Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, odnosno ministrima koji vode ove uprave, a tiče se dodele set top boks uređaja za period, kada konačno imamo digitalizaciju u Srbiji i to na osnovu Uredbe o utvrđivanjima mere podrške bližih uslova u podelu kriterijuma za određivanje ugroženih potrošača pri dodeli vaučera za subvencionisanu kupovinu opreme za prijem signala digitalne televizije.
Smatrajući da, je ovo dobra vest za Srbiju, da digitalizacija dolazi, informacija od korisnika centara za socijalni rad su takve da ja molim oba ministra da otklone nesporazume ili da mi odgovore na sledeće pitanje.
Naime, po prethodnoj uredbi ministar Rasim Ljajić, 25. marta ove godine izjavljuje da se prijavilo 137. 384 građana koji su ostvarili pravo na besplatne vaučere na set top boksove. Marta 19. stupa nova uredba, svi oni koji su do tog dana prijavili, smatraju se da su upravu za dobijanje set top boksova i 19. marta je, naravno novi obrazac za prijavljivanje. Šta je problem koji se pojavio u kontaktima između centara za socijalan rad i korisnika?
Korisnici socijalne pomoći imaju pauzu od tri meseca pri korišćenju, pri pravu na korišćenje socijalne pomoći. Centri za socijalni rad imaju jasno, obavezno uputstvo od ministarstva da prijavu mogu da podnesu samo oni korisnici pomoći centra za socijalni rad koji imaju rešenje. Za sve one koji su na pauzi, postaje praktično nemoguće da uopšte popune obrazac, to je njihova informacija.
Pa, je moje pitanje za oba ministra, s obzirom da je rok istekao za prijavu 31. marta 2015. godine, da je ministar Rasim Ljajić predvideo da će se između 25. marta i 31. marta pojaviti još 150 hiljada ljudi kojima će biti obezbeđeno, garantovano pravo iz Uredbe o besplatnim set top boks uređajima. Dakle, molim oba ministra da u konsultacijama sa centrima za socijalni rad vide, provere ovu informaciju i da utvrde nepobitno, da li je zbog nesporazuma ostalo korisnika socijalne pomoći, koji bi inače imali pravo na set top boksove bez ovog prava, dakle bez mogućnosti da imaju vaučere i bez mogućnosti da do set top boksova dođe.
Nije samo u pitanju činjenica da se radi o nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada najugroženijih građana našeg društva koji žive potpuno na margini u pitanju je poštovanje prava koje je garantovano i koje istovremeno i sprečeno zahtevom da dostave rešenje o socijalnoj pomoći. Ako su na pauzi oni to rešenje nemaju, to je tumačenje centra za socijalni rad. Možda važnije nego da ministri dostave pitanje meni, važnije je da dostave odgovor meni, važnije je da dostave odgovor onima na koje ova dobra ideja ministarstva treba da se odnosi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Milan Latković, izvolite.

Uvaženi i poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku.
Suština moga pitanja obuhvatila je svojim izlaganjem, uvažena koleginica Olena Papuga. Moje pitanje se odnosi na fizičko uništavanje i skrnavljenje jednog od najgrandijoznijeg spomenika narodno oslobodilačkoj borbi, spomenika „Sloboda“ koji se nalazi na Iriškom vencu na Fruškoj gori. Naime, ovaj spomenik je tokom poslednjih godina oskrnavljen krađom bakarnog reljefa u vrednosti preko 150 hiljada evra.
Prva krađa je započeta u kasnu jesen 2013. godine, a krajem 2014. godine u celosti je ukraden bakarni reljef sa severne strane. Februara meseca ove godine ukradena je polovina bakarnog reljefa sa istočne strane. Na tim reljefima koji su predstavljali izuzetno umetničko delo je prikazan život građana pod okupacijom i scene iz rata. Podsetio bih da je spomenik podignut 1951. godine po nacrtima akademskog vajara Sretena Stojanovića i ovim spomenikom dominira obelisk sa ženskom figurom na vrhu kao simbolom slobode u čijem se podnožju na masivnom postamentu nalazi grupna skulptura petoro partizana oslobodilaca. Sam masivni postament je opasan sada već nedostajućim bakarnim reljefom.
Taj spomenik svima nama sa prostora Srema, Vojvodine, a i Srbije predstavlja ne samo simbol slobode koja je teško osvojena već i živo sećanje na sve one ljude koji su svoje živote položili za oslobođenje naše zemlje. To je spomenik koji godinama posećuju đačke ekskurzije, čitave porodice, izletnici i svi oni koji se zateknu na Fruškoj Gori. Svima nama je dobro poznato koliki je njegov značaj i istorijska vrednost. Zbog toga meni kao pojedincu, a i mnogim mojim prijateljima neshvatljivo je da neko može sebi da dozvoli da ukrade nešto što je sačinjeno kao podsećanje na veliko stradanje do slobode.
Upravo zbog toga ovo nije samo pitanje spomenika i antifašističke tradicije već i pitanje da li i mi sami zaboravljamo našu tradiciju, našu slavnu prošlost. Ovo pitanje je još aktuelnije kada se zna da ove godine obeležavamo 70 godina od kraja Drugog svetskog rata, kao i 70 godina pobede nad fašizmom i nacizmom. Mislim da je nedopustivo da Srbija kao zemlja koja neguje i poštuje prednosti antifašizma ovakvu značajnu godišnjicu dočeka sa spomenikom koji skoro da više to i nije, a koji kao takav postoji 64 godine.
Zbog svega navedeno moje pitanje glasi – šta će Ministarstvo kulture i informisanja preduzeti za rad obnove i zaštite spomenika „Slobode“ na Iriškom vencu i šta će Ministarstvo za zapošljavanje, boračku u socijalnu politiku iz delokruga boračkih nadležnosti učiniti na očuvanju ovog spomenika? Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više neko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: profesor dr Žarko Obradović, Stefana Miladinović, Ljiljana Nestorović, profesor dr Branko Đurović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Senić, Vesna Marjanović i Nataša Vučković.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednica, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o utvrđivanju sporazuma izumeću Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o razvoju i saradnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. aprila 2015. Godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim vas da se izjasnite.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 160 od ukupno prisutnih 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević su predložili da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjeno mu Osmanskom carstvu u periodu od 1915. godine do 1922. godine, koji su podneli Narodnoj skupštini 20. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim vas da se izjasnite.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržan – nema, nije glasalo 159 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predloga zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju koji su podneli Narodnoj skupštini 26. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković ili Vladimir Pavićević žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Građanke i građani Srbije, ovo je 12. put kako gospodin Pavićević i ja pokušavamo da u dnevni red Skupštine Srbije stavimo izmene zakona o visokom obrazovanju, koji predviđa izmene u smislu uvođenja izraza i instituta „akademska čestitost“.
Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izvedbi pisanih radova kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. To je vrlo jednostavan kratak zakon. Posledica je raznih afera, nedoumica problema, ružnih priča o mnoštvu diploma koje su u poslednjih nekoliko godina dobijene na ne čestit, mogu da kažem i kriminalan način.
Mnogi nosioci tih diploma i zvanja su nosioci najvećih funkcija u ovoj državi i ministar prosvete je rekao da on nema zakonski mehanizam da se bori protiv toga. Kolega Pavićević i ja smo obećali da ćemo obezbediti taj zakonski mehanizam i zato smo dali ovaj Predlog zakona o dopunama zakona o visokom obrazovanju.
Ponavljam, 12. put govorimo o tome. Mislim da je on već skoro godinu dana u skupštinskoj proceduri. Nikada nije dobio većinsku podršku kolega poslanika i to je veliki problem, ne samo za ovaj Visoki dom, nego i za celu državu.
Da podsetim da je na problem sa plagiranim doktoratima i diplomama ukazano i u izveštaju Evropskog parlamenta, a mogu da vas obavestim ekskluzivno da je po svedočenju mnogih akademika Srpske akademije nauka i umetnosti, ta tema bila važna tema i odlučivanju oko izbora novog predsednika Akademije nauka i umetnosti.
Naravno, tamo nema nikoga sa plagiranom diplomom, ali su se kandidati u svojim nastupima i obavezivali da će se izboriti za akademsku čestitost, odnosno da će se boriti protiv svega ovoga što može da bude na sramotu srpske nauke, umetnosti i srpske časti.
Nadam se da ćemo ovaj 12. put imati više sreće, da će naši argumenti koji su očigledni, koji su podržani i od domaće javnosti i od akademske javnosti i od opšte javnosti, i od, na neki način, evropskog parlamenta.
Mogu da vam kažem i da Akademija nauka da ćete sada imati malo više, da će kolege imati malo više sluha za donošenje ovakvog zakona. On ne deluje retroaktivno tako da nema opasnosti za vaše kadrove koji su već u…(isključen mikrofon.)

Vreme, gospodine Živkoviću.
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 narodna poslanika od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. marta 2015. godine.
Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić, želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, uvaženi gosti iz Vlade, poštovani narodni poslanici, predložio sam izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i to člana 41. koji se odnosi na pregled i lečenje bolesti usta i zuba. Jer, postojeće zakonsko rešenje predviđa da se osiguranim licima obezbeđuje pregled i lečenje bolesti usta i zuba ambulantno, polikliničkim i stacionarnim uslovima i to do navršene 18 godine, znači deci i omladini.
Srednjoškolcima i studentima do navršene 26. godine, zatim porodiljama, trudnicama, u vezi sa trudnoćom 12 meseci posle porođaja. Zatim, ukazivanje hitne stomatološke zaštite odraslih, kod operacija, izuzev protetskog zbrinjavanja na vilicama, kod transplantacije bubrega, odnosno operacije na srcu, pregled i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti.
Ovako normiranom zdravstvenom zaštitom, ona je vrlo restriktivna prema najvećoj populaciji, populaciji radno sposobnog stanovništva između 26. i 65. godine a i starijih, i to one populacije koja i puni taj budžet RFZO, znači ta populacija nema pravo na popravku i lečenje u vezi bolesti usta i bolesti zuba.
Ovakvom izmenom, a daću vam i par podataka, mi smo ujednačili tj. da svi osiguranici u Republici Srbiji, osiguranici RFZO imaju pravo na lečenje usta i zuba na teret RFZO za zdravstveno osiguranje.
A daću vam i podatak da u Srbiji trenutno po zadnjem popisu ima 7.186.274 stanovnika, do 18 godina je 1.427.272 stanovnika, a preko 65 godina je 1.250.316 stanovnika.
Grupacija između 18. i 65. godina ima 4.509.274 stanovnika, ova poslednja grupacija stanovništva je izuzeta iz prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu i ovaj moj predlog se odnosio na njih tj. na tu populaciju, koju ima 4.509.000.
Evidentno je da zdravlje zuba stanovništva je u veoma lošem stanju, a to možete da se uverite u svojoj okolini, naročito u delovima Srbije koji su ispod Save i Dunava, gde je procenat nezaposlenosti veći, gde ljudi nemaju novaca da privatno popravljaju i leče zube, te mislim da je ovo vrlo potrebno da se sprovede i da bi bilo na korist stanovnika Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 narodnih poslanika od ukupno prisutno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o slobodi od straha koji je grupa od 19 narodnih poslanika podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Borislav Stefanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – 2, uzdržanih – nema, nije glasalo 155 narodnih poslanika od ukupno prisutno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – 1, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 narodnih poslanika od ukupno prisutno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav. 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o žičarama za taransport lica; Predlogu zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju; Predlogu Zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo- Tabanovce.
To su tačke 1, 2, 3, 4 i 5, predloženog dnevnog reda.
I zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, osiguravanju za slučaj nezaposlenosti i Predlogu zakona o upotrebi znakovnog jezika.
Da li narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković želi reči? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – četiri, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 od ukupno prisutnih 173 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na…
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Đurišiću, kada završimo utvrđivanje dnevnog reda.
(Marko Đurišić, s mesta: Vama je obaveza da mi date odmah reč.)
Ne postoji još uvek sednica, gospodine Đurišiću.
(Marko Đurišić, s mesta: Kako ne postoji?)
Kada utvrdimo dnevni red postoji sednica.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za ovu sednicu predložen je sledeći:
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o žičarama za transport lica;
2. Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo – Tabanovce;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti;
7. Predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 149, protiv –pet, uzdržanih – nema, nije glasalo 19 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 173 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Poštovani predsedavajući, vi ste povredili član 103. koji u stavu 1. kaže – Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Znači, vi ste meni morali da date reč odmah, a ne da tražite da se završi neko glasanje, jer ja sam hteo da reklamiram u tom trenutku povredu Poslovnika, član 157. stav 2. koji govori da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Znači, dr Marinković, je predložio da se spoji pet tačaka dnevnog reda, Predlog zakona o žičarama za transport lica, Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju u tri predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije Ujedinjenih Emirata o vazdušnom saobraćaju, između Srbije i Kine o vazdušnom saobraćaju i između Makedonije i Srbije o utvrđivanju granične procedure za železnički prevoz, kakve veze imaju rešenja u ovih pet zakona, jedno sa drugim? Na koji način su ta rešenja međusobno uslovljena?
Voleo bih da dr Marinković to objasni. Kakve veze imaju dve tačke dnevnog reda Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o Zakonu o zapošljavanju, osiguranju u slučaju nezaposlenosti i Zakonu o upotrebi znakovnog jezika? Nikakve veze nemaju.
Ne možete po članu 157. da predložite nešto ovakvo jer je to suprotno Poslovniku. Vaša obaveza po članu 27. Poslovnika je da poštujete Poslovnik i da se starate o njegovoj primeni.
Vi ste povredili sve ove članove. Hvala.