Gospodine Martinoviću…..

Kada dođu ti parlamentarni izbori, evo ja pozivam Balšu Božovića neka ubedi građane Vojvodine u te sjajne i epohalne rezultate prof. dr Bojana Pajtića, koji je uspeo da u Vojvodini u martu 2014. godine osvoji 5,86% glasova. Takvi epohalni rezultati su ostvareni u Vojvodini od 2000. godine.

Zahvaljujem gospodine Martinoviću.
Pošto ste zloupotrebili Poslovnik, oduzimam minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Da li neko želi po Poslovniku? (Ne.)
Replika, gospodin Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću i gosti, mi smo se još juče na sednici dogovorili da sam ja jedan od poslanika ovde koji najbolje poznaju pravopis i gramatiku srpskog jezika.
Gospodin Martinović je koliko se ja sećam to i potvrdio, kada je tražio od mene da proverim da li u Rečniku srpskog jezika postoji termin „ispoštovati“. Mi smo ustanovili da taj svršeni glagol postoji, a sada bih hteo gospodinu Martinoviću da kažem šta u Rečniku srpskog jezika piše i za instituciju. Nije institucija samo politička, kao što je na primer Skupština Republike Srbije.
Institucija može da bude i određena pojava, kao što piše u Rečniku srpskoga jezika gospodine Selakoviću, u društvenim odnosima regulisano pravnim normama, a onda ima i nekoliko drugih značenja, tako da ovde samo radi preciznosti upotrebe izvesnih reči u srpskom jeziku da budemo načisto.
Druga stvar poštovana gospodo, gospodin Martinović je poput gospodina Vulina, pre dva dana rekao nije mu poznat taj ugledni arhitekta Marin Krešić. Pa evo, da vas obavestim poštovana gospodina i gospodina Martinovića, gospodin Marin Krešić je sada predsednik Saveta za urbanizam Nove stranke.
Gospodin Krešić je, poštovana gospodo, da čujete dalje, bio angažovan u Zavodu za planiranje razvoja grada Beograda, poštovana gospodo.
Gospodin Marin Krešić je bio angažovan u Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje, poštovana gospodo i gospodin Marin Krešić je bio narodni poslanik u periodu od 2001. do 2004. godine, poštovana gospodo, ugledni arhitekta i veoma poštovani član i funkcioner Nove stranke, gospodine Martinoviću i gospodine Bečiću.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Pošto sam dobio stenogram o onome što je bio predmet rasprave, pre nekih sat vremena u Narodnoj skupštini i sada ću da pročitam deo stenograma gde je gospodin Živković izjavio: „Mislim da je to dobro, da je to jedan veliki napredak pa verovatno i otuda ime stranke, SNS, jer je to dramatično bolji stav, nego stav koji je bio kod tih istih ljudi“, znači svih članova SNS „pre petnaestak godina da treba pobiti sto Muslimana“.
Izričem vam opomenu gospodine Živkoviću. Sram vas bilo!
Po Poslovniku, gospodin Živković?
(Borislav Stefanović dobacuje, ali se ne razume.)
Gospodine Stefanoviću izrekao sam opomenu zbog reči koja je izgovorena pre pola sata u Narodnoj skupštini.
Nigde nije pomenut gospodin Vučić, nego su pomenuti članovi SNS koji su rekli da treba pobiti sto Muslimana. Zbog toga izričem opomenu gospodinu Živkoviću.
Da li imate još nešto da vam nije jasno gospodine Stefanoviću?
(Borislav Stefanović, s mesta: Zašto to naknadno radite?)
Gospodine Stefanoviću, izričem vam opomenu, zbog čega? Polemišete sa mnom u Narodnoj skupštini u ovom trenutku. Zahvaljujem.
Gospodin Đurišić, povreda Poslovnika.
Samo još nešto gospodine Đurišiću pre nego što počnete, normalno da će Administrativni odbor utvrditi da li sam u skladu sa Poslovnikom izrekao opomenu.
(Borislav Stefanović, s mesta: To je sramotno.)
Gospodine Stefanoviću vaša reč koju ste izgovorili – to je sramotno, ulazi u stenogram.
Izvolite gospodine Đurišiću.

Poštovani predsedavajući, povredili ste član 109. koji govori o tome kako se narodnom poslaniku izriče opomena.
Nigde u ovom članu, niti bilo kom drugom članu Poslovnika ne stoji da vi možete naknadno, pošto pročitate stenografske beleške nekome da izreknete opomenu.
Poslovnik je predvideo i dao pravo predsedavajućem da prati sednicu, da prati šta poslanici govore da reaguje u skladu sa ovim Poslovnikom ukoliko ga oni krše, a ne da čita naknadno stenografske beleške i izriče opomene, a pogotovo ne razumem kako može da se izrekne opomena za ono što je rekao 20. jula 1995. godine, predsednik SNS u parlamentu Republike Srbije.
Znači, doslovno je rekao (isključen mikrofon).

Zahvaljujem se gospodine, čim kršite Poslovnik, ja ne mogu da dozvolim da nastavite.
(Marko Đurišić, s mesta: Pustite me da završim.)
Shvatio sam gde sam pogrešio.
Gospodine Đurišiću, ovde se nigde ne spominje predsednik SNS. Još jednom ću pročitati ako niste čuli.
Znači, tu ide ime SNS, to je dramatično bolji stav nego stav koji je bio kod tih istih ljudi, znači, članova SNS, pre 15 godina da treba pobiti po 100 Muslimana.
(Marko Đurišić, s mesta: Mogu ja samo da završim? Molim vas da mi date reč po Poslovniku.)
Ne možete gospodine Đurišiću.
Da li želite da se Skupština izjasni?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Da. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po Poslovniku.
I kao što sam rekao gospodine Đurišiću, da u trenutku kada sam dobio primedbu da je to izgovori gospodin Živković tada sam i rekao da ću pročitati stenogram i odluku saopštiti Narodnoj skupštini.
Administrativni odbor će po članu 109. utvrditi da li sam ja imao pravo za to ili nisam i šta se onda brinete gospodine? Ako nisam imao pravo po članu 109. rekao sam tog trenutka ću saopštiti odluku kada dobijem stenogram. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Član 109.
Ni po jednom osnovu niste mogli da mi izreknete opomenu…

Ne možete, gospodin Đurišić je ukazao na član 109.

Član 108, red na sednici.