Orliću, podržavam vaš predlog, samo je stvar poslanika.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.
Ja vas molim, ne pominjite druge stranke. Govorite o amandmanu.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Upravo po amandmanu, kao što to sve vreme čini poslanička grupa SPS, vrlo jasno i precizno se određujući na sve ono što je i predlog zakona i ono što predstavlja suštinu amandmana. Međutim, ovde ću se potpuno saglasiti sa prethodnim govornikom, da se postavlja pitanje urednosti amandmana jer ako se izbriše ono što podrazumeva termin javni, onda se obesmišljava u celosti sam predlog zakona. Ako se obesmišljava suština i sadržina zakona, onda o tome nema potrebe da se diskutuje, dovoljno je samo reći da smo protiv zakona.
Drugo, neko od predstavnika opozicije je citirao član 58. stav 2. Ustava i to je dobro pročitao, ali je jednom inverzijom ili zamenom teza izveo pogrešan zaključak. Tačno je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona, a to je upravo zakon o kome danas raspravljamo. Jer, upravo je taj zakon, zakon koji definiše pravo javne svojine, pa se onda ne vidi, nije jasno kako je to na drugi način moglo i da se reguliše, a da se javna svojina veže isključivo za zakon i ograničenje kroz zakon. To je upravo ovo o čemu mi danas diskutujemo i ono o čemu raspravljamo, pri čemu se apsolutno poštuje i ona sledeća definicija istog stava, istog člana Ustava gde se kaže da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno, ali uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, a to je ono što je već ukalkulisano ili inkorporirano u sam tekst zakona.
Prema tome, u svakom slučaju, mi u poslaničkoj grupi SPS dozvoljavamo da i stručna javnost i pravnička i ustavno-pravna i bilo koja druga struka može biti podeljena u ovom pravcu i da može različito komentarisati ono o čemu mi danas radimo. Ali, uvereni smo da jedini ko može dati odgovor na pitanje da li je nešto ustavno ili ne, to je Ustavni sud. Mi idemo u uverenju da zakon koji se donosi jeste zakon kojim se, kako je ovde neko rekao, ne derogira, čista nesuvisla izjava. Ne može Ustav biti derogiran. Ustav može da bude povređen, ali da bude derogiran, to je nemoguće.
Prema tome, mi nismo za to da se povređuje Ustav. Mi smo za to da se poštuje Ustav. U skladu sa tim, smatramo, dok Ustavni sud ne da svoju ocenu, da je ovo nešto podrazumeva legitiman i legalan način regulisanja prava u postupku eksproprijacije, procesnih rešenja u postupku eksproprijacije i ono što je najvažnije, stojimo čvrsto na stanovištu da jedini ko može biti korisnik eksproprijacije je država, odnosno Republika Srbija. Zahvaljujem se.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Činjenica jeste da svi naši amandmani imaju tu intervenciju da se briše reč: „javno“, jer smatramo da nema nijednog valjanog argumenta da se proglasi javnim interesom Projekat „Beograd na vodi“ i to ćemo ponavljati do kraja ove rasprave. To je naše pravo, kao što je vaše pravo da nas ubedite da postoji.
Niste uspeli da nas ubedite. Ako uspete, mi ćemo odustati od rasprave, da nam objasnite gde je javni interes žitelja Lebana, žitelja Kuršumlije, žitelja Sombora, da se donese jedan ovakav zakon. Gde je njihov interes da se iz budžeta Republike Srbije da 40 miliona evra da bi po ovom zakonu moglo da se kupi 5% zemljišta? Ako hoćete da ostvarite ovaj projekat, dajte investitoru neka on od vlasnika tih 5% beznačajnih, možda je to i manje, otkupi tu zemlju jer ste rekli – tu će da idu možda i neke škole, putevi. To niko ne zna danas, jer mi imamo maketu, maketu na kojoj se ne zna gde je šta. Gde su te škole i vrtići koji ovde stoje? Gde su tačno te zelene površine? Da li na privatnoj imovini ili na imovini koja je sada već u vlasništvu Republike Srbije? To je problem sa ovim. Zato smo mi protiv ovoga i koristimo sve što možemo da vas ubedimo da ne izglasate jedan ovako štetan zakon.
Da, napravili smo grešku kod pisanja ovog amandmana. Stavili smo intervenciju u stavu 3, koji u ovom članu ne postoji, ali ko radi taj i greši. Mi se svog rada ne stidimo. Hvala.

 Hvala.
Po amandmanu Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li postoji javni interes, mislim da postoji. Taj interes je sledeći, Srbija je izgubila previše vremena. Previše vremena je izgubila zato što su poslednjih 12, 13 godina, odnosno do 2012. godine, upravljali njom ljudi koji su najmanje vodili računa o Srbiji.
Ne mogu da se naljutim za ono što nisu mogli da urade, ali recimo, da se uredi taj deo grada, izmeštanje železničke stanice za projekat železničke stanice „Prokop“, koji će da koriste svi građani Srbije, do sada je potrošeno 700 miliona dolara, a to nije privedeno nameni. Tih 700 miliona dolara mi i dan danas otplaćujemo. Hoćemo li i dalje da ih otplaćujemo, a da od njih nemamo ništa?
Pričamo ovde da li će to neko privatno da eksploatiše. Verovatno hoće. Hoćemo li svi od toga da imamo koristi? Potpuno sigurno. Da li imamo novca da sami sprovedemo ovaj projekat? Nemamo. Da li postoje zakoni koji regulišu privatno javni interes? Postoje. Samo su njima do sada bili davani da smo mi nešto uređivali, da od toga nismo imali nikakvu korist, a da je imao onaj za koga smo nešto uređivali.
Mi smo uvek spremni iz SNS da raspravljamo o svim problemima. Ali, mislim da projekat „Beograd na vodi“ treba da napravi novi imidž i Republike Srbije i našeg Beograda kao glavnog grada, koga naravno najviše vole Beograđani, ali nemojte da nam zabranite da ga volimo i mi koji nismo iz Beograda, jer kada je dobro u Beogradu biće dobro i unutrašnjosti.
Ili ćemo da se zaklinjemo da nečiji interes Srbije branimo a nismo ga branili dok smo bili na vlasti, kao što to rade poslanici bivšeg režima. Ili ćemo da se zaklinjemo da branimo interes grada Beograda a nismo ga branili dok smo bili na vlasti, kao što to rade poslanici bivšeg režima. Nama njihove zakletve ne trebaju. Nama i njihovi rezultati ne trebaju koje smo imali u proteklih 12, 13 godina. Neka se oni hvale svojim rezultatima, ali onim lošim rezultatima, kao što je ono ruglo koje postoji u Beogradu na Savskoj obali, takođe dobrim delom u poslednjih 12 godina, do 2012, odnosno je njihov rezultat. Mi taj rezultat nećemo da prihvatimo i mi hoćemo da ga promenimo da to bude sasvim drugačija slika koju Beograd šalje kao srpska prestonica u svet.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ja se sa vama slažem, ali moramo da vodimo računa o tome šta predlagači amandmana govore kada obrazlažu amandman.
Znate već dugo pričamo o ovom amandmanu, bilo je toga reči u načelnoj raspravi, niko nije odgovorio na to, ali evo i sada u obrazlaganju amandmana bilo od jednog predlagača rečeno, kako u stvari mi ceo ovaj posao radimo da bismo namestili da prijatelj, tamo neki šeik, princ, predsednika Vlade dobije posao u Beogradu, što je potpuno besmisleno. Znači, ovde se radi o Zakonu o eksproprijaciji i ponovo o tome govori.
Ali, hvala Bogu da Srbija ima predsednika Vlade kome su ugledni biznismeni u svetu, državnici, prinčevi, šeici, kraljevi prijatelji, kome nije prijatelj neko ko vodi narko klan, kao što je bio Darko Šarić, koji je između 2008. i 2012. godine, investirao u Srbiju parama od prodaje droge tako što je kupio 10% obradive površine na teritoriji Vojvodine. Kupio „Mitros-Srem“, dobijao garancije Metalsbanke i kredite koja je posle toga pretvorena u „Razvojnu banku Vojvodine“.
Znači, da li je bolje da imamo za investitore narko klan Darka Šarića, ili je bolje da imamo ozbiljne investitore u svetu? Rečeno je, zamislite, nisu mu prošle investicije, nije uradio investicije u Siriji u Iraku, taj isti investitor. Ozbiljno? A ko da da pravnu sigurnost tom investitoru ISIL- Islamska Država, da tamo investira? O čemu vi ovde govorite dva dana?
Znači, ozbiljan investitor je potreban Srbiji na svakom kvadratnom metru, u svakom gradu. Dolazim iz Smedereva, u kome kao što treba da pravimo „Beograd na vodi“, tako treba da pravimo i Smederevo na Dunavu. Jer ko je bio, a žao mi je što nisam imao prilike da to kažem u načelnoj raspravi, da vidi, da i tamo pruga između Smedereva i Dunava, da je i tamo železnička stanica između Smedereva i Tvrđave, da se nalazi stara luka sa jednom raspalom dizalicom i niko je nije sklonio. Koliko god da pokušavamo ne uspevamo zbog nekih koji su od 2008. do 2012. godine, sve to kočili. Umesto sve to da sklonimo, uredimo, kao i Savski amfiteatar, da otvorimo najveću tvrđavu ravničarsku u Evropi za posetioce da napravimo pristanište za turističke brodove i tako dalje i da i taj grad ima koristi. Ovo je dobar primer i za druge gradove. Naveo sam vam primer, imamo Savski amfiteatar, „Beograd na vodi“, posle toga možemo da radimo i druge gradove na Dunavu i Savi, a možda i uporedo kada damo dobar primer na ovaj način.
To je razvojan šansa, to je modernizacija Srbije, a ne priča o tome da li ćemo da držimo 177 hektara zemlje pored Save u centru Beograda zarobljeno, pazite, nekim papirom iz 1974. godine. Gospodine, ukinuta je društvena svojina, Ustav, ako niste obavešteni o tome. To nije evropska vrednost, kao što ovde neko ne zna, ne zna da evropske integracije i vizna liberalizacija nemaju veze jedno sa drugim. Rumunija i Bugarska su članice EU pa nisu u šengenu, a onda navodi ko to je završeno, to je bilo na putu ka EU. Ma, ne ništa niste uradili. Bio je SSP, potpisao ga je Boža Đelić i dok nismo dobili status kandidata, dobila je tek sledeća vlast, vi niste ništa uradili. Kao što ništa niste uradili ni u savskom amfiteatru. Zato treba „Beograda na vodi“ i zato treba ovaj zakon da podržimo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uputiću jedan apel, jednu molbu u ime SNS, preklinje vas ne delite i ne svađajte Srbiju. Nemojte svađati Beograd sa ostatkom Srbije. Dosta je bilo podela, preko glave je bilo podela. Dosta je bilo podela koji su oivičene nekim rekama. Dosta su ljudi koji su živeli i žive u Vojvodini smatrani autonomašima neki drugi nekako drugačije. Malo nas je. Mala nam je ova Srbija da bi je dodatno delili.
Nemojte svađati ostatak Srbije sa Beogradom. Znam da vam je to smešno. Znam da vam je drago kada se nešto raspravlja na ulici, kada se nešto pali i lomi. Nećemo dozvoliti takve stvari. Isuviše svađa je u našem društvu bilo. Isuviše prekih pogleda između Beograda i Novog Sada, sada između Beograda i ostatka Srbije. Evo, dolazim i rođen sam u jednom malom mestu centralnoj Srbiji, verujem da većina zna jer ste mi prijatelji, moji bančani, Kraljevčani, Pazarci, Kruševljani, Trsteničani, vide interes zato što će raditi u Beogradu. Ima mnogo dobrih zanatlija, dobrih ljudi, dobrih zidara, naći će hleb ovde. Zaposliće se ovde, pa čak i oni koji se neće zaposliti vide interes takav što će u Beogradu i njihovom glavnom gradu i u njihovoj prestonici videti jednu svetsku metropolu, a ne zmijarnike.
Ne svađajte, ko boga vas molim. Pružena je ruka, nikada je nećemo povući. Ruka je u vazduhu, pružena sa naše strane. Dođite, pomozite, kontrolišite na kraju krajeva. Vidite da sve vaše sumnje i strahovi neće se obistiniti i izvadite jednom glavu iz političke mržnje, a ruke iz džepova i počnite da radite. Radite sa nama. Ako izgradimo, a verujem da ćemo izgraditi objekat baš kao što je na onoj mapi koju možete da pogledate u zgradi beogradske zadruge i videćete i škole i vrtiće i videćete savsko šetalište od kilometar i 800 metara i videćete centralni park.
Zar vam neće biti drago da učestvujete u svemu tome? Ako ništa drugo, ako ne zasučete rukave i kao što je premijer rekao i da bar pokosite jedan ar, kontrolišite, učestvujte u tome, jer kome je interes da 177 hektara naše zemlje ma gde ona bila ostane u zmijarniku. Ostane u onakvom stanju kako je generacije gledaju. Pomozite, kontrolišite, budite deo toga i kao boga vas molim, još jednom, i radiću to svaki put, ne svađajte Srbiju, jer ova sala je Srbija u malom. Ova sala je i Subotica i Vranje i Beograd i Novi Sad i Šabac i Kraljevo i Niš i Vranje i mnoga druga mesta gradovi i opštine, nisam ih pomenuo i ne verujem da bih mogao sve da pomenem.
Ne svađajte i ne delite, isuviše podela i deoba i patnje i svađa je bilo zadnjih 20 godina. Nemojte da odavde polaze takve poruke. Ovo je projekat, ovo je izgradnja, ovo je mesto gde se prepliću interesi svih, a svi ćemo dobiti nov, moderan, svetski, evropski Beograd. Nemojte da gledamo te visoke zgrade, te moderne zgrade, nemojte da ih gledamo na razglednicama, retko ko može da ode do Dubajia i vidi, a ja nisam imao priliku i žao mi je. Nemam sredstava, ne mogu da priuštim sebi. Neću da gledam takve građevine i takve gradove u svetu. Hoću da ih gledam u Srbiji, hoću da ih gledam u Beogradu, hoću ovde u mojoj zemlji da ih gledam i zašto je to strašno?
Zašto je strašno sanjati, zašto je strašno zasukati rukave i napraviti takvo mesto i u Srbiji.
Zašto je bolje udžerice, groblje brodova, vagona, da bude vrednost? Dajte da zajedno radimo na tome, dajte da imamo razuma svi, da sklopimo ruke i da sklopimo sve ono što možemo i umemo.
Ako ne želite da radite i znam da je to nekome mrsko, jer mnogo je lepše sesti u službeni auto, izbaciti nekoliko tvitova, popiti kafu, napraviti neku kombinaciju, otići u kafanu ili kafić, doći ovde na 15 minuta i reći – uf, što sam im rekao.
Ali, ja vam kažem, ako nećete da radite, dođite bar kontrolišite, jer nama nije interes neka luka ili neki MM, ima ih u Srbiji i više su u Ustaničkoj ulici, nego što su u Savskom amfiteatru. Nama je interes nov, moderan, svetski, evropski Beograd, nova moderna evropska svetska Srbija.
Na tome radimo, ne delite Srbiju.