Hvala poštovana predsednice.
Gospodo ministri, kolege narodni poslanici, odbijanje ovog amandmana i uopšte tekst zakona koji predviđa da se Predlog za eksproprijaciju može podneti u roku od pet godina od dana stupanja na snagu, a ne roku od godinu dana, kako stoji u članu 25. važećeg Zakona o eksproprijaciji kojim se ovaj zakon praktično derogira, govori o veri u ovaj projekat Vlade.
Dakle, u normalnim slučajevima kada se radi eksproprijacija rok da podnesete zahtev je godinu dana, a ovde o tolikoj hitnosti, važnosti da što pre krenemo mi taj rok produžavamo na pet godina. Zašto? Šta je problem? Nemamo pare? Da li nemamo pare ili ne verujemo da će taj projekat biti završen u celini do kraja? Zašto se ovim zakonom za projekat koji čujemo da je toliko važan, da proglašavamo javni interes da bi izgradili poslovno stambeni objekat mi ovim praktično pokazujemo da ne verujemo da ovo može da se završi, da nema para za njegov završetak? Šta ćemo da radimo kada prođe rok od pet godina? Koliko će biti izgrađeno na prostoru o kome se danas govori na 177 ha? Da li će biti izgrađeno sve sa makete kako je rekao premijer ili za 10, 15 godina koliko je rekao gradonačelnik?
Ovaj član zakona je najbolja slika šta se u stvari ovde sprema. Sprema se da se krene sa prvom fazom, da kada ta prva faza ne uspe, da se investitor izvuče i da ne snosi nikakav trošak i da je ceo rizik na ovom projektu na građanima Srbije. Ceo rizik je na građanima Srbije, jer oni moraju da plate za eksproprijaciju iz budžeta, a građani Beograda moraju da plate za investiciono opremanje, jer voda ne može da se dovlači cev po cev kako se gradi zgrada, nego morate da dovedete ceo vodovod za ceo kompleks za dva miliona kvadrata. To morate da uradite odmah i to će da nas košta odmah. Kanalizaciju morate da rešavate odmah za sve kvadrate, a ne kako se kvadrati grade. Struju morate da rešite odmah, jer ne možete posle kada se završe zgrade da prekopavate ponovo i dovlačite električnu energiju, gasovod i ostale stvari, telekomunikacije.
To su investicije u opremanju ovog zemljišta koje iznose 33 milijarde dinara, koje moraju da se daju odmah, a vi ovim pokazujete da ne verujete da će ovaj projekat zaživeti, to je ono što mi od početka govorimo. Ovakav megalomanski projekat, kako je zamišljen, ne može da se ostvari i investitor se obezbedio, on neće uložiti 3,5 milijarde, uložiće 150 miliona, videće šta će da se desi sa stanovima koji se prodaju ili ne prodaju, ovako ili onako, ne zna se po kojoj ceni i on će otići, a mi ćemo ostati ovde sa dugovima, sa još jednim neostvarenim snom. Hvala.
