Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju gospodin Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vladimir Pešić i Zoran Milošević, pomoćnici ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Tatjana Prijić, rukovodilac Grupe za unapređenje zaštite osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KRETANjU UZ POMOĆ PSA VODIČA

Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.

Primili ste Izveštaj Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelan pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 3. amandman sa ispravkom su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, razgovaramo o Predlogu zakona, odnosno u pojedinostima o kretanju uz pomoć pasa vodiča. Neosporno je da je dobro što donosimo ovaj zakon i da ova oblast treba da bude uređena.

Neosporno je da osobama sa posebnim potrebama treba maksimalno izaći u susret i pomoći, olakšati život i zakonski regulisati sve ono što može eventualno da predstavlja problem u njihovom svakodnevnom funkcionisanju.

Ja pozdravljam ovakav zakon. Nadam se da ćemo moći da prodiskutujemo o ova naša dva amandmana koje smo mi uložili na ovaj zakon, da pokušam da vas ubedim da ih prihvatite.

Ono što bih dao sugestiju gospodinu ministru, pošto je oblast vrlo specifična, vrlo posebna, a na zapadu izuzetno skupo rešiva.

Kod nas može da bude jednostavnija, iz prostog razloga što u našoj zemlji već postoje organizacije koje se bave određenim vidovima ovih aktivnosti, a pre svega mislim na Kinološki savez Srbije, koji može da pruži neizmeran doprinos i pomoć ministarstvu, jer se bavi ovom problematikom i imaju određena iskustva u obuci ovih pasa, pa bih vam sugerisao da stupite u kontakt sa Kinološkim savezom, jer je potrebno samo doobučiti određene ljude koji su usko stručni u dresuri pasa, tako da bi imali svoj kadar.

One cifre koje smo slušali ovde da to košta desetine i desetine hiljada evra, možda bi se svelo na par stotina evra koliko košta jedno štene iz neke pristojne odgajivačnice.

U suštini, to neće biti ni problem, a ne verujem da će iko naplatiti takvo kuče nekome kome je potreba ovog tipa.

Upućujem vas da porazgovarate sa Kinološkim savezom Srbije, jer oni su po meni najkompetentniji, koji mogu da odgovore na sva ova pitanja i da izađu u susret potrebama koje ovi ljudi imaju.

Što se tiče našeg amandmana koji smo uložili na član 3, on se odnosi na stav 1. gde posle reči: „u skladu sa zakonom“ dodaje se zapate i veznik „a“, a na kraju rečenice briše se tačka i dodaju se reči „ili koristi psa vodiča u terapeutske, rehabilitacijske ili druge slične potrebe na osnovu preporuke lekara“.

Da vas podsetim član glasi – osoba sa invaliditetom koja se kreće uz pomoć psa vodiča, a u daljem tekstu – osoba koja se kreće uz pomoć psa vodiča, jeste slepo ili slabovido lice, koje koristi invalidska kolica i svako drugo lice koje ima status osobe sa invaliditetom u skladu sa zakonom, i onda ide ovo što mi dodajemo - koje se kreće uz pomoć psa vodiča.

Sledeći stav kaže – pas vodič je pas koji se koristi kao podrška u kretanju ili u terapeutske, rehabilitacijske ili druge slične potrebe osobe sa invaliditetom, a koji je prošao posebnu obuku u skladu sa zakonom i koji je vidno obeležen adekvatnom opremom.

Instruktor psa vodiča je lice koje obavlja poslove obuke psa vodiča.

Mi predlažemo da se posle ovoga izmeni stav koji treba da glasi: „pravo na kretanje uz pomoć psa vodiča je pravo osobe koja se kreće uz pomoć psa vodiča da zajedno sa psom vodičem može slobodno pristupiti i slobodno se kretati u javnom prevozu, objektima i površinama u javnoj upotrebi i u radnom prostoru, kao i u svakom drugom prostoru“.

Vi ste odbili ovaj amandman sa obrazloženjem da je formulacija preširoka, mada tu istu formulaciju vi koristite u stavu 2, pa bih vas molio da još jednom razmislite o prihvatanju našeg amandmana.

Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Bradiću.

Reč ima ministar u Vladi, Aleksandar Vulin.

Vrlo ću kratko. Opet hvala na razumevanju ovog zakona i naravno da ćemo razgovarati sa Kinološkim savezom i svim ostalim, jer nismo mnogo, pošto je u međuvremenu politika preuzela podijum, pa nismo mnogo razgovarali o zakonu, a trebali smo i više da razgovaramo o ovom zakonu.

Da vam kažem, oko cena, svakako to su izuzetno visoke cene, da bi se došlo do jednog adekvatnog psa vodiča, da bi se obučio čovek.

Najteže je krenuti. Mi već radimo na tome, u saradnji sa našim partnerima iz EU, da obezbedimo nešto pasa i da obezbedimo odgovarajuću obuku za ljude koji bi se time bavili. Tu će ovo ministarstvo svakako pomoći. Bićemo tu i naravno da ćemo na kraju, kao i u svemu što radimo, sigurno spustiti cenu više puta. Samo da krenemo. Samo da to bude prva stvar i svakako će ministarstvo raditi na tome.

Što se tiče konkretnog amandmana, problem je sledeći. Ne može lekar da prepiše upotrebu psa vodiča. Zašto? Prvo, zato što lekar nije stručan za to, on to ne može da radi. Pas, pogotovo ovim zakonom, on se ne reguliše kao neka vrsta ortopedskog pomagala, on je nešto drugo. Postoji i treći element, a to je dobrovoljnost. Slepa osoba je ta koja traži psa vodiča. Dakle, ona kaže – ja želim psa vodiča, želim da prođem obuku za psa vodiča, imam odgovarajuće uslove da bih mogla da držim psa vodiča, ne može lekar da mi prepiše psa vodiča.

Bojim se da bismo na ovaj način ostavili mogućnost da lekari doživljavaju pse vodiče kao neku vrstu ortopedskog pomagala, što on nije. Ne može ga prepisati. Vidite koliko je elemenata potrebno da bi se došlo do psa vodiča.

A što se tiče konkretnog kretanja, čitav zakon se odnosi upravo na kretanje sa psom vodičom, neće on sam da se kreće, podrazumeva se da se on kreće sa čovekom. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja takođe mislim da amandman na predloženi član 3. Zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča, a koji se odnosi na pojmove, ne treba prihvatiti, prvenstveno iz razloga što pas vodič nije medicinsko pomagalo, već je, naprotiv, vrsta podrške za samostalno kretanje, i to vrsta podrške za samostalno kretanje slepim licima, slabovidim licima i invalidnim licima.

Znači, ovde se po prvi put donosi ovaj zakon koji je apsolutno u skladu sa članom 20. Konvencije UN o pomoći i podršci osobama sa invaliditetom. Član 20. pomenute Konvencije upravo predviđa da osobama sa invaliditetom nacionalna zakonodavstva zemalja članica potpisnica, odnosno zemalja koje su ratifikovale ovu konvenciju, a naša zemlja jeste ratifikovala, dužne su da ovim osobama omoguće pomoć i podršku za samostalno kretanje uz pomoć živih posrednika i drugih posrednika, a naravno, uz prethodno obavljenu specijalističku obuku.

Ono što takođe želim da naglasim, to je visoka participacija svih onih u izradi ovog zakona, sem nadležnog ministarstva, svih onih na koje se ovaj zakon odnosi, a to je Savez slepih i posebno bih želela da naglasim i aktivnu participaciju i aktivno učešće Škole za decu oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu, koja je osnovana nakon Prvog svetskog rata, 1917. godine u decembru mesecu, i koja i te kako ima veliko iskustvo u prepoznavanju osoba sa invaliditetom, pre svega slabih i slabovidih lica i koja je sigurno mogla da predloži adekvatne vidove podrške ovim osobama, a taj adekvatan vid podrške za samostalno kretanje i ostvarivanje ustavnih prava ove kategorije stanovništva svakako jeste kretanje uz pomoć psa vodiča. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, ja potpuno razumem vaše razloge. Pas nije terapeut, terapeutsko sredstvo. Ali, mi smo se pre svega bazirali na stav 2, kojim ste vi rekli u Predlogu zakona da je pas vodič pas koji se koristi kao podrška u kretanju ili u terapeutske, rehabilitacijske ili druge slične potrebe osoba sa invaliditetom, a koji je prošao posebnu obuku, u skladu sa zakonom, i koji je vidno obeležen adekvatnom opremom.

Ali, da ne polemišemo o tome, uopšte nije bitno. Kroz vreme, kako se bude primenjivao ovaj zakon, verovatno će se nadograđivati i dograđivati.

Ono što je vrlo bitno i što je dosta kolega polemisalo i pričalo, to je pripremni period. Poštovane kolege, pripremni period je – date štene toj porodici koja ima slabovidu osobu i osobu koja će imati psa vodiča, da se pas navikne na okruženje i na tu porodicu. To je taj pripremni period.

Ono što je jako bitno i što pozdravljam, a što je ministar razumeo i prihvatio kao sugestiju, to je da mi imamo kvalitetne trenere, dresere, kako god da ih zovete u Srbiji, koji trebaju samo da prođu, a tu se ministar i ja potpuno slažemo, doobuku za specifičnost psa, koju obavlja pas vodič slepe osobe i slabovide osobe. Inače, što se tiče kadra, Srbija ima izuzetno kvalitetan kadar, i u Centru za obuku pasa, i u Kinološkom savezu Srbije, itd. Znači, izuzetno kvalitetne i stručne ljude. Tu nam treba samo doobuka tih ljudi, da bi mogli da primene ta nova znanja koja su potrebna za ovu specifičnu obuku ovih pasa. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Ima. Imamo i kvalitetna legla, imamo i dresere pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, niste ih pomenuli, a koji su takođe izvanredni. Dakle, ima ih i nije sporno, svako će raditi sa njima.

Ako nisam bio dovoljno jasan, da budem kristalno jasan – pas nije ortopedsko pomagalo. Pas vodič je zapravo više socijalna nego medicinska usluga. Tako ga tumačimo ovim zakonom. Samo da se razumemo.