Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

  Poštovani potpredsedniče, gospodine Arsiću, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću u nekoliko rečenica da kažem o Predlogu zakona o ograničavanju, raspolaganju imovine u cilju sprečavanja terorizma i drugo, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke Razvojne banke i Republike Srbije.
Na osnovu odredbe glave sedam. Povelje UN, Republika Srbija je u obavezi da preduzima obaveze kao ravnopravna članica UN za sprovođenje rezolucija koje donese Savet bezbednosti.
Poštovani poslanici rezolucije UN se tako reći donose svakodnevno. Savet bezbednosti UN je doneo veliki broj rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorizma i njegovih finansijera. Koje su to represivne mere protiv terorizma? Ima ih jako mnogo, ja ću spomenuti samo tri grupe. To su, prvo, mere sprečavanja korišćenja teritorija država od strane terorista i njihovih finansijera. Drugo, efikasna kontrola granica sa ciljem sprečavanja prelaska terorista i njihovih finansijera na teritorije država članica UN i treće, grupa mera sprečavanja, korišćenja imovine i finansijskih sredstava terorista i njihovih finansijera.
Sve članice UN, pa i Republika Srbija kao punopravna članica UN su obavezne da donesu propise kojima se regulišu ograničavanje i raspolaganje imovinom i finansijskim sredstvima koje se nalaze na teritoriji članice UN.
Republiku Srbiju obavezuje i članstvo u Savetu Evrope da ocenjuje sprovođenje zakona iz oblasti krivične i finansijske regulative u okviru određenih tela Saveta bezbednosti, a koje se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.
Poštovane dame i gospodo, nisu u pravu narodni poslanici iz opozicionih klupa koji danas upućuju kritiku da kasnimo sa ovim zakonom. Ja ću citirati odgovor njima, citiram: „Republika Srbija po oceni zvaničnika Saveta Evrope ima potpunu neusaglašenost sistema sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja, raspolaganja imovinom terorista, pa je zatraženo što hitnije donošenje propisa“, završen citat. Pošto je ta ocena data 2009. godine, i ponovljena 2012. godine kada je Republika Srbija dobila negativnu ocenu kao potpuno neusklađena, svu odgovornost snosi bivša vlast, bivšeg režima DS, bilo jednog ili drugog krila.
Zato je dobro što je Vlada Republike Srbije predložila ovaj zakon narodnim poslanicima na razmatranje i na njegovo usvajanje. Donošenjem ovog zakona Republika Srbija ispunjava, kako svoju evropsku, tako i međunarodnu obavezu usklađivanja svojih akata sa međunarodnim aktima u sprečavanju raspolaganja imovinom teroristima i njihovim finansijerima, a ujedno i jača bezbednost svojih građana, što je i ustavna obaveza ne samo Vlade Republike Srbije nego i svih njenih građana.
Ovaj drugi zakon, odnosno Predlog zakona o sporazumu o zajmu između Nemačke Razvojne banke i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona eura za projekat Energetska efikasnost u javnom sektoru ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je podneo nama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, kako znate, Republike Srbije 27. aprila 2014. gospodnje godine. Da vas podsetim još jednom, taj ekspoze predsednika Vlade, gospodina Vučića je najtemeljitiji, najsveobuhvatniji, najprecizniji i najveći od svih prethodnih 72 ekspozea, od 1805. godine, od vremena prvog predsednika Prote Mateje Nenadovića, do danas.
Ovaj sporazum ima svoje uporište i u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu koji smo mi poslanici Narodne skupštine usvojili, koji u članu 3. u kojem je predviđeno da Republika Srbija se može zadužiti kod Nemačke Razvoje Banke u Frankfurtu na Majni do 15 miliona evra, za sprovođenje projekta energetske efikasnosti u javnom sektoru.
Poštovani poslanici, ovaj projekat će pomoći, prvo širenju svesti o značaju energetske efikasnosti, drugo prenošenog znanja EU na polju poboljšanja i implementacije zakonske regulative, treće povezivanju svih relevantnih učesnika na polju energetske efikasnosti, četvrto većem kvalitetu vaspitanja i obrazovanja naših učenika pošto se radi o saniranju objekata iz područja vaspitanja i obrazovanja, u prvom redu škola i peto poboljšanju uslova boravka, kako naših bolesnika u bolnicama, time i života i rada našeg medicinskog osoblja, jer se radi o popravci i rekonstrukciji određenih domova zdravlja i bolnica. Sam projekat se bavi primenom mera energetske efikasnosti u javnim objektima, kako socijalne namene, kao što su škole, bolnice itd.
Moram napomenuti dame i gospodo da je ovaj projekat započet još davne 2007. godine. Ovaj predlog zakona je nastavak kontinuiteta projekta od 2007. godine, a realizacija prvog kao i ovoga se vršila u određenim fazama.
U pravoj fazi prvog projekta realizacija projekta sanirano je u onom delu 28 škola i bolnica u preko 25 lokalnih samouprava po Srbiji. U drugoj fazi projekta sanirano je 62 objekta, škole i bolnice, ustanove socijalnog staranja u preko 50 gradova i opština Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, verovatno bi mi još više popravili i sanirali određeni broj škola i bolnica da nije bilo gospodina Božidara Đelića koji je u svojoj mudroj odluci iz 2003. godine na kursnim razlikama i izgubila, zahvaljujući njemu, država 300 miliona evra, jer je on odlučio da dve milijarde državnog duga u dolarima konvertuje u evre, a ubrzo posle toga američka valuta je izgubila 25% svoje vrednosti. To je izjava iz Fiskalnog saveta, jer Fiskalni savet zna zašto je doneta takva odluka.
Međutim, zato što nije postojala stručna analiza, a to je ponovljeno i 2011. godine i kada je Srbija krenula da se zadužuje u dolarima i pozajmila pet milijardi evra, a onda je dolar ojačao, pa nam je dug opet zbog kursnih razlika uvećan 500 miliona evra opet zahvaljujući DS, a ovog puta i gospodinu Đeliću i gospodinu Cvetkoviću.
Poštovane dame i gospodo, Republika Srbija uzima ovaj zajam po povoljnim uslovima. Kamatna stopa će biti fiksirana za čitav period od trajanja zajma, a kamatna stopa iznosi 2,1% na godišnjem nivou. Kako su i kolege i koleginice rekle, kredit će se vratiti u vremenu 2017. do 2026. godine. Ono što je bitno, a to je da će se realizacija čitavog projekta fokusirati na škole što je jako značajno zbog osiguranja adekvatnih uslova za boravak naših učenika u školama, a što će se sigurno pozitivno odraziti na uspeh i kvalitetu znanja naših učenika.
Dakle, projekat pored ostalog ima za cilj unapređivanje energetskih svojstva zgrada, škola sa ciljem da se u njima smanji i potrošak energija, a ujedno i unaprede uslovi za učenje i rad kako naših učenika tako i naših nastavnika. Projekat će obuhvatiti poboljšanje energetskih uslova u 30, odnosno 40 školskih objekata. U prvoj fazi rekonstruiraće se 20 školskih objekata koji su bili predviđeni za rehabilitaciju projektom Svetske banke, a u drugoj fazi otvoriće se rekonstrukcija negde oko 15 do 20 objekata koji će biti izabrani u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke RS.
Sve u svemu, ovaj projekat će ostvariti značajne uštede u potrošnji energije kako u školama, tako i drugim institucijama i time pozitivno uticati na budžet RS iz kog se škole finansiraju.
Za ovaj sporazum će glasati poslanici SNS, kao što je i predstavnik poslaničke grupe, naš predsednik poslaničke grupe već rekao, a pozivam i vas, gospodo narodni poslanici iz opozicionih klupa da i vi date svoj glas kako za ovaj zakon, tako i ostale zakone jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i čitava Vlada RS potpomognuta od strane predsednika Srbije, gospodina Tomislava Nikolića. Hvala.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodna poslanica Vesna Simić, a neka se pripremi narodna poslanica Irena Aleksić.
Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine Arsiću, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, uvaženi građani RS, ja ću se u svom današnjem izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskom sistemu.
Dosadašnji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskom sistemu donet je 2010. godine, a dopunjen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije broj 111 iz 2012. godine.
Ono što je međutim od posebnog značaja u ovom zakonu to je činjenica pojednostavljenja carinske procedure. Međutim, novine sadržane u ovom zakonu usledile su na osnovu opredeljenja RS da postane punopravni član EU i Svetske trgovinske organizacije. Takođe je bitna činjenica, sadržana u izmenama zakona, je primena novog kompjuterskog tranzitnog sistema, kao i zaštita ekonomskih, fiskalnih, monetarnih i finansijskih interesa.
Novi zakon uređuje i carinske radnje i postupke, kao i prava i obaveze fizičkih lica, ali i carinskog organa. Shodno ovome predviđaju se i kazne za povredu carinskih propisa, a sve u skladu sa pravom EU koje reguliše ovu materiju.
Novine jesu i izmene u delu kojim je regulisana nadležnost organa za vođenje prekršajnog postupka. Sve predložene novine sadržane u izmenama i dopunama Zakona su nove, ali su istovremeno i savremene, transparentne i u skladu sa progresivnim zakonima koji se primenjuju u zemljama EU i Svetske ekonomske organizacije. Za sprovođenje ovih novina nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta RS, što je od posebnog značaja.
Što se tiče Predloga zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ovaj zakon predviđa rešenja kojima se na najbolji način ograničava raspolaganje na imovinu terorista, što je vidno poboljšanje u odnosu na zakon iz 2010. godine koji je propisivao nadležnost državnih organa prema pravnim i fizičkim licima bez da je eksplicitno razgraničavao pojmove imovina, označeno lice, finansiranje terorizma i neke druge.
Sve predložene novine su u skladu sa zakonima EU, a mi kao zemlja koja se sprema za punopravno članstvo u EU, kao što sam maločas istakla, treba da prihvatimo sva pozitivna rešenja.
Članom 2. zakona odmah se pojašnjava šta je terorista, šta je to teroristička organizacija, kao i neki drugi pojmovi koje regulišu Savet bezbednosti i UN. Pored UN i evropska zajednica utvrđuje iste termine, a ove termine prihvata i RS. Šta se podrazumeva pod pojmom – terorista i koje su nadležnosti države na nacionalnom nivou, a na osnovu podataka svetskih i evropskih institucija? Označeno lice označava teroristu. Označeno lice tj. terorista je ono lice koje su označile UN i druge međunarodne organizacije čiji je član i naša zemlja. Vlada naše zemlje je ta koja na osnovu opravdanih uverenja označava takvo lice. Drugi osnov je na predlog državnih organa, a na osnovu uverenja, a treći je zahtev druge države na osnovu Rezolucije 1373 Saveta bezbednosti i UN, a na osnovu već utvrđene liste za označena lica na nivou svetske organizacije.
Svaka promena se dostavlja MUP i stalno se razmenjuju informacije između država. Ovim izmenama zakona naš zakon je usklađen sa svetskim i evropskim načelima. Novina se takođe ogleda u onome što označeno lice može da se žali u upravnom postupku.
Ja ću u Danu za glasanje glasati ne samo za ove predloge zakonskih rešenja, već i za celokupni set zakona koji je danas na dnevnom redu, a nadam se da će to učiniti i sve moje kolege iz SNS. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić, a neka se pripremi narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, jedan od zakona o kojem danas diskutujemo jeste i Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Radi se naime o izuzetno značajnom zakonu čijim donošenjem RS ispunjava svoje međunarodne obaveze i isto tako usklađuje svoje propise sa propisima EU i sa rezolucijama Saveta Evrope.
Ovaj predlog zakona veoma detaljno i veoma precizno utvrđuje koji su to i kakvi su to zakonski mehanizmi koji se koriste radi zamrzavanja imovina osoba koje se nađu na listama terorista, njihovih finansijera i pomagača.
Ono čega smo definitivno svi svedoci, jeste da je terorizam postao jedan globalni problem i da ne postoji država koja je sigurna i bezbedna kada je terorizam u pitanju. Ono što je najgore i najopasnije praktično od svega, jeste što se terorizam neprekidno razvija, što je tokom proteklih godina terorizam evoluirao, a shodno tome i borba protiv terorizma mora biti isto takva. Znači, nikako ne sme da bude statična i mora se stalno raditi na unapređivanju borbe protiv terorizma. Ona mora biti efikasna i, ono što je najbitnije od svega, ona mora biti jako dobro koordinirana i to koordinirana na međunarodnom nivou. Jer, jasno je da je veoma teško boriti se na nacionalnom nivou protiv jednog ovakvog fenomena, gotovo nemoguće. Ovde je neophodna međunarodna saradnja. Tako će Republika Srbija donošenjem ovog zakona, čiji je upravo cilj ovo o čemu sam pričala, a to je unapređenje borbe protiv terorizma, biti samo na dobitku, zato što će bezbednost i sigurnost naše države biti podignuta na jedan viši nivo.
Ono što je osobina ovog predloga zakona, jeste to da se u celom zakonu insistira na efikasnosti, ali isto tako se insistira i na zaštiti ljudskih prava, naročito u članu 21. Predloga zakona. Naime, tu se jasno vidi da je Vlada Republike Srbije u obavezi da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o sprovođenju ovog zakona, a kada je jedna ovako osetljiva materija koju pokriva ovaj zakon u pitanju, smatram da je još jedan dodatni kontrolni mehanizam i te kako potreban i svakako je dobrodošao. Na taj način se dobija na više polja. Dobija se na polju transparentnosti, a isto tako se preventivno deluje kako bi se izbegle eventualne greške ili eventualne zloupotrebe.
Kada je u pitanju Predlog zakona o dopunama Carinskog zakona, to je još jedan primer usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Osnovni cilj ovih izmena i dopuna jeste da se sa jedne strane obezbedi jedna nesmetana međunarodna trgovina, a da se sa druge strane Republika Srbija na svaki mogući način zaštiti od nezakonite i ilegalne trgovine. To jeste ravnoteža koju nije lako postići i koja se mora zakonom regulisati. Dakle, tako nešto jeste neophodno.
Takođe, ove izmene i dopune dotiču se i carinskih prekršaja i mislim da je jako pozitivno uvođenje prekršajnog naloga i to iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste što se značajno ubrzava i pojednostavljuje proces procesuiranja blažih carinskih prekršaja, na taj način što se osobama, odnosno licima koja su učinila carinski prekršaj sada stavlja u izbor da li hoće da plate dobrovoljno i na taj način značajno uštede, što oni, naravno, prihvataju jer je to u njihovom najboljem interesu, a pri tome se to jako pozitivno odražava i na budžet Republike Srbije.
Zatim, kada je ova oblast u pitanju, tu imamo takođe još jedan sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Osnovni cilj ovog sporazuma jeste da se unapredi međusobna saradnja između ove dve države u ovoj oblasti putem aktivne razmene iskustava, informacija, podataka, a sve u cilju kako bi se predupredilo i sprečilo krijumčarenje. Uopšte uzev, cilj je da se svi carinski propisi poštuju i implementiraju do kraja.
Još nešto što bih napomenula, a što je izuzetan značaj ovog sporazuma, jeste to što on jasno i nedvosmisleno pokazuje spremnost Vlade Republike Srbije da stalno radi na unapređivanju regionalne saradnje, što je i te kako važno. Ono što bih posebno podvukla, njenu spremnost da sarađuje sa apsolutno svim zemljama regiona, bez izuzetaka, što je nešto što svakako nailazi na jako pozitivnu ocenu međunarodne zajednice.
Na samom kraju svog izlaganja iskoristila bih ovu priliku da ukažem na jednu činjenicu, da se stalno radi na unapređivanju kvaliteta našeg zakonodavstva, što smatram da je više nego pohvalno, kao i da se zaista vidi jedan izuzetan naporan rad i trud koji Vlade Republike Srbije svakodnevno ulaže kako bi ostvarila svoj strateški cilj, svoje strateško opredeljenje, a to je da Srbija postane punopravna članica EU i Svetske trgovinske organizacije.
Predlozi zakona o kojima smo danas diskutovali, predlozi zakona i sporazuma su takođe jedan značajan iskorak u tom pravcu i zato će, naravno, u danu za glasanje dobiti punu podršku Srpske napredne stranke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Ljiljana Malušić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas set zakona koji je apsolutno u skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije, a strateško opredeljenje Republike Srbije je put u EU. U skladu sa tim, prvi zakon na koji ću se fokusirati je Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom, a u cilju sprečavanja terorizma.
Najpre, moram da istaknem da ovaj zakon, sem harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, proizilazi iz činjenice da je još 2002. godine Srbija ratifikovala Međunarodnu konvenciju o sprečavanju finansiranja terorizma, a ratifikujući tu konvenciju ona je preuzela i zakonsku obavezu da finansiranje terorizmom bude označeno kao krivično delo. To je i učinjeno članom 393. Krivičnog zakona Republike Srbije. Naravno, sem utvrđivanja finansiranja terorizma kao krivičnog dela, obaveza je država potpisnica ove konvencije UN da preduzimaju i sve druge preventivne mere, a u cilju suzbijanja nastajanja terorizma kao jedne velike pošasti, kao užasa, kao nasilja koji se, nažalost, danas pojavljuje na globalnom nivou.
Sem ratifikovanih konvencija Saveta Evrope, naravno, naše obaveze proizilaze iz dokumenata EU, a moram da naglasim da je Uprava za sprečavanje pranja novca Republike Srbije još od 2003. godine članica Egmont grupe, odnosno grupe međunarodno obaveštajnih organizacija, čiji je takođe jedan od zadataka međunarodna saradnja i usklađivanje propisa sa propisima EU. To su oni preduslovi koji su doveli do toga da se danas pred nama narodnim poslanicima nađe ovaj predlog zakona. Ovaj predlog zakona je takođe značajan i sa aspekta povećanja kredibiliteta naše zemlje Republike Srbije u međunarodnim odnosima, odnosno sa aspekta povećanja poverenja u Republiku Srbiju kada je u pitanju borba protiv terorizma.
Takođe, ovaj zakon je i te kako značajan i sa aspekta bezbednosti i sigurnosti svih njenih građana, ali je takođe značajan i sa aspekta stabilnosti finansijskih institucija naše zemlje i poverenja drugih država u rad finansijskih institucija. Ovaj zakon je i te kako značajan i sa aspekta privlačenja drugih institucija, odnosno drugih potencijalnih investitora u našu zemlju.
Ono što se reguliše ovim zakonom, to su mere koje se preduzimaju i koje preduzimaju državni organi u cilju ograničavanja raspolaganja imovinom, a koja je, naravno, namenjena radi sprečavanja terorizma. Utvrđeno je tačno iz kojih razloga se lica stavljaju na listu, odnosno koji su razlozi koji dovode da se pojedina lica nađu na listi označenih lica, ali je, naravno, precizno i tačno utvrđen i čitav postupak postupanja određenih organa.
Naravno, Vlada rešenjem donosi listu označenih lica. Ta lista se objavljuje u „Službenom glasniku“ i na taj način obezbeđena je transparentnost. Ovim predlogom zakona Vlada je u zakonskoj obavezi da bar jednom godišnje preispituje ovu listu označenih lica, a naravno sa aspekta zaštite ljudskih prava ovih lica i naravno sa aspekta zaštite ljudskih prava ovih lica i naravno sa aspekta transparentnosti i te kako je značajno što će Vlada, jednom godišnje, odnosno u martu tekuće godine, podnositi izveštaj i Narodnoj skupštini o efektima preduzetih mera.
Vrlo je važan i član 8. pomenutog zakona, a koji se odnosi na obavezu pravnih i fizičkih lica, da ako u slučaju poslovanja dođu sa licima koja se nalaze na ovoj listi, da bez odlaganja, a tu je i stavljen rok, taj rok je od 24 sata, obaveste Upravu za sprečavanje pranja novca, kao i da obustave svaku radnju u narednih sedam dana, odnosno do dobijanja rešenja ili do dobijanja obaveštenja da svoje aktivnosti mogu nastaviti.
Sa aspekta zaštite ljudskih prava, a tiče se označenih lica, i te kako je značajno što mogu pokrenuti sudski postupak, odnosno, mogu pokrenuti upravni spor, i jako je važno što postupak u upravnom sporu se smatra naročito hitnim, odnosno sud je dužan da postupi u roku od 30 dana. Takođe je važno, sa humanog aspekta, i član 15. koji se odnosi na to da označeno lice može pokrenuti sudski postupak, a u cilju izuzimanja dela imovine koja se odnosi na korišćenje, odnosno za zadovoljavanje njegovih životnih potreba, kao što su ishrana, kao što je smeštaj, kao što su plaćanje pravnih usluga, kao što je plaćanje medicinskih usluga, znači, sve one potrebe koje se tiču zadovoljavanja osnovnih ljudskih potreba.
Moram da naglasim takođe da su u izradi ovog zakona učestvovali i eksperti i međunarodni eksperti, da su učestvovali eksperti OEBS-a i naravno, da su njihove sugestije, posebno koje se odnose na poštovanje ljudskih prava, postali sastavni deo zakona i oni su uvaženi.
Što se tiče carinskih zakona, želim da naglasim da je zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona, u stvari radi se o ubrzavanju efikasnosti carinskog postupka kroz novokompjuterizovani tranzitni sistem, što znači da kroz elektronsku komunikaciju smanjuje se vreme zadržavanja tranzitne robe kroz našu zemlju. Takođe, moram da naglasim da i ovaj zakon usklađen i sa Zakonom o prekršajima, a naravno kroz uvođenje prekršajnog naloga, i plaćanje kazni koje su manje, koje su u fiksnom iznosu, s obzirom da carinski organi kroz usvajanje ranije Zakona o državnoj upravi, nisu više u mogućnosti da vode prekršajni postupak, već to rade sudovi.
U cilju smanjenja sive ekonomije, u cilju smanjenja carinskih prekršaja, želim posebno da naglasim i sporazum koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Savetom ministara Republike Albanije, 10. novembra 2014. godine, a koja se odnosi na striktno poštovanje carinskih propisa, na administrativnu podršku, na podršku u razmeni znanja, iskustava, na formiranje mešovite srpsko-albanske komisije koja se naravno sastoji od predstavnika carinskih organa i koji će raditi na praćenju ovog sporazuma. Bilateralni sporazumi sa svim državama, a posebno sa državama iz našeg okruženja i te kako su značajni takođe i sa aspekta još većeg ugleda naše zemlje. Naša zemlja je otvorena za saradnju sa svim zemljama, a posebno sa zemljama iz našeg neposrednog okruženja, posebno kada je u pitanju sprečavanje sive ekonomije i sprečavanje carinskih prekršaja.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, danas ću govoriti o četiri zakona, pre svega, prvi zakon je Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Ovim zakonom propisuju se radnje i mere za ograničavanje i raspolaganje imovinom označenih lica, nadležnost državnih organa za primenu tih mera kao i prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u primeni odredaba ovog zakona. Pre svega treba reći da je Republike Srbije u ovom momentu predsedavajuća OEBS-om, a kao takva upravo naglašava dva zadatka. Prvi je borba protiv terorizma, a drugi kriza u Ukrajini.
Ograničavanje raspolaganja imovinom je privremena zabrana prenosa, konverzije, raspolaganja i premeštanja imovine ili privremeno upravljanje tom imovinom na osnovu odluke nadležnog državnog organa. Republika Srbija je punopravni član organizacije UN, a kao punopravni član ona ima izuzetno veliki broj obaveza i odgovornosti pre svega je u obavezi da u potpunosti usaglasi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama UN.
Države članice preduzimaju mere na sprovođenju rezolucija koje donosi Savet bezbednosti UN. Savet bezbednosti je doneo i niz rezolucija kojima se propisuje primena pre svega represivnih mera protiv terorista, terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Znamo da je svaka vrsta terorizma kancer ovog društva i da je treba zaista iskoreniti to zlo. Nažalost svedoci smo jako ružnih slika svuda u svetu, nadam se da će to možda jednog dana, sigurno ne prestati, ali bar biti u manjem obliku.
Jedna od obaveza koja proizilazi iz članstva Savet Evrope multilateralno ocenjivanje sprovođenje zakona iz oblasti krivične i finansijske regulative u okviru tela Saveta Evrope koje se bavi sprečavanjem pranja novca, finansiranje terorizma tzv. „Manivel“. Naša zemlja je ocenjena negativnom ocenom 2012. godine i baš zato donosimo ovaj zakon po kratkom postupku. Cilj donošenja ovog zakona je unapređenje borbe protiv terorizma, ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata.
Za bilo koju vrstu terorizma neophodna je multilateralna saradnja. Bez multilateralne saradnje nema boljitka ne u jednoj zemlji na ovom svetu. Godine 2002. Republika Srbija je ratifikovala međunarodnu Konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma. Međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje međuvladina organizacija FAT ili Radna grupa za finansijske mere u borbi protiv pranja novca i finansiranje terorizma. FAT organizacija koja je donela dokumenta pod nazivom FAT 40 preporuka protiv pranja novca i finansiranje terorizma i širenje oružja za masovno uništenje koji predstavalja osnovni standard u ovoj oblasti. To je osnovni dokument po kome rade sve međunarodne organizacije u sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma.
Takođe međunarodna organizacija finansijsko obaveštajnih službi tzv. FOS čiji je cilj podizanje nivo međunarodne saradnje i razmena finansijsko obaveštajnih podataka koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma. Članstvo ove organizacije podrazumeva i brzo usaglašavanje propisa sa međunarodnim standardima naročito u oblasti međunarodne saradnje.
Ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, odnosno označenih lica nije regulisano u našem zakonodavstvu, zato je neophodno zakonom urediti ovu oblast. Ovaj zakon propisuje obaveze za sledeće subjekte: za organe javne vlasti, pod tim se smatra, naravno, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, vojska, organ nadležan za bezbednosne i obaveštajne poslove, Ministarstvo pravosuđa, Ministarstvo finansija, udruženja, fondacije, donacije, maltene svi.
Nacrt Zakona o ograničavanju, raspolaganje imovinom u cilju sprečavanja terorizma sačinila je radna grupa u kojoj su učestvovali predstavnici uprave za sprečavanje pranja novca, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog javnog tužilaštva. U radu na izradi Nacrta zakona učestvovali su i eksperti Saveta Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.
Zbog specifičnosti materije koja reguliše ovaj zakon, pored navedenih međunarodnih subjekata pozvane su i druge važne organizacije kao OEBS, koji je dao sugestije da bi zakon trebalo da obezbedi pravnu sigurnost u smislu zaštite ljudskih prava koja bi mogla da budu ugrožena ukoliko neko lice neosnovano se stavi na listu. Tada lice koje je stavljeno na listu, a nije krivo ima pravo da tuži Vladu.
Ovim zakonom je propisano da ministar za finansije u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu donese podzakonske akte koji će regulisati načine na koji će pravna i fizička lica ispunjavati svoje obaveze izveštavanja i o načinu na koji će nadležni državni organ postupati po podnetim obaveštenjima.
Uprava za sprečavanje pranja novca kao centralni organ Republike Srbije obaveštava javnost o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranje terorizma.
Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona. Carinski zakon je donet 2010. godine i to je jedan od boljih zakona.
Pre svega, jer pojednostavljuje carinske procedure, postoji mogućnost podnošenja carinskih isprava elektronskim putem što dovodi do brzine u carinskom postupku kao i dosta ušteda u spoljnotrgovinskom prometu.
Republika Srbija kao zemlja pristupnica EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji ima obavezu usaglašavanja Nacionalnog zakonodavstva uključujući i carinske propise sa zakonodavnom regulativom EU pravilima Svetske trgovinske organizacije i to je jedan od najznačajnijih obaveza državnih organa.
Polazeći od ove činjenice, bilo je neophodno uneti pojedine izmene i dopune u Carinski zakon kako bi se omogućio razvoj, ali i primena novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema, kompatibilne aplikacije za nacionalni tranzit.
Takođe, ima izmena i dopuna u delu kojima je regulisana materija carinskih prekršaja, a sve u cilju zaštite ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije od nezakonite ilegalne trgovine, bezbednosti zaštite ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine.
Svi učesnici su u carinskom postupku dužni da se ponašaju u skladu sa propisima jer svako nepoštovanje propisa povlači za sobom sankciju. Prekršaj definisan kao protivpravno delo koje je zakonom i drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj za koje je propisana prekršajna sankcija. Prekršaji se mogu propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom Skupštine AP, Skupštine Opštine, Skupštine grada i Skupštine Grada Beograda.
Novi zakon uvodi institut prekršajnog naloga koji će izdavati organi uprave za prekršaje za koje je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu. Ovaj zakon ima dosta terminoloških promena.
Pre svega, umesto direktora uprave carina sada postoji zamena i to je carinski organ, zatim reč „uprava carina“ zamenjuje se rečima „ tom organu“ itd.
Novčane kazne od pet hiljada do 500 hiljada dinara koje su postojale zamenjuju se i to, 100 hiljada dinara za pravno lice, 10 hiljada dinara za fizičko lice i 50 hiljada dinara za preduzetnike. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Treći zakon o kome ću govoriti kratko jer su moje kolege uglavnom dosta toga rekle je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Razvojne banke KFV Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu do 15 miliona evra za projekat energetike, efikasnosti u javnim objektima.
Republika Srbija uzima zajam pod uslovima KFV kojima je predviđeno povlačenje sredstava zajma u tranšama sa kamatnom stopom koja će biti fiksirana za ceo period trajanja zajma i koja će iznositi 2,1% na godišnjem nivou.
Period trajanja zajma je 12 godina. Republika Srbija će vraćati ovaj kredit u 19 uzastopnih polugodišnjih rata počev od 30. decembra 2017. godine. Provizija na nepovučena sredstva je 0,25% godišnje na neisplaćene iznose zajma.
Republike Srbija će platiti proviziju za organizaciju posla jednokratno u iznosu od 0,5% glavnice zajma. Ovaj projekat je vrlo bitan jer se odnosi na kulturne ustanove kao i na škole, pre svega na škole, i ovim projektom je obuhvaćeno od 30 do 40 škola, a poenta je energetsko unapređenje što bi značilo štednja energije.
Četvrti zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju i istraživanju u suzbijanju carinskih prekršaja.
Ovo je vrlo važni jer se ovim zakonom suzbija siva ekonomija. Donošenjem ovakve vrste zakona moći ćemo da napunimo svoj budžet, napokon, koji je poprilično ispražnjen u zadnjih 20 godina.
Obe strane smatraju da prekršaji carinskih propisa nanose štetu njihovim privrednim trgovinskim finansijskim, društvenim i kulturnim, kao i industrijskim i poljoprivrednim interesima.
Zato je neophodna njihova tesna saradnja carinskih organa po pitanju uvoza ili izvoza i obezbeđenje pravilne primene mera o zabranama, ograničenjima i kontroli, kao i pravilne primene zakonskih odredaba i propisa koji se odnose na falsifikovanu robu i registrovane trgovačke žigove. Ovim zakonom se sprečava krijumčarenje, olakšava se i ubrzava robni i putnički promet između dve zemlje.
Potvrđivanjem ovog sporazuma obezbeđuje se pravilna primena carinskih propisa kroz razmenu informacija između dve zemlje, što do sada nije bio slučaj, roba je uglavnom završavala tamo gde ne treba, kako bi se tačno utvrdile carinske dažbine, porezi i druge naknade u vezi sa uvozom ili izvozom kako bi se tačno utvrdilo tarifno svrstavanje robe, carinske vrednosti, poreklo robe, kao i u cilju pravilne primene odredaba koje se odnose na zabrane, ograničenja i kontrole.
Za ovaj predlog zakona, naravno, nije potrebno odvajati dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
U danu za glasanje SNS će podržati predlog ovih zakona, naravno, i moja malenkost, a naglasila bih da je vrlo važno da usvajamo sva ova četiri zakona iz prostog razloga što ovim zakonima Srbija dobija ponovo ugled u svetu. Hvala.