Uvažene kolege, znam da se ova rasprava otegla i da opozicija pokušava na sve načine da mobiliše podršku koju je izgubila na izborima. Zaista mi je simpatičan predlog našeg mladog, uvaženog kolege i to pripisujem njegovom neiskustvu i mladosti. Istovremeno razumem njegov žal za danima kada su zajedno sa nama bili na vlasti, zahvaljujući upravo odluci SPS 2008. godine da uđemo u partnerstvo sa njima. Da su slušali naše savete i učili možda i na našim greškama, ne praveći sada i na vlasti i u opoziciji sada, greške koje ne priliče demokratskoj opciji možda bi dobili veću podršku na izborima.

Gospodin mlađi kolega je prozvao mog uvaženog partijskog druga inženjera Milutina Mrkonjića koji će u političku istoriju ući ne samo kao jedan od funkcionera SPS nego kao i veliki graditelj i obnovitelj. Želim da evociram jednu scenu sa mosta Beške 2011. godine kada je tadašnji predsednik Srbije, a istovremeno i predsednik DS bio impresioniran graditeljskim delom mosta na Beški koji je preko dva kilometra, koji je u stvari najveći most na Dunavu. Citiraću njegovu izjavu, dakle, govorim o Borisu Tadiću koji je pohvalio i rad Milutina Mrkonjića i graditelje i rekao je – fantastično arhitektonsko građevinsko delo. Pozvao je medije da pišu o tome i da se prave pesme i filmovi. Kada je odlazio sa vlasti rekao je da ćemo se gledati u nekom drugom filmu. Oni su sada u opoziciji, mi smo i dalje na vlasti. Taj poziv da mi izađemo iz postojeće vladajuće koalicije nije film koji će oni gledati.

Zahvaljujem se gospođo Vukomanović.
Gospodinu Đurišiću vi tražite repliku u ime gospodina Božovića?
(Marko Đurišić, s mesta: Ne u ime gospodina Božovića. Direktno je pomenuto ime gospodina Borisa Tadića.)
Da li ste spomenuli gospodina Tadića? (Da.)
Pretpostavljam u pozitivnom kontekstu, jer bih čuo da je to u negativno, ali ako smatrate da je to dovoljno izvolite gospodine Đurišiću.

Hvala poštovani predsedavajući.
Suština politike nije biti na vlasti, ne ulazi se u politiku samo da bi se bila vlast, gospodo socijalisti. Od 25 godina višestranačkih u Srbiji vi ste 21 godinu na vlasti. Mogu da razumem da vi to ne razumete. Suština politike je da se borite, za svoje ideje bez obzira da li ste u vlasti ili ste u opoziciji.
Meni je drago da ste vi rekli nešto sada što inače nećete da kažete kada vaši sadašnji koalicioni partneri ovde govore kako ništa nije urađeno od 2008. godine do 2012. godine. Evo, gospodine Mrkonjiću, samo da vam nešto ne zastane u grlu, govorili ste o izgradnji mosta 2011. godine u Beškoj, znači, tada je puštena jedna strana mosta preko Beške na Dunavu. Na kraju 2011. godine je pušten most na Adi, pre šest meseci je otvoren drugi most na Dunavu koji je započet u vreme 2008. godine do 2012. godine.
A šta je ova Vlada započela? Koji je to infrastrukturni objekat gde će doći predsednik Vlade, ministri da se slikaju i da pokažu građanima šta je ostalo iza njih? Evo kažite vi gospodine Mrkonjiću. Šta je to? Pešački prelaz na Voždovcu pre neki dan koji je otvaran. Jesu li to infrastrukturni objekti? Je li to ono što je ostalo iza ove Vlade? Jeste. Ništa niste uradili i sada pričate o velikim snovima, o Menhetnu na Savi. Ja bih voleo, a pričao je i premijer ovde o Menhetnu na Savi. Ja bih voleo da se to desi.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: To ste vi pričali. To je vaš projekat.)
Ali i vi i ja gospodine Jovičiću smo dovoljno mladi da to na žalost nećemo sačekati. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću. Molio bih vas sledeći put samo malo tiše jer pola vas nisam razumeo, jer jako vičete.
Reč ima dr Dijana Vukomanović.

Evo odmiču sati, protiču minuti od kako ste vi u opoziciji. Ja bih sada htela da pobrojim one godine od kada mi od 5. oktobra 2000. godine nismo odlučivali o tome šta će se graditi jer nismo bili okosnica koaliciji. Znači, sada ja da krenem da nabrajam 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 i evo 2011. godina kada je ministar Mrkonjić zaslužan za izgradnju mosta Beške, tek tad je Boris Tadić mogao da se uslika sa nečim konkretnim.
Takođe, podsećam da je most na Adi koji je preskupo plaćen, izgrađivan sa kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, ali u anale svetske je ušao izveštaj o tome na koji je način gradonačelnik Đilas raseljavao Rome. To je slika i prilika demokratske opcije, odnosno bivšeg DOS, bivše DS i bojim se da će jednostavno to biti zapamćeno o tome šta i kako ste vi radili.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Nikola Selaković.

Replika, pošto sam počastvovan da budem član Vlade Republike Srbije čiji je predsednik Aleksandar Vučić, a na jedno od prethodnih izlaganja.
Uvaženi gospodine narodni poslaniče, Vlada Republike Srbije pod predsedništvom Aleksandra Vučića i koja ima najveću podršku u ovom uvaženom domu ne radi stvari da bi se slikala niti to radi da bi promovisala marketiški sebe u nekoj kampanji već da bi građanima Srbije izvidala sve one rane koje su nastale kao posledica apsolutne ekonomske, finansijske, socijalne stihije na koju smo naišli 2012. godine.
Je li PKS u Smederevu ništa koji zapošljava preko hiljadu ljudi? Je li Železara koju stavljamo na noge ništa koja zapošljava 5.500 ljudi? Je li „Džonson elektronik“ u Nišu ništa? Je li „Er Srbija“ ništa? Je li juče otvoreni „Džinsi“ u uništenom Krupnju pod elementarnom nepogodom ništa? Koliko ste to u nesrećnom Kraljevu posle zemljotresa novih radnih mesta otvorili ili ste samo znali da dotučete i uništite i Fabriku vagona i Magnohrom. Vi ste ozbiljan čovek. Ozbiljnim ljudima priliči da ozbiljno i govorite, a ono što je malo pre bilo rečeno nije bilo tako.

Zahvaljujem gospodine Selakoviću.
Repliku želite na?
(Marko Đurišić, s mesta: Ministar sve vreme govori na moje izlaganje.)
A kada vas je spomenuo gospodin ministar?
To nisam razumeo gospodine Đurišiću da je o vašem izlaganju govorio gospodin ministar, ali ako ste se vi prepoznali u tome što je ministar rekao, izvolite.

Prepoznao sam se naravno. Nemam ja nikakav problem da polemišem sa onim što je rađeno do 2012. godine i što se radi sada. Pozdravljam sve to što je urađeno. Svako radno mesto koje je otvoreno. Svaka nova investicija, ali možemo da govorimo i o „Fijatu“ i da govorimo o „Džinsiju“ u Leskovcu, da govorimo o Fabrici „Beneton“, da govorimo o „Bošu“, da govorimo ne znam ni ja koliko je otvoreno u Pećincima, šta je sve urađeno u Staroj Pazovi, tamo u industrijskoj zoni, šta je sve urađeno u Inđiji, šta je urađeno u Subotici.
„Svarovski“ je dogovoren 2011. godine, trebalo je vremena da se ta fabrika otvori, vi ste zaboravili da kažete da je to otvoreno pre nekoliko meseci. Meni je drago što se to dešava. Ja pitam šta se to sada dogovara, šta se to nudi građanima Srbije sada? Malo je to.
Pričali smo „Mercedes“ u FAP, pa ništa. Pa „Svis“ u FAP-u, pa ništa. Pričali smo o tome kako će neko da kupi železaru, sad smo dobili neki menadžment, ne znamo ni ko, ni kako, ni koliko ih plaćamo.
Premijer kaže – video sam se sa menadžerom u Slovačkoj, pa taj menadžer sedi u Smederevu i vodi tu fabriku ili sedi u Slovačkoj i vodi telefonom 15 minuta dnevno.
Znači, ja pozdravljam sve ono što ova Vlada uradi na otvaranju novih radnih mesta na razvoju ekonomije. Ali, to nije dovoljno i to građani osećaju svakog dana, na sve tanjim novčanicima i sve težem životu. A ovaj projekat o kome pričamo dva dana neće pomoći da bolje građani žive i zato smo mi protiv.

Vreme.
Zahvaljujem. Takođe smo mogli da pričamo i onim stotinama i stotinama hiljada izgubljenih radnih mesta za ovih 12 godina.
Izvolite, gospodin Selaković.