Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 104 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Danas su sprečeni da sednici prisustvuju: Suzana Spasojević, Žarko Obradović, Mirjana Dragaš, Vesna Besarović, Branka Bošnjak, Vladimir Marinković i Mladen Grujić.
Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda – Rasprava o amandmanima.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sednici prisustvuju, na moj poziv, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Nenad Mijailović, državni sekretar, Vesna Hreljec Ivanović, pomoćnik ministra finansija, a pozvani su i Milovan Milovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, Predrag Aleksić, šef Odseka za carinski sistem, Milunka Milanović, viši savetnik u Upravi za sprečavanje pranja novca, Milka Živanović i Jelica Trninić Šišović, samostalni savetnici u Odseku za carinski sistem i Marina Nešić, savetnik u Ministarstvu finansija.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, nama je prihvaćen amandman na član 2. Zarad građana koji prate ovaj prenos, samo da pojasnim o čemu se radi.
U članu 2. je uvodni deo zakona, gde se objašnjavaju pojmovi. U tački 6. se kaže – terorista je lice koje samo ili sa drugim licem sa umišljajem pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno, podstrekava i pomaže u izvršavanju terorističkog akta, ima saznanje o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršavanju ili pomogne grupi nastavljanje vršenje terorističkog akta sa zajedničkom svrhom – mi smo predložili da se ova reč: „sa umišljajem“ briše.
Smatramo da se kod pojma – terorista, ne koristi za bliže određivanje oblik vinosti i umišljaj. Naime, članom 391. Krivičnog zakona određeno krivično delo terorizam, koje kao oblik vinosti predviđa direktni umišljaj, tako da je već na osnovu samog određenja iskazanog zakona jasno da se drugačije nijedan teroristički akt ne može ni izvršiti, osim sa umišljajem. Ja vam se zahvaljujem na prihvatanju amandmana.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada uvodimo neki novi institut ili neke nove pojmove u naš pravni i finansijski sistem, suština jeste u detaljima. Zato smatram vrlo važnim amandman na član 2, koji definiše pojmove, a naročito mislim na terorizam, teroriste, opravdano uverenje.
Naime, mi smo podneli amandman na član 2, gde smo, mislim, bolje i preciznije definisali opravdano uverenje na osnovu koga se neko stavlja na listu terorista, na osnovu čega mu se dalje ograničava ili zamrzava imovina.
Vi ste u zakonu definisali sledeće: da je opravdano uverenje da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta, je onaj stepen uverenja koji razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti može steći na osnovu dokaza, činjenica koje su opšte poznate ili dokazive i verodostojnih informacija kojima raspolažu nadležni državni organi.
Mi smo u istom tom članu podneli amandman kojim smo opravdano uverenje definisali na sledeći način, zbog građana pročitaću čitav član, odnosno samo deo koji menjamo.
Kažemo da opravdano uverenje jeste uverenje koje se može steći na osnovu dokaza, činjenica, koje su dokazive i verodostojnih informacija kojima raspolažu nadležni državni organi. Verujem, ministre da je ova definicija preciznija.
Zašto dalje mislim da treba da razmislite još jednom o ovom amandmanu? Naime, sve ove definicije proizilaze iz opštih definicija terorizma, terorista, a problem je u tome što one ne postoje u svetu. Dakle, ne postoji jedinstvena definicija terorizma, niti teroriste.
Svojevremeno je Kofi Anan terorizam definisao kao napad na fundamentalno pravo, poredak, na ljudsko pravo, na mirno rešavanje sporova. Međutim, i sam je priznao da je to definicija koja je previše široka i da postoji jako puno osnova i principa koji mogu da budu napad na fundamentalno pravo.
Čak i Rezolucija Saveta bezbednosti iz 2001. godine 1373, ona poziva na bolju međunarodnu saradnju u kampanji protiv kriminala, odnosno terorizma, ali ne definiše terorizam. Čak je situacija da u jednoj zemlji postoje različite definicije u različitim institucijama. Navešću primer SAD.
U Stejt Dipartmentu, terorizam se definiše kao predominantno politički motivisano nasilje, FBI terorizam definiše na drugi način. Dakle, u jednoj zemlji se na više načina definiše terorizam i terorista.
Zato mislim, pošto ne postoji jedinstvena definicija terorizma, ne postoji definicija koja je prihvaćena u sudskim instancama, da treba da razvijamo debatu danas o pojmovima, o suštini, jer, kažem, u detaljima je suština. Verujem da je naša definicija bolja, preciznija i verujem da će ovaj zakon učiniti boljim i preciznijim, pa vas molim da još jednom pogledate i usvojite amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Reč ima Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Poštovani ministre, kolege poslanici, mislim da je dobro što je Vlada prihvatila ovaj naš amandman. Poslanička grupa SDS ZZS i ZS se trudila da ovaj zakon popravi i da ga učini što dostupnijim.
Inače, naš amandman se odnosi na član 3. koji je sastavni deo postupka kojim se označavaju lica sa liste. U stavu 2, predlagač je predvideo da se akt kojim se utvrđuje lista označenih lica objavljuje u „Službenom Glasniku RS“. Mi smo uložili amandman i predvideli da se i na zvaničnim internet stranicama Vlade Republike Srbije i Uprave za sprečavanje pranja novca ta ista lista objavljuje.
Mislim da je dobro što ste prihvatili amandman jer u stvar i predlog zakona predviđa obaveze određenih subjekata da prilikom poslovanja ili vršenja svojih nadležnosti proveravaju listu i da u skladu sa nalazima dalje preduzimaju aktivnosti.
Ukoliko bi se lista objavljivala samo u „Službenom glasniku“, mislim da bi izvršenje ove obaveze za sve one koji su u obavezi da to rade, bilo znatno otežano. Zato mislim da je dobro što ste prihvatili ovaj amandman. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

U načelnoj raspravi gospodin Pavićević i ja smo rekli da ćemo podržati ovaj zakon, da očekujemo da budu prihvaćeni naši amandmani zato što su smisleni i zato što poboljšavaju zakon, zato što je ovo jedna ozbiljna tema. Pitanje terorizma je uvek ozbiljno i sve mere koje mogu da se preduzmu u ime države protiv terorizma su nešto što ne bi trebalo da bude predmet političke rasprave, nego da se svi zajedno trudimo da te mere, bilo da je to zakon, bilo da su to uredbe, bilo da su to aktivnosti pojedinih državnih organa, da to sve bude što efikasnije, što bolje, a da ne bude nešto što bi neko mogao da nam kaže da mu je preveliko opterećenje. Kada je terorizam u pitanju, ništa ne može da bude preveliko opterećenje.
Na član 3, da ga ne čitam, ali koji se bavi listom označenih lica, ko je na toj listi, po kom osnovu, neko dolazi na tu listu, pa piše u tački 1. da su to lica utvrđena od strane UN i drugih međunarodnih organizacija, drugi osnov je da je to na predlog nadležnih državnih organa države Srbije i treći razlog je da je to obrazložen zahtev druge države.
Ta lista se kreira. Ona postoji. Oni koji su na toj listi su korisnici mera koje su pre predviđene ovim zakonom. U stavu 4. kaže da je Vlada dužna da najmanje jednom godišnje na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, a po pribavljenom mišljenju nadležnih državnih organa iz člana 5. stava 1. ovog zakona razmotri opravdanost stavljanja na listu označenih lica.
Naravno da je borba protiv terorizma jedna vrlo ozbiljna stvar i da ona mora potpuno ozbiljno, dosledno da se radi. Prihvatam i da odnos države prema licima koji su samo osumnjičeni za to, što je slučaj sa ovom listom, bude konzervativniji, tvrđi, da tu nema puno popuštanja i skrivanja iza nekih opštih ljudskih prava, ali naravno, mi kao država ne možemo ni da zapostavimo oblast ljudskih prava.
Zato smo gospodin Pavićević i ja predložili da se ovaj stav menja i da glasi da je Vlada dužna da najmanje dva puta godišnje, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, po mišljenju nadležnog organa, razmotri opravdanost stavljanja na listu označenih lica. Znači, da bude jasno, jednom godišnje se napravi ta lista. Ti ljudi snose sankcije zbog toga što su na toj listi i umesto da jednom godišnje, kada prođe 12 meseci, dok se ne revidira, ne apdejtuje, ne proveri ta lista, mi smo predložili da to bude dva puta godišnje.
Obrazloženje po kome je odbijen amandman koji smo predložili gospodin Pavićević i ja govori o suštini ove Vlade. Naime, Vlada kaže - obrazloženje se ne prihvata, pa između ostalog – mišljenja smo da bi razmatranje opravdanosti stavljanja na listu označenih lica dva puta godišnje predstavljalo veliko opterećenje za Vladu. Znači, da ponovim, Vlada mislim da bi razmatranje opravdanosti stavljanja na listu označenih lica koji trpe sankcije dva puta godišnje, znači, jednom u šest meseci, predstavljalo veliko opterećenje za Vladu.
Da li je ovo Vlada penzionera? Da li je ovo Vlada ljudi koji su na letovanju? Kako može Vlada da za bilo koji predlog bilo kog zakona, bilo kog amandmana, kaže da bi njeno postupanje bilo preveliko opterećenje? Da li vas neko tera da nosite država za potpalu ili vas neko tera da čistite ulice ili nešto što je tako definisano, nego samo tražimo da jednom u šest meseci mnogi činovnici, od kojih najveći broj zna svoj posao, provere osnove po kojima je neko stavljen na ovu listu i da se nakon toga vidi da li je to mesto koje je ono zauzelo na toj listi opravdano ili nije?
Vi kažete – to je za nas veliko opterećenje. Hajde da stavimo onda da ne bude jednom godišnje, nego da bude jednom u mandatu, pa to utvrdite jednom i onda posle možete da se bavite drugim stvarima, da projektujete letove helikoptera, da se bavite skrivanje krivaca za poplave, da se bavite svim drugim osim onim što je posao jedne Vlade, a posao jedne Vlade je da bude ažurna prema svojim građanima, pa čak i prema onima koji su osumnjičeni za terorizam. I oni imaju ljudska prava.
Naravno, rekao sam, mi smo za konzervativno rešenje, da kaznena politika u ovoj oblasti bude što teža, što rigoroznija. To stoji u našim drugim amandmanima. Imamo potpuno jasan stav prema terorizmu, ali naravno, neki minimum ljudskih prava mora da se poštuje čak i prema toj društvenoj kategoriji. Nikako ne može da se to odbije na način koji ću još jednom da ponovim, jer mislim da je ovo utisak nedelje ili meseca ili možda utisak ove Vlade posle godinu dana. Vlada je mišljenja da bi razmatranje opravdanosti stavljanja na listu označenih lica dva puta godišnje predstavljalo veliko opterećenje za Vladu.
U prvom delu obrazloženja piše da postoje neki drugi mehanizmi, ali tu ne piše koji su to mehanizmi. Ako postoje neki ozbiljni mehanizmi kojima može da se utvrđuje da li je opravdan ili neopravdan opstanak nekoga na ovoj listi označenih, onda nema potrebe da se time bavi Vlada. Ali, ako je Vlada, a mislim da je ovo oblast kojom mora da se bavi Vlada, a ne da se bave ministri i zamenici ministara i ne znam ko još, savetnici sa različitih govornih područja, italijanskog, španskog, francuskog, engleskog ili ne znam kog, onda je ovo rešenje apsolutno neprihvatljivo, a obrazloženje je katastrofalno. Ako vam je veliko opterećenje da radite svoj posao, podnesite ostavku za to, ne samo ministar, nego cela Vlada. Za to postoje mnogi drugi razlozi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, moram reći da ovaj amandman treba odbiti iz više razloga. Jedan od razloga je i usmeno obrazloženje koje se odnosilo otprilike na obrazloženje koje bi išlo ukoliko bi neko skupio potpise i raspravljao o poverenju  Vladi. Uglavnom se govorilo o svim temama osim o sadržini amandmana.
Probaću da pročitam šta piše u stavu 4. zakona – Vlada je dužna da najmanje jednom godišnje, dakle, najmanje jednom godišnje, što je minimum. Nigde ne stoji da Vlada neće dva puta proveravati spisak lica koja su na spisku osoba koje su podložne terorizmu. Vlada to može da uradi jednom, može da uradi pet puta, može da u radi i dva puta, kao što to predlagač traži, ali tražiti od Vlade da to radi obavezno više puta godišnje od jednom za mene je besmisleno.
S tim u vezi, Vlada može kada to situacija zatraži da proveri taj spisak i da ga revidira i više puta u toku godine zato što spiskove tih osoba vode od UN do naših organa. Ukoliko naši organi Vladi dostave podatke da to lice više nije na spisku, onda će Vlada svakako to razmotriti. Ukoliko nema nikakvih promena, obaveza Vlade da se to radi dva puta je besmisleno, što bi rekao moj prethodni govornik.
Smatram da, bez obzira na kredibilitet predlagača amandmana, amandman ukoliko zadovoljava neke kriterijume treba prihvatiti. U ovakvoj situaciji ga svakako ne treba prihvatiti, već sam naveo razloge, a mislim da je obrazloženje, za razliku od obrazloženja drugih poslanika bilo previše puno kritika, previše politike, a premalo se govorilo o amandmanu.
Ukoliko bi stvar o terorizmu shvatili dosledno, mogao bih da pričam i o političkom terorizmu, o ekonomskom terorizmu, koje je naše stanovništvo pretrpelo od 2000. do 2012. godine i onda na listu staviti sve te, pa i uvaženog predlagača amandmana. Svakako bi trebalo staviti na listu one koji su izvršili ekonomski i socijalni terorizam nad građanima Republike Srbije. Hvala.