Nemojte, ja nikoga ne mobingujem ovde. To radite vi, poštovana predsednice. Dobro je što je ovo u prenosu da svi mogu da vide na koji način vodite sednicu. Znači, ja ni jednom jedinom rečju nikoga nisam uvredio, ništa protivno Poslovniku nisam uradio, jer da jesam, vi biste rekli koji sam član Poslovnika povredio i zašto ste mi izrekli opomenu.

Vi nemate reč, govorite sve vreme. Svaki svestan čovek bi shvatio o čemu se ovde radi, ali ja nemam vremena za vas, zaista.

Ja ne govorim, ja sedim u klupi i ništa ne radim što je suprotno Poslovniku.

Nemam vremena, stvarno. Isključiću vas da se ne bi dalje blamirali.
Moliću predsednika Odbora za administrativna pitanja da razmislimo da se finansijski kazne, koji nemaju nikakav efekat, zamene za društveno-koristan rad. Ja mislim da bi to bilo veoma korisno za poslanike koji stalno dobijaju kazne, a nema ih mnogo, ako bi pomagali građanima Srbije i svojim gradovima. To bi bilo veoma korisno i ja ću to učiniti napismeno. Nadam se da ćete prihvatiti. Zahvaljujem.
Nećemo onda imati primedbe da poslanici plaćaju po 7.000 dinara, nego će samo moći da prisustvuju sednicama, ali će i društveno korisno raditi za dobrobit građana. Zahvaljujem na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, povreda Poslovnika.
Duboko vam se izvinjavam zbog čekanja.
Izvolite.

Da treba da se izvinite, trebate, jer su povređeni čl. 108. i 109.

Samo vas molim da govorite u mikrofon, kako ne bi ispalo da vas ne čujem.

Čl. 108. i 109. su povređeni. Vaš prethodnik koji je vodio je povredio 108. koji kaže da se predsednik ili predsedavajući stara o redu na sednici Narodne skupštine. Poslanica Tomić, ako se ne varam, znajući da je kasno da reklamira povredu Poslovnika se javila. Predsednik je to znao ili nije znao. Ako nije znao, nije mu opravdanje, jer nije smeo da joj da reč. Time što je dao je učestvovao u remećenju reda na sednici.
Član 109. ste povredili vi, jer ste izrekli dve opomene narodnom poslaniku koji je sedeo u klupi i govorio nešto. To što je njemu bio uključen mikrofon je vaša krivica, a ne njegova. Mi možemo da komuniciramo međusobno kada nije uključen mikrofon i to ne možete da nam zabranite. Znači, nijedna od vaših opomena nema nikakvog smisla.
Konačno, vi ste povredili ponovo član 108. vašim dociranjem o tome kako treba da se ponaša poslanik, kako treba da se ponaša parlament, društveno koristan rad. Ko vama daje pravo na to? Šta ste vi u ovom parlamentu da možete da docirate bilo koga? Šta ste vi u životu uradili da možete da se dižete iznad bilo kog poslanika?
Konačno, rekao sam – pametniji poslanici većine. To ne znači da su ovi drugi glupi, nego da su pametni, pametniji i najpametniji. Imali ste šansu da budete i najpametniji, ali naravno ste je propustili. Tražim da se glasa o ovome. Hvala.

Zahvaljujem poslaniče Živkoviću.
Želim da vam odgovorim. Moje pravo i moja dužnost po Poslovniku na koji se toliko svi pozivate je da vam odgovorim. Šta ću, ali moram, neki put bih prećutala, jer neki put je ćutanje mnogo više od izrečenih reči.
Dakle, ni član 108. ni član 109. Prvo istu povredu Poslovnika ste kao i kolega licitirali.
(Zoran Živković, s mesta: Nije tačno, on je 103.)
Mislim na sadržinu. Sada i vi dobacujete, ali drago mi je da idemo u direktan prenos i da kamere koliko znam revnosno pokazuju one koji dobacuju bez ikakve reči, viču na predsedavajućeg.
Ja se inače ne bojim mnogo, mogu da izdržim i hvala vam na tome što ste izrekli, ja baš ništa u životu nisam uradila, ja to prihvatam. Prihvatam mereći se sa poslanicima koji mi to izgovore, ja prihvatam da ja baš ništa nisam uradila.
Ako se pozivamo na starenje o redu, pa da, predsednik mora da vodi računa o redu. E, sad, da bi ispunila tu vašu želju glasaćemo naravno. Ja sada određujem redovnu pauzu od sat vremena, zato što ne mogu da, tako je na sat vremena, svi će imati vremena da razmisle o redu ili neredu u ovom parlamentu. Moje pravo kao i drugi poslanici da predlažem. Prema tome, ne možete mi uskratiti pravo da nešto predlažem. U istom sam položaju kao i ostali poslanici, pa i društveno koristan rad je predlog.
(Posle pauze.)

Zamolite ministra, možda je tu iza vrata, da uđe u salu.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Poslovnik.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da ste povredili član 27. i član 109. tako što ste izrekli dve opomene narodnom poslaniku Marku Đurišiću i ja ću pokušati da govorim bez emocija vodeći se primerom onih koji su odlazeći na mere prinudnog rada bili uzdignute glave. Ali vi ste gospodinu vašem kolegi, poslaniku Marku Đurišiću izrekli dve mere opomene primenjujući član 109. Poslovnika Narodne skupštine iako on na bilo koji način nije povredio Poslovnik, niti je bilo koju od ovih aktivnosti preduzeo. Niti je prišao govornici bez dozvole, niti je govorio pre nego što je zatražio i dobio reč i koji je pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govorio o pitanju koje nije na dnevnom redu. Dakle, ništa od toga.
Jedino što se desilo jeste da vi posle isteka vremena predviđenog za kolegu Đurišića niste isključili mikrofon. Kolega Đurišić je kao i svi poslanici u Narodnoj skupštini komentarisao, obraćao se meni i mogao je znati i nije morao znati da je uključen mikrofon i vi ste mu na osnovu toga izrekli opomenu, iako na bilo koji način nije uvredio nijednog poslanika, nijednu poslaničku grupu, iako nije učinio bilo šta što su neki poslanici činili, a nisu im za to bile izrečene mere opomene.
Sa druge strane, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste nama zapretili merama prinudnog rada…