Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Uvažena potpredsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su dva zakona i tri sporazuma koja na vrlo jasan način uređuju materiju prevoza putnika, odnosno robe.
Želim na početku da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati oba zakona i sva tri sporazuma.
Stepen uređenosti jedne zemlje se upravo i ogleda u tome da se radi zakonom definisan posao, odnosno da svaki deo državne uprave radi ono što mu je zakonom propisano, tako da, po mom mišljenju, treba pohvaliti resorno ministarstvo za angažman u izradi predloga ova dva zakona, kao i prilikom zaključivanja pomenutih međudržavnih sporazuma.
U Zakonu o žičarama za transport, po mom mišljenju, veoma je važna harmonizacija delovanja resornog Ministarstva za saobraćaj i Ministarstva za zaštitu životne sredine. Članovima 21. i 22. ovog zakona je i predviđena neophodnost te tesne saradnje, pre svega zbog toga što je veoma važno određivanje trase žičara, kao i širina i visina bezbednosnog pojasa oko trase žičare, pa je samim tim i neophodna, između ostalog, i koordinacija ova dva ministarstva.
Zaista imamo prvi put ovaj zakon u Srbiji, da se njime uređuje ovim predlogom oblast žičara. Potpuno je normalno da počnemo da vodimo računa i o ovoj oblasti, sa činjenicom da se turizam razvija i da se izgradnja kapaciteta žičara i na Kopaoniku i na Staroj planini i na Brezovici i na Zlatiboru povećava.
Stara planina, po svojim prirodnim obeležjima, predstavlja lokaciju na kojoj treba očekivati najintenzivnije aktivnosti, kada je u pitanju izgradnja sistema žičara i ski-staza kao i prateće infrastrukture, tako da, po mom mišljenju, država ovim zakonom ide u susret neminovnom razvoju ovog vida infrastrukture.
Dobro je što se planira razvoj planinskih centara Republike Srbije. Naši planinski centri su uglavnom u nerazvijenim područjima, tako da će se izgradnjom infrastrukture na njima u stvari povećati i broj turista i razvoj turizma, ali uopšte mislim i da će to povući ka daljem razvoju naše nerazvijene krajeve i što je takođe veoma važno, mislim da će se zaustaviti višedecenijski trend pražnjenja čitavih krajeva naše zemlje, što je, dugoročno gledano, naš veliki strateški problem.
Ovim zakonom predviđa se i mogućnost javno-privatnog partnerstva, kao i koncesionih ugovora u ovoj oblasti, što otvara vrata novim investicijama iz inostranstva i u ovom segmentu naše ekonomije.
Kada pominjem harmonizaciju našeg zakonodavstva sa propisima EU, želim na kratko da se dotaknem i Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju. Jasno je da se predlagač zakona odlučio da pristupi izradi novog teksta zakona zbog ubrzanog razvoja odnosa u železničkom saobraćaju zasnovanih na potpuno novim osnovama, posebno u razvijenim zemljama EU, kao i zbog potrebe neophodnog usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirom EU. Dobro je što se ovim Predlogom zakona na neki način prekida sa tradicionalnim konceptom uređenja železnice, što se njime ima tendencija poboljšanja efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU. Upravo najozbiljniji i svakako najzahtevniji do sada najavljeni infrastrukturni projekti u Republici Srbiji vezani su upravo za izgradnju nove, kao i za revitalizaciju postojeće železničke infrastrukture.
Dobro je što ste sada, odgovarajući kolegi poslaniku na pitanje, izneli ukratko i koncept dalje reforme železnice i daljeg razvoja „Železnice Srbije“, ali bih ja, pre svega zbog građana Srbije, želela da navedem još jedan pozitivan podatak koji sam, pripremajući se za ovu raspravu, čula od direktora „Železnice Srbije“, a mislim da je veoma važan. Prema rečima generalnog direktora „Železnice Srbije“, „Železnice Srbije“ predviđaju dodatnih hiljadu teretnih vozova koji će proći tokom ovde godine našim delom Koridora 10. Prihod od četiri miliona evra ostvariće nacionalni železnički prevoz zahvaljujući transportu robe iz atinske luke u Pireju ka centralnoj i severnoj Evropi. Samo kineska kompanija „Kosko“ zastupila je dva terminala u ovoj luci na period od čak 35 godina, tako da je to rukovodilo planove naše i železnica susednih država da na ovom koridoru u narednom periodu zacrtaju cilj od 2,5 hiljade vozova samo za jednog jedinog klijenta iz jedne od najmoćnijih svetskih ekonomija.
Ovo sve, naravno, ide u prilog najavljenoj modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, koja kao infrastrukturni projekat predstavlja jedan od najznačajnijih prioriteta Vlade Republike Srbije, a svakako je veoma važno da se završi izgradnja pruge Valjevo-Loznica, zatim elektrifikacija drugog koloseka pruga od Pančeva do Beograda, što će za naš krajnji cilj imati bolju povezanost glavnog grada sa Vršcem i državnom granicom sa Rumunijom.
Takođe, sam predlagač zakona ima potpuno u vidu primenu do kraja reforme „Železnice Srbije“ i razdvajanje oblasti poslovanja na infrastrukturni, robni i putnički saobraćaj. Mislim da je ta reforma o kojoj ste vi govorili veoma važna za primenu ovog zakona.
Što se tiče međunarodnih sporazuma, poslanička grupa Nove Srbije je uvek do sada podržavala sve međunarodne sporazume koji su važni za privredni oporavak i ekonomski razvoj Srbije.
Ova dva sporazuma o vazdušnom saobraćaju sa Vladom Ujedinjenih Arapskih Emirata i Narodne Republike Kine takođe idu u tom pravcu i predstavljaju dalji razvoj naše aviokompanije, pre svega zbog toga što je njima predviđeno načelo reciprociteta, kojim se predviđa da se avioprevoznicima ugovornih strana daju jednake šanse i jednake mogućnosti za poslovanje, bez ikakve diskriminacije ili povlašćivanja. Dakle, ni naši arapski ni naši kineski prijatelji nisu pokušali da prilikom izrade ovih sporazuma iskoriste svoju dominantnu ekonomsku poziciju u odnosu na Republiku Srbiju i da pokušaju da za svoje aviokompanije pribave bolji ili povlašćeniji položaj u odnosu na naše avioprevoznike. Svi će imati jednake šanse da u oštroj tržišnoj utakmici pokušaju da zauzmu određenu poziciju na tržištu.
Ono što je za nas posebno važno jeste strateško partnerstvo između ove kompanije i Vlade Republike Srbije, sa ciljem da se obezbedi stabilno i dugoročno poslovanje našeg nacionalnog avioprevoznika. Mislim da je Er Srbija kroz ovaj međunarodni sporazum odnosno ove međunarodne sporazume dobila novu šansu, posebno kao članica alijanse akcijskog kapitala i mislim da će imati lepu priliku koju će, ne sumnjam, i iskoristiti da ostvari dodatne prihode i u punoj meri iskoristi sve finansijske pogodnosti koje pružaju ovi ugovori, kao i zajednička nabavka i zajednička obuka i razvoj kadrova.
Još jednom želim da vam kažem da će Poslanička grupa Nove Srbije ova tri sporazuma i ove zakone u Danu za glasanje podržati. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Filipovski.
Reč ima šef Poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući. Čekao sam da pročitate do kraja, za svaki slučaj.

Nisam vas razumeo, molim vas ponovite.

Ništa.
Uvažena gospođo ministarka, poštovane kolege, ovde imamo predloge nekoliko zakona, pri čemu u njima zaista ima određenih novina i dosta pozitivnih stvari.
Predlog zakona o žičarama za transport lica ima nepreciznosti, ima previše regulacije, s jedne strane, a premalo s druge strane, prilično neusklađen tekst, deluje mi na momente kao da ga je dve grupe ljudi pisalo. Pridružujem se ovim kritikama interesne grupe, samim tim, bez obzira na političku konotaciju koja to izaziva, postoje bolji izrazi koji bi to mogli da kažu. Dakle, zaista, bez ikakve zle namere, da ostavimo bar u ovom trenutku politiku sa strane, postoje adekvatni izrazi koji bi to rešili, da ne unose neku nepotrebnu zabunu.
U članu 32, gde se reguliše pitanje ispitivanja prisustva nedozvoljenih supstanci kod izvršnih radnika na radu na žičarama, ima nekoliko stvari koje zaista izazivaju određene nedoumice. Dakle, određene nedoumice. Kaže se: „Ako izvršni radnik odbije ili ne pristane ispitivanju ili ako se ispitivanju ustanovi da je pod uticajem alkohola“, itd, itd. Ovde nedostaje jedna stvar, a to je – kada se vrši ovo ispitavanje. Ovako kako piše u Predlogu zakona, moguće je da to ispitivanje, tj. da ovlašćeni nadređeni izvršnom radniku može da ga uputi na ispitivanje kada on proceni da je to njemu korisno, iz nekog razloga.
Smatram da je ovde, bez obzira što možda nama u Skupštini to deluje nemoguće, život je pokazao da su i te kako moguće razne zloupotrebe. Dakle, mislim da je trebalo staviti – neposredno nakon uvida, ili neposredno nakon određene sumnje koja je nastala u tom smislu. Neka vremenska odrednica, čini mi se, poboljšala bi ovaj tekst.
U članu 34. radno vreme i trajanje smene, gde se naš zakon oslanja na Zakon o radu, za koji, kao što znate, smatramo da je jako loš, kaže se da radno vreme izvršnog radnika ne može trajati duže od 11 časova. Smatram da je to predugo i da je u pitanju posao koji zahteva visoku alertnost, zahteva visoko prisustvo duha i svesti i koncentracije tog radnika, zato što se ljudi prevoze. Ja znam da nekome od ovih iz interesnih grupa odgovara tih 11 sati, zato što mogu da naprave dve smene ili jednu smenu i da taj čovek bude na taj način izrabljivan, ali, 11 sati je predugo. Mislim da bi osam sati bilo sasvim primereno.
Dalje se kaže da „ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove rada propisuje radno vreme i trajanje smene zavisno od organizacije i učestalosti saobraćaja“. Dakle, vi ministarka treba sa ministrom Vulinom da propišete trajanje smene izvršnog radnika, što, naravno, svakog dobronamernog građanina Srbije odmah dovodi u stanje visoke zebnje. Ako vi treba nešto sa Vulinom da dogovorite, nadam se da mi nećete zameriti, zaista se brinemo, zaista, i verujem da se i Vi brinete.
„Postupak od vanrednih događaja“, član 45. Ovde imam samo jednu sugestiju. Kaže se da je upravljač dužan odmah po saznanju o vanrednom događaju iz stava 1. da o tome obavesti nadležnu službu, misli se na hitnu pomoć, policiju, itd. Pre toga je stavljeno da je dužan odmah po saznanju da obavesti nadređenog. Dakle, trebalo bi promeniti redosled. Mnogo je važnije, osim što ste, naravno, objasnili da je dužan da pruži pomoć, što je u redu, i da bude obučen za pružanje prve pomoći, i to je u redu, mislim da bi ovde samo trebalo zameniti mesta dva stava – da pre nego što obavesti nadređenog, obavesti ljude koji mogu da pomognu spašavanju života, ništa drugo. To je što se tiče ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, tu imamo nekoliko stvari. Prvo, ovaj zakon sam po sebi nije loš. On uvodi elektronske vidove za tovarni list i za druge stvari i mislim da je to jako dobro. Žao mi je što u nekim članovima postoji i dalje ona alternativna mogućnost, recimo, u članu 9, gde piše da „prevoznik može da objavi red vožnje na odgovarajući način u štampanoj ili elektronskoj formi“. Mislim da bi bilo bolje da piše: „i elektronskoj formi“. Znam da je stanje na železnici teško, znam da imamo puno zaposlenih na ko zna kakav način, znam da reformisati taj sistem je samo po sebi ogroman izazov i zadatak, ali, evo, ova sitnica mislim da bi poboljšala u procesu modernizacije, zato što imate propis na koji će onaj ko treba da reformiše železnicu, bio to direktor Stojčić ili ministar ili ko god, ili upravni odbor, nije važno, imati neko pokriće za modernizacijske korake.
Ovde se kaže recimo da „prodavac karata i naručilac prevoza pružaju informacije iz stava 3. ovog člana kad god je to moguće“. Inače, da vas podsetim da je članom 3. prevoznik dužan da na najprikladniji način pruži putnicima, na njihov zahtev, sledeće informacije, i tu sad imate opšte uslove, red vožnje, kašnjenje, bezbednost, itd. Mislim da ne treba ostavljati ovu odredbu: „kad god je to moguće“, već mislim da ovde mora biti imperativna norma, zato što se radi o ugovorima o prevozu i da tu ne treba ostavljati na volju ljudima koji su, čini mi se, neki, zaista u prilici da stvari posmatraju na način – lako ćemo.
Inače, sama Železnica, kako je ministarka to lepo primetila, je decenijama raubovana. Nemam bolji izraz, zaista. Mnogo sredstava su građani Srbije potrošili na železnice Srbije. Sve vlade su nešto pokušavale. Sve vlade su bile neuspešne i sada imamo sledeću situaciju. Doveden je novi generalni direktor, kad kažem – doveden, ne mislim ništa loše, dakle, čovek je izabran na tu funkciju, mislim da je dobro da je u pitanju gospodin Stojčić zato što je to čovek koji je dugogodišnji radnik Železnice. Prošao je sve instance i zaista nemam nikakvu zamerku. Najbolje je kada se postavljaju profesionalci ljudi od struke da vode velike sisteme koji prođu odgovarajući konkurs bez uticaja stranka.
Dakle, u tom smislu ja zaista nemam šta da dodam videćemo njegove konkretne rezultate. Voleo bih da postoji javno objavljeno na veb sajtu njegov plan šta on misli konkretno u kojim rokovima da uradi sa time. To još nemamo. To ćemo morati u nekim narednim promenama zakona da uvedemo kao imperativ da mora da se uradi jer bez toga javnost nema uvid, a samim tim onda i ministri i ljudi koji vode Vladu se nalaze u teškoj situaciji da treba nešto da procenjuju onako i znate često pod uticajem ljudi koji rade u velikim sistemima.
Inače, ako ja dobro razumem, a ministarka će me sigurno ispraviti, Železnica je ili podeljena ili u procesu podele na četiri dele. Sada se izvinjavam ako malo lutam, ja govorim na osnovu informacije iz same Železnice koju sam dobio.
Ono što zabrinjava zaposlene na „Železnici“ je da oko podele, podeli se pristupalo ili planovima za podelu se pristupalo na način da su se uži krug ljudi dogovaralo, mahom neki vodeći ljudi iz sindikata i ljudi koji vode te delove, o tome ko će da ide u koji deo, pri čemu se favorizovala ta direkcija, čini mi se za infrastrukturu, a ostale su bile onako, maltene po kazni.
Ceo postupak je urađen vrlo kratko, bez jasne analize, ili dovoljno duge analize, na stručnim osnovama i to za mesec dana i uglavnom su se svi gurali, profitabilni direktori i stavljali svoje ljude u infrastrukturu.
Čini mi se i plašim se da se ta podela nije radila prema potrebama firme i postojećim kadrovima, već po tome ko ima jaču vezu. Vi, ministarka znate jako dobro o čemu ja pričam ovde i plašim se da nije tako, ništa drugo ne tvrdim.
Vi znate, takođe da postoji, gospodin izvršni direktor Rajko Ković, koji, kako kažu u „Železnici“ ima ogroman uticaj, čak mnogo veći od samog direktora Stojčića.
Između ostalog, treći problem je što još uvek nemamo direktora nabavki u „Železnicama“, a znate da je to jedan od strateški najvažnijih delova „Železnice Srbije“ i samim tim su moguće razne, razne manipulacije, nameštanja nabavki i ostale stvari.
Mislim da je loše što nemamo, što „Železnice“ nemaju direktora nabavki i znamo da je bilo pokušaja da se to uradi, pa je to izazvalo neke nedoumice u javnosti, ne bi u to ulazio. Ali, u svakom slučaju mislim da je to neophodno uraditi.
Ilustracija svega ovoga što piše u Zakonu, u članu 5. stav 1. definiše se šta je nesreća, železnička - Nesreća je neželjeni ili ne planirani iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice. Sudari, iskliznuća iz šina, nesreće na putnom prelazu u istom nivou itd.
Imali smo prošle godine, ministarka, ne znam da li znate, u jeku kampanje za parlamentarne izbore, negde kod Sopota nesreću. Dva teretna voza su se sudarila i to je na neki način sakriveno od javnosti, zataškano, niko za to nije odgovarao i dobile su određene privatne firme. Jedna privatna firma je dobila posao sečenja starih vagona i prodavanja gvožđa i bakra, inače to je, šteta je od milion evra napravljena, dobro je da niko nije poginuo.
Inače, evo kako je to izgledalo poštovani građani, niko se nije potrudio da to građane Srbije obavesti da smo imali sudar dva teretna voza i da tu niko nije, apsolutno odgovarao, ništa samo je jedna firma dobila posao, privatna firma ne znam kome je bliska, ali kako pričaju u „Železnici“, tamo je alfa i omega jedan čovek.
Naravno, na kraju ostaju dva pitanja za vas ministarka, pošto su nam maltene svi parametri na nivou jedne trećine na odnosu na EU, kako ste rekli, to je poražavajuće.
Takođe, imamo veliki problem sa 65 miliona evra za remont vagona, koje je utvrdila DRI i moramo, čini mi se da država mora tu stvar da reši i ja znam da se vi slažete da je to trajalo godinama, da je godinama neko, očigledno vršio proneveru državnog novca pod firmom „Remonta vagona“, godinama je to trajalo i mislim da za 65 miliona evra koji su nestali u vazduh, neko u ovoj zemlji najzad mora da odgovara imenom i prezimenom i da vidimo ko su ti ljudi.
Takođe, da vidimo ko su ljudi, pošto smatram, ja lično smatram i nadam se da će te me podržati, ako ne sad, jednog dana verovatno hoćete, da se uvede krivično delo partijskog zapošljavanja. Zato što sadašnji Stojčić, gospodin Stojčić nije vršio partijsko zapošljavanje, još uvek, ali njegov prethodnik gospodin Simonović i te kako jeste, vi to znate.
To su bile stotine ljudi koji su partijski zaposleni i tu su pare nestale. Tu je nestao novac građana Srbije. Železnica je strateška stvar za svaku državu, ona se ne sme privatizovati i ona mora da se napravi funkcionalnom, operativnom i efikasnom i za to građani Srbije svake godine, pod svakom vlašću plaćaju milione, milione evra.
Dakle, u tom smislu, ja vas molim da mi kažete, šta će biti sa istragom, ili kakva vi imate saznanja oko pronevere 65 miliona evra, da li će neko odgovarati za ovaj ili slične incidente, sudare koje smo imali na našoj železnici, da li će neko konkretno odgovarati što nam nekada vozovi kasne i po 13 sati? Dakle, da li mi možemo nešto uraditi?
Mislim da ste, kao Vlada, evo jedna pohvala, prosto ne mogu da verujem da ću ovo reći, dobru stvar uradili, što se ljudi šalju na konkurs, što nema partijskog postavljanja direktora u „Železnicama“, za razliku gospodina Simonovića, koji je bio čist partijski kadar. Treba nastaviti tim putem, ja vas u tome podržavam. Mislim da je to put, mislim da svi ostali direktori, naročito oko nabavki moraju biti profesionalci. Mislim da jako puno zavisi od tog čoveka.
Mislim da je ceo sistem tako uvezan, kao hidra i da taj koji dođe to da radi, je neophodno da bude čovek, ne smo da je van svih partijskih talova, nego mora biti čovek koji je spreman da zaustavi ovo što se decenijama dešava u „Železnici“, naročito u nabavkama.
I naravno da su zaposleni na „Železnici“ zabrinuti i naravno da su ogorčeni i naravno da traže odgovore na ova pitanja. Ja se nadam da će te ih vi dati danas, ili bar delimično. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović, izvolite.

Ja ću nekoliko najvažnijih stvari, na koje moram da odgovorim, pre svega zbog građana Srbije.
Kada već ponovo pominjete interesne grupe, da ne bude samo, da ne ostane zabluda, ja nisam išla u detalje, a sad ćemo do detalja da pročitamo - Predstavnici najznačajnijih interesnih grupa, vezano za ovu oblast žičara (Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Direkcija za železnice, JP skijališta, Institut za standardizaciju Srbije, Republička Agencija za prostorno planiranje, Zavod za zaštitu prirode, Saobraćajni fakultet, Mašinski fakultet, Građevinski fakultet, Univerziteti u Beogradu). To su interesne grupe koje stoje na ovom papiru.
Pa sada, ako vi meni kažete da su to interesne grupe u negativnom smislu, ova sva ministarstva i institucije koje sam pozvala, onda se to ipak slaže sa onom mojom konstatacijom koju sam imala prema jednom od prethodnih govornika.
Ali, mislim da ima ovde još važnijih stvari na koje moramo da odgovorimo, a tiču se nekoliko članova Zakona koje ste pominjali i nepreciznosti, neusklađenosti teksta ili već kako ste rekli i člana 32. gde pominjete ispitivanje, a ja vas upućujem na član 31. i na član 33. još važniji gde tek treba da se donese podzakonski akt ili pravilnik koji će tačno definisati koja ste postavili. Radno vreme koje ste takođe postavili, član 34. podzakonski akt koji treba da ga uredi.
Onda da dođemo do tih „Železnica“, da krenemo od vagona i pronevere koje pominjete i prethodnog direktora koga jedinog apostrofirate u tome, jer smatrate da je bila pronevera.
Prvo, Izveštaj je dao Savet za borbu protiv korupcije, onog trenutka kad je izveštaj došao, za razliku rekla bih možda od svih prethodnih Vlada, ova Vlada ništa ne drži i ne taji, onog trenutka kada je izveštaj došao, državni organi i institucije moraju da rade svoj posao.
Izveštaj je prosleđen Ministarstvu unutrašnjih poslova, od kojih očekujemo izveštaj. Ali, da vas podsetim za period, period je 2005. do 2014. godine. Godine 2005, ljudi iz SNS nisu bili u „Železnici“, nisu bili ni u Vladi, nije ni premijer bio iz SNS, ni 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, tek 2014. godine aprila meseca SNS ima svog premijera.
Prema tome, znači period, ja se slažem, zaista vi ste potpuno upravu, mi moramo da dobijemo izveštaj o tome šta se desilo, gde je otišao novac i ko je novac potrošio. Ali, samo da vas podsetim, bojim se da će verovatno da budu potpuno druga neka imena i neke druge političke partije vezane za to.
Slažem se sa vama da ne sme da bude političkog zapošljavanja. Tu ste u pravu i direktor „Železnica“ je izabran na konkursu i ne samo direktor Železnice, nego za razliku od nekih, opet prethodnih Vlada, to moram da kažem, ova Vlada bira ljude na konkursima.
Kada govorite o direktoru nabavke, ili prvo moram da priznam, vrlo ste dobro upućeni u kompletno poslovanje Železnice, vi znate kompletnu sistematizaciju Železnice. Ja se ne bavim sistematizacijom Železnice i meni je važno da Železnica da rezultat i da direktor da rezultat i da ljudi koji rade daju rezultat.
Ali, oni imaju pomoćnike generalnog direktora, dakle, i zamenika direktora sektora za nabavku, kad već idemo u to. Pa, da tek znate, znači i slažem se sa vama da treba da imenuju direktora nabavki, ako je to po sistematizaciji.
Jedan član ste pominjali vrlo važan, član 9. ovog Zakona, šta prevoznik treba da objavi u štampanim i elektronskoj formi, ja se slažem da to treba da bude „ili“, pa ćemo da vidimo u periodu koji je ispred nas da li se to dešava.
Još jedna stvar je bila važna kod reformisanja Železnice, pominjali ste, i to građani treba da znaju, ništa nije rađeno proizvoljno, ništa nije rađeno napamet, nijedan ugovor o radu nije na taj način urađen. To što smo radili brzo, radili smo po planu i dinamici. To što smo radili brzo bila je realizacija koja je bila brza, ali godinu dana se priprema praktično reformisanje Železnice. Može se čak reći da su određene analize napravljene još pre dve godine i da u maju mesecu ide već neka prva odluka Vlade, prošle godina, koja se tiče reformisanja Železnice.
Dakle, nije bilo premeštanja zaposlenih po želji i to mogu da garantujem, nego su prebačeni ugovori onako kako ljudi trenutno rade. Tri firme će se formirati i mi verujemo i nadamo se da će 1. januara 2017. godine, dakle, kompanija koja se bavi prevozom tereta ili kaego biti potpuno samostalna, ali ćemo isto tako imati, a vi ste pominjali za infrastrukturu, dakle, imaćemo kompaniju koja će se baviti, odnosno koja se tiče same infrastrukture odnosno, a i treću koja se tiče prevoza putnika. Videćemo koliko, kako i u kakvom iznosu i kada i da li će moći da budu samostalne, za ovu znamo da hoće.
Samo hoću da kažem da budemo tu pažljivi, jer ništa ne radimo napamet i postoji ogromna grupa u Vladi, dakle, to nije pitanje „Železnica“, ovo je pitanje Vlade cele, celog društva, dakle svih ministarstava, predstavnika „Železnice“, predstavnika sindikata, predstavnika Skupštine Železnice i ništa ne može da se uradi da svi ne znaju šta se radi, jer je to jedini način da mi stvarno uradimo ovu reformu, bar ja verujem da je to jedini način. Ako na nešto nisam odgovorila, posle ću dodati.

Zahvaljujem gospođo ministar.
Želite repliku, gospodine Stefanoviću? (Da.)
Izvolite.

Ja ne sumnjam ministarka da vi u ovom konkretnom slučaju, a i u nekim drugim želite najbolju stvar i da želite dobro, to uopšte nije, nemamo mi spor.
Ja ću vas podsetiti, imali ste vi i te kako i javno iznetih neslaganja sa ranijim rukovodstvom „Železnica“ i sa nekim stvarima koje je „Železnica“ radila za koje u tom momentu kad ste ih saznali očigledno niste znali.
Jedna stvar je što su oni to godinama planirali. Ja vam kažem za mesec dana su podelili preduzeće tako da su oni koji su privilegovani u dogovoru sa šefovima sindikata išli u jedan segment. A vi proverite. Evo, ja vas samo molim da proverite, ništa drugo.
Dakle, ja vam prenosim šta radnici Železnice kažu. Oni to kažu ne zato što je ova stranka, ona stranka, već zato što žele da vi to čujete. Da vi to čujete, kao što ste znali pred kamerama direktora da vrlo efikasno preslišate, tako pretpostavljam da ćete uraditi i na nekom sastanku oči u oči. Imate našu podršku u tom smislu. Dakle, to su stvari koje nažalost se poslovično dešavaju u Srbiji. Ne samo na Železnici.
Druga stvar, Savet za borbu protiv korupcije je taj izveštaj podneo tačno od 2005. godine, 65 miliona evra je pronevereno. Da li se slažete sa mnom da je potpuno nevažno, zaista potpuno nevažno čak i u političkoj borbi da li će tu biti ovi direktori ili oni direktori? Što se mene tiče, treba da budu svi na udaru zakona. Svi do jednog. Od, ne znam ko je bio od 2005, do Simonovića. Niko od njih ne sme biti eskulpiran ovde. Ja vam to kažem potpuno otvoreno, gledajući u vas apsolutno me ne interesuje ko je iz koje stranke, ako je prekršio zakon mora da odgovara i, naravno tako da je potpuno nevažno da li će tu biti pet SNS-ovaca ili jedan, što se mene tiče. Hvala.