Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe, uživajući u političkom folkloru ruganja ljudskim pravima i ruženju ljudi, jer se to smatra takođe duhovitim i pristalim za rasprave. No, svako o sebi priča sve čim izgovori bilo šta.
Dakle, ministre, amandman o kome je reč govori o tome da Vlada sama jednom godišnje najmanje proverava opravdanost stavljanja nekog lica na listu. To je samo po sebi najmekši oblik zaštite, odnosno stavljanja obaveze pred izvršne organe za zaštitu elementarnih ljudskih prava, ali nedovoljno efikasan.
Kada ovako razjašnjeno analiziramo vaš odgovor, pojedinačno rešenje koje dobija lice je isto što i odluka Vlade da jednom godišnje razmatra opravdanost cele liste. Lice koje je upravnim rešenjem stavljeno osporava opravdanost stavljanja svog imena ili pravnog lica čiji je zastupnik na listu označenu za terorizam. Taj upravni spor, tako koncipiran, treba da bude jedini garant.
Ovde smo čuli u raspravi, sasvim ispravno, da bilo ko ko se bavi skupljanjem podataka o licu koje treba da bude opravdano stavljeno na listu označenu za terorizam, ko se bavi bezbednosnim proverama, ko se bavi informacijama agencija koje se time bave, da ne mogu to da rade bez odluke suda. Juče smo u ovoj dvorani imali informaciju da je to jedna agencija radila bez odluke suda.
Ako ja vas pitam da li imamo potpuno garantovanje sistema zaštite ljudskih prava, ja to ne pitam zato što mislim da je zakon u celini loš, ja to ne pitam zato što imam bilo kakav lični stav prema bilo kome, ja to pitam zato što je juče u ovoj Skupštini jedna od agencija bez odluke suda i mimo zakona radila političke stranke, a nije joj osnov.
(Veroljub Arsić, s mesta: Nije tačno.)
Narodni poslanik Arsić dobacuje – nije tačno. Ja vas molim, predsedavajući, ili da vi intervenišete i radite svoj posao, ili pustite mene da objasnim svima koji imaju nameru da dobacuju oko izveštaja Odbora za odbranu i uloge agencije koja je prekršila propise.
(Veroljub Arsić, s mesta: Kakve veze ima Odbor za odbranu?)
Nije nikakav problem, ja sam vam na raspolaganju za sve vrste dobacivanja, ako predsedavajući neće da radi svoj posao.
Osnovni razlog zašto pitam o upravnom postupku je upravo zato što, ne samo u Srbiji, postoji sklonost pozicija moći, obaveštajne službe, informativni, agencije raznih nivoa, dostupa informacija, imaju sklonost da ne budu kontrolisane. To nema veze sa Srbijom. Srbija je divan primer u odnosu na to kako su tome sklone stvarno moćne agencije u stvarno moćnim zemljama. To je ključni razlog zašto Vlada treba najmanje jednom godišnje da razmatra opravdanost liste.
Ukoliko ne razumemo da je taj upravni postupak, dakle upravni spor, jedino što imaju ljudi koje će neko, da li u skladu sa svim propisima ili samovoljom, kao što smo juče videli ilustrativan primer, stavljati na listu, Vlada će onda nakon okončanja upravnog spora, ako je lice koje je bez razloga stavljeno na listu dobilo rešenje da je neopravdano stavljeno imati problem šta se dešava dalje, da li ide upravni spor sa zahtevom za obeštećenje, da li se vodi parnični spor, da li neko podnosi ostavku, da li je postojala namera da se lice koje je neopravdano stavljeno na listu označenu za terorizam, po odlukama organa u našoj državi, da mu se to zaista i desi.
Nije upravni spor koji vodite kao lice koje se stavlja na listu označeno za terorizam prepodnevni posao, vađenje lične karte. Nije to upravni spor koji se dešava u roku od 24 sata. Ako se radi o nevinom čoveku, bez obzira ko je od državnih organa pogrešio, upravni spor vam, ovako kako ste mi objasnili da će da se dešava, osim što nedostaje usaglašavanje sa zakonom, ne rešava i nije dovoljno snažan mehanizam da zaista zaštiti ljudska prava.
Ako ja sa vama delim takav stav, to ne znači da smatram da bilo ko u Srbiji unapred ima namere da zloupotrebljava, ali vidim da se prostor za zloupotrebu jasno kreira. Naš zajednički zadatak je da onemogućimo bilo kakav prostor za zloupotrebu. Upravni spor koji će neko povesti je preslab, kao mehanizam, da bi bilo ko ko je sklon da uradi zloupotrebu svojih ovlašćenja, ili čak neka uradi iz nehata. Šta će biti sa paklom koji mu je priređen zato što je stavljen na listu označenu za terorizam?
Primer koji sam spomenula je ilustrativan, nije vezan za terorizam, mada se tako predstavlja, ali je primer iz realnosti. Mislim da je dobro da vodimo dijalog o onome o čemu treba da se vodi dijalog u ovoj Skupštini, o tome kako će pojedine odredba, pojedina rešenja u zakonu, kako će proizvesti posledice na jedno ljudsko biće u Srbiji. Kako ćemo izvesti odgovornost onoga ko primenjuje, ako zloupotrebljava, ako s nedovoljno znanja, ako iz nemara, iz nehata, neodgovorno? Sve je to nedopustivo za izvršnu vlast, ako piše u drugim propisima. Šta ćemo sa tim ministrom i sa tom vladom kod koje se desi ovakva teška omaška, sa namerom ili bez nje?
Amandman koji kaže - hajde da Vlada dva puta razmatra, da li je on dovoljno jak mehanizam? Nisam sigurna. Meni je dovoljno što je uveden taj mek mehanizam da Vlada mora da razmatra opravdanost lica koja je stavila. Znači, čim stavite takvu odredbu, vi znate da je to delikatan proces. Vi znate da je to pitanje procesa koji nastaje zato što su ućutale organizacije koje se bave ljudskim pravima, vi znate da morate da bar to pošaljete kao poruku u zakonu i to je međunarodna odredba. Tu se sa vama, ministre, potpuno slažem, da Vlada mora da proverava kako je sastavila listu zločinaca.
Nažalost, baveći se terorizmom u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, praveći izveštaje o terorizmu, pogotovo u OSCE regiji centralne Azije, imam niz primera o tome kako jedno isto ime se stavlja pa se skida sa liste lica označenih za terorizam, u zavisnosti od toga kako se pomeraju centri moći koji odlučuju regionalno da li je neko terorista ili nije. To su ozbiljne stvari, taman toliko koliko i bilo koje ljudsko pravo. To je jedini razlog zašto smatram da ne treba da štedimo vreme da bi našoj Vladi dali jasnu poruku da razumemo kakav problem može da nastane zbog odredbe da će najmanje jednom godišnje da razmatra opravdanost lica i kakvu u stvari snagu ima upravni spor.
Ovaj amandman komentarišem sa nadom da neće biti nijednog upravnog spora i da će lista označenih za terorizam biti potpuno utemeljena. Zašto gajim takvu nadu? Zato što je to pravna država, to je vladavina prava, želim da se to desi. Ali, to se ne dešava zato što piše u papiru, nego što razmenimo svi svoje stavove o tome šta sve treba da postoji u realnosti da ne bi zaista bilo onoga što želimo u primeni ovog zakona, a to je potpuno opravdana lista lica označenih za terorizam. Hvala vam.