Gospodine Nikoliću, molim vas samo, pošto ovde nema predstavnika DS, nemojte da pominjete stranku. Završite.
(Jovana Jovanović, s mesta: Ima.)
Ali, nije korektno, i ako ima, ima samo gospođica Jovanović, tako da, molim vas, nemojte da izazivate replike. Nastavite.

Gospodine predsedavajući, nije moja namera da izazovem bilo koga iz DS. Danas je ovde govorio ovlašćeni predstavnik neko ko je u to vreme bio član DS i koji je odlučivao i birao sudije u to vreme.
Ali, ako vi mislite da je ovo nekorektno, samo ću par rečenica da kažem i da završim.
Na najsramniji mogući način u ovom delu Evrope su oterane iz pravosuđa sudije tako što se iz Vlasotinca pisalo pismo koje je sastavio opštinski odbor DS i gde je rečeno – blizak je, može, birajte ga, protiv je naše stranke, nije pouzdan, nije odbacivao krivične prijave protiv naših čelnika, ne može da bude izabran. I šta mislite da li je neko od njih izabran za koga su oni rekli da ne sme biti izabran? Naravno da ne. Tada je bilo to partijsko. Apsolutno partijsko pravosuđe koje je trebalo da bude poslušno nekom režimu koji je otišao u istoriju. Sva je sreća 2012. godine naravno građani Srbije potpuno nezadovoljni apsolutnim stanjem u državi i u ekonomskom i u privrednom smislu, a naravno i nezadovoljni stanjem u pravosuđu su rekli – doviđenja, baj baj u istoriju.
Ono što je kontradiktorno u današnjim diskusijama, male plate u pravosuđu pa još smanjene merama Vlade RS, odnosno odlukom ovog parlamenta. Naravno, sudije su u javnom sektoru. Naravno, svi moramo da štedimo i svima je to jasno, osim poslanicima opozicije. Svi su to prihvatili i niko se nije bunio zbog toga.
Ali, ako uporedite platu jednog sudije osnovnog suda i ovih mladih ljudi koji će za neki dan stupiti na sudijsku funkciju, uporedite te plate sa platama u drugom nekom sektoru, videćete da su one višestruko veće. Postoji mogućnost da radite i kao sudija za prethodni postupak pa imate dežurstva, pa radite veći broj presuda, dobijete posebnu nadoknadu. Njihove plate su otprilike oko hiljadu evra. U Srbiji u ovakvom trenutku hiljadu evra zaista nije malo.
Kontradiktorno je zašto ovi ljudi idu u sudije. Baš je to čudno bilo jednom govorniku ovde. Znači, 257 kandidata u Novom Sadu, 175 u Nišu, 17 u Sjenici. To samo pokazuje koliko su ljudi u Srbiji zainteresovani, naravno oni koji su završili Pravni fakultet, koji su položili pravosudni ispit i koji imaju uslove za tako nešto, jer to nije neki veliki procenat. Ovo je ogroman, zaista ogroman broj. Ovo je interesovanje vanredno za bilo koji posao, pa i za ovaj. To samo pokazuje da mi postajemo jedna potpuno normalna, potpuno uređena država gde svako radi svoj posao.
Molim vas da vi iz Visokog saveta sudstva radite svoj posao ovako i način kako ste ga do sada radili. Imaćete našu podršku. Imaćete i moju podršku i kao narodnog poslanika i kao profesionalca, advokata, čoveka koji je više od 25 godina u ovoj profesiji i verujte da javno mnjenje u pravosuđu Srbije jeste zadovoljno sadašnjim stanjem u pravosuđu jer vide svetlost na kraju tunela. Jasno im je da mi hoćemo da napravimo nezavisno pravosuđe i na tom fonu ćemo raditi i nadalje.
U Danu za glasanje daćemo svoj glas. Podržaćemo vaš predlog bezrezervno i koristim priliku da unapred svim budućim izabranim sudijama čestitam na izboru i zaželim da rade što bolje i da budu potpuno nezavisni, da se nikome od nas ne javljaju, da ne traže od nas nikakvu pomoć jer je neće dobiti, a mi se obavezujemo sa svoje strane da ni na koji način nećemo uticati na njihove odluke. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Nikoliću.
Za reč se javio prof. dr Janko Veselinović.
Po kom osnovu gospodine Veselinoviću?
(Janko Veselinović s mesta: Direktno je pominjao moju diskusiju i rekao je da se odnosi na moju diskusiju, a ne na DS.)
Nisam stekao takav utisak. Pominjao je samo DS. Upravo iz tog razloga sam i rekao da ne pominje DS, jer samo je tu gospođica Jovanović, nisam video koleginicu.
(Janko Veselinović, s mesta: Neko ko je bio pre toga u DS.)
Gospodine Veselinoviću, imaćete prilike, nemojte da ja moram sada da prepoznajem u svačijem govoru da li je mislio na nekoga ili nije mislio.
Izvolite, evo, ako mislite da je stvarno važno. Izvolite.

Naravno da je važno, pošto je ovo diskusija u kojoj treba da sučelimo stavove.
Dakle, gospodin Nikolić u nekoliko stvari je bio zaista u krivu i mislim da je čak bio nekorektan. Kada je govorio o činjenici da je određen broj sudija bez razloga bio, kako je on rekao, sklonjen iz pravosuđa, pa mi smo se tu složili. Na neki način sam rekao da je verovatno bilo takvih ljudi i da je verovatno bilo grešaka. On je navodio da su neke od tih sudija imali duševne boli, da u neki čak i umrli. To je tačno. Međutim, bilo bi korektno da kaže da su zbog tih ljudi, nekih od tih ljudi neki drugi ljudi imali duševne bolove, da je bilo i smrtnih slučajeva, da su neki od tih sudija koji su bili sklonjeni iz pravosuđa imali po 20 i više stanova, a kako sa sudskom platom steći 20 stanova itd. Među tim sudijama je bilo i korumpiranih sudija, među tim sudijama je sigurno bilo i poštenih ljudi, koji su bili možda bolje ili lošije sudije, ali nemojmo da budemo nekorektni i da okrivimo za lošu nameru one koji su pokušali da uvedu u sudstvo red.
U svakom slučaju, nekorektna je i sledeća stvar. Kada sam rekao da ljudi odlaze u pravosuđe, nisam rekao da je tamo stanje bajno, nego sam rekao da je u advokaturi zaslugom ove vlasti stanje još gore nego u sudstvu, jer su im oduzete neke funkcije i zbog toga sudije, naročito advokati koji sada počinju da se bave tim poslom ne mogu da žive od svojih prihoda. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću. Nisam hteo da vas prekinem, ali mislim da nije u redu što ste veliki deo ljudi uvredili, jer je to veliki broj ljudi. Da li je među njima bilo nekoliko pojedinaca koji su takvi kao što ste vi rekli? Možda je bilo i sigurno da je bilo, ali je to opet veliki broj ljudi koje mislim da ste sada ovim što ste rekli uvredili. Hvala.
Gospodine Nikoliću, nemate pravo, jer ste vi izazvali repliku. Imaćete priliku da kažete u daljoj raspravi da li ste vi izazvali repliku.
Prelazim na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u pretresu o Predlogu odluke.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, poštovani članovi Visokog saveta sudstva, na ovoj sednici Narodne skupštine u okviru tačke dnevnog reda koja se ticala i inspekcijskog nadzora govorili smo o potrebi reforme državne uprave i stvaranje jednog efikasnog državnog aparata koji će biti u funkciji građana i privrede, naravno.
Za jedan tako važan posao, veoma važan posao, potrebni su stručni, plaćeni i državi posvećeni službenici. To je proces u koji, po SNP, moramo ući što pre i time vratiti poverenje naroda u državu i u državne aparate, koje je vremenom sve manje i manje. Sada, u okviru ove tačke dnevnog reda, govorimo o drugoj grani vlasti, govorimo o pravosuđu i o potrebi dana važne položaje, a ovde je reč baš o sudijama, dođu mladi i obrazovani ljudi koji će poneti težak teret odgovornosti i, samim tim, časti da u ime države primenjuju zakone koje je izglasao ovaj dom.
Građani koji su u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji očekuju pravdu, očekuju da njihova prava u najkraćem roku budu pred sudovima. Privreda već godinama traži efikasne sudove da bi se rešila velika potraživanja, da se dužnici ne štite na račun savesnih privrednika. Radnici već godinama čekaju da se reše sudski sporovi. Jednom rečju, svi traže jako i nezavisno pravosuđe, efikasnu i brzu pravdu pred sudovima. Baš zato nikada kao do sada nije bilo važnije ko će biti biran za sudije i kako će se karijera tih sudija razvijati.
Država mora da uloži mnogo da bi nove sudije, ali i one koje su već dugo na tim položajima, kako bi bili upoznati sa novim znanjima i iskustvima svojih kolega u razvijenim pravosudnim sistemima.
Srpska narodna partija smatra da je važno da nove sudije, pored potpunog upoznavanja domaćeg zakonodavstva, redovno prate i da imaju mogućnost da prate uporedno pravo i praksu u drugim državama i da stiču nova znanja i veštine. Država mora da uloži u pravosuđe i u edukaciju sudstva. To je, u suštini, ulaganje u budućnost, u pravnu državu i nešto što nikada ne sme biti tretirano kao trošak ili nepotrebna kategorija ili odlagano za neko drugo vreme. Preraspodelom u budžetu sigurni smo da se to može postići.
U pravosuđe se mora kontinuirano ulagati, jer ćemo samo tako doći do krajnjeg cilja, a to je brz završetak sudskih postupaka i ostvarena pravda. Zato mi, kao SNP, uvek podržavamo izbor mladih ljudi na ovako odgovorne položaje i verujemo da će njihova sudska karijera biti istinski uređena i da će građani moći da kada odu u sud da kažu da odlaze po pravdu.
To je ujedno i programski cilj SNP, a i kako primećujem prema prijavama za reč u pretresu po današnjoj tački dnevnog reda, jedini sam koji je zaokružio za ovde i siguran sam da ste i vi, članovi Visokog saveta sudstva, doneli u ovom trenutku najbolji mogući izbor. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Petriću.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Janjić i poštovani gospodine Tomiću, tri su napomene koje želim, pre svega vama, a i narodnim poslanicima ovde, da kažem povodom naše rasprave o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Smatram da ta rasprava, budući da je po mom sudu veoma važna, mora da bude i u našoj Skupštini ozbiljna i argumentovana, a sama odluka o izboru mora da bude i jedan svečani događaj. Tako, s obzirom na važnost ove teme, svaki narodni poslanik, ja mislim, treba da pristupi i raspravi o ovoj temi, pa mi je veoma žao što nema malo više učesnika u raspravi, budući da tema jeste toliko važna.
Druga napomena, poštovane dame i poštovana gospodo, 18 kandidata iz naše Skupštine, a naša Skupština je, kao što svi ovde dobro znamo, centralna politička institucija u našem ustavnom sistemu, mi ovde ponavljamo redovno – svetilište političkog života u Srbiji, dakle, iz Skupštine, odavde ovih 18 kandidata treba da čuju poruku, poštovana gospodo, da je posao kojim će se baviti odgovoran posao i da je sudijski poziv jedan sveti poziv koji svoje mesto ima i u Ustavu naše Republike. Smatram ovu raspravu povodom da se podsetimo važnosti ovog poziva za koji, mislim, nema nijedne osobe u ovom domu, a ni među našim gostima danas koji će osporiti svetost ovog poziva.
Hteo bih samo da napomenem koja su to dva člana Ustava koja upravo potvrđuju svojom sadržinom ono o čemu sam sada govorio. Najpre, član 4. Ustava naše Republike koji se tiče jednog velikog načela u svim savremenim demokratijama, a to je načelo podele vlasti. Jedan od stavova člana 4. glasi: „Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“. Pazite, poštovana gospodo, posebni stav je posvećen sudskoj grani vlasti, gde u stavu 4. piše: „Sudska vlast je nezavisna“. To je jedna poruka koju još jednom moraju da čuju ovi kandidati koji će verovatno biti izabrani.
Član 149, poštovana gospodo je takođe veoma važan, našeg Ustava, da podsetimo i sami sebe ovde, a naročito ovih 18 kandidata koje ćemo izabrati. Kaže - sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i podčinjen samo Ustavu i samo zakonu, poštovana gospodo, svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.
To je bila moja druga napomena koja se tiče svetosti ovog sudijskog poziva i da na taj način taj poziv tretiramo, ali i da ovih 18 kandidata na dan kada mi raspravljamo o njihovoj kandidaturi čuju odavde važne poruke koje se tiču onoga čime oni treba da se bave.
Treća napomena, poštovana gospodo, gospođo Janić i gospodine Tomiću pre svega, mislim da predloge treba u svakoj situaciji argumentovati, podsećajući kandidate i na svečanost ovog događaja i na važnost i odgovornost.
Gospodine Tomiću, meni se čini da je uvek kada vi dođete ovde, ili neko drugi sličnom prilikom, veoma važno da ne pročitamo samo crtice iz biografije, pa da kažemo bio je ili bila je na seminaru, nego kada se dođe ovim povodom, gospodine Tomiću, da je veoma važno zbog tih kandidata, ali moram da kažem i zbog narodnih poslanika i zbog svih građana Srbije, uvek da se podsećamo na uzvišenost ovoga poziva, da podsećamo te kandidate šta je njihov posao kako bi oni znali da od prvoga dana, od dana kada se raspravlja o tome da li će oni biti izabrani da njihovo usmerenje treba da bude ka nekim svetim načelima, koji se tiču temeljnih načela našeg Ustava i naše Republike, poštovana gospodo. Otud ja smatram da današnja rasprava jeste veoma važna, da se tiče odgovornosti i da se tiče nekih velikih načela na kojima počiva svaka savremena država, a i Srbija, ja mislim, treba da bude savremena država. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Ako mi dozvolite, uvaženi profesore, ja sam veoma iznenađen što ste vi danas u svetilištu političkog života, u velikoj sali Doma Narodne skupštine bez kravate.
(Vladimir Pavićević, s mesta: To je u redu.)
Mislim da to nije u redu. U redu je što sam ja iznenađen. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Visokog saveta sudstva, ja se u potpunosti slažem o svetosti poziva, o uzvišenosti poziva jednog sudije, ali u jednom se ne slažem. Ako je to svetost i uzvišenost, valjda je ona trebala da postoji i pre ili se ta svetost odnosi samo na razdoblje posle 2012. ili posle 2014. godine. Znači, ako sam ja izabran za poslanika 2014. godine, ja ću se zalagati za svetost i uzvišenost sudskog poziva, ali pri tome neću biti kritičan i govoriti o neverovatnim svetinjama i uzvišenostima koje su se dešavale. Toliko je to bilo sveto, toliko je bilo uzvišeno da su, recimo, za vreme vladavine stranke bivšeg režima i nebeska Srbija i pokojnici imali pravo na sudiju.
Recimo, tako je sudija Ljubiša Đurić mogao, koji je umro 28. oktobra 2009. godine, o čemu je obavešteno Ministarstvo pravde, u skladu sa svetosti tog poziva i uzvišenosti poziva za vreme stranke bivšeg režima, da u reformi, odnosno u deformi pravosuđa 2009. i 2010. godine, iako je preminuo 28. oktobra i o tome je obavešteno Ministarstvo pravde, mogao je da bude krajem decembra izabran za sudiju Osnovnog suda u Požegi. Tako je i nebeska Srbija i pokojna Srbija dobila svog predstavnika u pravosuđu. Valjda je to u skladu sa onim zalaganjem stranke bivšeg režima i njihovog predstavnika koji je izabran na njihovoj listi. Taj je poziv toliko svet i toliko uzvišen, da je, eto, i nebeska Srbija i pokojna Srbija imala pravo na svog predstavnika. Ja pretpostavljam da je Ministarstvo pravde obavešteno, ali stranka bivšeg režima nije obaveštena, pa pošto ga nisu izbrisali iz članstva, članstvo je bilo preče od uzvišenosti i svetosti poziva, pa ja to članstvo bilo sveto i uzvišeno, pa samo time što nije izbrisan iz članstva stranke bivšeg režima automatski je reizabran za sudiju, iako je bio pokojni dva meseca. Ne bi me iznenadilo, da su malo duže vladali, da takav pokojni sudija donosi presude oslobađajući po pitanju pripadnika stranke bivšeg režima, da donosi osuđujuće po pitanju današnje vlasti itd, ne bi me iznenadilo da je nastavio da sudi samo da kojim slučajem da nije došlo do promena 2012. godine i da te promene nisu overene na izboru 2014. godine.
Slažem se da sudstvo treba da bude nezavisno. Slažem se i sa idealom koji je moj uvaženi kolega Neđo Jovanović rekao, da izbor sudija treba da bude izmešten iz ove Skupštine i da se o izboru sudija koji prvi put stupaju na funkciju i svih sudija stara Visoki savet sudstva, ali mislim, ja nisam pravnik, ali mislim da Srbija u ovom trenutku nije zrela za to, s obzirom da je 2009. i 2010. godine u tzv. reformi sudstva u stvari izvršena selekcija i da su ljudi iz stranke bivšeg režima postali na određen način rezervni sastav te stranke u tužilaštvu i sudstvu, da su oni koji su bliski uticajnim članovima stranke bivšeg režima imali veće šanse da se domognu sudijskih funkcija, a posebno onih visokih. Bili smo svedoci da uticajan član ili članica stranke bivšeg režima može i po dva brata da smesti na visoke sudijske funkcije i na najviše, a da su pri tome neke čestite sudije i poštene sudije koji su bili podstanari na određeni način, što kažu naši građani, izvisili od funkcija koje su svojim radom zasluživali.
Dakle, bili smo svedoci da su birana braća, bili smo svedoci da su birani članovi stranke, bili smo svedoci da su birani sinovi od onih koji su odlučivali o pozicijama u sudstvu, pravosuđu, pa i u tužilaštvu. Milim da u ovom trenutku, s obzirom na tu reformu, deformu koja je izvršena 2009. godine, Srbija još uvek nije zrela za takvu vrstu izbora i mislim da ćemo taj ideal jednom dočekati, što je rekao kolega Jovanović, ali je još uvek prerano s obzirom na to da imamo još uvek suđenje koje nije u razumnom roku, da imamo neverovatan nemar sudija, da se od suda do suda donose veoma čudne presude, tako da su nekad različite u odnosu između nekih viših sudova u Vojvodini ili u Srbiji.
Mislim da je iza nas vreme kad su se, barem se nadam, pravo i pravda merili uticajem u određenim strankama, kad su se merili količinom novca, kada je pobeđivao kod boginje pravde onaj ko više novca stavi na tas ili ko stavi deblju ili bolju stranačku knjižicu. Mislim da izborom novih sudija idemo korak po korak da pravo i pravda, da pravna država bude vladavina po pravilima, a da je iza nas vreme kada je vladala moć, kada je moć bila bez pravde, a kada je pravda bila bez moći. Hvala.