Kada pričamo o eksproprijaciji, treba reći da u Gradu Beogradu postoji u prvoj fazi 116 pravnih i fizičkih lica sa kojima treba da se izvrši eksproprijacija na osnovu usvajanja ovog zakona. Dodela svojina osma stanova je izvršeno do sada, zakon na određeno vreme 30 stanova a 32 su u zakup na neodređeno vreme.
Kada pričamo o dodeli stanova za nužni smeštaj, izvršeno je osam stanova ukupno do sada. Čak je raseljavanje preko Grada Beograda bilo ukupno za šest porodica. Jedna porodica je čak sama napustila objekat i izvršila rušenje. To govori o tome da jednostavno, sva fizička i pravna lica imaju nedefinisane zakonske modele po kojima žive na tom području.
Ono što je dobro što država u ovom trenutku radi, a to je da sa njima reši statusni odnos u delu koji se odnosi na eksproprijaciju ovog zemljišta i ti građani, ta fizička lica i ta pravna lica od sutra će imati praktično legalan odnos u odnosu na svoju imovinu koju poseduju. Njima je u interesu da se na ovaj način to reši.
S druge strane, kada govorimo o samom amandmanu koji se odnosi na ovaj deo kada kažete da postoje inicijative da možda se to reši da sam investitor reši to u direktnom slučaju sa zainteresovanim postojećim fizičkim i pravnim licima. To jednostavno nije moguće, zato što time ne obezbeđujete pravnu sigurnost njima, da jednostavno danas, sutra, kada god dođe do promene pravnog statusa da ta fizička i pravna lica jednostavno imaju svoju imovinu na adekvatan način.
Tako da, država mora da štiti svoju imovinu na određeni način. Ono što je veličina ovog projekta što neće biti vlasništvo investitora, što će jednostavno i dalje ostati vlasništvo Republike Srbije, što će zemljište na kojem se grade ovi objekti biti u zakupu od strane investitora i neće nam se desiti jedan „Belvil“, koji je od 2001. do 2005. godine, bio u zakupu, a onda promenom Zakona o konverziji, Zakona o planiranju i izgradnji, od strane gospodina Dulića, praktično prešao u privatne svrhe firme Delta Ril Investment.
Ono što je interesantno da nisu samo na taj način sticali imovinu izuzetno veliki investitori, za koje se zalažu određene opozicione stranke, kao što je gospodin Mišković, nego i takođe određene firme koje su kupovale firme u restrukturiranju, sa jako dobrim lokacijama i postojali vlasnici zemljišta za koje danas jednostavno žele da postanu veliki investitori.
Mislim da u stvari, ne samo ovaj amandman nego ceo zakon predstavlja jednu vrstu konkurencije onima koji su želeli, a to je pre svega gospodin Mišković koji je otkupio firmu „Auto-komanda“ 2005. godine, koji je najavio izgradnju dve velike kule i jednog šoping mola. Potpuno je jasno zbog čega opozicioni poslanici žele na ovaj način da ospore ovaj zakon. Tako da je u svakom slučaju dobro što ovakvu vrstu amandmana niste prihvatili. Zahvaljujem se.

Hvala. Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta je zaista i u raspravi u načelu, a i u raspravi u pojedinostima izrečena jedna notorna neistina i mislim da na to treba reagovati. Svako ko je dobro i pažljivo pročitao Predlog zakona i naročito obrazloženje na stranici sedmoj materijala koji su dostavljeni svim narodni poslanicima, stoji sledeće, ja ću citirati taj pasus. Kaže – prostorni plan područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda područje priobalja reke Save za projekta „Beograd na vodi“ je urađen u svemu prema zakonu, odluci i pravilniku o sadržini, načinu, postupku izrade planskih dokumenata. Prostorni plan područja posebne namene sadrži elemente regulacije koji su u svem urađenu u skladu sa metodologijom kojom se rade urbanistički planovi.
Malo pre je pomenut, recimo, Emilijan Josimović, prvi školovani srpski urbanista. Odnosno na nivou detaljnosti koja je neophodna za direktno sprovođenje. To podrazumeva da se iz plana izdaju lokacijski uslovi u skladu sa zakonom. Plan je izrađen po postupku utvrđenim zakonom i podzakonskim aktima što podrazumeva da je obavljena stručna kontrola javni uvid kao i da je plan razmatrala i usvojila Vlada. U tom smislu Vlada je donela uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda, područje priobalja reke Save za projekta „Beograd na vodi“. Plan je stupio na snagu 31. januara 2015. godine.
Plan je stupio na snagu 31. januara, plan je stupio na snagu. Nekada nije dovoljno biti samo akademski čestit već je ljudski pa reći da ovo piše ovde. Zahvaljujem.

Hvala, dve minute je prošlo. Zahvaljujem ministre.
Po kom osnovu se javljate?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Možete samo trošiti svojih pet minuta. Ne želite, onda nema replike. Po članu 104. pročitajte ga i nađite mi osnov za repliku. Dakle, poslanici se smeju i shvatam da im je smešan Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.
Moram opet da vratim ovu našu raspravu na suštinu, a suština je ono što smo na samom početku rekli – šta je sadržina ovog zakona. U procesno pravnom smislu reči odmah da istaknem, ovaj zakona sadrži norme o postupku. Zato je ovaj zakon procesno pravne prirode. I, za mog uvaženog kolegu koji je govorio sada o nečemu što izlazi iz okvira sadržine ovog zakona, da se vratimo na njegovu suštinu. Zakon reguliše dve suštinske stvari. Jedan je utvrđenje javnog interesa, a drugo je procedura po kojoj se sprovodi eksproprijacija i ništa više od toga. Utvrđen je legitimitet stranaka. Ko su stranke? Država Srbija, odnosno Republika Srbija sa jedne strane, kao korisnik eksproprijacije i naravno da se taj postupak sprovodim pred nadležnim organima koji su zakonom ovlašćeni nadležni da taj postupak sprovode.
Prema tome, dragi građani i kolege narodni poslanici, ugovor, projekat i sve ostalo na šta se uvaženi kolega poziva, izlazi iz okvira ovog zakona i oni se mogu primeniti samo normama koje nisu obuhvaćene ovim leks specijalisom, a mi danas radimo samo derogaciju jednog dela Zakona o planiranju i izgradnji, a sve ostalo će ostati u primeni, tako da nema potrebe da raspravljamo, iscrpljujemo se i trošimo vreme na nešto što je van domena onoga o čemu danas raspravljamo.

Reč ima Goran Mladenović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnih postupaka za eksproprijaciju izdavanjem građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, predstavlja pravedno i kvalitetno zakonsko rešenje, tako da je među pravednim i kvalitetnim zakonskim rešenjima, svakako i rešenje koje se nalazi u članu 3. i to je razlog zbog čega je nedopustivo da se član ovog zakona briše.
Da bismo dodatno pojasnili, potrebno je pročitati i zbog javnog mnjenja član 3. ovog zakona u stavu 2. da bismo shvatili šta ovim amandmanom želi da se postigne.
Sada ću citirati: „kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, a za predmetni objekat je podnet zahtev za legalizaciju, koji do pokretanja postupka eksproprijacije nije pravosnažno okončan ili je za predmetni objekat podnet zahtev u skladu sa odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, koji nije pravosnažno okončan, stranka u postupku eksproprijacije, vlasnik građevinskog zemljišta na kome je objekat izgrađen“.
Dakle, kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome su izgrađeni objekti suprotno zakonu, na kojima stranka u postupku, inače vlasnik tog građevinskog zemljišta i objekta na njemu, a takvih objekata u Srbiji ima mnogo, a to je slučaj i na području koje se odnosi na projekat „Beograd na vodi“, u nastavku člana 8. stav 2. definisano je pravo na naknadu u visini procenjene građevinske vrednosti objekta.
Dakle, svi oni objekti, odnosno vlasnici, investitori, fizička i pravna lica koji imaju objekte, a koji su bespravno sagrađeni, a nalaze se na području implementacije projekta „Beograda na vodi“ dobiće nadoknadu u visini građevinske vrednosti, to jest biće im nadoknađen iznos novčanih sredstava koji je ekvivalent novčanim sredstvima koja su uložili u gradnju istog.
Zato kažemo da je ovo pravedno rešenje, jer priznaje pravo na nadoknadu vlasnicima objekta koji su objekte sagradili mimo zakona.
U nastavku člana 3. stav 3. čije se brisanje traži, takođe je predviđeno, a ja ću citirati samo deo – kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat, na kome je pravo svojine upisano u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje legalizacija ili na osnovu Zakona o posebnim uslovima, predviđa se u članu 8. stav 3. za takve objekte čije je pravo svojine upisano u skladu sa Zakonom o legalizaciji, pravo na nadoknadu u visini tržišne vrednosti.
Tržišna vrednost za ovakve objekte je viša u odnosu na građevinsku vrednost, a to je i logično rešenje, iz prostog razloga što vlasnici objekata, a koji će biti predmet eksproprijacije, koji su sagradili objekte mimo zakona, odnosno bez građevinske dozvole, dobiće građevinsku vrednost, drugim rečima, iznos vrednosti koji je niži u odnosu na objekte koji su, u skladu sa građevinskom dozvolom, koji imaju prateću dokumentaciju i koji su uknjiženi u skladu sa Zakonom o legalizaciji.
Ti investitori su imali veće troškove u samom procesu gradnje, od doprinosa, raznih taksi, saglasnosti koje su pribavljene, tako da im pripada tržišna vrednost.
Ovo je član zakona koji može biti primenjen i na ostala podzakonska akta u perspektivi, koji može biti primenjen na određene odluke Vlade i kao takav je pozitivan propis, pravedan i smatram da treba ovakav amandman odlučno odbaciti.

Zoran Živković, podnosilac amandmana.

Da, na član 3, ovaj član 3. je specifičan po tome što na veoma grub način vređa stečena i imovinska prava pojedinih lica, time što im ne priznaje status stranke u postupku. Tu se najviše misli na ljude koji su korisnici neizgrađenog građevinskog zemljišta i koja su podnela zahtev za konverziju, a koji nije rešen zbog neažurnog postupanja države.
Takođe, jako je interesantno da je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji zaustavljen proces konverzije zemljišta, tako da ti ljudi nemaju nikakvo pravo, niti mogućnost da taj proces završe, nemaju status stranke u postupku i time su stavljeni u jedan drugi red, uz mogućnosti da ostvaruju svoja ustavna prava.
Naravno, to je samo jedan od primera i to je ono što stoji iza reči „briše se“, jer ima toliko razloga, zbog čega ovaj zakon nije dobar, da bi svako dalje detaljno objašnjavanje trajalo satima i satima i nateralo i stručne službe i rukovodstvo parlamenta i Vladu Srbije i nadležne odbore i nekoga ko zna da čita među poslanicima većine, da potroše puno vremena za to…

Poslaniče, sada ste izrekli uvredu ostalim kolegama, svima koji predstavljaju većinu, 200 i nešto poslanika.