Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Prvo, ja kao predsedavajući sednicom u ovom delu ne mogu da prekršim Poslovnik zato što svaki narodni poslanik ima pravo poslovničko da predloži objedinjavanje rasprave po pojedinim tačkama dnevnog reda.
Isto tako, mislim kolega Đurišiću da ni Narodna skupština ne može da prekrši Poslovnik zato što je ona donela ovu odluku. Izbor narodnog poslanika je da glasa za ili protiv te odluke, a predsedavajući je samo jedan od narodnih poslanika, ništa više.
Znači, dužan sam po Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije da svaki predlog stavi na dnevni red, ma koliko besmislen bio, ako vi tako mislite.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
(Marko Đurišić, s mesta: Molim vas da se glasa.)
Kolega Đurišić traži da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Nena Tomović, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture: Zoran Ilić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva republike Srbije; Nada Kirbus, pomoćnik direktora za transportne poslove „Železnice Srbije“ a. d; Nataša Cerović, samostalni savetnik u Direkciji za železnice i Ivana Božić, savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram, zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o žičarama za transport lica; Predlogu zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički i granični prelaz Preševo-Tabanovce.
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, želi reč? (Da)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, drage poslanice i poslanici, ispred vas jeste pet predloga zakona. Tri su sporazuma u pitanju i dva zakona.
Dva sporazuma su u pitanju vezano za potpisivanje bilateralnih sporazuma između Vlade Republike Srbije, Vlade Emirata i Vlade Kine,a vezano za vazdušni saobraćaj koji treba da nam omoguće bolje odnose, veću efikasnost i liberalizaciju u vazdušnom saobraćaju.
Podsetiću vas da smo mi do sada potpisali 97 bilateralnih sporazuma o vazdušnom saobraćaju i to može samo da nam donese dobro.
Takođe ću vas podsetiti da je Sporazum sa Kinom potpisan 2014. godine u decembru, a Sporazum sa Emiratima 2009. godine, a danas ih nadam se nakon rasprave i razgovora i u četvrtak nakon amandmana ćemo ih i usvojiti.
Zatim, Sporazum koji smatramo veoma važnim, jeste Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo-Tabanovce.
Za sada još uvek važi, dok ne budemo usvojili sporazum iz 1996. godine. Mi želimo da je pojednostavimo procedure, dakle, od carinskih i svih drugih, kako bi ovaj sporazum prosto omogućio bolju komunikaciju i naravno, inoviranu u odnosu na period iz 1996. godine.
Ispred vas je takođe i Predlog zakona o žičarama za transport lica. To je prvi put da Srbija ima jedan ovakav zakon i to je zakon koji treba da omogući praktično da sprečimo bilo kakvu vrstu nelojalne konkurencije, ali isto tako da unapredimo bezbednost. Pokušali smo sve što je potrebno da definišemo ovim zakonom kako bismo zadovoljili ova dva osnovna principa, a takođe, imajući u vidu koliko želimo da razvijamo turizam i koliko želimo da od toga kao država ostvarujemo određene prihode, od velikog je značaja da ovakav jedan predlog zakona bude pred parlamentom i da o njemu razgovaramo.
Treći i takođe važan zakon jeste Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, inoviran zakon, budući da trenutno važi zakon iz 1995. godine, a složićete se, mnogo toga se promenilo od 1995. godine do danas. Naravno, postoje i Zakon o železnicama i drugi zakoni, koji prosto od nas traže da i ovaj zakon uskladimo sa trenutnim stanjem i sa direktivama EU.
Ono što je vrlo značajno kod ovog zakona jeste da ovaj zakon uvodi takođe i elektronski tovarni list, a pored toga, ovaj zakon uvodi kolski list, gde će se po prvi put praktično voditi evidencija i onih kola koja su prazna i u tom smislu naplaćivati naknade.
Verujem da ćemo u raspravi koju imamo danas, ali naročito i u raspravi u pojedinostima kada budemo imali amandmane, ukoliko je potrebno sve ovo i poboljšati i verujem i nadam se da ćemo zajednički ove zakone usvojiti. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, danas u okviru ovog zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa za prvu tačku dnevnog reda imamo upravo Predlog zakona o žičarama za transport lica kao potpuno nov predlog zakona, koji na jedinstven način reguliše predmetnu materiju o kojoj, čini mi se, i ono malo što znamo, znamo zahvaljujući parcijalnoj obradi bar određenih delova u Zakonu o železnicama, u Zakonu o javnim skijalištima i u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koje sadrže samo neke uopštene odredbe, bez njihove konkretizacije i koje su kao takve prilično nedovoljne za jedno sistemsko određenje materije koje se upravo čini i ovakvim predlogom zakona.
Mislim da ćete se složiti sa mnom da je sigurno da mi imamo i daleko hitnije stvari koje zaslužuju isto ovako sistematično uređenje kao i materija samih žičara, te čini mi se da ukoliko bi sve ovo neko posmatrao sa strane, kome apsolutno nisu poznate naše prilike, mislim da bi prvo pomislio da smo mi toliko uređena zemlja da više nemamo šta drugo da regulišemo, pa se sada bavimo žičarama, jer nam je eto, jedino to preostalo. Naravno, nije tako, ovo je bila mala šala.
U svakom slučaju, prvo što se pomisli na sam pomen žičara jesu upravo naši planinski centri, naši ski centri na našim skijalištima i to na Kopaoniku, na Staroj planini, i Torniku, a iskreno se nadam da će se ostvariti ono što je navedeno u razlozima za donošenje ovog zakona i u analizi efekata, a to je da će i Zlatibor u nekom doglednom periodu dobiti nove staze, sa novim žičarama i da će se kao takav vratiti u red planinskih centara, budući da već godinama unazad čini mi se da se pre može svrstati u red nekih drugih centara, ali ne i planinskih centara.
Nadam se da će se takođe povećati uopšte kapacitet žičara i da će uređenje ove oblasti i u pravnom smislu, ali isto tako i u ekonomskom, imati svoje uporište u Predlogu zakona o žičarama za transport lica, o kom mi danas raspravljamo kao o prvoj tački dnevnog reda.
Sa više aspekata žičara predstavlja jedan prilično složen, odnosno kompleksan sistem i to nije ništa novo, koji do dana današnjeg, a naročito do dana kada ovaj zakon bude bio usvojen, nije čak bio ni pojmovno određen, tako da mi zapravo nigde nismo imali šta to žičara predstavlja, niti uopšte definiciju žičare, te se upravo sada ista i određuje kao sistem javnog transporta lica, koji se sastoji od infrastrukture i podsistema projektovanih, izgrađenih i sastavljenih u svrhu transporta. Oni se projektuju, oni se izrađuju i u skladu sa standardima i propisima i tehničkim karakteristikama.
Ono što bih spomenula, bar je meni ovde najvažnije i najbitnije u ovom predlogu zakona, jeste upravo izrada sigurnosne analize, jer je to nešto što mora biti prioritetno i primarno, a koja podrazumeva apsolutno postojanje svih onih neophodnih uslova, dakle, ispunjenje tog bezbednosnog segmenta za postrojenja žičare i okolinu. Otklanjaju se i moguće nedoumice upravo po pitanju podela žičara. Ovakvim predlogom zakona, budući da se takva podela žičara sada taksativno, eksplicitno navodi u samom predlogu zakona i to u njegovom članu 4. određuje se da Direkcija za železnice jeste ta koja je nadležna za vođenje evidencija žičara, evidencije specifičnih vučnih instalacija i svih subjekata određenih ovim zakonom, a koji utiču na bezbednost rada žičara.
Izvršeno je ovim predlogom zakona takođe ono što je bitno, a to je usklađivanje propisa iz oblasti žičara sa direktivom koja se kao takva i navodi u analizi efekata koji predstavljaju sastavni deo ovog predloga zakona, a koji se odnosi na žičare za transport lica, te se ispravno zaključuje da je ovakvo usklađivanje neminovno i predstavlja pre svega nešto što prvenstveno proizilazi iz razloga što naša zemlja nesumnjivo stoji na putu članstva u EU, a drugi razlog jeste taj što je ona uvela nov pristup žičarama i to uvođenjem i tehničkih i pravnih, ali i ekonomskih novina u ovu oblast, kao i novina u samoj strukturi upravnih organa.
Takođe, nadam se da ovi propisi ne treba da budu usklađeni, kako se to navodi u razlozima za donošenje ovog zakona i u analizi efekta primene zakona, nego da jesu upravo onakvi kakvi su u skladu sa harmonizovanim evropskim normama koji su, a koji su usvojeni i od strane evropskog Odbora za standardizaciju i preuzete od strane Instituta za standardizaciju Srbije kao i srpski standard.
Na samom početku izlaganja pomenula sam nekoliko zakona, među njima i sam Zakon o železnicama, za koji sam već rekla da samo parcijalno, delimično i na jedan prilično uopšten način definiše, odnosno reguliše materiju žičara. Činjenica je da je njima predviđena obaveza donošenja posebnog zakona koji bi prvi put uredio pojam, odnosno opštu materiju žičara u celini. To je upravo predlog zakona o kome danas raspravljamo kao prvoj tački dnevnog reda. On prvenstveno treba da utiče na direktne korisnike žičare kojima se i prvi put do sada u formi zakona omogućuje da se njihova prava zakonski štite, a sve u skladu sa evropskim standardima.
Osim toga, uređenje ove materije treba da obezbedi ne samo privlačenje investicija, kažem ne samo, i time podsticanje zapravo interesovanja domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica za ulaganje u oblasti žičara, kako se to i navodi u samom predlogu zakona, već čini mi se da treba da učini i korak više, a to je da učini našu zemlju turistički atraktivnijom.
Takođe, ovim Predlogom zakona o žičarama za transport lica data je takođe i mogućnost davanja koncesije i javno-privatno partnerstvo u oblasti žičara za obavljanje usluga javnog transporta lica, odnosno za građenje žičara, ali na ovom mestu tu bolnu i tešku temu zvanu koncesija ostaviću za neku drugu raspravu, kada budemo govorili o nekim drugim predlozima zakona.
Takođe, dobra strana ovog predloga zakona ogleda se i u činjenici da je prilikom izrade samog nacrta zakona bila formirana radna grupa, da su učesnici te radne grupe bili predstavnici svih grupa koji su vezani za oblast žičare, da je o samom nacrtu zakona održana javna rasprava i time je data mogućnost ne samo relevantni, nego i svim zainteresovanim stranama da dostave svoje mišljenje, da dostave svoje sugestije, da dostave svoje primedbe, da je sam tekst nacrta ovog zakona predstavljen čini mi se na pet rasprava u pet različitih gradova.
Osim toga, ono što je takođe dobro jeste što je tekst ovog Predloga zakona o žičarama za transport lica bio razmatran i od strane Kancelarije za evropske integracije, a čija je i osnovna obaveza upravo usklađivanje propisa sa propisima EU.
Budući da je na ovaj Predlog zakona podnet mali broj amandmana, što se da i primetiti, to je zasigurno pokazatelj kvaliteta ovog istog Predloga zakona. U svakom slučaju, poslanička grupa SPO i Demohrišćanske stranke Srbije podržaće ovaj Predlog zakona u danu za glasanje.
Što se tiče 2. tačke dnevnog reda, Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, moram priznati da će mi, kao pravniku, biti jako teško da se priviknem na neke novine po ovom pitanju, budući da sve ono što sam naučila upravo o u ovim ugovorima, učila sam po onom savesnom zakonu iz 1995. godine, koji se kasnije od 2003. godine primenjivao kao republički, a na osnovu Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, a što se uči na četvrtoj godini Pravnog fakulteta u okviru trgovinskog i privrednog prava.
Ono što je suština jeste da se treba prilagoditi i novonastalom, uistinu izmenjenom, stanju koje stvarnost potvrđuje. Zasigurno je da su se od stupanja na snagu, u ovom momentu, još uvek tako važećeg zakona, pa do danas, mnoge prilike promenile. Propisi iz ove oblasti, uopšte iz oblasti železničkog saobraćaja u razvijenim evropskim zemljama, su jako evoulirali od nekih ranijih godina. Danas se govori uopšte o novom konceptu uređenja železnica koji podrazumeva, ne samo novu terminologiju, nego podrazumeva i nove subjekte. Drugačije se uređuju odnosi, ne samo u oblasti zaključenja ovih ugovora o prevozu, nego i ono što je bitnije u domenu sprovođenja, odnosno izvršenja samih ugovora o prevozu u železničkom saobraćaju. Osim toga, nužnost drugačijeg uređenja materije o kojoj raspravljamo proizilazi iz činjenice što smo mi u prošlom sazivu Narodne skupštine doneli takođe dva bitna zakona. To je Zakon o železnici i Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnica, a oni su upravo usklađeni sa propisima EU iz oblasti bezbednosti.
Ugovori o prevozu u železničkom saobraćaju uvek su bili specifični, kao što sam malopre spomenula, kako u pogledu same forme njihovog zaključenja, tako i njihova specifičnost se ogleda u pogledu izvršenja. Ono što njih karakteriše nužno uslovljava da se izmene stvarnih prilika upodobe na planu uređenja ovih specifičnih ugovora i da održavaju današnje prilike.
Kao što svi znamo, današnje prilike nisu identične, daleko su od onih koje su bile 80-ih godina ili ranije, recimo 70-ih godina. Zahtevi u pogledu informacija koje se putniku pružaju i prilikom i za vreme putovanja drastično su izmenjeni. Rezervacija karata više nije ista. Prevoz je u dobroj meri u potpunosti razdvojen od upravljanja infrastrukture. Danas je moguće postojanje više uzastopnih prevoznika u jednom ugovoru o prevozu, zatim ostvarivanje prava u novčanim iznosima. Naknade odavno više nisu izražene, kao što se to i navodi u nemačkim markama itd, terminologija je zastarela. Mislim da sam to već spomenula, itd, da u nedogled ne nabrajam sve ono što je savremeno stanje stvari demantovalo.Naravno, mnoge stvari koje sadašnje prilike ne poznaju, nužno ih je menjati i to upravo i rezultira ovakvim Predlogom zakona o kome danas raspravljamo.
Samo poboljšanje železničkog sistema, zapravo njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU, za šta lično na ovom mestu, moram da kažem, izražavam priličnu bojazan, jer prema postojećem stanju stvari mislim da se naša železnica neće još dugo integrisati u železnički sistem EU, ali u svakom slučaju ovo napred navedeno jeste nešto što upravo treba da bude cilj ovog Predloga zakona.
Zasigurno je da ovaj predlog, koji je pred nama, predstavlja jedan korak ka suštinskom rešavanju problematike i otvaranju puta jednog detaljnijeg regulisanja ugovora o prevozu u železničkom saobraćaju, a sve u skladu sa međunarodnim propisima.
Budući da se novine tiču brojnih pojedinosti, ovde se neću baviti konkretnim pojedinačnim članovima, da ne bih ni vas ni sebe zamarala, osim toga imamo i raspravu u pojedinostima gde možemo detaljnije da komentarišemo navedene članove, ali moram reći da je ovaj, formalno ovako, pitak zakon, bez svog realnog uporišta, ništa drugo do nešto što će tu svakodnevnica i demantovati. Čini mi se da nosi bojazan za sobom, iako će poslanička grupa SPO i Demohrišćanske stranke Srbije podržati i ovaj Predlog zakona. Ostaje bojazan da on ostane prazno slovo na papiru, ukoliko se ne bude efikasno sprovodio u praksi, jer doneti zakon je jedno a primeniti zakon je nešto sasvim drugačije. Ostaje činjenica da on sam po sebi predstavlja dobro zakonsko rešenje, ali rešenje bez primene ostaje samo u domenu rešenja i ništa drugo. Kao što sam već rekla, naša poslanička grupa će ga podržati.
Isto tako, podržaćemo i Zakon o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE koji je potpisan 2014. godine i kao takav predstavlja osnov za dalje unapređenje odnosa potpisnica u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Sve ovo napred navedeno isto važi i za Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između naše zemlje i Vlade Narodne Republike Kine.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, kao poslednje tačke ovog današnjeg dnevnog reda, a o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo – Tabanovci, iako su postojali, da tako kažemo, određeni problemi koji se ogledaju u činjenici da ovaj sporazum iz nekog razloga, neću ih ovde sve nabrajati, iako je to isto navedeno u samim razlozima za donošenje, te iz tih razloga Sporazum nije ranije bio zaključen i prvenstveno zbog različitih stavova ugovornih strana po pitanju definisanja graničnih prelaza, što se navodi podrobno u razlozima za potvrđivanje sporazuma, konačno je početkom godine usaglašen tekst nacrta sporazuma između potpisnica, što je u krajnjoj instanci rezultiralo potpisivanjem sporazuma u februaru ove godine. Naravno, ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma, kao i prethodna dva predloga, ali isto tako i prethodna dva zakona, posebno Zakon o železnicama za transport lica, kao jedan potpuno nov zakon, koji na transparetan i sistemski način uređuje materiju žičara u Srbiji, poslanička grupa SPO-DHSS će podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas pet zakonskih predloga i svaki od ovih zakonskih predloga, po mišljenju SPS-a, ima određenu važnost i značaj u oblasti na koju se odnosi.
Najpre, nekoliko reči o Predlogu zakonu o ugovorima u prevozu u železničkom saobraćaju. Naravno, na samom početku ću reći da će ovaj zakonski predlog u danu za glasanje imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Tačno je i ministarka je u uvodnom izlaganju rekla da važeći Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju jeste usvojen još na saveznom nivou 1995. godine i da se u identičnom sadržaju, identičnom obliku ovaj zakon primenjuje u skladu sa Ustavnom poveljom, u skladu sa direktivama za sprovođenje Ustavne povelje i na republičkom nivou od 2003. godine.
U međuvremenu, od trenutka usvajanja ovog zakonskog predloga, od 1995. godine, pa do danas, to svakako jeste vremenski period koji jesu obeležile suštinske reforme, suštinski reformski procesi kada je reč o propisima u oblasti železničkog saobraćaja u Evropi, i to svakako jeste jedan od razloga zašto je neophodno usvojiti novi zakon.
Takođe, jedan od suštinskih razloga za usvajanje novog zakona o saobraćaju, odnosno, novog zakona o ugovorima, o prevozu u železničkom saobraćaju, leži u činjenici da srpsko zakonodavstvo ima i dva nova sistemska zakona. Reč je o Zakonu o železnici i reč je o Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. To su dva sistemska zakona koja ispunjavaju prva tri paketa direktiva EU, jesu u skladu sa propisima EU kada je reč o bezbednosti. Ova dva zakonska predloga zapravo znače liberalizaciju otvorenost, interoperabilnost tržišta ali ova dva zakonska predloga znače i jaču i snažniju konkurenciju, znače i bolje i kvalitetnije usluge, ali šira i veća ovlašćenja korisnika usluga.
Naravno, evidentna je potreba da se na jedinstven način uredi ova oblast, da se ojača i osnaži konkurentnost na transportnom tržištu pod jednakim i transparentnim uslovima za sve korisnike i za sve prevoznike. Naravno, razlozi za usvajanje novog zakonskog predloga leže i u činjenici da aktuelni zakonski predlog, zakonski predlog koji je usvojen 1995. godine, dakle na saveznom nivou, ne predviđa mogućnost razdvajanja transporta od upravljanja infrastrukturom. Terminologija koja je korišćena i koja se danas koristi, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jeste anahrona, jeste zastarela i praksa jeste odavno nadmašila neke važeće, odnosno, neke predviđene zakonske obaveze.
Mi verujemo da će usvajanje ovog zakonskog predloga obezbediti, odnosno da će vrlo precizno jasno definisati prava i obaveze putnika sa ciljem osnaživanja prava putnika, poboljšanja efikasnosti i atraktivnosti železničkog transporta, ali isto tako verujemo da će primena ovog zakonskog predloga omogućiti unapređivanje odnosno, poboljšanje efikasnosti železničkog sistema RS, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, ali i integraciju „Železnica Srbije“ u železnički sistem EU.
Naravno, opšte je poznato da je za primenu zakonskog predloga o kojem danas govorimo, neophodno do kraja završiti jedan izuzetno važan i značajan posao. Želim odmah, na samom početku, da kažem da u tom poslu u ovom trenutku sve ono što čini i radi resorno ministarstvo u tom poslu ima podršku poslaničkog kluba SPS. Naravno, mislim na reformu i restrukturiranje nacionalne kompanije. O reformi železnice govori se još od 2000. godine, u tom periodu je jako malo urađeno a koliko je važan ovaj posao, govori i sama činjenica da ovaj posao upravo jeste postao deo aranžmana sa MMF-om.
Šta je cilj koji mi zapravo želimo da podržimo? Vremenom se moraju smanjiti sredstva koja se iz državne kase izdvajaju za nacionalnu kompaniju u vidu subvencija. Mora se sprečiti propadanje nacionalne kompanije, jedan silazni trend koji nacionalna kompanija u ovom trenutku ima, stvoriti novu kompaniju koja može da funkcioniše, koja može da posluje, koja može da ostvaruje prihode i investicije. U potpunosti se slažemo potpredsednice i ministarko sa vama kada kažete da mogu i moraju da se ostvare veći prihodi od transporta i da investicije i projekti u ovoj oblasti zaista ne smeju da stoje. Deset milijardi dinara se za subvencije godišnje izdvaja za ovu nacionalnu kompaniju i ne smeju projekti da stoje, jer kada govorimo o subvencijama, to jeste novac građana Srbije.
Nažalost, poražavajuća je činjenica o kojoj ste, čini mi se, pre nekoliko dana, imao sam priliku to da čujem, govorili da je produktivnost „Železnica Srbije“ za 70% manja od produktivnosti evropskih železnica.
Analizirajući neke podatke između ostalog, ja sam uspeo da dođem do još nekih činjenica koje, nažalost, ako su tačne nisu dobre, a ukoliko nisu tačne, vi ćete me demantovati. To me svakako raduje. U ovom trenutku u nacionalnoj kompaniji, koliko sam mogao da sagledam, ima negde oko 17.000 zaposlenih. Ukoliko bi, recimo, prosečne plate ostale iste, imam podatak kolike su prosečne plate, ali neću o tome govoriti. Ukoliko bi plate u ovom trenutku ostale iste, njihovo učešće u ukupnim troškovima poslovanja nacionalne kompanije „Železnice Srbije“, čini mi se da iznosi oko 57%. Ako bi nacionalna kompanija plate u ovom trenutku isplaćivala iz sopstvenih prihoda, ona bi mogla da isplati plate negde za oko, čini mi se, 7.100 zaposlenih, što svakako, ako je tačno, nije dobar podatak.
I zato, još jednom ponavljam, mi kao poslanički klub u potpunosti podržavamo sve ono što Ministarstvo u ovom trenutku čini i radi u pravcu restrukturiranja i reforme nacionalne kompanije „Železnice Srbije“, da se poveća učešće železnice u transportu domaće robe sa sadašnjih, čini mi se, 10% na bar 29% koliko je bilo 1990. godine. Još jednom, ponoviću naravno, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče drugog zakonskog predloga, Predloga zakona o žičarama za transport lica, dakle, već je rečeno, ovo jeste nova oblast. Ova oblast do sada nije zakonski uređena, nije uređena u srpskom zakonodavstvu, ali ako polazimo od onoga što jeste realnost, od onoga što jeste činjenično, da turizam jeste realna razvojna šansa, realni razvojni potencijal Srbije, onda je potpuno logično da sve one aspekte koji se tiču i koji mogu pomoći u razvoju turizma, treba urediti na jedan jedinstveni način.
U Srbiji se žičare za transport lica isključivo koriste u ski centrima i na skijalištima. Koliko sam mogao da sagledam iz obrazloženja ovog zakonskog predloga, mislim da je to jasno definisano da su u planu izrada jedne žičare na Kopaoniku, tri staze sa sistemom žičara na Zlatiboru, što smatramo da je veoma dobro, jer razvoj planinskih centara sa povećanjem kapaciteta sistema žičara jeste veoma važan državni projekat, imajući na umu činjenicu da turizam jeste realna razvojna šansa Srbije. To je deo platforme ekonomskog razvoja planinskih centara centralne Evrope. Dakle, kapacitet žičara će se sve više povećavati i to naravno, podrazumeva da ova oblast mora biti uređena i sa pravnog i sa ekonomskog, ali i sa tehničkog aspekta.
Sa druge strane, zakon koji sam maločas spomenuo, sistemski zakon, Zakon o Železnici, između ostalog i on nameće obavezu usvajanja zakonskog predloga koji će regulisati obavezu o kojoj danas govorimo. Slažemo se, ovo jeste jedan kompleksan sistem i potrebna je jedinstvena terminologija. Naravno, važno je ovu oblast uskladiti sa direktivama evropskog parlamenta, pre svega zarad harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali i zarad uvođenja nekih novih pristupa, tehničkih, pravnih, ekonomskih novina, kao i novina u strukturi upravnih organa.
Vi ste o tome već govorili, šta je to što konkretno sadrži i šta je to što se uređuje ovim zakonom? Dakle, samo ću u jednoj rečenici reći, uređuju se žičare, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, stavljanje na tržište, upravljanje postrojenjem žičare, organi i organizacije tela nadležnih za sprovođenje zakona i vršenje nadzora nad primenom ovog zakona. Mi verujemo da usvajanjem ovog zakona će biti povećana i efikasnost, i bezbednost, i sigurnost ove vrste saobraćaja.
Pred nama su danas i dva sporazuma, odnosno dva predloga zakona u vidu sporazuma, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Bez obzira što je ovde reč o vazdušnom saobraćaju, ja ću reći na koji način mi sagledavamo sporazume o kojima danas govorimo. Smatramo da se ovim sporazumima dalje unapređuju dobri odnosi država koje idu jednom uzlaznom putanjom, a takođe doprinosi i daljem sveobuhvatnom razvoju odnosa u različitim sferama.
Ova dva sporazuma po našem mišljenju jesu još jedan iskorak napred u sveobuhvatnim odnosima. Unapređuju se već tradicionalno dobri odnosi Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Želim da podsetim samo na neke činjenice koje nisu vezane sa ovaj zakonski predlog, ali smatram da jesu jako važne. Nakon uspešne posete predsednika Vlade Republike Srbije Narodnoj Republici Kini usledila je nakon tri decenije i veoma važna poseta premijera Kine Srbiji. Samit predsednika Kineske Vlade i 16 premijera centralne i južne Evrope održan je u Beogradu i on ima ogroman značaj, ne samo za region, već ima ogroman značaj i za Evropu.
Sa druge strane, kada je reč o ekonomskim odnosima, brojne kompanije iz Kine su radile na realizaciji, već su radile na realizaciji značajnih projekata u Republici Srbiji, a postoji zainteresovanost u perspektivi za ponovnu saradnju kada je reč konkretno, recimo, i projektu pruge Beograd – Budimpešta, a kada govorimo o projektima na kojima smo imali saradnju, pre svega mislim na most Zemun – Borča, projekat Termoelektrane „Kostolac“ i izgradnja čini mi se deonice na Koridoru 11.
Drugi sporazum jeste po našem mišljenju, ponoviću, nastavak i unapređenje dobrih bilateralnih odnosa i dobrih političkih odnosa dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kada je reč o ovom sporazumu želim da istaknem nekoliko činjenica za koje smatramo kao poslanički klub da su važne pre svega zbog odnosa dve vlade.
Dakle, želim da podsetim na neke stvari. Ujedinjeni Arapski Emirati su Srbiji odobrili kredit od jednu milijardu dolara. Srbija u prethodnih nekoliko, duži niz godina unazad nije dobila kredit po povoljnijim uslovima i mislim da je Srbija na tom kreditu uštedela godišnje od 30 do 40 miliona dolara i sama činjenica da je Srbiji ostavljeno na raspolaganje da opredeli na koji način će utrošiti sredstva govori o kredibilitetu i međusobnom poverenju Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Takođe, Vlada Republike Srbije i avio kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad“ potpisali su, čini mi se, 1. avgusta 2013. godine ugovor o strateškom partnerstvu kojim je osnovana nova kompanija. Ta nova kompanija danas je postala lider u regionu, profitabilna kompanija od kompanije „JAT“ koja je bila na ivici bankrota. Takođe, u ovom možda najvažniji investicioni projekat, projekat koji treba da pokrene po našem mišljenju čitavu Srbiju, koji će dati novo lice Beogradu ali i Srbiji, projekat koji treba da pokrene kompletnu srpsku privredu, mislim na projekat „Beograd na vodi“ se upravo gradi iz sredstava iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naravno i ovaj sporazum hoće imati podršku poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije.
Što se tiče petog zakonskog predloga, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo i Tabanovce.
Ovaj sporazum je Srbija već potpisala sa Bugarskom, Crnom Gorom, sa ostalim zemljama u regionu i susednim zemljama u EU i mi verujemo da, u ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, da potvrđivanje ovog zakonskog predloga hoće na neki način biti bolje, doprineti da bude bolje regulisan granični i železnički saobraćaj, njegovo uredno i efikasno odvijanje, smanjenje postojećeg nivoa administrativnih mera i uvođenje efikasnije granične kontrole u železničkom transportu. Ponoviću još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić kao šef poslaničke grupe. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, vi ste u tri minuta obrazložili ovih pet zakona o kojima danas raspravljamo. Mnogo manje nego što su to učinile kolege poslanici iz drugih poslaničkih grupa.
Nadam se da ćemo u toku dana više čuti od vas o nekim rešenjima koje ovi zakoni donose, o tome šta oni treba da donesu Srbiji i na koji način Vlada misli da iskoristi ove zakone za ubrzanje privrednog rasta Republike Srbije.
Naravno ni vi niste mogli, ali to uostalom i nije vaša obaveza da pronađete zajedničku liniju za ovih pet zakona jer nikakva međusobna zavisnost i ne postoji. Pa ću ja da kažem prvo nekoliko reči o tri međunarodna sporazuma. Mislim da su oni dobri, slažem se sa argumentima koji su kolege izneli i da predstavljaju nastavak dobre saradnje koju imamo kao i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, a da će modernizovati procedure prilikom prelaska železničkog transporta između Republike Srbije i Republike Makedonije.
Kada su takvi sporazumi na dnevnom redu, oni po pravilu dobijaju podršku svih poslanika svih poslaničkih grupa i verujem da će tako biti i ovaj put. Ako ništa drugo, naša poslanička grupa će podržati ova tri sporazuma.
Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju je jedan važan zakon. On treba da modernizuje procedure, da omogući da se razdvoji trenutno sistem Železnica Srbije na četiri preduzeća, koliko smo mogli da saznamo iz medija. Možda ste mogli i nešto više o tim planovima da nam kažete, na koji način je to predviđeno, kojom tačnom dinamikom.
Smatramo generalno da je zakon dobar. On je očigledno pripreman uz učešće kompentnih ljudi, usaglašen je sa evropskim direktivama. Rokovi koji su predviđeni za podzakonska dokumenta je primereno postavljen da bi do kraja godine, koliko smo mogli nažalost samo iz medija da saznamo o podeli Železnica Srbija na četiri preduzeća, da je neki rok, do tog roka bi svi podzakonski dokumenti trebali da budu usvojeni i moći će da se desi ta podela posla na način na koji je to urađeno u većini zemalja.
Naravno, videćemo šta će primena tog zakona doneti, ovog zakona i podele Železnice Srbije. Ja samo želim da verujem da se neće desiti kao recimo, danas možemo da čitamo rezultate rada Zakona o rokovima izmirenja obaveza u novčanim transakcijama, mala je digresija, koji je donet u ovoj Skupštini decembra 2012. godine. Tada smo ovde usvojili da obaveze plaćanja države 45 dana, a privatnih preduzeća 60 dana. Danas je vest da je prosečan rok plaćanja u Srbiji u martu prošle godine bio 126 dana, a danas je 141 dan. Znači, doneli smo zakon da smanjimo rokove, da se približimo evropskom proseku koji je 35 dana konkretno u ovoj oblasti, a rezultat je suprotan. Rokovi su produženi sa 126 na 141 dan.
Zato je naša zabrinutost verujem opravdana, kakve će posledice imati usvajanje ovog zakona, da li će dovesti do povećanja naplate, zarade, uvođenju drugih pravnih lica u poslove transporta robe, da li će ta konkurencija podići celu ovu industrijsku granu, da li će na kraju privreda koja koristi železnički transport imati korist od toga, jer će taj transport biti jeftiniji, efikasniji i brži.
U svakom slučaju, mi ćemo podržati ovaj zakon jer smatramo da daje osnovu za uređenje ove oblasti, ali nadam se daće biti prilike da pratimo primenu ovog zakona, efekte i da se neće desiti suprotan, odnosno neočekivani efekat kao što se to desilo sa zakonom koji je trebao da skrati rokove plaćanja.
Poslednji zakon o kome ću govoriti, a to je 1. tačka dnevnog reda, je Predlog zakona o žičarama za transport lica. To jeste prvi put da se u pravni sistem Srbije uvodi jedan ovakav zakon. Do sada to nije bio slučaj, bilo je nešto definisano Zakonom o skijalištima, Zakonom o železnici, ali naše mišljenje je da je ovaj pokušaj potpuno neuspešan. Ne mogu da se složim sa kolegama da je Predlog ovog zakona dobar i da kao argument se kaže – malo je amandmana. Naša poslanička grupa je na 67. članova zakona podnela 36 amandmana, mada nismo sigurni da kada bi Vlada prihvatila svih 36 da bi zakon bio dovoljno dobar.
Čitajući ovaj zakon uopšte nisam mogao da shvatim način na koji je on pisan, struktura zakona, sistematika zakona. U nekim delovima zakon podseća na neke udžbenike iz mašinstva, recimo, pa onda imamo kao da su prepisana neka uputstva o bezbednosti na radu. Negde su hipernormirane neke stvari, negde se ostavljaju neki opšti pojmovi potpuno nedefinisani, koriste se kolokvijalni izrazi kao „hazard“, „rad terena“ ili se tamo kod bezbednosti navodi da radnik izvršilac kaže – ako je u alkoholisanom stanju, bolestan ili takvog psihičkog stanja da ne može da obavlja poslove. Ne znam kakvo je to takvo psihičko stanje i ko utvrđuje to psihičko stanje, kojim merilima, po kojoj metodologiji?
Onda mi je, kada sam čitao analizu efekata zakona jedna rečenica onako mi je upalila lampice, pa mi je možda jasno zašto ovaj zakon ovako izgleda. Tamo kaže da je radna grupa za pisanje ovog zakona bila sastavljena od predstavnika najznačajnijih interesnih grupa. Kada gledate druge zakone kaže se – subjekti, ili ne znam ni ja kako, zainteresovani. Interesne grupe zna se šta znači. Ovaj zakon izgleda baš tako, kao da su ga pisale interesne grupe. Nema gotovo ništa zajedničko kada se čita kao celina. Najviše me podseća na doktorske radove nekih ministara gde je nešto prekopirano, nije navedeno odakle je to uzeto i onda kada se postavi pitanje o takvim doktorskim radovima, onda imamo cele afere, ali dobro, to nije tema.
Ovaj zakon, između ostalog, je u koliziji sa nekoliko zakona koji već postoje, pre svega, Zakon o inspekcijskog službi, doneli smo ga na prošlom zasedanju. Taj zakon obavezuje mogućnost žalbe na rešenje inspektora. Ovaj zakon ukida mogućnost žalbe i upućuje pravno lice da može da pokrene upravni postupak, a Zakonom o inspekcijskoj službi je predviđena dvostepenost.
Ovaj zakon, vi ste rekli ministarka tri stvari, treba da omogući razvoj turizma, da onemogući nelojalnu konkurenciju i da reši bezbednost korisnika žičare. Mi se slažemo, ovo je bitan zakon, pre svega, zato što reguliše jednu oblast koja je delatnost sa povećanim rizikom. Zato smatramo da su određene norme predviđene ovim zakonom i formulacije nedovoljno jasno napisane i da je potrebno to tačnije normirati.
Imali smo najviše amandmana na tim stvarima, s obzirom da neadekvatan rad i postupanje izvršilaca na žičari nekoga može da košta života, to se slažemo i sa te strane smatramo da je obaveza zakonodavca da što jasnije uredi neke stvari.
Vi ste takođe predvideli ovim zakonom da će Ministarstvo izraditi podzakonska akta u roku od dve godine. Recimo, u ovom Zakonu o železničkom transportu rok je šest meseci za podzakonska akta i smatramo da je on primeren. Ne možemo uopšte da razumemo dve godine, pogotovo što neki prethodni član u odnosu na ovaj poslednji, koji govori o podzakonskim aktima, govori da su izvršioci, odnosno da upravljači žičarama imaju rok od godinu dana da upodobe svoj rad po ovom zakonu. Ako nema podzakonskih akata, ne mogu ni oni. Tako da, mi smo i tu predložili da se taj rok smanji na šest meseci, ionako već postoje neka podzakonska akta na koje se ovaj zakon takođe poziva da će se primenjivati do novih. Ne vidimo razlog da se to ne ubrza i da se to sve ne završi kako bi ova oblast bila do kraja definisana.
Sada imam ovde neke razne stvari koje su pre svega za raspravu u pojedinostima i ne bih govorio o njima. Recimo, ima suprotstavljenih stavova. Član 31. govori da nadređeni može da udalji izvršioca za koga, kako kaže, posumnja, nije ni posumnja, kaže – ako nadređeni oceni da je pod uticajem droga, alkohola, a u članu 32. govori da se to utvrđuje određenim načinom, znači, nema subjektivne ocene nadređenog. Mora da se zna na koji način se ovakve stvari utvrđuju i slično.
U svakom slučaju, konačan stav poslaničke grupe Boris Tadić – SDP – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije o ovom zakonu daćemo po završetku rasprave u pojedinostima. Dali smo veliki broj amandmana, smatramo da je ovakav zakon loš, ovako napisan. Verujemo da ni mi nismo možda na najbolji način sagledali sve odredbe ovog zakona i smatramo da bi najbolje rešenje bilo da se on povuče, da ga sastave i napišu ne predstavnici interesnih grupa, nego zainteresovanih strana na način koji će omogućiti ono što ste vi rekli da je svrha donošenja ovog zakona, a to je razvoj turizma, sprečavanje nelojalne konkurencije i povećanje bezbednosti korisnika žičare.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite gospođo Mihajlović.

Evo nekoliko pojašnjenja, da krenem od ovog poslednjeg Predloga zakona o žičarama, da krenemo od tog termina interesne grupe.
Razumem da vi sa vaše pozicije reč „interesne grupe“ tumačite na vaš način, koji je nama svima poznat prethodnih deset godina kakav je bio, ali interesne grupe ili zainteresovane strane mogu da budu vrlo pozitivna stvar i može da bude pozitivno lobiranje da se takav zakon realizuje u praksi.
Tako da, ne mogu da se složim sa vama da interesne grupe u ovom smislu znače nešto negativno, ali vas razumem zašto to kažete, razumem vas, razumem vašu političku partiju, opciju koja to govori.
Slažem se potpuno sa vama za podzakonska akta i to ćemo da smanjimo. Nije u redu da jednom zakonu treba dve godine za podzakonska akta, jer onda nećemo imati pravu primenu zakona. Ako smo za Zakon o planiranju i izgradnji mogli da za dva meseca završimo podzakonska akta, nema ni jednog razloga da za ovaj zakon ili svaki drugi to ne uradimo mnogo brže.
Takođe, kada govorite o primeni ovog prethodnog Zakona o ugovoru o prevozu u železničkom saobraćaju, pominjali ste reformisanje železnice. Inače sam se trudila na početku da budem vrlo kratka, smatrajući da ćemo svakako razgovarati, pa ću kroz diskusiju da objašnjavam, pojašnjavam i da pričamo malo više o zakonima. Trenutno stanje u železnici koje, naravno, nije nastalo odjednom, nego je nastajalo godinama, decenijama, je takvo da, sada ću vam pročitati samo nekoliko podataka i onda ću vam reći šta smo do sada uradili.
Dakle, produktivnost radne snage je 30% od proseka EU, to smo već čuli, intenzitet saobraćaja - 30% od proseka EU, intenzitet putničkog saobraćaja - 11% od proseka EU, intenzitet teretnog saobraćaja je 54%, produktivnost lokomotiva - 30% od proseka EU, imovina koja je u lošem stanju - 85% lokomotiva starijih od 35 godina, 65% putničkih vagona starijih od 35 godina i još mnogo je raznoraznih podataka koji samo mogu da nam pokažu u stvari, a i svi znamo kakvom se stanju nalazi Železnica.
Reformisanje Železnice je počelo. Do sada su već napravljena osnivačka akta, mi ćemo do 1. jula imati tri plus jedan, to znači tri preduzeća koja će se sasvim sigurno formirati za infrastrukturu, za prevoz putnika i za teret. To kad kažem - plus jedan, holding koji će imati ograničeno vreme svoga trajanja, maksimum dve godine. To je prva faza reformisanja Železnice, to nije ni poslednja, to je tek početak. Dakle, nama će trebati najmanje nekoliko godina da krenemo u tu drugu fazu, dakle, da rešavamo pitanje imovine, odnosa između preduzeća, svih non-kor preduzeća koja takođe postoje, ne možemo ih posmatrati potpuno kao da nisu tu, ali smo to počeli. Dakle, mislim da je to dobra stvar i dobar korak. Za sada, moram da priznam, u odnosu na ostala javna preduzeća, za sada mi idemo po planu.
Kada ste pominjali upravo ovaj zakon i kada ste se pitali oko primene, mislim da je problem svih naših zakona često pitanje primene. Mi ćemo doneti zakone i strategije i planove, a desiće nam se ili dešavalo nam se, a nadam se da će biti sve manje, da nekada u potpunosti neki zakoni ne budu potpuno primenjeni. Verujem da kroz podzakonska akta, koja moraju da budu što pre gotova, i kroz jasnu kontrolu mi ćemo te zakone i primeniti.
Ne bih dalje ništa. Ako bude bilo pitanja, ja ću dalje odgovarati. Hvala.