da li je primenjiv kod nas ili nije, to je druga priča. O tome ćemo verovatno u nekoj drugoj raspravi.
Što se tiče mog pažljivog čitanja, pažljivog slušanja i pažljivog tumačenja, kao neko ko dolazi iz struke i koji 20 godina sarađuje sa sanitarnom inspekcijom kada su predmeti opšte upotrebe, samo bih vas zamolila da razdvojite te dve stvari i da pokušate da napravite onu sinergiju koju mi na terenu imamo u saradnji sanitarne i ekološke inspekcije. Ne morate da branite jednu od drugih. Jako lepo Zavod za javno zdravlje sarađuje i sa jednim i drugima na dobrobit građana. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da što pre donesemo akte iz dnevnog reda ove sednice, odnosno da ih izglasamo.
Reč je tražio dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko. Analizirao sam odgovor dobijen od strane Vlade, odnosno upućivanje na preciznost prilikom podele nadležnosti u odgovoru.
Kratkom uporednom analizom onoga što predstavlja predloženi tekst zakona i onoga što se predlaže amandmanom zaista nije teško utvrditi da postoje ozbiljne razlike na temu upravo podele nadležnosti, dok u osnovnom tekstu koji je dostavio predlagač postoji vrlo jasno evidentirano šta se podrazumeva kao nadležnost pojedinih inspekcija.
Pretpostavljam da je predlagač amandmana pre svega u želji da proširi nadležnosti tržišne inspekcije izgleda propustio da napravi jasnu distinkciju između pojedinih nadležnosti. Ako pogledamo u delovima amandmana koji se odnose na nadležnosti sanitarnih inspektora i tržišnih inspektora kojima je pretpostavljam želeo da dodatno da na značaju i slobodno neka me koriguju ukoliko u bilo čemu grešim, koristi se bukvalno isti set nadležnosti nad određenih aktivnostima.
Dakle, i u jednom i u drugom slučaju reč je o ograničenju i zabrani proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja, s tim što u jednom slučaju imamo hemikalije generalno, a u drugom hemikalije za predmete za opštu upotrebu. Kako bi jedno moglo vrlo lako da postane podskup drugoga pretpostavljam da bi to podrazumevalo da tu u preseku imamo nadležnost i jedne i druge inspekcije, što nije slučaj u slučaju originalnog teksta zakona i zbog toga mi svakako deluje precizniji i jasniji, što bi bio razlog da ne prihvatimo amandman, ako sam u pravu, svakako. Hvala vam.

Hvala.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala.
U članu 15. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, kojim se menja član 88. Zakona, dodaje se novi stav 3. u članu 88. koji glasi – za praćenje funkcionisanja i koordiniranja rada zajedničkog radnog tela, zaduženo je Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine.
U obrazloženju smo naveli da članom 15. Predloga zakona je propisano da Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, Ministarstvo nadležno za zdravlje i Ministarstvo nadležno za trgovinu sporazumom obrazuju zajedničko telo radi planiranja i preduzimanja zajedničkih mera i obuka nadležnih inspekcija za vršenje inspekcijskog nadzora u skladu sa propisima kojima se obezbeđuje državna uprava. Dosadašnja praksa ukazala je na efikasnost međuresorne saradnje tih ministarstava koja smo naveli i zbog nepostojanja precizne podele nadležnosti inspekcija u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne i tržišne inspekcije.
Članom 14. Predloga zakona izvršeno je preciziranjem nadležnosti svih ovih inspekcija, a članom 15. nalaže se formiranje zajedničkog tela radi usklađivanja i preduzimanja mera i aktivnosti koje će se preduzimati za sprovođenje zakona.
Međutim, imajući u vidu praksu rada međuresornih radnih tela, mislimo da je korisno unapred definisati nosioca posla, te amandmanom predlažemo Ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine kao koordinatora rada zajedničkog radnog tela. Hvala.

Hvala.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Borđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Amandman je prihvaćen. Hvala vam što ste uvažili naš amandman.
Zbog javnosti samo hoću kažem da se brisanje predložene izmene tačke 12. i 13. predlaže, jer smo mišljenja da je postojeće zakonsko rešenje preciznije, a ono glasi – stav 12. da se naredi da se određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu prodaje u skladu sa propisanim uslovima i pod 13. zabrani prodaju određene opasne hemikalije koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu suprotno propisanim uslovima, tako da je dobro što ste nam prihvatili ovaj amandman.