Da li mogu samo da završim sa obrazlaganjem?
Dakle, 104, 107. i 108. sva tri člana.
Dakle, dešava se prvo da se oseća velika nervoza, danas debatujemo o amandmanima na Zakon o „Beogradu na vodi“ leks specijalis i imamo situaciju kada neki poslanik opozicije, u ovom slučaju gospodin Pavićević kaže nešto u odbranu svog amandmana, a njih četvoro mu odgovore i on ne dobije pravo na repliku.
Dakle, to nije način na koji se zaobilazi dijalog kao osnovna tekovina demokratije i ako vi tvrdite da dijaloga u Poslovniku nema, ajde onda da napravimo pauzu da promenimo Poslovnik, pa da onda ova Skupština bude Skupština gde će se dijalog voditi na svaku temu, pa između ostalog i na temu „Beograda na vodi“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem i ja vama, iako ste zloupotrebili Poslovnik da bi rekli nešto o čemu vi razmišljate možda već nekoliko godina, od kako ste doneli ovaj Poslovnik. Nije vam trebala pauza od nekoliko godina da ga promenite.
Dakle, Poslovnik će se primenjivati takav kakav je Demokratska stranka u prošlim sazivima donela. Poštujemo to što ste doneli i svidelo nam se ili ne svidelo, jer je to izglasala tadašnja većina.
Dakle, imam puno poštovanja prema Poslovniku koji je Demokratska stranka donela.
Reč ima dr Vladimir Pavićević.
Sedite, nisam vam dala reč, samo sam izgovorila vaše ime zato što je Balša Božović izgovorio vaše ime.
Dakle, poslanik Balša Božović je želeo da bude vaš advokat pa je pitao zašto niste dobili reč. Ne, vi niste dobili repliku, ali dobili ste mogućnost da debatujete u vašem vremenu od pet minuta.
Zašto ima više poslanika SNS, to je bilo pitanje? Tako su građani izglasali i po vašem Poslovniku oni imaju 165 minuta, poštovani poslaniče Balša Božoviću…
Poštovani poslaniče Balša Božoviću, vama se obraćam, pa nekako ako bi mogli da komunicirate barem pogledom sa mnom, 165 minuta, a gospodin Vladimir Pavićević, zahvaljujući glasovima liste koju je dobio, pet minuta. Tako da je neispravljivo, dakle volja građana do nekih narednih izbora. Ja moram da je poštujem i želim da poštujem glas građana.
Dakle, ako gospodin Vladimir Pavićević, poslanik želi da debatuje u svojih pet minuta, on to ima pravo. Da li želite da debatujete u svojih pet minuta?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Prvo Poslovnik.)
Prvo Poslovnik. Izvolite.
Da li želite da glasate o ovome?
(Balša Božović, s mesta: Da.)
Ne.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici…

Izvinjavam se vama, vama ću vratiti vreme.
Znate dok vi i ja radimo danas i ja vas nešto pitam a vi kucate SMS poruke, da li predsednik parlamenta treba da sačeka da otkucate sve SMS poruke koje imate ili tvitove i da zaustavim rad parlamenta ili ste vi možda, mislim neko tu nije u pravu, a ja mislim da sam u pravu i da ne treba da čekam da tvitujete ili kucate SMS poruke nego da radimo dalje.
Izvolite. Izvinjavam se, oduzećemo 40 sekundi.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministri Selakoviću i Vujoviću i poštovani gosti, smatram da su povređeni članovi 27. i 108. Poslovnika Narodne skupštine zato što, poštovana predsednice Gojković, u našem Poslovniku naše Narodne skupštine postoje odredbe koje vama obezbeđuju mogućnost da narodnim poslanicima date pravo na repliku i da time ovde stvorimo uslove za dijalog, naročito kada je na dnevnom redu ovako važna tačka kao što je projekat „Beograd na vodi“.
Predsednik Vlade je to proglasio, najvećim projektom u ne znam koliko godina ili decenija i zamislite, poštovana predsednice, da kada u Poslovniku postoje odredbe kojima se predviđa dijalog u Skupštini, da mi taj dijalog ne možemo da vodimo.
Dijalog se ne tiče samo onih mojih pet amandmanskih minuta, nego se tiče mog prava da kada gospodin Selaković kaže nešto o mom amandmanu, sa čime ja nisam saglasan, kada gospodin Neđo Jovanović kaže nešto o mom amandmanu, sa čime ja nisam saglasan, kada gospođa Tomić kaže nešto o mom amandmanu, sa čime ja nisam saglasan da ja imam pravo na repliku u trajanju od dve minuta.
Poštovana predsednice, budući da se njih četvoro javilo, da svi debatuju o mom amandmanu, pa valjda ja, poštovana gospođo Gojković, mogu da dobijem pravo na repliku u trajanju od dva minuta da odgovorim svima njima u ta dva minuta. Hvala vam.

Hvala vam poslaniče.
Kako da vam objasnim, vi imate pet minuta, poslanik Zoran Živković ima pet minuta. Poslanici SNS 160 i nešto minuta, SPS 30 minuta, njih ima mnogo više, evo fizički malo pogledajte i vas, ja ne mogu da izmislim neku formulu da pretvorim manje u veće. Možda u petnici, ali ja sam više sklona društvenim naukama i ne mogu. Mogu da vam dozvolim tih pet minuta a vi odbijate.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ne.)
Poslaniče odbijate svojih pet minuta. Malo neshvatljivo.
Molim vas, da samo omogućimo dalju raspravu. Potpuno se slažem sa svima vama i da produžim rad, možda bi neko želeo da ne produžim rad, pa podižete Poslovnike gore.
Da ja produžim rad, pa ćemo nastaviti sa Poslovnicima.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Skupština donese akte iz dnevnog reda ove sednice, posebno današnji zakon o kome pokušavamo da raspravljamo u moru povreda Poslovnika. Zahvaljujem.
Reč ima Srđan Kružević, povreda Poslovnika.

Uvažena predsednice i poštovane kolege i gosti, reklamira član 106. Mislim da je iskorišćen član 108, ali da nije dobro obrazložen iz prostog razloga što se o redu na sednici Narodne skupštine trebate starati vi, a ne da se pravdate poslanicima koji imaju 10 minuta da opstruiraju rad Narodne skupštine i da pokušaju da, pokušali ne znam kako, da ne usvojimo ovo što danas treba da usvojimo.
Ako možemo da damo priliku Srbiji da otvori 20 hiljada novih radnih mesta i ako možemo da damo priliku Srbiji da ide napred, ja molim da to i radimo u tom smeru u ovom visokom domu.
Prema tome, vas zaista molim i aludiram na vas da vi vodite sednicu i da ne potpadate pod kojekakve sitne provokacije, nego da idemo dalje jer imamo još dosta posla danas. Hvala.

Hvala.
Vi me poslaniče dobro poznajete, tako da znate da neću podleći provokacijama. Mislim da ste više sugestiju dali nego povredu Poslovnika, tako sam shvatila.
Da li neko o amandmanu želi da govori?
Reč ima Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da je ovaj amandman ne prihvatljiv jer ukoliko bi se član 3, ukoliko bi se usvojio amandman koji je veoma smislen i koji glasi ovako i za koji je trebao veliki intelektualni potencijal na nivou genija, da se napiše jedan tekst ove sadržine, ukoliko bi usvojili njihov amandman, član 3. bi glasio ovako, tako da stranke u postupku eksproprijacije i korisnik eksproprijacije te dve stranke, Republika Srbija, Grad Beograd i sa druge strane vlasnik nepokretnosti ne bi postojali u ovom zakonu.
Dakle, sasvim je amandman neprihvatljiv, potpuno prazan. Mislio sam da naravno staro se ne može zaustaviti, starenje, mislio sam da mudrost dolazi sa godinama, ali očigledno da nekim dolaze samo godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, profesor dr Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Blagoje Bradić, Ivan Karić.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poslanička grupa SDS-ZZS-ZS podneli su amandman kojim bi ublažili štetu i sprečili obeležavanje Srbije kao mesta nesigurnog za privatno vlasništvo i privatni kapital tako što smo predvideli u amandmanu, citiram ga – Objekti u privatnoj svojini koji su izgrađeni u skladu sa propisima i upisani u katastar nepokretnosti, mogu biti predmet eksproprijacije samo pod uslovom da vlasnici daju pisanu saglasnost za eksproprijaciju, sprovedenu prema odredbama ovog zakona.
Dakle, ovo je bio jedan, mogli bismo reći, krajnje pomirljiv amandman, koji je prenebregao to da mi ne verujemo da ovog „Beograda na vodi“ neće biti i će sa njim biti kao sa 100 hiljada stanova koje je premijer Vučić obećao po 380 evra, a koje nikada nije sagradio, niti ih je pomenuo. Dakle, to smo prenebregli. Međutim, tražili smo da tih 150 objekata privatnog vlasništva budu izuzeti iz prinudne eksproprijacije, da ona na neki način bude blaža, umerenija prema njima.
Znam, gospodine Selakoviću, da je eksproprijacija znak prinude vlasti prema vlasnicima privatne svojine, međutim i vi i predsednik Vučić, mislim da ste i vi danas spomenuli da je privatnog vlasništva tu svega 5%. Dakle, ne bi se desilo ništa loše za ovaj projekat u koji mi ne verujemo, a vi verujete, a želeli bi da se desi. Da ste izuzeli privatne prostore i da ste omogućili da taj deo „eksproprijacije“ bude sproveden kroz ovaj zakon, ali u procesu tržišnog otkupa tih lokacija, tako da ne bi bili oštećeni privatni vlasnici, zemlja Srbija posle ovog donošenja zakona ne bi bila označena crnom tačkom na evropskoj i svetskoj mapi, kao nesigurna zemlja za privatnu svojinu i mogli biste da se posvetite i košenju trave, i otklanjanju olupina, mada to nema nikakve veze s „Beogradom na vodi“. Trebali ste skloniti olupine i pokositi travu ne vezano. Za to vam ne treba zakon o eksproprijaciji.
Hoćete li vi za svaku divlju deponiju donositi odluku, odnosno zakon o eksproprijaciji u Srbiji? U Novom Sadu ih ima samo 1.005 divljih deponijama. Hoćete li na tim deponijama oglasiti, odnosno sprovesti eksproprijaciju da bi ih počistili? To ste mogli da uradite mimo toga.
Zbog toga tražimo, predlažemo još uvek, gospodine Vujoviću, obraćamo se i vama, da prihvatite ovaj amandman i da u posebnu pravnu kategoriju budu svrstani privatni objekti, a da vama „Beograd na vodi“ bude slobodan, ali da se mi ne brukamo kao pravna država.