Predložili smo dopunu člana 11. koji govori da ako po prijemu izveštaja od uprave, misli se na Upravu za sprečavanje pranja novca, ministar nadležan za poslove finansija utvrdi da se ne radi o značajnom licu ili imovini koja podlaže ograničavanju raspolaganja, odnosno da nema uslova za ograničavanje raspolaganja imovinom, dužan je da bez odlaganja u pismenoj formi obavesti pravno ili fizičko lice koje je to obaveštenje dostavilo da može da nastavlja aktivnosti koje je obustavilo.
Mi smo dodali i stav 2. da obaveštenje iz stava 1. je ministar nadležan za poslove finansija dostavlja i Upravi, što mislimo da je potrebno radi kompletne informisanosti. Vlada je prihvatila ovaj amandman i ja vam se zahvaljujem, ali vas još jednom molim ministre da razmislite o našim amandmanima na član 8. i 9, jer mislim da su smisleni, svrsishodni i da će biti korisni ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem, dr Bradić.
Na naziv iznad člana 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući  današnjom sednicom gospodine Bačiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, prihvaćen je naš amandman, jedan od pet amandmana koje smo podneli na ovaj Predlog zakona i taj amandman je prihvaćen uprkos, da kažem jednom netolerantnom odnosu predsednice Narodne skupštine danas prema opozicionim poslanicima i uprkos poštovana gospodo jednom poniznom odnosu naprednjačke većine ovde prema Vladi Srbije.
Mi smo uprkos svemu tome uspeli da popravimo ovaj Predlog zakona i ja ovako to vidim. Pobeda po pobeda, vidim da ćemo svi zajedno da skratimo mandat ovoj lošoj Vladi, uskoro. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću. Ništa nisam razumeo.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege poslanici, član 15. govori o dozvoljenom korišćenju dela imovine i predviđeno je kroz četiri stava ovog člana da se lice kome je označeno da mu je ograničeno raspolaganje imovinom može pred sudom da pokrene postupak radi izuzimanja dela imovine koja je neophodna za osnovne životne troškove i onda se nabrajaju koji su to mogući troškovi. Pa se govori da su to i troškovi za pružene pravne usluge.
Mi smo predložili da se doda reč „nužne pravne usluge“. Znate i sami da smatramo da su pravne usluge dosta širok pojam, da se pod pravnim uslugama razne stvari mogu podvesti i da se mogu skupo, da kažem naplatiti i da se praktično zloupotrebom ove mogućnosti koja postoji u zakonu izvrgne svrha zakona, to je da se ograniči korišćenje imovine u svrhu terorizma.
Zato smatramo da treba u zakonu da stoji da su to nužne pravne usluge, pa onda sud da presuđuje koje su to nužne ili ne. Jer u obrazloženju zašto naš amandman nije prihvaćen govori da će sud ceniti koji su nužni troškovi, ali smatramo bez toga da postoji termin „nužni pravni troškovi“ u samom zakonu, sud ne može da ceni šta je nužna, a šta ne, nego klijent kaže - ovo su moji pravni troškovi i tu stavi razne stvari. Onda će se sud naći u problemu, odnosno neće moći da proceni, odnosno da ima osnov na osnovu koga će odbiti određene pravne troškove koje potencijalni klijent dostavi sudu, nego će morati sve da ih prihvati. Bilo bi bolje da je ovaj amandman prihvaćen.
Takođe, na drugi deo našeg amandmana Vlada se u svom odbijanju nije ni osvrnula. Dalje se u ovom stavu navodi da neke naknade za raspolaganje, za održavanje i čuvanje sredstava ili drugih ekonomskih resursa. Smatramo da to „drugih ekonomskih resursa“ je potpuno jedan nedefinisan, širok pojam. Ne znamo šta to znači. Da bi neki klijent pozivajući se na ovu pravnu normu, ako ostane u zakonu, mogao da izvuče ogromna sredstva ili sva sredstva i time potpuno obesmisli zakon i odredbe koje govore o ograničenju raspolaganja imovinom.
Smatramo da su ova rešenja koja smo mi predložili preciznija, da smanjuju mogućnost zloupotrebe, da su u duhu zakona i da će kvalitetnije omogućiti borbu države protiv terorizma. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinoić, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Član 17. se odnosi na ukidanje rešenja o ograničavanju raspolaganje imovinom, pa se onda u prvom stavu kaže – ako razlozi za donošenje rešenja o ograničavanju raspolaganja imovinom prestanu da postoje, ministar nadležan za poslove finansija dužan je da ukine rešenje u skladu sa odredbama zakona kojim je uređen opšti upravni postupak.
Mi smo intervenisali na stav 2. gde se kaže – rešenje kojim se ukida rešenje o ograničavanju raspolaganja imovinom dostavlja se pravnom i fizičkom licu i onda se nabrajaju svi oni kojima se to rešenje dostavlja.
Mi smo u skladu sa svim ovim našim primedbama koje se odnose na prethodne članove, a tiču se NBS i tiču se poslovnik banaka, upravo ugradili i u ovaj stav ovog člana, gde smo rekli da se rešenja moraju dostaviti NBS, poslovnim bankama, osiguravajućim društvima ili drugim finansijskim organizacijama. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik ZORAN ŽIVKOVIĆ.

Ovim članom se propisuju kazne za one ljude koji prilikom obavljanja poslova ili delatnosti se ne utvrdi da ima poslova i drugih sličnih odnosa sa …           
Znači, to su kazne po ovom zakonu, gde poslanik Pavićević i ja tražimo pooštravanje tih kazni. Malopre sam već rekao, da smo mi za konzervativniji pristup terorizmu. To znači sa oštrijim kaznama, sa oštrijim pristupom koji bi trebalo da deluje i preventivno i kurativno.
Tražimo da se novčana kazna koja je predviđena od 100 hiljada do tri miliona podigne da bude donji nivo kazne 500 hiljada dinara do tri miliona dinara. To je potpuno jedan racionalan predlog, jer sigurno da visina kazne utiče na spremnost nekih ljudi da uđu u bilo koju vrstu kriminala, a posebno da svojim činjenjem ili ne činjenjem pomognu kriminalu, posebno terorizmu i treba ih kazniti što pre.
Dobili smo obrazloženje za odbijanje amandmana koje glasi… Mislim da je neko u Vladi bio vrlo inspirativan oko ovog zakona, prvo ono da je mnogo dva puta godišnje za Vladu, da je to veliki napor, a sada i ovde da se amandman ne prihvata iz razloga što je prilikom propisivanja raspona novčane kazne potrebno uzeti u obzir znatne ekonomske razlike koje postoje između pojedinih kategorija obveznika.
To znači da Vlada vodi socijalnu politiku preko ovog zakona. Da neko ko svojim delanjem ili propuštanjem da deluje stvori uslove za pomaganje terorizmu ili za vršenje terorističkih aktivnosti, da on bude kažnjen shodno svojoj ekonomskoj sposobnosti. Ako se vodi socijalna politika u Srbiji imate bar tri miliona mesta gde to može da se vodi na bolji način, kazne po ovom zakonu ne smeju biti deo socijalne politike Vlade Srbije.

Zahvaljujem.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Hvala.