Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, predložili smo da se briše i ovaj član, iz prostog razloga što smo osetili bojazan da se krši Ustav u nekoliko članova, u članu 4, članu 58, ali to nije sve.
Hoćemo da obrišemo ovaj član iz prostog razloga, što se ovde imovina jednih lica oduzima, ali ne u korist građana i za javni interes, već država i grad Beograd koji su korisnici eksproprijacije, istu ovu parcelu, istu ovu nepokretnost koju oduzimaju vlasnici tih objekata i vlasnicima nepokretnosti predaje investitoru zarad sticanja profita. Tu je veliki problem. To je ona suštinska razlika između opozicije i vladajuće većine, zato što sumnjamo kao i vi što znate da se ovaj projekat nikada neće realizovati, ali će ga zato uredno platiti građani Srbije, svih tri i po milijarde evra, 2.055 evra po osobi i sve ono što bude potrebno da investitoru bude lakše da izgradi dva ili tri hotela, šoping mol, i da onda u potpuno drugi plan stavi i kulturno nasleđe Beograda i identitet grada i simbole grada Beograda, da ponizi Beograđane zato što će dobiti na korišćenje 177 hektara najperspektivnijeg dela priobalja grada Beograda, nešto što pripada građanima Beograda, što pripada građanima Srbije.
Zašto sumnjamo u ovaj projekat? Zato što nijedan do sada nije realizovan od silnih obećanja koje je dala stranka koja je na vlasti.

Reč ima ministar Selaković.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reč je o amandmanu na član 9. i ja sam čuo sve, samo nisam čuo jednu jedinu reč o ovom amandmanu, ali sam čuo opet jednu savu apsolutnih neistina i možda neinformisanost, možda reči nekoga ko nije dostojno pročitao ni tekst obrazloženja, ni analizu efekata, a u njoj stoji sledeće i reagujem na tu neistinu, koje se već po n-ti put ovde ponavlja.
Dakle, prema podacima iz prostornog plana, područja posebne namene, obuhvaćena je površina od 177 hektara, javne površine iznose 304 hiljada metara kvadratnih. To je 17,7 posto ukupne površine, a mi govorimo o tome da je faktičko stanje da je 5 posto parcela danas u privatnom vlasništvu i neko nam ovde priča, po koji već put zaredom, da se ovde vrši eksproprijacija ne u korist građana, i da se eksproprisano predaje investitoru zarad profita, i to su izrečene floskule ovde već po bezbroj puta.
Apsolutno, netačno. Ako imate pet posto danas zemljišta u privatnom vlasništvu, a 95% u državnom.
Za javne površine rezervisano je preko 17% i to je prosta matematika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, kao podnosilac amandmana.

Član 9. koji se bavi rokovima za eksproprijaciju i koji treba brisati, pre svega što treba brisati i ove ranije članove, a i zbog toga što u sebi samom sadrži vrlo čudna rešenja za našu uobičajenu praksu i ovo više liči na pravila prekog suda, nego na regulaciju postupka eksproprijacije.
Naime, u sedmom ili osmom stavu, da ne brojim, piše – vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju, pisanim putem ili na zapisnik.
Kolega hoćete li da mi date da govorim, ja vas molim? Hvala.
Znači, u roku od osam dana, od kada vam država i ne znam ko god da u ime države to radi, vlasnik nepokretnosti je dužan da da svoj odgovor. To se dešava u državi gde katastru trebaju dve godine da uknjiži nešto, to se dešava u državi gde sudski sporovi traju trideset i nešto godina. To se dešava u državi gde ne možete u roku od osam dana da dobijete ništa, ni potvrdu o nečijoj smrti, nedao Bog, a kamo li nešto ozbiljnije.
Ovde se stavlja prekim sudom uza zid, samo što mu nisu vezane oči još, pri tome, pred streljački stroj, ovoj vlasti, građanin koji treba da se izjasni od toga što mu je bačeno kao predlog organa koji se bavi eksproprijacijom. To je nešto što je nezapamćeno u Srbiji i zbog toga treba menjati ovaj zakon.
I pošto je tu ministar finansija, bilo bi lepo da poduči neke poslanike, koji očigledno to ne znaju, da porez na imovinu nije prihod budžeta Srbije nego lokalni prihod koji samo ide preko budžeta.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Pa, nisam znao uvaženi predsedavajući da pojedinci koji su inače bili gradski funkcioneri tako slabo cene Beograđane.
Kažu – narušiće se identitet Beograda. Da li je ovo taj identitet Beograda? Da li je ovo? Ja se zaista izvinjavam, da li Beograđani žele da žive u ovom? Sramota je kako cenite građane Beograda. Ja verujem da ni jedan građanin Beograda ne želi da živi u ovakvom brlogu što ste mu ostavili dole kraj reke.
Ali, znate gospodine Bečiću, ja stičem utisak da smo se mi vratili negde u 19. vek, u vreme vlade, recimo Kralja Milana, kada se u Skupštini vodila žestoka polemika da li da prihvatimo železnicu? I tada je u Skupštini jedva prošao taj predlog da se izgradi železnica u Srbiji. To je bila neverovatna polemika i strahovito suprotstavljanje modernizaciji Srbije.
Inače, samo da vam kažem, tadašnji voz od Beograda do Niša je išao 32 kilometara na čas. Ovi što su nam ostavili ovakvu železnicu, čini mi se da ne ide voz ni brže ni danas.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko)
Znate, i tada smo slušali gotovo istu polemiku - neko je protiv modernizacije; pa kaže - ne znam, narušava se identitet. Pa što vi niste ulepšali taj identitet za sve ove godine? Pa nije valjda da je identitet ovakav brlog? Ko vas je sprečavao, 15 godina ste vlast u Beogradu, pa zašto nam niste napravili jedan divan identitet grada Beograda, da svi možemo da se ponosimo kad siđemo dole na reku? Zaista, ne razumem.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko?)

Molim vas, gospodine Stefanoviću, uzdržite se.

Ovo je sistem protiv života, protiv svega i ja bih vas zaista zamolio, evo ja se više zaista neću javljati, ko ima ovakvu opoziciju, zaista može da bude miran da će doživotno biti na vlasti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.