Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Na osnovu čega, nije pomenuto vaše ime i prezime uopšte?
(Zoran Živković, s mesta: I, dalje niste shvatili o čemu je reč?)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Molim vas gospodine Jovanoviću da ne počinjete svoj govor, dok ja ne dobijem reč po povredi Poslovnika.)
Gospodine Pavićeviću, vrlo dobro znate i morate da poštujete Poslovnik.
Ako je neko dobio reč, vi dobijate posle toga. Kada završi izlaganje gospodin Jovanović, vi ćete dobiti reč.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po poslovniku.)
Po Poslovniku. Zahvaljujem.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva.
Neću da polemišem sa amandmanom, ali ću polemisati sa obrazloženjem amandmana koje je najblaže rečeno, nesuvislo iz dva razloga.
Prvi razlog je što ne postoji ni jedna jedina norma, ni jedna jedina odredba u Ustavu Republike Srbije, koja ograničava predlagača u diskrecionom pravu da odredi rok za donošenje podzakonskog akta.
Podsećanja radi i zarad istine koju građani treba da čuju, podzakonski akti se donose upravo kako bi se omogućila efikasnija primena zakona koji danas usvajamo.
Ako je to cilj, a jeste cilj podzakonskog akta, onda je predlagač taj koji će da odredi i rok u kome će taj podzakonski akt da stupi u pravni život kako bi omogućio zakonu da bude efikasan u praksi. Da li će to da bude pet dana, ili tri meseca, je stvar predlagača i predlagač o tome vodi računa, i nesumnjivo je da u tom pravcu ne postoji nikakvo kršenje, ni zakona ni Ustava.
Ukoliko se predlagač amandmana pojavljuje ovde kao ustavobranilac, pa nema druge pravne mehanizme pa neka ih koristi, nek podnese inicijativu Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti ovakve predložene odredbe.
Ja nemam ništa protiv, ni poslanička grupa SPS, a i uveren sam cela vladajuća koalicija, naročito Vlada. Zbog toga smatram da je potpuno nepotrebno komentarisati nešto što nema svrhu u obrazloženju.
Drugi razlog jeste da primena zakona, bez obzira što ne govorimo sad o tom amandmanu, već narednom, primena zakona koju je predlagač predložio da počne prvog dana od dana usvajanja, ima svoje uporište, i ne stoje navodi da se na taj način krši bilo šta, bilo koji pozitivno pravni propis, bilo koja imperativna norma.
One odredbe zakona koje su hitne prirode one će stupiti na snagu odmah. One odredbe zakona koje će se poboljšati i u praktičnoj primeni dobiti svoju svrhu podzakonskim aktom, počeće kasnije, i tu nema ništa sporno, i to građani treba da znaju.
To je ono što je istina, i to je ono zbog čega treba podržati predlagača, treba podržati Ministarstvo i podržati Vladu Republike Srbije.
Ako opozicija koristi ovakvu vrstu obrazloženja isključivo radi deklarativnog prikazivanja političke egzistencije, na taj način doprinosi poboljšanju kvaliteta ni zakona, ni predloženog člana.
Zbog toga poslanička grupa SPS i svi dobronamerni narodni poslanici koji po svojoj funkciji imaju obavezu da doprinose poboljšanju kvaliteta zakona neće glasati za ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Povreda Poslovnika, reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana ministarko Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, smatram da ste, gospodine Bečiću malopre povredili Poslovnik Narodne skupštine i to članove 104. i 106. Poslovnika Narodne skupštine.
Član 104. tiče se prava jednog narodnog poslanika na korišćenje replike drugom narodnom poslaniku nakon govora tog narodnog poslanika.
Očigledno je da je narodni poslanik koji je govorio pre narodnog poslanika, gospodina Neđe Jovanovića, dao svoj osvrt na ono o čemu je govorio narodni poslanik Zoran Živković, pogrešno tumačeći jedan dobar deo onoga o čemu je govorio narodni poslanik Zoran Živković i prema članu 104. narodni poslanik Zoran Živković je u takvom slučaju, poštovani predsedavajući Bečiću, imao pravo na repliku, a vi mu to pravo niste dali.
Dakle, povredili ste Poslovnik. Povredili ste i član 106. Poslovnika Narodne skupštine, kada narodnog poslanika koji je govorio pre narodnog poslanika Neđe Jovanovića, niste upozorili da se u svojoj diskusiji vrati na ono što je tačka dnevnog reda, član 106. tiče se toga.
Tačka dnevnog reda u ovom momentu je naš amandman, narodnog poslanika Zorana Živkovića i mene na jedan član Predloga zakona o hemikalijama.
Narodni poslanik koji je govorio, je govorio o svemu, osim gospodine Bečiću o onome što je predmet i sadržina našeg amandmana. Vaša je obaveza bila da ga za početak upozorite, da se vrati na tačku dnevnog reda.
Vi niste reagovali ni na osnovu člana 104. ni na osnovu člana 106. povredili ste Poslovnik, i sebi molim vas, sada na osnovu Poslovnika, izrecite meru upozorenja, gospodine Bečiću.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Kao što se pozivate na član 104. ne čitate ga do kraja. Gospodin Živković je dobio pravo na repliku na izlaganje gospođe ministarke kada su uslovi bili i kada je pomenut u tom izlaganju.
Takođe, da ne čitam ponovo isti član 104, ali na kraju se kaže – o korišćenju prava iz člana 1, iz stava 1. i 2. ovog člana, odlučuje predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući.
Ja sam procenio da izlaganje gospodina koji je govorio i na čije se izlaganje poziva gospodin Živković, da ima pravo na repliku, nema mogućnosti, nije pomenuto ime i prezime, ni u negativnom kontekstu, nisam ga prepoznao iz tog izlaganja, tako da sam smatrao da mogu da koristim član 104. i da odlučim o tome da li ima prava ili nema pravo na repliku.
Ja sam odlučio da nema pravo na repliku. Svaki sledeći put kada procenimo da ima pravo na repliku, repliku će i dobiti.
Zahvaljujem.
Da li da se glasa o ovome? (Da)
Hvala.
Da li još neko želi po amandmanu?
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, mislim da je veoma važno da nastavimo našu raspravu o našem
amandmanu na član 21. ovog Predloga zakona, pre svega, poštovana gospodo, zato što je Narodna skupština institucija u kojoj se raspravlja o idejama i predlozima zakona, umesto da se u Narodnoj skupštini ćuti, kao što je red, poštovana gospodo.
Povodom našeg amandmana ovog, da se dijalog ceni umesto da se naziva i označava mržnjom, kao što je to uradio malopre gospodin Babić, ne može poštovana gospodo usmerenost ka dijalogu da bude mržnja, naročito u instituciji koja služi za raspravu, poštovana gospodo.
O čemu je ovde reč, da podsetim još jednom i narodne poslanike i ministarku Bošković Bogosavljević i uvažene gošće i goste iz Ministarstva, kako bismo vas ubedili da prihvatite ovaj naš amandman i sledeći na član 22.
Dakle, u članu 21, još jednom da se podsetimo, Vlada je predložila sledeće – da podzakonski propis o kojem govori gospođa Bošković Bogosavljević, koji se donosi na osnovu ovog zakona, da će se doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Mi smo predložili poštovana gospodo, da malo podsetim i narodne poslanike, možda neko nije stigao da pročita sve amandmane i obrazloženje zašto je neki odbijen, a neki prihvaćen, predložili smo da će se podzakonski propis koji se donosi na osnovu ovog zakona, doneti u roku od mesec dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, mi predlažemo, umesto tri meseca, mesec.
Vlada je odgovorila na naš amandman zašto ga ne prihvata i Vlada, predstavnik Vlade je napisao – amandman se ne prihvata, zato što je za donošenje ovog propisa, kojim se uređuje visina taksi za najsloženije administrativne postupke na poslovima upravljanja hemikalijama, potrebno uraditi adekvatnu procenu opravdanosti troškova.
Dakle, potrebno je neko vreme, kako ja razumem, da se uradi adekvatna procena opravdanosti troškova.
Sada ja, poštovana gospodo, upravo u ovom obrazloženju Vlade, u odgovoru gospođe Bošković Bogosavljević, kada se javila ovde povodom našeg amandmana, primećujem jednu nekonzistentnost, poštovana gospodo.
Dakle, Vlada kaže, treba nam mnogo vremena za procenu opravdanosti troškova. Vlada nam time kaže, neko vreme koje smo mogli i do sada da koristimo za ovakvu vrstu procene, jer se Predlog zakona priprema, neko vreme protiče, a mi nismo iskoristili za to i sada za Predlog zakona, poštovana gospodo, za koji predlažemo da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, što je nešto što nije redovno stanje, što nije poštovanje onoga što je zakon i Ustav, onda se za takav zakon koji odmah sutra treba da stupi na snagu, traže tri meseca, za podzakonski propis.
Poštovana gospodo, ja u tome primećujem jednu vrstu nekonzistentnosti. Naš predlog je bio, poštovana gospodo, mnogo je tri meseca. Ministarstvo treba da pokaže da se ozbiljno bavilo i do sada ovom materijom, da je analiziralo, pripremalo, išlo u susret ovoj raspravi, a ne čekalo današnju raspravu da se da još tri meseca.
Argumentacija koju mi nudimo ovde služi tome da i ono što je sadržinski, mi smo to tako i ocenili, dobro da bude na odgovarajući, formalni način zaokruženo. Naš zakon nije samo sadržina, nego je pitanje i forme i procedure. I da li je potrebno, poštovana gospodo, u danu kada smo ovde imali gošću iz Saveta Evrope, da se ponovo poziva na jednu tačku Rezolucije Evropskog parlamenta koji i danas raspravlja o Srbiji, da se pozovem na jednu tačku gde Evropski parlament u Rezoluciji kaže – preveliki broj zakona po hitnom postupku. Sada vidimo da i u onim slučajevima kada za to ne postoji opravdanje, gospođo Bošković Bogosavljević, naročito ako smo dve i po godine imali neuređeno polje jednim delom kojeg se tiče i ovaj zakon.
Pa dajte da zakon stupi osmog dana i da ova Vlada sebi zada jedan zadatak i da kaže – za mesec dana to da uradimo, da pokažemo jednu efikasnost. Ako Vlada neće, da narodni poslanici ovde, svi mi zajedno, pritisnemo tu Vladu da Vlada uradi to efikasnije nego što sama predlaže, gospođo Bošković Bogosavljević. Hvala.

Replika, pošto ste pomenuti, narodni poslanik Zoran Babić.

Najočitiji primer nekonzistentnosti je kada pogledate ova dva amandmana. Po jednom amandmanu se rokovi skraćuju sa tri meseca na mesec, a po drugom amandmanu se rokovi produžuju sa danom stupanja na snagu ovog zakona, sa sutradan na osam dana. To je očiti primer nekonzistentnosti i nedogovora sa samim sobom.
Ali ću ja sada biti malo i obazriviji, pošto vidim da bi neke kolege meni da ograniče prostor, to je valjda tako demokratski, i da mi ograniče šta ja smem a šta ne smem u izražavanju, pa je tako „stoko jedna“ prihvatljivo, a „mrzeti“ nije prihvatljivo. Kako nazvati slučaj kada se koristi argumentacija iz nekog sasvim drugog amandmana govoreći o amandmanu koji je na dnevnom redu? Nepoznavanje Poslovnika ili neznanje? Da li je i to zabranjeno?
Sa druge strane, kada se koristi argumentacija da je prekršen Ustav i da je to bahatost, a da nije citirano i koji član Ustava i po čemu, iako to ne postoji, onda umesto jednog – izvini, opet smo suočeni sa salvom uvreda. Šta je to drugo već deficit sa istinom ili izrečena laž? Prema tome, birajte da li ćete političku mržnju, neistinu, deficit sa istinom, laž i neznanje. Ali, ja mislim da su u ovom trenutku i u ova dva amandmana na sceni svih pet slučajeva.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, kada sam izabran za narodnog poslanika, poštovana gospodo, u ovom sazivu naše Narodne skupštine, ja sam izabrao da se ovde borim za najbolje moguće zakone. I svaki put kada učestvujem u raspravi, poštovana gospodo, povodom bilo kog našeg ili tuđeg amandmana, povodom bilo kojeg predloga zakona, ja se borim da zakoni budu najbolji za građanke i građane naše države.
Zato mi je važno ovde da kažem dve stvari, u odgovoru gospodinu Zoranu Babiću. Najpre, poštovana gospodo, u našim amandmanima nema nekonzistentnosti. Apsolutno sledimo logiku. Mi se pozivamo na član 3. Ustava koji se tiče jednog od ključnih načela naše države – vladavine prava, poštovana gospodo. A vladavina prava se tiče i opštosti zakona i usaglašenosti zakona i zakonitosti i pravednosti, poštovana gospodo, a mi se u našim amandmanima pozivamo na taj član Ustava.
Mi smo konzistentni zato što mi tvrdimo ovde da zakon treba da stupi na snagu onako kako je zakonom i Ustavom predviđeno, a ne da se skraćuje vreme, ali da se vreme koje je potrebno za podzakonski akt smanji na mesec dana, jer je tri meseca, po našem mišljenju, mnogo.
Poštovana gospodo i gospodine Bečiću, ovo da prenesete gospodinu Babiću, kada jedan narodni poslanik dijalog i raspravu nazove mržnjom, onda je to, po mom sudu, udar na demokratiju u našoj državi, naročito kada to radi šef poslaničke grupe najveće stranke u našoj Narodnoj skupštini. Hvala.