Član 16. je od one sorte koja muti nešto u celoj ovoj stvari. Kaže – po okončanju postupka eksproprijacije i upisa u prava svojine nad nepokretnostima, Republika Srbija, itd, može dati u dugoročni zakup, ne mora da se pravi partnerstvo sa tim velikim investitorom koji donosi 3,5 milijarde sa istim garancijama, kao one moje četiri koje sam ponudio pre sat vremena, nego to može da se da u nekakav dugoročni zakup. Potpuno novi momenat.
Koliko sam ja pratio, tačno se zna ko gradi, kad gradi, kako izgleda, koliko je visok, šta je sve izgradio u svom životu, koje velike misli je rekao, koliko će biti stanova, koliko će biti kula, koliko će biti čega kod, a sada se to daje u zakup nekome, odnosno stvara se takva mogućnost, a onda kaže u poslednjem stavu – troškovi grada Beograda na utvrđivanju, na uređivanju građevinskog zemljišta, na lokaciji, obuhvaćenoj planskim dokumentom iz člana 2. ovog zakona, biće regulisani posebnim ugovorom između Grada Beograda i Republike Srbije.
Pod kojim uslovima? Oko čega, oko kog dela projekta? Kada se to završava, koje su cene, koji su propisi, ko vrši veštačenje, potpuno jedna otvorena stvar gde se sve daje u ruke onima koji žele da naprave taj čuveni „Beograd na vodi“. Da završim od malopre listopadno i četinarsko, svaka vlada je listopadna. Ko se prepoznaje u četinarskoj, zimzelenoj (isključen mikrofon).