Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da onaj koji ovako i na ovaj način kritikuje predlog zakona, zakon u celini nije ili razumeo ili pročitao.
U članu 10. stoji – ukoliko nadležni organ ne donese rešenje o eksproprijaciji u roku iz člana 9. stava 7. ovog zakona, korisnik eksproprijacije ima pravo na posebnu žalbu zbog ćutanja administracije. Korisnik eksproprijacije je Republika Srbija, koju zastupa državno pravobranilaštvo ili Grad Beograd. Očigledno, malo su se pobrkali lončići - hoću da iskritikujem, ali ne znam kako ću, pa ću onda da kažem nešto ako prođe – prođe, ako ne prođe – nikom ništa.
Moj uvaženi kolega je dobar pravnik i ja ga vrlo uvažavam i cenim, samo mu poručujem jednu stvar. Pre nego što iskritikujete, uzmete pa pročitate zakon, sistemski tumačite norme, zakon je jedna vezana celina i to se iz ovoga i vidi.
Dakle, korisnik eksproprijacije ima pravo na žalbu, ako ne znate ko je, pročitate ceo zakon, pa vidite ko je korisnik eksproprijacije. Dakle, ćutanje administracije ovde pogađa građanina? Ne. Pogađa Grad Beograd ili Republiku Srbiju.
(Borislav Stefanović, s mesta: U kojoj žive građani. Nije dobacivanje, razgovaramo.)
Sedite pa pročitajte.

Gospodine Stefanoviću, nemojte da dobacujete, molim vas.

Nije gospodin Stefanović ništa loše mislio. Ja verujem da je on vrlo dobronameran …

Po Poslovniku ne može da dobacuje sa mesta.

… i da on želi da zaista Beograd zasija u svom punom sjaju i evo pruža se prilika za to.
Ovo će pogađati državu i Grad Beograd, a građanima će doneti mnogo, mnogo, mnogo boljitka, mnogo više nego što je to bilo u prethodnom periodu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Selakoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Danas je jedna stranka počela sa nekim određenim slikama, mi zaista smo pokazali kako je realno stanje Beograda danas. Videli smo malopre jednu prezentaciju kako je firma koja će graditi „Beograd na vodi“, odnosno ta kompanija koja će dati tri i po milijarde evra sagradila dva sprata.
Meni lično, gospodine predsedavajući, je i dva sprata bolje od ove slike. Verujte mi, kada bih birao između dva sprata koja su oni izgradili za 10 godina i ove ruine koju su napravili neki za 15 godina svoje vlasti, ja bih izabrao dva sprata.
Ali, da bi se napravila ta dva sprata, neophodno je da se prvo nešto počisti kao što smo čistili korupciji u ovoj zemlji, kao što smo čistili kriminal u ovoj zemlji, kao što smo zaustavili, počistili tajkunsko političke veze, tako ćemo počistiti i Savski amfiteatar.
Ja mislim da sa ovim rezultatima koje sam sada izneo, koje smo uspeli za veoma kratko vreme iako su postojali mnogi koji su na sve moguće načine pokušavali da stavljaju klinove u točkove, smo uradili daleko više nego 1996. godine za Beograd.
Ali, nejasno mi je kada predstavnici bivšeg režima kažu – dobro je, Zagreb će se spustiti na Savu i mi to podržavamo, a sa druge strane ne podržavamo „Beograd na vodi“. To je za mene tužno. Nikada ne bih radio više i želeo nekom drugom uspeh nego svojoj zemlji.
Sada bih ja mogao da listam ovde i gospodinu Jovičiću i Babiću i ovom Mićinu sve to šta se ovim zakonom prvi put ustanovljava i šta se definiše kao cilj. Tu sada ima niz stvari. Moje očekivanje je, na primer, da se vrlo brzo to stavi kao tačka dnevnog reda, pa da ceo dan, i u načelnoj raspravi i po amandmanima, raspravljamo kao što raspravljamo i danas.

Hvala.
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)
Da li ste spomenuti?
(Zoran Babić, s mesta: Spomenut sam imenom.)
Izvinjavam se, pažnja je malo popustila. Nekad vas ne čujem.

Zahvaljujem se što je kolega potvrdio da me je pomenuo.
Pričao sam o tome da li je taj krpež, kako je rečeno, od zakona, dobar ili ne. Dozvole za 28 dana su počele da se izdaju u Srbiji. To je jedan od najboljih i najreformskijih zakona i kao takav je pokazao da nije krpež. Ali je politika koju su neki ljudi ovde, a kojeg su predlagači amandmana pomogli, mislim na narodne poslanike bivšeg režima, su omogućili da građani Srbije imaju trpež, a oni bogami drpež. I to je ono što svi u Srbiji znaju.
Ali, ono što me mnogo više čudi, da kada je taj zakon o tom uređenju naselja i o svemu tome stavljen u proceduru i kad je postao predlog zakona, tada je predlagač zakona rekao – zahtevam od gospodina Mrkonjića da organizuje, kao od predsednika nadležnog odbora, da organizuje javno slušanje. Pazite to elementarno nepoznavanje procedure, dame i gospodo narodni poslanici, jer kada je jedan zakon u proceduri, kada postane predlog zakona, nema više javne rasprave. Javna rasprava je trebala da bude. Trebalo je predlagač da organizuje javnu raspravu, ali je to brže-bolje bez javne rasprave, bez procedure, pustio u proceduru i tajac. A onda od gospodina Mrkonjića zahtevate nešto što je nemoguće učiniti. Zbog toga se gospodin Mrkonjić i smeje i podržava ovo što govorim.
Prestanite više sa drpežom i trpežom, dajte da gradimo, dajte da radimo.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pomenut sam.)

Pomenuti ste?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pomenut sam.)
Da, ali ovde ima, gospodine Pavićeviću, 15-ak predlagača amandmana.
(Vladimir Pavićević dobacuje s mesta)
Šta je mislio gospodin Babić u 22.13 minuta, to baš….
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.