Neću jer ću morati da vas opomenem.

U redu.
Znači, predlagači amandmana na član 3. Predloga zakona kažu da najmanje dva puta godišnje Vlada RS utvrđuje listu, odnosno opravdanost. Kada ih čovek sluša i kada ne zna šta piše u celom zakonu, on bi verovatno stekao uverenje da je podnosilac amandmana potpuno u pravu. Ali, mi, kao što i reče predsedavajuća, često koristimo ovde samo jedan deo zakona da bismo napravili jednu političku priču, jer ako pročitate prethodni stav istog člana, koji glasi – izmene i dopune akta kojim se utvrđuje lista označenih lica vrši se odmah po saznanju za postojanje činjenica od značaja za njene izmene. Znači, odmah. Velika je razlika od onoga što pričamo sada.
Isto tako kada je u pitanju opravdanost stavljanja na listu, mi smo pravna država. Vlada ima izvršnu vlasti i jedan od naših Ustavom predviđenih mehanizama jeste sudska zaštita. Rešenje kojim se neko stavlja na listu i lista objavljuju se u „Službenom glasniku“. To je javna isprava i svi drugi državni organi na osnovu javne isprave, objavljene u „Službenom glasniku“, pa i lica koja se nalaze, saznaju da su na toj listi. Može i posle ministar da pošalje pojedinačni akt.
Treća stvar, ne odlučuje ministar ko će biti na listi. On to radi na osnovu predloga UN, naših državnih organa ili na obrazložen predlog druge države.
Za ovaj drugi deo, kada su u pitanju naši državni organi, time se bave nadležne obaveštajne agencije i da biste dospeli pod kontrolu nadležne državne agencije vi morate po našem zakonu, ne nekom marsovskom, da imate sudski nalog. Znači, sva prava, o svim pravima građana, pa čak i to da li će biti predmet rada neke službe odlučuje ko – sud, po našem Ustavu neprikosnovena i apsolutno nezavisna i samostalna grana vlasti.
Kada počnemo da pričamo o nečemu, hajde da pogledamo celo zakonodavstvo, kao što je tu jedan kolega izlazio u raspravi u načelu i rekao je – a, zašto ne i finansijske institucije? Zato što imamo drugi zakon koji se zove Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. On se odnosi na finansijske institucije. Ovo se odnosi na fizička i pravna lica i građane.
Nećemo valjda da pravimo paralelne zakone, jer kada pravimo paralelne zakone, ako su u suprotnosti jedan sa drugim, onda imamo problem koji ne može da reši Ustavni sud, nego opet mora da rešava Skupština. Zato paralelno zakonodavstvo ne treba praviti i u ovom slučaju kakav je ovaj zakon napisan i predložen Narodnoj skupštini uz ove amandmane koje je Vlada RS prihvatila i nadležan Odbor za finansije prihvatio mi uobličavamo naše zakonodavstvo kao jednu celinu gde su zakoni usaglašeni i tačno se međusobno dopunjuju i određuju kako će državni organi u određenim slučajevima da postupaju. Valjda nam je to cilj.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Čini mi se da je Gordana Čomić sledeća.
(Gordana Čomić, s mesta: Ja sam kao ovlašćeni predstavnik.)
Meni je rečeno da Gordana Čomić ima pravo na repliku. Jesam li u pravu ili nisam ili po amandmanu?
Vi, gospodine Pavićeviću?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Imam pravo na repliku na izlaganje gospodina Arsića pošto je komentarisao moj amandman.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, dve su stvari koje želim da kažem u replici sada gospodinu Arsiću i čini mi se da se nalazimo na jednoj vrsti klackalice oko ovog amandmana jer ima izvesne argumentacije sa jedne strane, ali je moj sud da naša argumentacija treba da pretegne ovde, gospodine Vujoviću. Zašto? Gospodin Arsić na primer ovde poistovećuje sadržinu onoga što je stav 3. i stav 4. člana 3. Predloga zakona.
Da podsetim narodne poslanike. U stavu 3. piše – izmene i dopune akta kojim se utvrđuje lista označenih lica vrše se odmah po saznanju za postojanje činjenica od značaja za njene izmene. Ali, poštovana gospodo, gospodine Arsenoviću da čuje i gospodin Arsić, u stavu 4. piše – da je Vlada dužna da razmotri opravdanost stavljanja na listu. Dakle, to je sadržinski različita stvar od onoga što piše u stavu 3. i mi samo predlažemo da Vlada treba da pokaže jednu volju, usmerenost ka efikasnosti, ažurnosti, ozbiljnosti i posvećenosti u borbi protiv terorizma time što će da kaže – Vlada je sposobna da dva puta godišnje razmatra opravdanost stavljanja na listu osoba ili organizacija za koje postoji ozbiljna sumnja da su terorističke ili da finansiraju terorizam, poštovana gospodo.
O čemu je ovde reč? O borbi protiv najveće svetske pretnje. Ne sme da se desi da Vlada nama kaže da ne raspolaže mogućnostima da dva puta godišnje minimalno razmatra opravdanosti stavljanja na tu listu. Mi ovde pomažemo Vladi. Molim da se prihvati ovaj amandman. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika.)

Marijane Rističeviću, vi ste hteli repliku. I on se prijavio na repliku, pre vas.
Gospodine Rističeviću, želite repliku.

Nisam ja po replici. Ja sam vam rekao da sam po amandmanu. Strpljivo čekam da oni završe.

Onda ima prednost gospodin Arsić.
Izvolite Arsiću.

Sve bi to bilo u redu to što podnosioci amandmana govore da su pročitali Zakon o kontroli službi bezbednosti, zakonom kojim se reguliše njihov rad, a ne samo kontrola, pa bi znali da bi za tu proveru prvo morao zahtev da ide tužilaštvu, pa tužilaštvo da uputi sudu pa sud da odobri. To bi izgledalo ovako, da vam objasnim, da bi dva puta, najmanje dva puta godišnje lice bilo predmet rada nadležnih državnih organa i obaveštajnih službi ili kako se to popularno kaže – da ga stavimo na mere.
Onda ćemo resurse koje država ima, a koji koštaju, da upotrebljavamo samo da bismo nešto proveravali više puta, a pri tome da rizikujemo da neke mnogo važnije stvari promaknu tim nadležnim državnim organima i dovedu u pitanje bezbednost naše zemlje. Ili, da povećamo broj zaposlenih u tim nadležnim državnim organima, ali onda će kolege iz bivšeg režima da nas napadaju kako mi postajemo policijska država. Država ima svoje resurse, oni su tačno određeni u skladu sa njenim interesima, interesima građana Republike Srbije i njihovoj bezbednosti i nemojte da im dajemo više obaveza jer ćemo na taj način da povećavamo troškove rada te službe i baš za ona lica koja su predmet ovog spiska da ugrozimo njihova građanska prava.
Kao što sam rekao i u prethodnom delu…

Vreme, gospodine Arsiću.

Završavam.
…Republika Srbija treba da ima zakone koji su međusobno usaglašeni, tačno da se dopunjuju u onom delu gde je to potrebno, da bismo imali obezbeđena i ljudska prava i bezbednost države na onom nivou kao što to naši građani očekuju.