Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević. izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, građani Srbije koji pratite današnji rad, najpre ću reći da svakako podržavam set zakona, Predlog zakona o žičarama za transport lica, kao i ugovori, tri Sporazuma koji su na današnjem dnevnom redu.
Čuli smo dosta argumenata u prilog donošenju ovih zakona, ali ja bih svoje vreme iskoristila da se osvrnem na jedan od zakona, a to je Zakon o žičarama za transport lica. To ću uraditi iz dva razloga.
Prvi razlog je taj što je ovo zaista jedan novi zakon, što on prvi put na jedinstven način reguliše veoma važnu oblast, a to su žičare. On je dosada u nekim delovima, o njemu je bilo govora o zakonu o žičarama i o zakonu o javnim skijalištima.
Drugi razlog, zbog koga se danas osvrćem na ovaj zakon, jeste taj koji me posebno raduje, a to je tendencija razvoja planina, planinskih centara u Srbiji, ali ja bih rekla da je to veoma važan projekat, državni, nacionalni projekat, ali ovom prilikom ja želim da iskažem i veliku šansu i za opštinu iz koje dolazim, to je opština Ivanjica. Moram da kažem da u Ivanjici imamo više planina, ali ovom prilikom želim da se osvrnem na planinu Goliju.
Svi planski dokumenti, počev od prostornog plana Republike Srbije, preko strategije za razvoj privrede, strategije za razvoj turizma, za regionalni razvoj, razvoj sporta, idu u prilog tome da će se ulaganje u razvoj ski-centra Golije dogoditi.
Ono što raduje, da su sva planska dokumenta u glavnom završena. Postoji ozbiljan investicioni plan, akcioni plan i do sada, naravno, sve ide po planu. Ali, ja bih rekla planovi su planovi, vrlo je važno da dođe i do njihove realizacije.
Što se tiče Golije, ja moram da kažem ovom prilikom da je to najšumovitija planina u Srbiji, da je ona zaštićena i na međunarodnom nivou, ali i na državnom nivou, jer je proglašena rezervatom biosfere i zaštićena je od UNESCO. To je jedinstven primer u Srbiji.
Što se tiče državne zaštite, zaštićena je, jer je Golija proglašena za park prirode.
Ono što sve analize govore, u koliko se realizuje ovaj projekat, a mislim da nema razloga da se neće realizovati, kapaciteti za jedan dan su predviđeni za 46 hiljada posetilaca. To nisu samo skijališta, to je i celokupan seoski turizam.
Ovaj projekat je važan, ne samo za opštinu Ivanjicu, već i za one opštine koje gravitiraju, to su opštine Raška, Novi Pazar i Sjenica. Ali, pošto naša opština nema razvijen ni železnički ni vazdušni ni vodeni saobraćaj, za realizaciju ovog projekta i te kako je važna izgradnja auto-puta.
Izgradnja auto-puta bi doprinela tome da se otvori planina Golija za investitore, investicije i da konačno Ivanjica pokrene svoju zamrlu privredu, tako da kažem. To je velika šansa i mi ulažemo veliku nadu u to.
Što se tiče samog zakona, znamo da su žičare i te kako potrebne i skijališta, da njihovim razvojem ćemo unaprediti i turizam, ali ne samo turizam, već celokupan privredni razvoj.
Razlozi za donošenje ovog zakona naravno jesu što će se na jedinstven način ova oblast urediti, ali što ćemo najveći resurs Srbije, a to je život i zdravlje, ovim zakonom zaštiti. Naravno, bezbednost jer naše žičare moraju biti bezbedne i još jedan razlog koji je i ministarka na početku rekla, to je da sprečimo nelojalnu konkurenciju.
Neću da se ponavljam, želim još da istaknem da su pozitivni efekti ovog zakona višestruki. Odnose se na direktne korisnike, ali i na one indirektne i naravno zašto ne reći, za sve zainteresovane grupe, to je ovde afirmativni termin, nećemo da imamo predrasude da taj termin ima negativnu konotaciju, jer došlo je drugo vreme, došla je nova Vlada koja radi na sasvim drugi način i ja se zahvaljujem i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na tome što će konačno u Srbiji početi da se gradi i da se radi i što ćemo konačno, izvesno je, imati za sve naše građane uređenu zemlju Srbiju u kojoj ćemo pristojno živeti.
Naravno, povodom ovog zakona jeste formirana i radna grupa i imali smo javnu raspravu i šta reći na kraju samo da ću i ja zajedno sa svim poslanicima SNS sa velikim zadovoljstvom podržati ove zakone, glasati za svih pet predloga zakonskih rešenja. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Gospođo ministre, SPO DHSS koliko vidim po raspoloženju i ostale stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije će podržati zakone i sporazume koji su na dnevnom redu jer njima se ne može ništa ozbiljno prigovoriti.
Dobro je što je zakon o žičarama za transport lica, što se prvi put donosi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer je zaista potreba da se poboljša time investicioni potencijal, da se poboljša bezbednost zaštite života, zdravlje lica koja koriste prevoz žičarama i dobro je što su ustanovljeni subjekti koji ne samo vrše nadzor i upravljaju žičarama, nego što su utvrđeni i jasni standardi za projektovanje, za bezbednost, za servisiranje, odnosno remont za jednu vrstu tehničkog pregleda na godišnjem nivou, što će u svakom slučaju biti jedna čvrsta ruka koja će sprečiti što manje šeta u ovoj oblasti.
Ono što SPO i DHSS pored poboljšanja investicionog potencijala naše zemlje očekuju to će da će ovo samim tim zbog ovih standarda koje uvodimo, dovesti neke druge turiste koji su jako informisani gde idu, gde treba da potroše svoj novac i kakvi su pre svega uslovi, između ostalog i uslovi ove vrste bezbednosti.
Što se tiče Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, to je jedna od tema i uopšte železnički saobraćaj kojim se mi bavimo od osnivanja naše političke stranke i odgovor na loše stanje u „Železnici“ i na to što zaista Republika Srbija u normativnom delu prati sve evropske propise, što su propisi u železničkom saobraćaju u Evropi suštinski reformisani.
Sve je drugačije nego pre 20, 30 ili 40 godina. Novi je koncept uređenja Železnice, novi su subjekti, drugačiji odnosi, drugačije terminologije, stvorene su nove institucije i mi smo stvorili nova preduzeća i razdvojili subjekte, učesnike u železničkom saobraćaju. Napušten je taj tradicionalni koncept uređenja železnice, ali naša železnica je i dalje na onom nivou gde je bila kada je Kraljevina Srbija uvela železnički saobraćaj u Srbiji 1800. godine. Znači, tamo gde smo bili pre 135 godina, mi smo tu i danas.
Odgovor na to zbog čega je to tako je naravno sistemske prirode i mi smo politička stranka koja bilo koja tema da se pokrene u Skupštini Republike Srbije, kada pogledate istorijat odnosa institucije, razloga zbog čega je loše, onda ćete videti da uglavnom razlozi stoje u nasilnoj promeni društvenog uređenja 1945. godine i u jednom projektu socijalističkog komunizma, koji je naravno propao svuda u svetu, pa je propao i kod nas. Propalo je i sve što je bio proizvod tog sistema, propale su i železnice.
Ako mi danas u svetu imamo činjenicu da su mnoge lokomotive koje su muzejski eksponati mlađe od lokomotiva koje su danas na našim prugama, onda i taj podatak govori dovoljno sam za sebe. Ako znamo da na samo 2,5% pruga je dozvoljena brzina od 100 do 120 kilometara na čas, da se, recimo, od Beograda do Bijelog Polja putuje osam i po sati, od Beograda do Bara 16, 17, 18, 20, 20 i nešto sati, da se nekoliko hiljada polazaka godišnje otkazuje, da su ogromni gubici za privredu, za državu, da smo propustili da iskoristimo taj fenomenalan geostrateški položaj kome možemo biti važan železnički čvor. Mi to jesmo geostrateški, ali tu poziciju nismo iskoristili između Evrope i jugoistočne Evrope, da smo mogli u međunarodnom železničkom saobraćaju, koji je svuda u svetu jeftin i koji je popularan i kod prevoza putnika da iskoristimo tu šansu, onda se vidi da su gubici na sve strane zaista enormni i da najviše trpi država, koja je tako loš sistem i proizvela.
Naprosto, naše pruge su u toj meri u lošem stanju da je prosečna starost magistralnih pruga 35 godina, da je starost lokomotiva i vagona blizu 40 godina, da su to zaista višedecenijski problemi, da čak i Vlada Mirka Cvetkovića, kada je uzela onaj čuveni ruski kredit, nije imala odgovarajuće projekte, pa je morala da plaća penale za nepovučena sredstva. To pokazuje jednu apsolutnu neodgovornost države i državne železnice, koje je država stvorila, država je glavni poslodavac i glavni krivac za stanje u ovim železnicama i zaposleni u Železnicama su zaista do pre godinu, dve dana govorili da su imali utisak da rukovodstvu Železnica najviše odgovara da se uopšte ne obavlja nikakav transport, država im prebacuje subvencije. To se radi svuda u celom svetu, a oni od subvencija žive.
Srpski pokret obnove i DHSS će podržati Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE, prebogate kraljevine, opet kraljevina i opet dobar i uređen sistem na Arabijskom poluostrvu.
Mi očekujemo od UAE, s obzirom da je kompanija „Etihad“ kupila 49% akcija JAT-a, da se iz UAE najavljuju velike investicije u Srbiju, očekujemo da će ovaj sporazum biti još jedan taj podsticajni impuls za još bolju investicionu saradnju između Republike Srbije i UAE.
Ono što sam još propustio da kažem kod železničkog transporta, to smo mi ranije nekim drugim ministrima, ne samo gospođi Mihajlović, govorili, naprosto, dok se ne promeni naše stanje i dok se ne modernizuju Železnice, dok se ne poboljša i prevoz putnika i prevoz robe i sigurnost i dok se ne rekonstruišu pruge, ne nabave nova i moderna vučna i vučena sredstva, dok se u tom delu ne približimo svetu. Danas je u svetu luksuz putovati železnicom. Danas je u svetu luksuz otići na železničke stanice, izvesti poslovnog partnera ili političkog partnera na ručak ili na večeru. To je prestižna stvar. Eto, kralj Milan Obrenović i Kraljevina su imali neki drugi pogled na državne železnice. Tada su i železničke stanice bile i jedno od najlepših mesta, od najlepših zgrada, uređene, okrečene, sa cvećem. Bilo je zaista zadovoljstvo otići na železničku stanicu. Ali, kažem, mi smo imali taj propali komunizam…

Zahvaljujem, gospodine Čikirizu.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Uvažena ministarko, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, danas, ponoviću zarad javnosti, raspravljamo o objedinjenoj raspravi o četiri predloga zakona: Predlog zakona o žičarama za transport lica, Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Kao što je rekao moj uvaženi kolega Marko Đurišić, mi ćemo podržati ove sporazume, jer sporazumi su dobri za svaku državu, pa i za Srbiju. Oni znače da se šire i pojačavaju kontakti među državama. Ja ću, rizikujući da se ponovim, jer je dosta toga rečeno o ovim predlozima, pre svega reći da ćemo Predlog zakona o žičarama za transport lica, na koji smo podneli 35 amandmana na 67 članova i to je zakon gde imamo najviše zamerki, pričati više u danu kada budemo pričali o pojedinostima. Moj kolega Marko Đurišić je dosta rekao o tom predlogu zakona, tako da se ja ne bih ponavljao.
Što se tiče Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, mislim da je on dobar i da je potreban, da je to usaglašavanje sa evropskim direktivama i da je dobro što će, kao što je rekla gospođa ministarka, do kraja godine biti doneti svi podzakonski akti kako bi ovaj predlog zakona, tj. kada bude usvojen u Narodnoj skupštini, mogao da ima punu primenu.
Dobro je to što će Železnica Srbije, a čuli smo od gospođe ministarke podatke da mi u suštini imamo železnicu koja radi između 10% i 30% od njenih mogućih kapaciteta, da se osavremenjuje, da se renoviraju pruge, da se renoviraju te kompozicije koje će saobraćati tim prugama i dobro je to što će postojati brza pruga između Beograda i Budimpešte, kroz Vojvodinu. Dobro je to što će ti vozovi ići 300 kilometara ili 150. U krajnjoj liniji, nije ni bitno koliko će brzo ići. Bitno je da će ići brže od ovih 30 kilometara koji su prosek ili nešto ispod 30 kilometara kroz Srbiju, koji je sada trenutno aktuelan.
Ono što bih iskoristio, to je da pitam gospođu ministarku, jer ima jedna velika nedoumica u gradu Nišu, naročito kada je u pitanju železnički saobraćaj, a to je izmeštanje pruge iz centra grada. Građani Niša i vi vrlo dobro znate da su 2011. godine napravljeni dogovori i isplanirano je povlačenje sredstava preko IPA fondova, to je bio negde kraj 2011. godine, i to u visini oko devet miliona evra, koji su trebali da se iskoriste za projektovanje i eksproprijaciju.
Da vas podsetim da je u pitanju 14,5 kilometara nove trase, tj. dela gde će proći ta nova trasa koja je predviđena za izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra grada, a novac koji bi se upotrebio za eksproprijaciju se odnosi na 4,5 kilometara gde još nije izvršena eksproprijacija.
Od 2012. godine se stalo. Ono što pitaju građani Niša je priča koja kruži gradom da će doći do elektrifikacije postojeće trase, što mislimo da je nedopustivo, jer to znači da ćemo bukvalno i fizički podeliti grad na dva dela, što u 21. veku ne bi trebalo da se desi, pa bih vas ja molio, gospođo ministar, da nam odgovorite, jer to je jedna nedoumica, bar da ljudi znaju šta je stav ove Vlade i kako će to da se reši kao problem koji više decenija muči građane Niša.
Drugo na šta bih se još osvrnuo, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma u vazdušnom saobraćaju. Napomenuo bih par podataka da bi građanima bilo jasno kakvi su ovo sporazumi.
Postoje dve vrste sporazuma. To su multilateralni sporazumi i bilateralni sporazumi. Ovi sporazumi, koje ćemo sada verifikovati, su u rangu bilateralnih sporazuma. Oni treba da uvedu potpuno slobodan saobraćaj, ali uz tzv. državnu dezignaciju. To znači da iz svake države potpisnice može da leti bilo koja kompanija, misli se na jednu ili više kompanija države potpisnice, koju prethodno odredi vazduhoplovna vlast te države .
Dalje, sporazumi ne propisuju bilo kakvo ograničenje u saobraćaju ni po obimu ni po broju frekvencija ni po tipu aviona, što znači da su same avio kompanije ovlašćene da određuju koliko će leteti, kojim danima i kojim avionima. One su dužne da o tome obaveste državu preko koje vrše nalete ili gde lete.
Dalje, sporazumi u svojim aneksima određuju u koliko tačaka država dozvoljava let. Sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima daje potpunu slobodu, tj. neograničen broj tačaka, dok sporazum sa Kinom dozvoljava let samo u tri tačke po našem izboru i ne odnosi se, kako kažu ljudi iz struke, na letenje u Honkongu, Makau i Tajvanu. Dalje, sporazumi uvode međusobno priznavanje uverenja i dozvola.
Ono što je sastavni deo svih tih sporazuma, rešavanje sporova je različito rešeno. U sporazumu sa Ujedinjenim Arapski Emiratima sporovi se rešavaju pregovorima, a zatim arbitražom, dok Sporazum sa Kinom propisuje da se sporovi rešavaju pregovorima, a zatim, kako piše u sporazumu, diplomatskim kanalima, a ja bih voleo da mi to malo podrobnije objasnite.
Ono što sam ja od ljudi iz struke čuo, a to je jedna nedoumica, pa bih vas molio da nam ovde to odgovorite, a to je da oba međunarodna sporazuma koji su na dnevnom redu predviđaju postojanje opšteg međunarodnog prihvaćenog standarda vlasništva i efektivnog upravljanja kompanijama. Tako kažu ljudi koji se time bave.
To znači, evo, pročitaću vam – da se sva prava i privilegije koje propisuju ovi sporazumi odnose samo na kompanije koje se nalaze u dominantnom vlasništvu države potpisnice ili njenog državljanina i koji su pod efektivnom kontrolom i upravom države potpisnice ili njenog državljanina.
Sporazum u odnosu na Ujedinjene Arapske Emirate nije problem, apsolutno nije problem, ali ono što se nameće kao dilema, i to bih molio da mi odgovorite, je Sporazum sa Kinom, jer iako je avio kompanija Er Srbija u 51% većinskom vlasništvo Republike Srbije, evidentno je da imamo potpisan sporazum sa Etihadom o menadžmentu i upravljanju kompanijom, čime otvoreno priznajemo da nad kompanijom nemamo operativnu kontrolu i da to radi strani vlasnik. Pitam - da li će to biti, eventualno, problem i da li će predstavljati problem u komunikaciji i realizaciji sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom? Ja vam se zahvaljujem na odgovoru.

Reč potpredsednik i ministar u Vladi dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Samo kratko. Nekoliko pitanja je bilo važnih, vezano za sporazum. Neće imati nikakvog uticaja, ovo poslednje što ste pitali.
Za mene je još važnije pitanje, jer dva puta je priča oko obilaznice u Nišu. Dakle, iz IPA fondova se finansira projekat. Može se reći da se završava, ali da postoje varijante koje su predložene i koje su izuzetno skupe i da se sada gleda kako pronaći onu varijantu koja je finansijski najpogodnija, a da u tom smislu zadovoljimo ono sve što nam je potrebno. Tako da, mi ćemo vam i pisanom formatu poslati odgovor, tačno u detalje, jer mislim da je ovo važno pitanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, kolege narodni poslanici i poslanice, govoriću o Predlogu zakona o žičarama za transport lica.
Planinski turizam ima ogroman potencijal u Srbiji. Preko 50% teritorije Srbije je brdsko-planinski teren, a svi najveći planinski centri su na nadmorskoj visini od hiljadu do 2,5 hiljade metara, što pogoduje brzoj klimatizaciji gostiju različitih afiniteta.
Najveći i najposećeniji planinski centar Srbije, a ujedno i nacionalni park je Kopaonik. Kopaonik ima najveći broj staza za zimske sportove i sportskih terena, pa veliki broj sportskih ekipa i reprezentacija tu dolazi na visinske pripreme i leti i zimi.
U savremenim uslovima učešće turizma u DBP sveta iznosi oko 10%, a posredstvom turizma se realizuje preko 6% vrednosti ukupnog izvoza u svetu i oko 30% svetske trgovine uslugama.
Prema podacima Svetske turističke organizacije, turizam je na četvrtom mestu po učešću u međunarodnom prometu robe i usluga, a iza prometa nafte i naftnih derivata, proizvoda hemijske industrije i automobila. Turizam, pri tome, predstavlja jednu od najvažnijih izvoznih delatnosti u 83% zemalja i glavni je izvor devizne zarade u gotovo 38% zemalja sveta.
U globalnim turističkim tokovima, u narednim godinama, postojaće tri osnovna pravca: kretanja prema toplim morima, prema planinskim turističkim centrima i prema velikim gradovima.
Planinski centri, od pojave do danas, se razvijaju u dva pravca, i to kao: sportsko-rekreacijska područja za zadovoljavanje potreba za fizičkim aktivnostima i kao planinski turistički centri sa smeštajnim kapacitetima koji zaokružuju turistički proizvod.
Žičare kao prevozno sredstvom imaju dugu istoriju. Naime, još stari Japanci, Kinezi, Indijci, upotrebljavali su užad za transport po terenu, jer drugim transportnim sistemima prevoz ljudi i robe nije bio moguć. Žičare, kakve sada znamo, potiču sa početka 20. veka, kada je 1907. godine u Španiji počela sa radom prva prava žičara. U Alpima je razvoj započeo izgradnjom žičare u Bolcanu u Južnoj Tirolskoj.
Glavni motivi za razvoj planinskog turizma ogledaju se u prednostima prevoza žičarama koje su ekološki najprihvatljivije, zauzimaju najmanje prostora, najmanje zagađuju okolinu i zbog minimalnog iznosa eksternih troškova koji nastaju pri prevozu. Razvoj žičarskih sistema omogućava razvoj letnjeg i zimskog turizma i na područjima koja su demografski ugrožena i nemaju drugih razvojnih mogućnosti ili nju njihove razvojne mogućnosti ograničene.
Žičare i skijališta se po pravilu nalaze u neposrednoj blizini postojećih seoskih naselja, čime se osigurava višenamensko korišćenje površina. Stanovništvu se na taj način nudi veća mogućnost preživljavanja preradom i prodajom ekološki prerađene hrane i tako se dobija veći broj radnih mesta u seoskim područjima. Izgradnja žičara i skijališta i njihova oprema sa kvalitetnim mašinama za osiguravanje snega jako je značajna za razvoj rekreativnog i vrhunskog skijaškog sporta.
Razvoj turizma u planinskim centrima zahteva i dodatno usavršavanje, što može biti poslovna prilika mladima za rad u turizmu i motiv da ostanu u domovini.
Kopaonik, kao biser našeg turizma, raspolaže sa preko 50 kilometara urađenih alpskih staza. Staze opslužuje sistem od 24 žičare kapaciteta 30 hiljada skijaša na čas, što ga svrstava u red najvećih ski centara u ovom delu Evrope.
Zlatibor, kao ništa manje vrednu uzdanicu srpskog turizma, sa kapacitetom od 5.400 skijaša na sat i jednom šestosednom žičarom možemo smatrati i svrstati je zbog idealne nadmorske visine od hiljadu metara za letnju bazu za pripreme mnogobrojnih sportskih ekipa iz zemlje i inostranstva, kao što je i sada slučaj.
Razvojem turističkih destinacija u Srbiji razvijaju se do sada ne razvijeni delovi zemlje, a najbolji pokazatelj je Stara planina. Sam početak izgradnje skijališta i hotela doveo je do povratka ljudi u ovaj kraj, otvorena je mogućnost za razvoj preduzetništva. Stara planina poslužila nam je kao primer koji trebamo slediti i upravljati se prema njemu.
Kao sportista, pedagog, instruktor skijanja i stručnjak iz oblasti sporta, slobodno mogu reći da razvoj sportsko-rekreativnog planinskog turizma, centara za pripremu vrhunskih sportista uz modernizaciju ponude i osavremenjivanje dodatnih sadržaja po uzoru na čuvene ski centre, poput Šamonija, Davosa, Madone di Kampiljo, će u mnogome doprineti da u budžet Republike Srbije se sliju veoma impozantna devizna sredstva.
Turska, kao zemlja koja je mnogo uložila u razvoj letnjeg turizma, nije ostala na tome da joj zimska pauza poništi dobrobit letnje sezone, već je izgradnjom fudbalskih terena pored hotelskih kompleksa uspela da za kratko vreme postane najpoželjnija destinacija za pripreme vrhunskih fudbalskih ekipa širom sveta.
Ne vidim ni jedan razlog da se putem sopstvenog ulaganja ili na bazi javnog-privatnog partnerstva to ne uradi i u Srbiji na našim planinskim prestonicama Balkana, proširenjem kapaciteta, izgradnjom novih žičara, kao i izgradnjom prestižnih hotela i savremenih sportskih terena i objekata. Potencijale imamo, samo ih moramo na adekvatan način, poučeni iskustvima drugih, na najbolji mogući način iskoristiti.
Devizna sredstva, koja su u velikoj meri trošena na pripreme naših vrhunskih sportista u inostranstvu, ostaće u zemlji, a visina stranih investicija kroz zajedničko partnerstvo može biti nemerljiva.
Iz svega navedenog, pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona. Hvala.